Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Градиште истражу¼у археолози из Ирске и Велса

КИКИНДА - Током августа, другу годину заредом, кикиндски Народни музе¼ реализу¼е про¼екат Ревизионих археолошких истраживаœа локалитета Градиште, знача¼ног археолошког налазишта из, пре свега, периода неолита. ...

Локалитет се налази на територи¼и општине Кикинда, у атару места Иош и проглашен ¼е археолошким налазиштем од великог знача¼а. Поред стручœака из Срби¼е, из кикиндског Народног музе¼а, Балканолошког института САНУ, партнери на про¼екту су стручœаци и студенти универзитета у Даблину и Кардифу.

Занимšиво ¼е да су се на локалитету Градиште ископаваœа одви¼ала у неколико наврата, и то у дужем временском периоду - почев од 1913. па до 1972. године. Реализаци¼а актуелног про¼екта ревизионих археолошких истраживаœа требало би да буде наставšена и наредних година.

На локалитету Градиште у току су истраживаœе стамбених об¼еката, куžа на сектору тзв. €уричиног града, на коме доминира¼у налази из периода неолита, односно потиске и винчанске културе, како би се утврдила организаци¼а живота у оквиру насеšа и потврдили резултати геомагнетних снимаœа изведених прошле године.

"На делу локалитета реализу¼у се ископаваœа унутар бронзанодопске фортификаци¼е, да би се утврдио карактер и намена занимšивог, монументалног граевинског система", каже мр Неда Мирковиž Мариž, менаŸер про¼екта.

Др Barry Molloy, истраживач сарадник Универзитетског колеŸа у Даблину, каже да ¼е током истраживаœа, на локалитету реализована и школа археологи¼е, па су део важних археолошких истраживаœа студенти са београдског Универзитета, као и студенти археологи¼е Универзитета у Кардифу и Универзитетског колеŸа у Даблину.

Вишесло¼ни локалитет Градиште проглашен ¼е за археолошко налазиште од великог знача¼а, а реализаци¼у тог про¼екта финанси¼ски ¼е подржало Министарство културе и информисаœа.

https://www.youtube.com/watch?t=29&v=Yn_b4cASqjg

[batbayan]

Ископана ранохришžанска базилика на Сарлаху

После утвреœа из римског периода, археолози су на брду Сарлах на улазу у Пирот открили ранохришžанску базилику с кра¼а 5. и почетка 6. века. Ископаваœа на овом локалитету раде се захваšу¼уžи средствима Министарства културе, локалне самоуправе и Музе¼а.

Ранохришžанска базилика на брду Сарлах много ¼е веžих размера него што се претпоставšало пре четврт века када су археолози први пут открили део œеног зида. Садашœа ископаваœа су показала да ¼е базилика дугачка 20 и широка девет метара.


"Ради се о такозвано¼ градско¼ базилици, односно базилици унутар градских бедема. А, недалеко одавде на тридесетак метара налази се ¼угозападна капи¼а касноантичког и рановизанти¼ског Туреса", каже мр Предраг Пе¼иž, археолог Музе¼а "Понишавšа" у Пироту.

Поред искусног археолога, и будуžи млади стручœаци стичу практична знаœа на терену.

"Управо то како се одви¼ао живот, како су šуди живели, сама архитектура, та истраживаœа. Што чачкамо у прошлост и имамо могуžност да смо део тога, део ¼едног таквог истори¼ског чина", каже Милица Илиž, апсолвент археологи¼е.

"£а сам овде да исцртам оно што они нау и откри¼у, значи исцртавам основе ове базилике, наен ¼е и ¼едан гроб-дакле, скелет ¼е исцртан ...", каже Ненад Пе¼иž, апсолвент архитектуре.

Како ископаваœа напреду¼у, открива¼у се нови детаšи о рановизанти¼ско¼ прошлости Пирота.

"Током 11. и 12. века, када ¼е византи¼ска власт успоставšена на балканском полуострву, на¼вероватни¼е да су ондашœи становници Пирота знали за посто¼аœе ранохришžанске базилике, тако да су на темеšима те ранохришžанске базилике подигли сво¼у скромну цркву димензи¼е седам пута пет метара", каже мр Предраг Пе¼иž, археолог.

Након завршетка ископаваœа, Завод за заштиту споменика културе у Нишу урадиžе про¼екат ревитализаци¼е локалитета Сарлах и одлучити на ко¼и начин žе ова¼ знача¼ан археолошки локалитет бити презентован ¼авности.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/2019178/%D0%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D1%85%D1%83.html

[batbayan]

Žирин "Неолит" поста¼е музе¼

Необичног археолога аматера и œегову поставку у фабрици акумулатора посетио министар туризма РС Предраг Глухаковиž. Брчански ентузи¼аста сакупио збирку предмета ко¼и датира¼у од праистори¼е

КОЛИКО ентузи¼азам човека може допринети култури сеžаœа на претке и œихово посто¼аœе показу¼е Милорад Žирковиž, графички инжеœер из Брчког ко¼и се веž скоро педесет година бави прикупšаœем археолошких ископина и œиховим чуваœем. Žирковиž ¼е сакупио толико матери¼ала да ¼е пре нешто више од месец дана отворио сво¼ Центар за археолошка и етнографска истраживаœа "Неолит", у коме ¼е изложио до сада прикупšене експонате чи¼а се старост креžе од 5.000 година пре нове ере до артефаката старих само неколико десетина година.

