На Руднику се бакар вадио пре 6,5 милени¼ума
Та¼не древних цивилизаци¼а ко¼е су археолози открили на „крову Шумади¼е“. Šуди из Старчевачке културе први рудари. Пре 6.500 година почео извоз из Шумади¼е: у Бугарско¼ пронаени предмети исковани од овдашœе руде.
Рудник, централна српска планина, „кров Шумади¼е“ ¼е светски феномен, сматра¼у археолози. Они су нашли доказе да šуди у континуитету веž 6.500 година неуморно сврдла¼у и ломе стене рудничких висова и ¼аруга у потрази за сребром, оловом, бакром и квалитетним каменом.
– Ископаваœа на локалитету Прšуша потврдила су да ¼е руда бакра овде експлоатисана у доба енеолита, пре 4 до 4,5 хиšада година – каже др Драгана Антоновиž из Археолошког института. – То Прšушу сврстава меу на¼стари¼е руднике света, али ни¼е коначан резултат. Наиме, досадашœи налази потичу из на¼млаих окана на врху локалитета. Сигурни смо да се овде рударили винчанци у исто време кад и у Рудно¼ глави, до сада на¼стари¼ем познатом руднику бакра, а можда и рани¼е.
Саговорница „Новости“ об¼ашœава да су праистори¼ски рудари копали од дна према врху брда, запуœава¼уžи стара окна ¼аловином. Разлика у висини окана на Прšуши значи да су рудари у поднож¼у Прšуше копали вековима пре наследника ко¼и су оставили трагове на врху.
– Веž у праистори¼и Рудник ¼е и, како би данас рекли, извозни центар бакра – открива др Драгана Антоновиž. – У енеолитско¼ некрополи у Долнославу у Бугарско¼ пронаени су предмети произведени од руде с Рудника! Али ни то ни¼е почетак увозно-извозне рудничке приче. Šуди из Старчевачке културе су 7,5 хиšада година пре нове ере долазили на Прšушу по горски кристал.
Нажалост, како ствари сто¼е, археолози веž сада могу да се баве и многобро¼ним напуштеним сеоским куžама на Руднику. Пустош се види веž од скретаœа с Ибарске магистрале на средœовековни „пут сребра“ ко¼им ¼е руднички драгоцени метал, познат по изузетно¼ чистоžи извожен широм Европе.
Он пролази кроз село Заграе, на простору некадашœег великог подграа-трговишта под Острвицом, на¼тврем северном српском упоришту од Немаœе до пада деспотовине.
Српски владари вековима су зидали и одржавали силни град, центар острвичке власти, чи¼е су зидине опасивале стрми вулкански брег. Стражари с куле последœе одбране на расцепšеном врху Острвице осматрали су целу Шумади¼у чува¼уžи драгоцену планину. Одатле ¼е вероватно и цар Душан 1354. гледао угарску во¼ску пре него што ¼у ¼е сломио под Рудником. С Острвице су деспоти Стефан Високи и €ура Бранковиž зауставšали Турке и Угаре. Бо¼еви око Острвице и богатства Рудника нису воени само са страним заво¼евачима. За œих су се тукла браžа и краšеви Драгутин и Милутин, œихови синови Стефан Дечански и Владислав Други, кнез Лазар и Никола Алтомановиž, деспот Стефан и Никола Зо¼иž.
У време деспота €ура Бранковиžа, Рудник оста¼е ¼едини извор привредне моžи Срби¼е. Чим су 1458. Османли¼е осво¼иле Острвицу следеžе године пало ¼е и Смедерево. Од тада Острвичке власти нема над Заграем, а моžни град ¼е опустео.
Подграе у селу Заграе на стотинак метара од Ибарске магистрале ¼е тада опстало, а у пустош се претвара данас. О œегово¼ некадашœо¼ многоšудности сведочи само споменик у центру села зарастао у траву, на коме су имена стотина Заграана изгинулих у светским ратовима. Кра¼ œега пролази пут ка Острвици кроз сеоски атар поред пустих куžа и отежалих воžœака ко¼е више нема ко да бере. Кад се заврши асфалт, почиœе шумска стаза из ко¼е вире старе камене плоче.
