Лажни археолози пустоше неолитска налазишта
ПАРАŽИН - Виши научни сарадник Археолошког института Београд Славиша Периž указао ¼е данас да су неолитска налазишта на удару дивšих копача, меу ко¼има предœаче легално регистровани "Архо аматери Срби¼е" у иниформама ко¼е су сличне оним што носи полици¼а, односно, ренŸери, и са значкама "Археолошке чуварске службе".
"Опремšени су савременом опремом, детекторима ко¼и разврстава¼у гвоже од злата и одреу¼у дубину, а понегде, као пре три године на локалитету у Супско¼ код Žупри¼е, употребšава¼у и багере. Када они раде, археолозима ¼е тешко приžи том месту ¼ер они поставšа¼у страже", рекао ¼е Периž новинарима у Дреновцу код Параžина где руководи радовима на овдашœем неолитском локалитету.
"Они, под плаштем заштитника, уствари пла¼чка¼у археолошка добра Срби¼е, пронаене предмете прода¼у у иностранству а оне безвредне да¼у нашим музе¼има", рекао ¼е Париž и потсетио да у "Шва¼чарско¼ посто¼и агенци¼а ко¼а се бави легализаци¼ом нелегално унетих предмета, ко¼и после тога иду на аукуци¼у и прода¼у се".
кени¼а, археологи¼аБета/АП
"То ¼е озбиšан проблем, не само наше државе него и целог овог простора, и суседне Бугарске и Румуни¼е и Македони¼е, нешто маœе БиХ, али Срни¼а ¼е веома захваžена", рекао ¼е Периž.
"Имамо Удружеœе ко¼е ¼е легално регистровано као архелошко и они иду, œихов делокруг надлежности ¼е такав да могу, малтене да и мени овде доу у инспекци¼у. Неко их ¼е регистровао а да ни¼е и прочитао шта они могу да раде. Археолошка ископаваœа по Закону о културним добрима могу вршити само државне институци¼е, музе¼и, институти, Заводи за заштиту споменика култуире", рекао ¼е Периž.
Код нас ¼е то, нажалост, до те мере деградирано да те групе, у ко¼има нема археолога, могу да иду испред музе¼а, института, завода, да копа¼у, могу да набавšа¼у, скупу опрему, детекторе. Нама ¼е, државним институци¼ама, забраœена употреба детектора а œима ни¼е, додао ¼е Периž.
"Сви беже од тога да покрену одговорност оних ко¼и су регистровали таква удружеœа, а они су набавили униформе сличне полици¼ским и ренŸерским и понаша¼у се као рендзери", рекао ¼е Периž.
То што те групе раде у овом систему, у законодавству ове државе не посто¼и. Они под плаштом заштитника уствари пšачка¼у археолошка добра. Тргу¼у и оно што не могу да прода¼у, доносе музе¼има.
Углавном та роба завршава ван граница Срби¼е и прода¼е се за мале паре, истако ¼е Периž.
"У ово¼ држави ¼е много проблема и овакве ствари се гура¼у у старну, а дефитивно žе се морати пресеžи та¼ нелегални посао. То треба да уради Министарство културе и информисаœа у чи¼о¼ ¼е надложности чуваœе и заштита истори¼ских и културних добара", рекао ¼е Париž.
Он ¼е оценио да ¼е "тешко пратити колико се годишœе и изнесе и уништи археолошког блага из Срби¼е ¼ер су дивšи копачи стални пратиоци неолитских насеšа и античких локалитета, некропола у ко¼има траже злато, златни накит".
АРХЕОЛОЗИ РУШЕ ЗВАНИЧНУ ИСТОРИ£У: У Срби¼и су куžе нa спрaт прaвšене пре 6.000 г.!
Тридесетак археолога и студената из земšе и региона у близини Коридора 10 код Параžина ископава остатке на¼веžег неолитског насеšа у Срби¼и.
Основна школа у Дреновцу код Параžина и овог лета ¼е база археолозима, истраживачима и студентима ко¼и више од децени¼е ископава¼у остатке неолитског насеšа у близини аутопута. Они од 6 сати сваког ¼утра одлазе на налазиште са десне стране Коридора 10 из правца Параžина ка Београду и под заштитном конструкци¼ом-балоном раде на дефинисаœу две неолитске куžе, открива¼уžи остатке пода и зида.