Прикупšени матери¼ал ¼е изложен у ¼едно¼ простори¼и у кругу некадашœе фабрике акумулатора "Тесла" за ко¼у Žирковиž уредно плаžа закуп. У обиласку ове веома вредне збирке затекли смо Предрага Глухаковиžа, министра трговине и туризма у Влади Републике Српске, ко¼и ¼е обеžао сваку врсту помоžи.

- Ова збирка, ко¼у ¼е прикупио господин Žирковиž, представšа право богатство ко¼е заслужу¼е много знача¼ни¼у помоž Брчко дистрикта у првом реду да се обезбеди адекватан простор. Влада Републике Српске žе из гранта за Брчко ко¼и ¼е предвиен у буŸету РС помоžи да се отвори музе¼ - прецизирао ¼е Глухаковиž.

ГРАД ЗАСАД ŽУТИ

УПРКОС свим специфичностима Брчко дистрикта БиХ, ипак чуди што институци¼е власти скоро па игноришу збирку и напор ко¼и ¼е уложио Милорад Žирковиž прикупšа¼уžи бро¼не експонате меу ко¼има ¼е на¼вредни¼е преистори¼ско камено длето, те алати од оксиди¼ана (на¼тврег камена на свету), нумизматичка збирка, шкоšке и звезде са Ма¼евице, разни приручни алати ко¼им се служио човек од преистори¼е до данас. Тим пре што Брчко нема музе¼ нити било какву музе¼ску поставку.
Он ¼е позвао надлежне представнике у Влади Брчко дистрикта да доу на састанак у Баœалуку како би се створили просторни и други предуслови, те направила ¼една брошура о експонатима и како би збирка Центра "Неолит" била доступна много ширем кругу šуди.

- Након скоро пет децени¼а истраживаœа и брижšивог прикупšаœа матери¼ала "Неолит" ¼е оформио завича¼ну музе¼ску збирку ко¼а представšа ризницу културног добра Брчко дистрикта и североисточне БиХ. Ово ни¼е музе¼ веž депо ¼ер простор од 120 квадратних метара не дозвоšава да се преко 500 експоната представе онако како заслужу¼у. Због тих услова збирка ни¼е условна за ширу презентаци¼у, а ни¼е направšен каталог нити ¼е стандардизована - причао нам ¼е Žирковиž.

Захваšу¼уžи тро¼ици посланика, ко¼и су препознали знача¼ и вредност збирке, брчанска Скупштина ¼е одобрила скроман износ у буŸету дистрикта за ову годину. Тако ¼е збирка из подрума угледала светлост дана. Надлежно Одеšеœе Владе Брчко дистрикта ¼ош увек ни¼е ништа учинило како би се ова збирка туристички валоризовала.

Део Žирковиžеве поставке

- Екипа професора са тузланског Универзитета, ко¼а ¼е посетила Центар, износеžи на¼више оцене о вредности скупšених експоната, рекла ми ¼е да ¼е ово превише вредно и превише знача¼но, те да ова¼ ресурс превазилази могуžности ¼едног човека и невладине организаци¼е и да се овом збирком мора позабавити институци¼а - причао ¼е Žирковиž. Он каже да су œегови експонати ресурс свих народа у Брчком.

Хоžе ли ова збирка добити адекватан простор какав заслужу¼е, знаžе се брзо. £ер како каже ова¼ необични вредни човек, œегов сан ¼е завршен, сада треба да говоре наука и стручœаци.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:564920-%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD-%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98

[batbayan]

Конференци¼а о видšивости културног наслеа Срби¼е

Конференци¼а "Видšивост културног наслеа Срби¼е уписаног и номинованог на листама светске баштине Унеска" одржана ¼е у Градском заводу за заштиту споменика.

Циš конференци¼е било ¼е окупšаœе стручœака ко¼и кроз размену искустава, знаœа и иде¼а доприносе веžо¼ видšивости културног наслеа у Срби¼и и у свету, ¼авšа Тан¼уг.

Заменица председника Скупштине Београда Андреа Радуловиž напоменула ¼е да сви за¼едно треба да се потруде и науче шта ¼е то што краси Београд и колико ¼е напора потребно да се то очува.

Директорка Градског завода за заштиту споменика Нела Миžовиž истакла ¼е да ¼е део археолошких локалитета са територи¼е града Београда веž ставšен на прелиминарну културну листу Унеска, што се први пут дешава.

Председник удружеœа Дунавфест, ко¼е ¼е организовало конференци¼у, Небо¼ша Брадиž рекао ¼е Тан¼угу да су конвенци¼е донешене у претходном периоду према ко¼има су раене номинаци¼е културног наслеа доспелих на листе Унеска, само оквир за деловаœа.

Додао ¼е да су веома важни и посвеžеност, енерги¼а, "чак и страст свих šуди ко¼и су повезани са културним наслеем и ко¼и желе да га боšе и активни¼е промовишу".

Брадиž дода¼е да ¼е циš да се у наредном периоду повеžа видšивости светске баштине што ¼е у неким про¼ектима и услов за обнову, "а обновšена и приступачна културна добра су чиниоци одрживог разво¼а".

Као посебан проблем на конференци¼и ¼е истакнута културна баштина на Косову и Метохи¼и због захтева Косова да буде примšено у Унеско.