– Реч ¼е о остатку старог великог северног караванског пута ко¼и ¼е био на траси данашœе саобраžа¼нице кроз Заграе и поред Острвице ¼е водио у велику варош Рудник – каже археолог др Де¼ан Радичевиž са Филозофског факултета у Београду. – Био ¼е то знача¼ан град с великим и богатим куžама, трговинама и црквама, православним за Србе и католичким за Дубровчане ко¼и су овде имали и конзулат. На Руднику су живели и трговали Срби, Саси, Дубровчани, Которани, Барани, Угари. Пронашли смо фа¼анс из Шпани¼е и пломбе с пошиšки тканина из Чешке, што говори о богатству града и размерама трговине.
По речима археолога, цела планина ¼е била живо подруч¼е, на коме нису цветали само рударство и трговина веž и култура.
– То нам открива¼у ископаваœа ко¼а смо започели пре само пар година – каже др Радичециž. – Нажалост, археологи¼а ¼е веома касно стигла на Рудник, иако ¼е реч о правом феномену šудске цивилизаци¼е, месту где живот и рударство у континуитету тра¼у од на¼рани¼е праистори¼е до данас.
Кашœеœе ¼е утолико парадоксални¼е, ако се зна да ¼е српска археологи¼а роена у ¼улу 1865. пре тачно 150 година, кад ¼е прва археолошка истраживаœа у Срби¼и обавио др £анко Шафарик, управник, односно „чувар Народног музе¼а“. Историчари об¼ашœава¼у гураœе Рудника у запеžак политичким разлозима. За Караоревиžе ¼е планина са ко¼е ¼е почело ослобоеœе Срби¼е била симбол Обреновиžа, а за ¼угословенске комунисте симбол српског национализма и хегемонизма.
НЕМАŒА У ПУСТОМ СЕЛУ
Према попису из 2011. у селу Заграу, на простору средœовековног трговачког насеšа тик уз данашœу Ибарску магистралу, остало ¼е само 385 šуди ко¼и у просеку има¼у више од 47 година. Али, на пустом путу кроз село срели смо потпуно нетипичног Заграанина, Немаœу, отреситог дечака од 9 година. Испричао нам ¼е да ¼е завршио други разред и пожалио се да нема с ким да се игра, ¼ер ¼е œегов ¼едини друг из одеšеœа негде отишао. Испратио нас ¼е путем кра¼ црквене порте са закšучаним храмом до школе у ко¼о¼ учи одеšеœе од два ака.
ИМПЕРАТОРСКА РИЗНИЦА
У ¼улу 1865. Рудничани су пронашли необичну камену плочу с лепо уклесаним словима и о томе известили Београд.
– Тадашœе Министарство просвете и вера наложило ¼е др £анку Шафарику да оде и провери о чему ¼е реч – каже др Де¼ан Радичевиž. – Кад се чуло да ¼е реч о ктиторском натпису императора Септими¼а Севера ко¼и ¼е у Руднику наложио изградœу храма Ма¼ке земšе, заштитнице рудара, на лице места дошао ¼е и Кнез Михаило.
Какав ¼е однос потоœих власти био према рудничко¼ баштини говори податак да ¼е Шафариков извешта¼ о плочи и ископаваœима ко¼а ¼е предузео об¼авšен тек после Другог светског рата.
ДЕСПОТ И ТРАГАЧИ ЗА БЛАГОМ
Деспот €ура Бранковиž и деспотица Ирина, „проклета £ерина“ сахраœени су на Руднику, а стара предаœа о œиховим скривницама ¼ош увек пале машту трагача за благом. Среžом она су забележена на време, док рудничка села нису опустела.
– Одоше Рудничани неки у град, а више на гробšе – рече нам Драгомир Михаиловиž, чи¼а ¼е куžа у поднож¼у Острвице. – Имао сам кафану, али муштери¼а нема. Последœи живи нема¼у пара, могу само на црту да пи¼у. Зато сам их позвао, попили смо што се имало и затворили смо радœу. Немам где да одем, могу само да чекам ред за она¼ свет.