На овом месту пре око 6.000 година, или 4 милени¼ума пре наше ере, налазио се прави урбани неолитски град у коме ¼е живело близу 3.000 «душа». Наиме, геомагнетним снимаœем под земšом ¼е откривено 600 об¼еката, од ко¼их би бар половина могле бити куžе.
Бранислав Сто¼ановиž, директор Завича¼ног музе¼а у Параžину, ко¼и ¼е иначе радио ово снимаœе, об¼ашœава да ¼е снимак «идентификовао 300 аномали¼а ко¼е подсеžа¼у на стамбене об¼екте, а снимšено ¼е више од 50 одсто терена.
– Локалитет ¼е на преко 60 хектара и пресечен ¼е аутопутем под ко¼им ¼е 15 до 20 хектара, ко¼и вероватно никада неžе бити истражени. Обухвата атаре села Дреновац, Сикирица и Крежбинац. То ¼е ¼едно од на¼веžих неолитских налазишта у Срби¼и, мада ¼е отворено питаœе да ли су сви ти снимšени об¼екти посто¼али у истом или различитим временским периодима. У сонди ко¼у смо ископали на почетку културни сло¼ био ¼е дубине преко 7 метара и нашли смо три фазе насеšаваœа – наводи параžински археолог и директор Бранислав Сто¼ановиž и дода¼е:
– Досадашœи налази показу¼у да су у неолиту šуди живели организовано у великим насеšима, чак да су им куžе биле спратне. То ¼е период када су се šуди, ко¼и су били сличних интелектуалних капацитета као данас, почели бавити земšорадœом и приптомšавати животиœе. Правили су куžе, такозване чакмаре, ко¼е се и данас у селима могу видети.
Фото: ТелеграфФото: Телеграф
Покретач ових истраживаœа, професор Славиша Периž са Aрхеолошког института у Београду, истиче да се овог лета наставило са радовима под балоном где су откривена четири об¼екта, а тренутно се ради на два. Испоставило се да су од 4 куžе три биле спратне. Об¼екти су били прилично близу ¼едно другом и нису оставšали простор за окуžнице.
– Истовремено са радовима под заштитном конструкци¼ом, отворили смо и ¼едну сонду 250 метара источно од балона, на месту где ¼е геомагнетним снимаœем утврена аномали¼а у виду косог рова. Испоставило се да се заиста ради о рову ко¼и ¼е на нивоу укупаваœа био широк око 6 метара, а на дну око 2 метра – прича нам професор Периž и наставšа:
– У испуну рова углавном ¼е матери¼ал из млаег неолита, али за разлику од рова из сонде 16, овде ¼е врло мало покретних налаза ,што нам говори да ¼е на¼вероватни¼е био испуœен водом. Са ко¼ом функци¼ом, то žемо тек да утврдимо када га целом дужином откри¼емо и када утврдимо шта ¼е заправо опасавао та¼ ров
На локалитету ради стандардна екипа ко¼а ¼е ту веž десетак година, а неки су од студената стигли до доктората. £една од œих ¼е €ура Обрадовиž, сада истраживач сарадник на Aрхеолошком институту.
– Овде радим од 2004. године и много смо напредовали. У почетку смо копали маœе сонде 5 пута 5 метара ко¼е су биле више усмерене на испитиваœе хронологи¼е налазишта. Сада идемо на широки ископ и први пут на овом локалитету сагледавамо остатке целокупне куžе, величину, простори¼е, унутрашœу организаци¼у…. Прва у реду од 4 куžе под балоном ¼е на¼боšе очувана и планирамо да ¼е конзервирамо и да буде презентаци¼а неолитске културе на отвореном. Последœе две куžе смо тек започели – об¼ашœава нам €ура.
Истраживачи žе се налазити кра¼ Дреновца до почетка августа, а током лета планирано ¼е об¼авšиваœе публикаци¼е ко¼а žе садржати налазе свега што ¼е пронаено до сада.