На листи светске баштине Унеска са територи¼е КиМ се налазе манастири Високи Дечани, Грачаница, Пеžка патри¼арши¼а и црква Богородица Šевишка.

Брадиž сматра да су препознаваœе културне баштине и œена употреба кроз комуникаци¼у, про¼екте, фестивале, филмску индустри¼у и шире, кроз активности креативних индустри¼а, као и институци¼а какве су библиотеке и музе¼и веома битни чиниоци у ¼единственом сагледаваœу наслеа.

Оно што ¼е посебно важно ¼е, а о томе не посто¼и довоšна информисаност, ¼есте да ¼е Срби¼а од 2010. донела Конвенци¼у о нематери¼ално¼ баштини.

Испред Градског завода за заштиту споменика Вера Павловиž Лончарски рекла ¼е да сви они ко¼и се баве културним наслеем мисле да су те информаци¼е општепозната ствар, меутим нису и "због тога годинама уназад покушавамо да то што ¼е нама познато приближимо и другим šудима".

Меу учесницима су били председник Националне комиси¼е за сарадœу са Унеском Горан Милашиновиž, директорка Републичког завода за заштиту споменика Мир¼ана Андриž, археолози Ма¼а €оревиž и Славица Ву¼овиž, редитеš Горан Марковиž, члан Националне комиси¼е за сарадœу са Унеском Душица Живковиž и други.

У саопштеœу из Градске управе наведено ¼е да градски менаŸер Горан Весиž сматра да ¼е потребно да се одржава више таквих скупова и да се ¼авност подсеžа на заштиту споменика културе, ¼ер се као друштво на немаран начин односимо према споменицима.

"Покренули смо изградœу и поставšаœе великог бро¼а споменика ко¼и треба да подсеžа¼у на нашу истори¼у, културу и традици¼у. Недавно смо се са Заводом за заштиту споменика културе града Београда договорили да покренемо ¼едну акци¼у у ко¼о¼ žемо изабрати 10-20 на¼битни¼их споменика културе и онда позвати друштвено одговорне компани¼е ко¼е žе донирати новац за œихово одржаваœе", наводи се у саопштеœу.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2026586/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BE+%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%92%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5.html

[batbayan]

Како ¼е поплавšен Стари Рас

На археолошком локалитету ко¼и ¼е на Унесково¼ листи светске културне баштине читавог лета стварало се ¼езеро и жабокречина

Отац Теоктист, игуман манастира Сопоžани Фото С. Бакрачевиž
Нови Пазар – Радници £КП „Водовод и канализаци¼а” у Новом Пазару ¼уче су почели да на Пазаришту, код археолошког локалитета Трговиште, поправšа¼у оштеžену цев ко¼ом вода из реке Рашке иде на прераду до градског филтера, казао ¼е за „Политику” директор тог комуналног предузеžа Ханефи¼а Брничанин. У меувремену, власник мотела „Рас” Žерим Шемсовиž ¼е наредио сво¼им радницима да са реке уклоне импровизовану брану, како би се „отклонила свака сумœа да ¼е то узрок што се на локалитету ствара бара”.

На проблем ¼е ових дана гласно указао отац Теоктист, игуман манастира Сопоžани, ко¼и за¼едно са Старим Расом чини целину и налази се на Унесково¼ листи светске културне баштине.

Читавог, иако сушног лета, поред пута Нови Пазар – Сопоžани, измеу зидова остатака старог Трговишта, ко¼е ¼е претеча садашœег Новог Пазара, стварало се ¼езеро и жабокречина. Отац Теоктист ¼е очекивао да надлежни реагу¼у, али пошто се ништа ни¼е меœало, позвао ¼е новинаре и показао шта се догаа са граевинама ко¼е су сведоци средœовековне и ¼ош стари¼е српске и хришžанске истори¼е.

– Ако ово остане овако преко зиме, лед и вода žе да нагризу, оштете и потпуно униште ова¼ локалитет – упозорио ¼е игуман, прозива¼уžи надлежни завод за заштиту споменика културе Срби¼е, чи¼и представници су летос долазили на Пазариште и видели ужасну слику.

„Увидом на лицу места, приликом обиласка терена 3. ¼ула стручна екипа Републичког завода за заштиту споменика културе констатовала ¼е да ¼е простор средœовековног насеšа северно од пута Нови Пазар – Делимее поплавšен на читавом делу измеу пута и падине”, саопштено ¼е из ове установе.

Даšе се каже да ¼е Завод 8. ¼ула упутио допис Градско¼ управи Новог Пазара, у ком извешта¼е са терена поткрепšу¼е фото-документаци¼ом и тражи предузимаœе хитних мера како би се спречила девастаци¼а овог споменика културе. Меутим, иако ¼е указано да ¼е неопходно хитно реаговаœе због угрожености споменика, одговор ко¼и ¼е стигао тек 10. септембра садржао ¼е само информаци¼у да ¼е при¼ава прослеена £КП „Водовод”.

У комунално¼ инспекци¼и кажу да ¼е œихова комиси¼а установила да ¼е неко у близини локалитета „изводио неке радове, да ¼е покушао да постави стубове за рекламни пано, па ¼е пробушио водоводну цев”, о чему су обавестили „Водовод”. Ово ¼авно предузеžе ¼е поднело кривичну при¼аву „против Н. Н. лица” и почело да поправšа цев.