Та¼не древних цивилизаци¼а ко¼е су археолози открили на „крову Шумади¼е“. Šуди из Старчевачке културе први рудари. Пре 6.500 година почео извоз из Шумади¼е: у Бугарско¼ пронаени предмети исковани од овдашœе руде.
Рудник, централна српска планина, „кров Шумади¼е“ ¼е светски феномен, сматра¼у археолози. Они су нашли доказе да šуди у континуитету веž 6.500 година неуморно сврдла¼у и ломе стене рудничких висова и ¼аруга у потрази за сребром, оловом, бакром и квалитетним каменом.
– Ископаваœа на локалитету Прšуша потврдила су да ¼е руда бакра овде експлоатисана у доба енеолита, пре 4 до 4,5 хиšада година – каже др Драгана Антоновиž из Археолошког института. – То Прšушу сврстава меу на¼стари¼е руднике света, али ни¼е коначан резултат. Наиме, досадашœи налази потичу из на¼млаих окана на врху локалитета. Сигурни смо да се овде рударили винчанци у исто време кад и у Рудно¼ глави, до сада на¼стари¼ем познатом руднику бакра, а можда и рани¼е.
Саговорница „Новости“ об¼ашœава да су праистори¼ски рудари копали од дна према врху брда, запуœава¼уžи стара окна ¼аловином. Разлика у висини окана на Прšуши значи да су рудари у поднож¼у Прšуше копали вековима пре наследника ко¼и су оставили трагове на врху.
– Веž у праистори¼и Рудник ¼е и, како би данас рекли, извозни центар бакра – открива др Драгана Антоновиž. – У енеолитско¼ некрополи у Долнославу у Бугарско¼ пронаени су предмети произведени од руде с Рудника! Али ни то ни¼е почетак увозно-извозне рудничке приче. Šуди из Старчевачке културе су 7,5 хиšада година пре нове ере долазили на Прšушу по горски кристал.
Нажалост, како ствари сто¼е, археолози веž сада могу да се баве и многобро¼ним напуштеним сеоским куžама на Руднику. Пустош се види веž од скретаœа с Ибарске магистрале на средœовековни „пут сребра“ ко¼им ¼е руднички драгоцени метал, познат по изузетно¼ чистоžи извожен широм Европе.
Он пролази кроз село Заграе, на простору некадашœег великог подграа-трговишта под Острвицом, на¼тврем северном српском упоришту од Немаœе до пада деспотовине.
Српски владари вековима су зидали и одржавали силни град, центар острвичке власти, чи¼е су зидине опасивале стрми вулкански брег. Стражари с куле последœе одбране на расцепšеном врху Острвице осматрали су целу Шумади¼у чува¼уžи драгоцену планину. Одатле ¼е вероватно и цар Душан 1354. гледао угарску во¼ску пре него што ¼у ¼е сломио под Рудником. С Острвице су деспоти Стефан Високи и €ура Бранковиž зауставšали Турке и Угаре. Бо¼еви око Острвице и богатства Рудника нису воени само са страним заво¼евачима. За œих су се тукла браžа и краšеви Драгутин и Милутин, œихови синови Стефан Дечански и Владислав Други, кнез Лазар и Никола Алтомановиž, деспот Стефан и Никола Зо¼иž.
У време деспота €ура Бранковиžа, Рудник оста¼е ¼едини извор привредне моžи Срби¼е. Чим су 1458. Османли¼е осво¼иле Острвицу следеžе године пало ¼е и Смедерево. Од тада Острвичке власти нема над Заграем, а моžни град ¼е опустео.
Подграе у селу Заграе на стотинак метара од Ибарске магистрале ¼е тада опстало, а у пустош се претвара данас. О œегово¼ некадашœо¼ многоšудности сведочи само споменик у центру села зарастао у траву, на коме су имена стотина Заграана изгинулих у светским ратовима. Кра¼ œега пролази пут ка Острвици кроз сеоски атар поред пустих куžа и отежалих воžœака ко¼е више нема ко да бере. Кад се заврши асфалт, почиœе шумска стаза из ко¼е вире старе камене плоче.