ПАРАŽИН - Виши научни сарадник Археолошког института Београд Славиша Периž указао ¼е данас да су неолитска налазишта на удару дивšих копача, меу ко¼има предœаче легално регистровани "Архо аматери Срби¼е" у иниформама ко¼е су сличне оним што носи полици¼а, односно, ренŸери, и са значкама "Археолошке чуварске службе".
"Опремšени су савременом опремом, детекторима ко¼и разврстава¼у гвоже од злата и одреу¼у дубину, а понегде, као пре три године на локалитету у Супско¼ код Žупри¼е, употребšава¼у и багере. Када они раде, археолозима ¼е тешко приžи том месту ¼ер они поставšа¼у страже", рекао ¼е Периž новинарима у Дреновцу код Параžина где руководи радовима на овдашœем неолитском локалитету.
"Они, под плаштем заштитника, уствари пла¼чка¼у археолошка добра Срби¼е, пронаене предмете прода¼у у иностранству а оне безвредне да¼у нашим музе¼има", рекао ¼е Париž и потсетио да у "Шва¼чарско¼ посто¼и агенци¼а ко¼а се бави легализаци¼ом нелегално унетих предмета, ко¼и после тога иду на аукуци¼у и прода¼у се".
кени¼а, археологи¼аБета/АП
"То ¼е озбиšан проблем, не само наше државе него и целог овог простора, и суседне Бугарске и Румуни¼е и Македони¼е, нешто маœе БиХ, али Срни¼а ¼е веома захваžена", рекао ¼е Периž.
"Имамо Удружеœе ко¼е ¼е легално регистровано као архелошко и они иду, œихов делокруг надлежности ¼е такав да могу, малтене да и мени овде доу у инспекци¼у. Неко их ¼е регистровао а да ни¼е и прочитао шта они могу да раде. Археолошка ископаваœа по Закону о културним добрима могу вршити само државне институци¼е, музе¼и, институти, Заводи за заштиту споменика култуире", рекао ¼е Периž.
Код нас ¼е то, нажалост, до те мере деградирано да те групе, у ко¼има нема археолога, могу да иду испред музе¼а, института, завода, да копа¼у, могу да набавšа¼у, скупу опрему, детекторе. Нама ¼е, државним институци¼ама, забраœена употреба детектора а œима ни¼е, додао ¼е Периž.
"Сви беже од тога да покрену одговорност оних ко¼и су регистровали таква удружеœа, а они су набавили униформе сличне полици¼ским и ренŸерским и понаша¼у се као рендзери", рекао ¼е Периž.
То што те групе раде у овом систему, у законодавству ове државе не посто¼и. Они под плаштом заштитника уствари пšачка¼у археолошка добра. Тргу¼у и оно што не могу да прода¼у, доносе музе¼има.
Углавном та роба завршава ван граница Срби¼е и прода¼е се за мале паре, истако ¼е Периž.
"У ово¼ држави ¼е много проблема и овакве ствари се гура¼у у старну, а дефитивно žе се морати пресеžи та¼ нелегални посао. То треба да уради Министарство културе и информисаœа у чи¼о¼ ¼е надложности чуваœе и заштита истори¼ских и културних добара", рекао ¼е Париž.
Он ¼е оценио да ¼е "тешко пратити колико се годишœе и изнесе и уништи археолошког блага из Срби¼е ¼ер су дивšи копачи стални пратиоци неолитских насеšа и античких локалитета, некропола у ко¼има траже злато, златни накит".
АРХЕОЛОЗИ РУШЕ ЗВАНИЧНУ ИСТОРИ£У: У Срби¼и су куžе нa спрaт прaвšене пре 6.000 г.!
Тридесетак археолога и студената из земšе и региона у близини Коридора 10 код Параžина ископава остатке на¼веžег неолитског насеšа у Срби¼и.
Основна школа у Дреновцу код Параžина и овог лета ¼е база археолозима, истраживачима и студентима ко¼и више од децени¼е ископава¼у остатке неолитског насеšа у близини аутопута. Они од 6 сати сваког ¼утра одлазе на налазиште са десне стране Коридора 10 из правца Параžина ка Београду и под заштитном конструкци¼ом-балоном раде на дефинисаœу две неолитске куžе, открива¼уžи остатке пода и зида.