– Ни¼е ми баш ¼асно како ¼е то игуман манастира Сопоžани надлежан да указу¼е на пропусте и да наводно брине о заштити културне баштине. За то посто¼е надлежне институци¼е – каже директор „Водовода” Брничанин. На питаœе зашто се дуго чекало са поправком одговара да то ни¼е ¼едноставан посао и да žе то предузеžе коштати на¼маœе 300.000 динара.

С. Бакрачевиž

Шемсовиžу жао што га монаси оптужу¼у

Власник мотела „Рас” Žерим Шемсовиž каже да му ¼е жао што га братство манастира оптужу¼е. Зато ¼е одлучио да пропустšиву брану, од шšунка и камеœа уклони. Он подсеžа да ¼е сам финансирао изградœу 950 метара макадамског пута од мотела на Пазаришту до утвреœа Стари Рас и да ¼е поставио клупе на сваких стотинак метара, да би ова¼ истори¼ски споменик био свима доступан.

Седам цркава и некропола

Археолози су локалитет, за¼едно са Градином на брду изнад реке, истраживали неколико децени¼а прошлог века. Овде су откривени остаци касноантичке некрополе и рановизанти¼ске цркве са гробницом из петог или шестог века, као и пет маœих средœовековних цркава и 64 стамбена об¼екта. С друге стране Рашке под водом ¼е ранохришžанска базилика.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kako-je-poplavljen-Stari-Ras.sr.html

[batbayan]

Откривени темеšи средœов¼ековне цркве

На локалитету Црквиште на брду Боровац у сребреничком селу Ораховица откривени су темеšи и зидине православне цркве, стари више од 550 година.

М¼есни парох прото¼ере¼ Александар Млаеновиž рекао ¼е да су то остаци средœов¼ековне цркве ко¼а ¼е ту посто¼ала при¼е турске окупаци¼е ових кра¼ева.
"Археолози треба тачно да утврде из ког ви¼ека ¼е та црква ко¼а ¼е порушена у доба турске владавине. Ту су откривени и šудски скелети сахраœивани у црквено¼ порти, као и аустри¼ски новчиžи и други архефакти о чи¼о¼ ври¼едности и знача¼у žе оц¼ену дати стручœаци", истакао ¼е Млаеновиž.
Он ¼е истакао да су остаци цркве пронаени при¼е неколико дана приликом урееœа овог локалитета гд¼е ¼е при¼е годину подигнут крст и православни в¼ерници нам¼ерава¼у да граде цркву.
"Показало се да ова¼ локалитет ни¼е случа¼но називан Црквиште. Много локаци¼а у БиХ носе такве називе ¼ер су у народу остала с¼еžаœа да су се на тим м¼естима некада налазиле цркве ко¼е су поробšивачи и окупатори рушили", рекао ¼е Млаеновиž.
М¼ештани Ораховице в¼еровали су у легенду ко¼а ¼е преношена са генераци¼е на генераци¼у да ¼е назив Црквиште на Боровцу настао због цркве ко¼а се ту некада налазила и жеšели су да на то¼ локаци¼и граде храм.
"Приликом чишžеœа и припреме терена за изградœу цркве наишли су остатке, односно темеšе некадашœе српске богомоšе димензи¼а 10 са шест метара, што ¼е потврдило да ни¼е ри¼еч о измишšено¼ него о легенди ко¼а ¼е одраз истинског памžеœа и незаборава народног и на тим темеšима поново желе изградити храм", навео ¼е Млаеновиž.
Он ¼е истакао да ¼е ово археолошко откриžе ¼ош више учврстило воšу в¼ерника овог и сус¼едних српских села да се на Црквишту изнад Ораховице поново подигне црква и након више ви¼екова да легенда о посто¼аœу храма на Боровцу постане нова стварност, а да звук црквеног звона то потврди.
Млаеновиž ¼е на¼авио да žе археолози за неколико дана пос¼етити ово налазиште и да žе тек након обавšаœа археолошких радова бити наставšени радови на урееœу терена за изградœу цркве.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=169546

[batbayan]

Нова ископаваœа на локалитету Timacum Maius

Тимацум Маиус, ко¼и ¼е лоциран недалеко од сврл¼ишког села Нишевца, датира са почетка нове ере и представšа важну путну тачку на По¼тингерово¼ мапи, прву станицу на римском путу од Наиссуса ка Арчеру на Дунаву. Истраживаœа ко¼а су спроведена претходних година показала су да се ово римско насеšе простирало на површини од око 5 хектара, а пронаени су и остаци пута и система за одвоеœе отпадних вода из насеšа. Откривен ¼е и ¼единствен луксузни стамбени об¼екат са почетка другог века наше ере, са керамичким цевима ко¼е су служиле за подно и зидно гре¼аœе. Судеžи по пронаеним новчиžима, на ко¼има се види да су били изложени велико¼ температури и ватри, ова¼ об¼екат ¼е на¼вероватни¼е страдао кра¼ем 4. века у на¼езди варварских племена.
Истраживаœа на овом локалитету наставл¼ена су и ове године, а спровели су их еминентни стручœаци са Балканолошког института САНУ, археолози др Владимир Петровиž и мр Во¼ислав Филиповиž, у сарадœи са Центром за туризам, културу и спорт Сврšиг и колегама са Универзитета у Бордоу.
Резултати истраживаœа, као и научна монографи¼а о античком насеšу, ¼авности žе бити представšени у среду, 30. септембра у 20 часова, у Центру за туризам, културу и спорт Сврšиг.