– Реч ¼е о остатку старог великог северног караванског пута ко¼и ¼е био на траси данашœе саобраžа¼нице кроз Заграе и поред Острвице ¼е водио у велику варош Рудник – каже археолог др Де¼ан Радичевиž са Филозофског факултета у Београду. – Био ¼е то знача¼ан град с великим и богатим куžама, трговинама и црквама, православним за Србе и католичким за Дубровчане ко¼и су овде имали и конзулат. На Руднику су живели и трговали Срби, Саси, Дубровчани, Которани, Барани, Угари. Пронашли смо фа¼анс из Шпани¼е и пломбе с пошиšки тканина из Чешке, што говори о богатству града и размерама трговине.
По речима археолога, цела планина ¼е била живо подруч¼е, на коме нису цветали само рударство и трговина веž и култура.
– То нам открива¼у ископаваœа ко¼а смо започели пре само пар година – каже др Радичециž. – Нажалост, археологи¼а ¼е веома касно стигла на Рудник, иако ¼е реч о правом феномену šудске цивилизаци¼е, месту где живот и рударство у континуитету тра¼у од на¼рани¼е праистори¼е до данас.
Кашœеœе ¼е утолико парадоксални¼е, ако се зна да ¼е српска археологи¼а роена у ¼улу 1865. пре тачно 150 година, кад ¼е прва археолошка истраживаœа у Срби¼и обавио др £анко Шафарик, управник, односно „чувар Народног музе¼а“. Историчари об¼ашœава¼у гураœе Рудника у запеžак политичким разлозима. За Караоревиžе ¼е планина са ко¼е ¼е почело ослобоеœе Срби¼е била симбол Обреновиžа, а за ¼угословенске комунисте симбол српског национализма и хегемонизма.
НЕМАŒА У ПУСТОМ СЕЛУ
Према попису из 2011. у селу Заграу, на простору средœовековног трговачког насеšа тик уз данашœу Ибарску магистралу, остало ¼е само 385 šуди ко¼и у просеку има¼у више од 47 година. Али, на пустом путу кроз село срели смо потпуно нетипичног Заграанина, Немаœу, отреситог дечака од 9 година. Испричао нам ¼е да ¼е завршио други разред и пожалио се да нема с ким да се игра, ¼ер ¼е œегов ¼едини друг из одеšеœа негде отишао. Испратио нас ¼е путем кра¼ црквене порте са закšучаним храмом до школе у ко¼о¼ учи одеšеœе од два ака.
ИМПЕРАТОРСКА РИЗНИЦА
У ¼улу 1865. Рудничани су пронашли необичну камену плочу с лепо уклесаним словима и о томе известили Београд.
– Тадашœе Министарство просвете и вера наложило ¼е др £анку Шафарику да оде и провери о чему ¼е реч – каже др Де¼ан Радичевиž. – Кад се чуло да ¼е реч о ктиторском натпису императора Септими¼а Севера ко¼и ¼е у Руднику наложио изградœу храма Ма¼ке земšе, заштитнице рудара, на лице места дошао ¼е и Кнез Михаило.
Какав ¼е однос потоœих власти био према рудничко¼ баштини говори податак да ¼е Шафариков извешта¼ о плочи и ископаваœима ко¼а ¼е предузео об¼авšен тек после Другог светског рата.
ДЕСПОТ И ТРАГАЧИ ЗА БЛАГОМ
Деспот €ура Бранковиž и деспотица Ирина, „проклета £ерина“ сахраœени су на Руднику, а стара предаœа о œиховим скривницама ¼ош увек пале машту трагача за благом. Среžом она су забележена на време, док рудничка села нису опустела.
– Одоше Рудничани неки у град, а више на гробšе – рече нам Драгомир Михаиловиž, чи¼а ¼е куžа у поднож¼у Острвице. – Имао сам кафану, али муштери¼а нема. Последœи живи нема¼у пара, могу само на црту да пи¼у. Зато сам их позвао, попили смо што се имало и затворили смо радœу. Немам где да одем, могу само да чекам ред за она¼ свет.
Comment