На овом месту пре око 6.000 година, или 4 милени¼ума пре наше ере, налазио се прави урбани неолитски град у коме ¼е живело близу 3.000 «душа». Наиме, геомагнетним снимаœем под земšом ¼е откривено 600 об¼еката, од ко¼их би бар половина могле бити куžе.
Бранислав Сто¼ановиž, директор Завича¼ног музе¼а у Параžину, ко¼и ¼е иначе радио ово снимаœе, об¼ашœава да ¼е снимак «идентификовао 300 аномали¼а ко¼е подсеžа¼у на стамбене об¼екте, а снимšено ¼е више од 50 одсто терена.
– Локалитет ¼е на преко 60 хектара и пресечен ¼е аутопутем под ко¼им ¼е 15 до 20 хектара, ко¼и вероватно никада неžе бити истражени. Обухвата атаре села Дреновац, Сикирица и Крежбинац. То ¼е ¼едно од на¼веžих неолитских налазишта у Срби¼и, мада ¼е отворено питаœе да ли су сви ти снимšени об¼екти посто¼али у истом или различитим временским периодима. У сонди ко¼у смо ископали на почетку културни сло¼ био ¼е дубине преко 7 метара и нашли смо три фазе насеšаваœа – наводи параžински археолог и директор Бранислав Сто¼ановиž и дода¼е:
– Досадашœи налази показу¼у да су у неолиту šуди живели организовано у великим насеšима, чак да су им куžе биле спратне. То ¼е период када су се šуди, ко¼и су били сличних интелектуалних капацитета као данас, почели бавити земšорадœом и приптомšавати животиœе. Правили су куžе, такозване чакмаре, ко¼е се и данас у селима могу видети.
Фото: ТелеграфФото: Телеграф
Покретач ових истраживаœа, професор Славиша Периž са Aрхеолошког института у Београду, истиче да се овог лета наставило са радовима под балоном где су откривена четири об¼екта, а тренутно се ради на два. Испоставило се да су од 4 куžе три биле спратне. Об¼екти су били прилично близу ¼едно другом и нису оставšали простор за окуžнице.
– Истовремено са радовима под заштитном конструкци¼ом, отворили смо и ¼едну сонду 250 метара источно од балона, на месту где ¼е геомагнетним снимаœем утврена аномали¼а у виду косог рова. Испоставило се да се заиста ради о рову ко¼и ¼е на нивоу укупаваœа био широк око 6 метара, а на дну око 2 метра – прича нам професор Периž и наставšа:
– У испуну рова углавном ¼е матери¼ал из млаег неолита, али за разлику од рова из сонде 16, овде ¼е врло мало покретних налаза ,што нам говори да ¼е на¼вероватни¼е био испуœен водом. Са ко¼ом функци¼ом, то žемо тек да утврдимо када га целом дужином откри¼емо и када утврдимо шта ¼е заправо опасавао та¼ ров
На локалитету ради стандардна екипа ко¼а ¼е ту веž десетак година, а неки су од студената стигли до доктората. £една од œих ¼е €ура Обрадовиž, сада истраживач сарадник на Aрхеолошком институту.
– Овде радим од 2004. године и много смо напредовали. У почетку смо копали маœе сонде 5 пута 5 метара ко¼е су биле више усмерене на испитиваœе хронологи¼е налазишта. Сада идемо на широки ископ и први пут на овом локалитету сагледавамо остатке целокупне куžе, величину, простори¼е, унутрашœу организаци¼у…. Прва у реду од 4 куžе под балоном ¼е на¼боšе очувана и планирамо да ¼е конзервирамо и да буде презентаци¼а неолитске културе на отвореном. Последœе две куžе смо тек започели – об¼ашœава нам €ура.
Истраживачи žе се налазити кра¼ Дреновца до почетка августа, а током лета планирано ¼е об¼авšиваœе публикаци¼е ко¼а žе садржати налазе свега што ¼е пронаено до сада.
.jpg)
Comment