Видео

https://www.youtube.com/watch?t=87&v=ZWI769Q0Yhc

[batbayan]

Пронаени предмети из раног бакарног доба

На локалитету Хумска чука код Ниша, завршени су ¼едномесечна археолошка истраживаœа. Пронаени су предмети из раног бакарног доба.

Два пехара, две зделе и амфора пронаени су об¼екту из раног бакарног доба, на налазишту Велика хумска чука код Ниша. Претпоставšа се да су направšени 4.000 година пре нове ере. Оно што ¼е необично ¼е да ¼е ова керамика осликавана графитом.

Припремио Де¼ан Тасиž

Ове године истражен ¼е простор од око 70 квадрата. Радове су финансирали ресорно министарство и град Ниш.

Археолози су поред стадиона у селу Хум пронашли и део Римске некрополе са четири гроба.

Сви предмети ко¼и су пронаени на овом локалитету су од изузетног знача¼а и о œима žе бринути Народни музе¼ из Ниша.

Видео

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/2055585/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%B8%D0%B7+%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0.html

[batbayan]

ОНФЕРЕНЦИ£А ''ТЕХНИКЕ И ТЕХНОЛОГИ£Е КРОЗ ВРЕМЕ'' ОДРЖАНА У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕ£У У БЕОГРАДУ

У оквиру обележаваœа „Дана европске баштине” чи¼а ¼е овогодишœа централна тема „Стари и традиционални занати – очуваœе и одржаœе“, у Етнографском музе¼у у Београду ¼е у петак и суботу, 25. и 26. септембра, одржана конференци¼а „Технике и технологи¼е кроз време”.
Првог дана су представšена излагаœа на две теме ''Стари занати, као културно наслее'' и ''Садашœост и будуžност занатске традици¼е у Срби¼и'' о чему су говорили етнолози, антрополози, археолози, историчари и архитекте ко¼и се баве овом тематиком.

Другог дана су на теме ''Истори¼ски контекст од средœег века до модерног доба'' и Технички и технолошки поступци у конзерваци¼и и рестаураци¼и споменичког наслеа'' представили резултате сво¼их истраживаœа и рада на поšу проучаваœа индустри¼ског и техничког наслеа, као и савремених технолошких поступака у конзерваци¼и и рестаураци¼и.

Конференци¼у су организовали Друштво конзерватора Срби¼е, ко¼е активно ради на заштити индустри¼ског и техничког наслеа и Етнографски музе¼, ко¼и проучаваœе и представšаœе старих заната препозна¼е као веома важну активност у погледу очуваœа и заштите културног наслеа.
У раду Конференци¼е су учествовали стручœаци из Срби¼е, Републике Српске и Словени¼е, меу ко¼има су били и конзерватори Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, а археолог Де¼ан М. Радовановиž ¼е имао излагаœе на тему ''САРТИД - увод у модерно доба Срби¼е''.
Пратеžи део овог научног скупа ¼е изложба „Индустри¼ско и техничко наслее у Во¼водини” поставšена у Етнографском музе¼у.

http://spomenicikulture.org.rs/sr/delatnost/konferencija-tehnike-i-tehnologije-kroz-vreme-odr-ana-u-etnografskom-muzeju-u-beogradu

[batbayan]

Завршена овогодишœа ископаваœа на локалитету Timacum Maius

Видео

https://www.youtube.com/watch?v=pL5zyBAUnTU

[batbayan]

Праистори¼ска кашика стара 7000 година наена код Новог Бече¼а

Kод Новог Бече¼а у локалитетима Борош и Пречка, са ко¼их ¼е кренула поšопривреда, српски и немачки археолози дошли су до невероватних резултата од ко¼их издва¼а¼у кашику од печене глине стару 7.000 година.

Археолошко ископаваœе почело ¼е 3. августа и тра¼ало ¼е месец дана. Немачки археолози су заинтересовани за винчанску културу, и били су упорни у ископаваœу. Kашика ¼е без дршке, али с обзиром да ¼е стара 7.000 година, право ¼е чудо да ¼е уопште пронаена.

Тим су чинили археолози Музе¼а Во¼водине из Новог Сада и œихове колеге са Института за праистори¼у и рану истори¼у “Kристи¼ан Албрехт“ Универзитета у Kилу.

Kао ¼едан од на¼вредни¼их налаза ископаваœа на Борошу Александар Медовиž, археоботаничар, издва¼а кашику од печене глине стару 7.000 година, ко¼а потвру¼е оно што ¼е Медовиž годинама говорио, да смо кроз истори¼у одрастали уз каше, а не хлеб.

– У питаœу ¼е изузетан налаз. Kашика ¼е од печене глине, а не од кости, а оне су веома ретке на налазиштима. Слична ¼е ¼едно¼ кашики из Грчке, са насеšа Дикилиташ. Са ¼едне стране ¼е реципи¼ент, а са друге дршка и на œеном кра¼у углавном нека фигурина, али ми смо нашли само реципи¼ент. Сам налаз ¼е у одличном стаœу – вели Медовиž.

Он каже да ¼е на локалитету Борош завршено ископаваœе ¼едне од куžа потиске културе започето прошле године. Пречка ¼е насеšе старчевачке културе, старо 8.000 година и 1.000 година стари¼е од Бороша. То ¼е насеšе првих ратара и сточара одакле ¼е кренула поšопривреда.

– Циš нам ¼е да установимо везу измеу Бороша и Пречке и континуитет живšеœа на овом подруч¼у, ¼ер се поставšа питаœе како ¼е могуžе да на овако малом простору имамо два веома велика насеšа. £едно ¼е од 10 хектара, што ¼е за старчевачки период изузетно велико, и друго, на Борошу, од 40 хектара, ко¼е спада у касни неолит – напомиœе Медовиž. Он истиче да ¼е предео у ко¼ем се обавšа¼у археолошка истраживаœа одувек био интересантан šудима, пре свега због земšорадœе.

– Знамо да ¼е овде било веома добро земšиште, а клима врло повоšна. Сама величина насеšа указу¼е на разви¼еност поšопривреде, ко¼у бих ради¼е назвао биšна привреда. Тадашœи становници покушавали су да узга¼а¼у разне усеве, неке с успехом, неке не – каже он.

Током истраживаœа на Пречки, пронаен ¼е и скелет стар 8.000 година, па ¼е у помоž позвана и Софи¼а Стефановиž са београдског Одеšеœа за археологи¼у.

За археолошке налазе и избор локаци¼а ископаваœа сонди, веома знача¼ан ¼е био геомагнетни снимак терена, об¼ашœава археолог, Илдико Медовиž.

Изложба “Та¼не древног Бороша” планирана ¼е за децембар, а даšа истраживаœа за април и ма¼ 2016. Мартин Фурхолд, доцент Института за праистори¼у и рану истори¼у из Kила, воа другог немачког тима ко¼и ¼е у августа учествовао у истраживаœима, такое планира да се врати, истичуžи да се тежи дужо¼ сарадœи.

– На основу снимка се тачно виде обриси земšе, где ¼е твра, где мекша, а где ¼е нешто горело. Помоžу обриса откривамо шта би нам било занимšиво и неке интересантне детаšе. Ово ¼е први пут у Срби¼и да се на основу геомагнетног снимаœа терена, веома прецизно и без губšеœа времена, копа ¼едно старчевачко насеšе – истиче Илдико Медовиž.

Од почетка двогодишœих истраживаœа, у тиму стручœака, осим археолога, били су и научници многих других области, а током истраживаœа коришžене су модерне археолошке технологи¼е и методе. У Новом Бече¼у ни¼е изостала ни подршка локалне самоуправе.

– Помогли су нам финанси¼ски да урадимо конзерваци¼у и рестаураци¼у ¼едног гроба из бронзаног доба. Општина Нови Бече¼ нам ¼е помогла и око превоза, и других по¼единости – напомиœе Илдико Медовиž.

http://vojvodjanskenovine.rs/praistorijska-kasika-stara-7000-godina-nadjena-kod-novog-beceja/

[batbayan]

Antički nakit u nekropoli ''Slog''

Prvi put otkrivena tokom izgradnje puta Ravna – Debelica, nekropola iz kasnoantičkog i ranosrednjevekovnog perioda na lokalitetu ''Slog'' u Ravni i ove godine bila je predmet pažnje argheologa, koji su u istraženim grobovima pronašli zlatni i srebrni nakit

Видео

https://www.youtube.com/watch?v=Uo9Ptt_uRJg

[batbayan]

Откривени темеšи цркве у Новобрдско¼ тврави

Наставком ископаваœа у цитадели новобрдске твраве, чи¼у ¼е градœу почео краš Милутин, а завршио Стефан Дечански, откривено ¼е неколико граевина, од ко¼их ¼е на¼знача¼ни¼а ¼еднобродна црква са припратом.

Марко Поповиž, арехеолог ко¼и у име Унеска надгледа и контролише археолошка ископаваœа и обнову новобрдске твраве, каже за Срну да ¼е црква, према облику основе и ономе што су археолози до сада открили, изграена почетком или, на¼касни¼е, средином 14. ви¼ека.
Осим цркве, откривена ¼е велика стамбена зграда ко¼а прати лини¼у бедема уз цитаделе. Та зграда ¼е, такое, као и бедеми, настала у прво¼ половини 14. ви¼ека.
"На овим просторима нема тако очуваних примера цитаделе. Имамо замкове, али ово ¼е градска цитадела у ко¼о¼ ни¼е боравио властелин веž представник владара, ко¼и ¼е имао веома важну улогу у тадашœем Новом Брду као на¼познати¼ем урбаном насеšу на овим просторима", по¼ашœава Поповиž.
На основу археолошких налаза и записа, он тврди да се у цитадели налазила управа Новог Брда са здаœем ко¼е ¼е припадало во¼води. Осим те граевине, било ¼е више стамбених об¼еката у ко¼има ¼е жив¼ела властела, као и дио у ко¼ем се налазила ризница у ко¼о¼ ¼е чувано сребро ископавано у новобрдским рудницима.
"Са сигурношžу могу да кажем да ¼е ово први овакав модел цитаделе откривен на ширем подруч¼у Балкана", наглашава Поповиž.
Он ¼е ув¼ерен да новобрдску твраву и цитаделу Турци нису користили и да су по доласку у ово м¼есто 1455. године све порушили, а матери¼ал разни¼ели.
Све што ¼е до сада откривено и обраено потиче из времена српских владара краšа Милутина и Стефана Дечанског, тврди др Поповиž.
Током ископаваœа лоцирана су и два велика об¼екта, ко¼а су затрпана шутом, тако да се у овом тренутку не може реžи ништа о œихово¼ нам¼ени.
Велика граевина ко¼а се налази у непосредно¼ близини цркве ¼е у средœем ви¼еку била палата, односно с¼едиште во¼воде или команданта во¼ске ко¼а ¼е штитила Ново брдо.
Због завршетка граевинске сезоне, посебно због климатских услова на висини веžо¼ од 1.100 метара на ко¼о¼ се налази новобрдска тврава, археолошка истраживаœа и реконструкци¼а цитаделе биžе обуставšени до проšеžа сšедеžе године.
Планирано ¼е да у наставку радова буде истражена комплетна цитадела или Горœи град и тада žе бити створени услови да буду конзервирани и реконструисани об¼екти откривени у унутрашœости цитаделе.
Зидаœе бедема и кула, како истиче Поповиž, иде према плану ко¼и ¼е утврдио Унеско, ко¼и ¼е у за ову фазу радова издво¼ио милон евра.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=171833

[batbayan]

Налази са локалитета код Сврšига заслужу¼у музе¼

Сврšиг – Бро¼не стаклене и бронзане посуде, жетони за игру и друга откриžа са античког локалитета Тимицум Маиус кра¼ Сврšига матери¼ал су за ¼едан модеран музе¼, док об¼екти, терме и трг могу бити микроархеолошки парк, па žе Општина конкурисати про¼ектом за œихову изградœу.
Налазиште у атару села Нишевац се истражу¼е 10 година, а према речима археолога Балканолошког института САНУ др Владимира Петровиžа и мр Во¼ислава Филиповиžа, археолошки матери¼ал ¼е довоšан за модеран музе¼ ко¼и žе презентовати не само слику Сврšига у прошлости, веž и целе тимочке реги¼е.
Како на¼авšу¼е председница Општине Сврšиг £елена Трифуновиž, следеžи корак ¼е израда про¼екта и конкурисаœе за средства из фондова прекограничне сарадœе. Музе¼ би на¼вероватни¼е био смештен у центру града, у близини зграде Центра за туризам, културу и спорт, док би сам локалитет био покривен као микроархеолошки парк.
На локалитету Калница, потврено ¼е Истраживаœима, налази се насеšе Тимацум Маиус ко¼е датира са кра¼а 1. и почетка 2. века после Христа, а ко¼е ¼е било важна тачка По¼тингерове мапе ко¼а се налазила на римском путу ко¼и ¼е водио од тадашœег Наисуса до Арчара на Дунаву.
До сада ¼е познато да се град простирао на површини од око 5 хектара, пронаен ¼е римски пут, терме, об¼екти, део система за одвоеœе отпадних вода, жртвеник, античка керамика и нумизматички налази.
Само насеšе, кажу археолози, треба посматрати као целину са оближœим утвреœем Сврšиг-градом, кулама изнад села Варош, удаšеним око 4 километра северни¼е од Калнице, где ¼е такое потврено римско присуство, а подно утвреœа, тачни¼е у Баœици, откривена ¼е и велика ранохришžанска црква са типичним гробницама за то време.
Трг са одводом за атмосферску воду
Према речима др Владимира Петровиžа, овогодишœим истраживаœем ко¼е ¼е завршено почетком октобра обухваžен ¼е ¼едан шири потез, чиме ¼е употпуœена слика како ¼е изгледала урбанистичка структура овог античког насеšа.
С ¼едне стране ради се о ¼авно¼ површини, тргу ко¼и има канал за одвоеœе атмосферских вода, док се са друге стране ради о два об¼екта ко¼и се налазе на ивици те ¼авне површине, тако да смо ове године утврдили неко место ко¼е би можда могло бити центар римског насеšа – каже Петровиž.
£едан од откривених стамбених об¼еката граен ¼е од каменог сухозида и облепšен блатом, док су у непосредно¼ близини регистроване две отпадне ¼аме са остацима животиœских кости¼у и керамичких посуда.
Вероватно ¼е реч о об¼екту ко¼и датира са кра¼а 4. века када ове просторе насеšава¼у варварска племена ко¼а на неко време прекида¼у римски правно-политички поредак на територи¼и римске провинци¼е Мези¼е – каже мр Во¼ислав Филиповиž.
Откривен ¼е и веома велики бро¼ предмета од керамике, стакла и метала ко¼и су веома ретки и луксузни. Посебно се, према Филиповиžевим речима, истичу бронзана кути¼а у облику сузе за држаœе печата украшена стакленом пастом, жетон за игру, делови по¼аса и римских фибула и фрагменти керамичких лампи.
£единствен об¼екат са подним и зидним гре¼аœем
На самом локалитету, сондираœем земšишта 2010. године пронаен ¼е по свему ¼единствен римски об¼екат са, засада, две простори¼е, а ко¼и ¼е поседовао сложени хипокаустни систем загреваœа подова и зидова.
Сачувано ¼е укупно 26 керамичких тубула, односно цеви кружног пресека испуœених каменим облуцима ко¼и ¼е кроз канале топао ваздух спроводио у под и зидове целог об¼екта, и то са регулаци¼ом ¼ачине гре¼аœа.
Истраживаœа се наставšа¼у, али ¼ош се чека експропри¼аци¼а
Иако ¼е Општина Сврšиг затражила од Владе Срби¼е да се земšиште на коме се врши истраживаœе прогласи земšиштем од ¼авног знача¼а како би се могла извршити експропри¼аци¼а, до сада ни¼е доби¼ена сагласност. Због тога се истраживаœа засада врше само на потезу где ¼е сам власник уступио парцелу за ископаваœа.
Знача¼ откриžа код Сврšига препознали су и Французи ко¼и су и ове године учествовали у ископаваœима, док се од наредне године очеку¼е интензивни¼а сарадœа са Универзитетом у Бордоу и учешžе много веžег бро¼а археолога из те земšе, а самим тим и обимни¼а истраживаœа.
£ужне вести žе у наредном периоду представити квалитете и природне потенци¼але Сврšига.
Текстови žе се односити на придродне ресурсе укšучу¼уžи храну, животну средину, традици¼у, природне лепоте, истори¼ске и културне локаци¼е… Покушаžемо да презенту¼емо што више потенци¼ала ко¼е ова¼ кра¼ нуди и по ко¼има ¼е специфичан у Срби¼и и свету.
Ови текстови су део про¼екта “Сврšиг у срцу природе” ко¼и ¼е финансиран из ¼авних средстава Општине Сврšиг, а има за циš да у складу са Законом о ¼авном информисаœу допринесе веžо¼ видšивости Сврšига и ширем информисаœу ¼авности о овом кра¼у.

http://www.vaseljenska.com/kultura/nalazi-sa-lokaliteta-kod-svrljiga-zasluzuju-muzej/

[batbayan]

Пронаен печат кнеза Лазара на Руднику

Горœи Милановац - У рушевинама средœовековног града Рудника ¼е пронаено непроцеœиво благо - печат с угравираним владарским грбом Кнез Лазар Хребеšановиž и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земšе."
Археолози Филозофског факултета у Београду и Музе¼а рудничко- таковског кра¼а били су запеœени када ¼е из земšе изронила метална плочица, матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом, украшеним бивоšим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земšе, пишу “Вечерœе новости.”
Печат ¼е урезан у негативу као слика у огледалу да би се читао правилно после отискиваœа у воску или злату.
Археолози истичу да ¼е ову матрицу могао да носи само кнез Лазар или œегов на¼ближи сарадник са двора.
”Реч ¼е о ¼единственом налазу. До сада смо познавали само отиске печата на владарским повеšама салуваним у ризницама. По први пут ¼е пронаена матрица ко¼ом су ти печати отискивани. Œу ¼е могао да носи само Кнез Лазар или œегов на¼ближи сарадник из дворске канцелари¼е”, каже доцент др Де¼ан Радичевиž ко¼и са кустосом Аном Цицовиž руководи истраживаœима.
Да би прецизно установили од ког ¼е метала изливена матрица послали су ¼е на испитиваœе у Републички завод за заштиту споменика културе.
”Спелтрометри¼ска анализа ¼е дала невероватан резултат – реч ¼е о аутентично¼ легури ко¼у су направили овдашœи металурзи”, каже др Радичевиž.
Печат ¼е направšен од легуре ко¼а садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто кала¼а, два одсто цинка и ¼едан проценат силици¼ума.
Стручœаци сматра¼у да ¼е са матрице отискивана предна страна жига и да ¼е вероватно имала и други део.
”За другим делом печата потрага тек почиœе”, истиче Радичевиž.
Он истиче да печат ко¼и ¼е пронаен подсеžа на “велики типар” ко¼им ¼е оверена повеšа светогорском манастиру Пантеле¼мону, али и на печат с писма Дубровчанима.
Титула ко¼у ¼е Лазар користио на рудничко¼ матрици и тип витешког шлема стари¼и од приказаног на реšефу у Хиландару, указу¼у да ¼е кнез ова¼ печат користио у рано¼ фази владавине.
”Вероватно ¼е реч о периоду непосредно после 1373. године када ¼е победио великаша Николу Алтомановиžа”, каже др Радичевиž.
Од тада овдашœи рудници и градови поста¼у знача¼ан извор моžи Кнеза Лазара, а касни¼е деспота Стефана Лазаревиžа. Ту ¼е радила на¼дуговечни¼а ковница новца средœевековне Срби¼е.
Средœевековни Рудник ни¼е био заштиžен зидинама и можда ¼е то разлог за губитак и откриžе печата.
"Лазаров печат смо нашли у отпадно¼ ¼ами. Као да га ¼е неко бацио у задœем тренутку да би спречио да владарска ознака буде пронаена и злоупотребšена”, каже др Радичевиž.
Печат žе бити изложен у музе¼у у Горœем Милановцу.
Кнез Лазар роен ¼е 1329. године као син племиžа Прибца Хребеšановиžа, ко¼и ¼е после Душановог крунисаœа постао логотет - канцелар на œеговом двору.
Лазар ¼е, женидбом са Милицом из лозе Вукана Немаœиž, практично ушао у владарску породицу.
Погинуо ¼е у бици на Косову 1389. године. Проглашен ¼е за свеца.

Иначе, На изложби “Средœовековни Рудник. Археолошка истраживаœа 2009-2014. године” ко¼а žе се одржати у четвртак 22. октобра са почетком у 13 часова у Галери¼и Музе¼а рудничко-таковског кра¼а биžе изложен печат кнеза Лазара ко¼и ¼е недавно пронаен на планини Рудник.

http://glaszapadnesrbije.rs/528340/pronadjen-pecat-kneza-Lazara-u-Rudniku-/