Archаeological news from Serbia

[batbayan]

На Руднику се бакар вадио пре 6,5 милени¼ума

Та¼не древних цивилизаци¼а ко¼е су археолози открили на „крову Шумади¼е“. Šуди из Старчевачке културе први рудари. Пре 6.500 година почео извоз из Шумади¼е: у Бугарско¼ пронаени предмети исковани од овдашœе руде.

Рудник, централна српска планина, „кров Шумади¼е“ ¼е светски феномен, сматра¼у археолози. Они су нашли доказе да šуди у континуитету веž 6.500 година неуморно сврдла¼у и ломе стене рудничких висова и ¼аруга у потрази за сребром, оловом, бакром и квалитетним каменом.
– Ископаваœа на локалитету Прšуша потврдила су да ¼е руда бакра овде експлоатисана у доба енеолита, пре 4 до 4,5 хиšада година – каже др Драгана Антоновиž из Археолошког института. – То Прšушу сврстава меу на¼стари¼е руднике света, али ни¼е коначан резултат. Наиме, досадашœи налази потичу из на¼млаих окана на врху локалитета. Сигурни смо да се овде рударили винчанци у исто време кад и у Рудно¼ глави, до сада на¼стари¼ем познатом руднику бакра, а можда и рани¼е.

Саговорница „Новости“ об¼ашœава да су праистори¼ски рудари копали од дна према врху брда, запуœава¼уžи стара окна ¼аловином. Разлика у висини окана на Прšуши значи да су рудари у поднож¼у Прšуше копали вековима пре наследника ко¼и су оставили трагове на врху.

– Веž у праистори¼и Рудник ¼е и, како би данас рекли, извозни центар бакра – открива др Драгана Антоновиž. – У енеолитско¼ некрополи у Долнославу у Бугарско¼ пронаени су предмети произведени од руде с Рудника! Али ни то ни¼е почетак увозно-извозне рудничке приче. Šуди из Старчевачке културе су 7,5 хиšада година пре нове ере долазили на Прšушу по горски кристал.

Нажалост, како ствари сто¼е, археолози веž сада могу да се баве и многобро¼ним напуштеним сеоским куžама на Руднику. Пустош се види веž од скретаœа с Ибарске магистрале на средœовековни „пут сребра“ ко¼им ¼е руднички драгоцени метал, познат по изузетно¼ чистоžи извожен широм Европе.

Он пролази кроз село Заграе, на простору некадашœег великог подграа-трговишта под Острвицом, на¼тврем северном српском упоришту од Немаœе до пада деспотовине.

Српски владари вековима су зидали и одржавали силни град, центар острвичке власти, чи¼е су зидине опасивале стрми вулкански брег. Стражари с куле последœе одбране на расцепšеном врху Острвице осматрали су целу Шумади¼у чува¼уžи драгоцену планину. Одатле ¼е вероватно и цар Душан 1354. гледао угарску во¼ску пре него што ¼у ¼е сломио под Рудником. С Острвице су деспоти Стефан Високи и €ура Бранковиž зауставšали Турке и Угаре. Бо¼еви око Острвице и богатства Рудника нису воени само са страним заво¼евачима. За œих су се тукла браžа и краšеви Драгутин и Милутин, œихови синови Стефан Дечански и Владислав Други, кнез Лазар и Никола Алтомановиž, деспот Стефан и Никола Зо¼иž.

У време деспота €ура Бранковиžа, Рудник оста¼е ¼едини извор привредне моžи Срби¼е. Чим су 1458. Османли¼е осво¼иле Острвицу следеžе године пало ¼е и Смедерево. Од тада Острвичке власти нема над Заграем, а моžни град ¼е опустео.

Подграе у селу Заграе на стотинак метара од Ибарске магистрале ¼е тада опстало, а у пустош се претвара данас. О œегово¼ некадашœо¼ многоšудности сведочи само споменик у центру села зарастао у траву, на коме су имена стотина Заграана изгинулих у светским ратовима. Кра¼ œега пролази пут ка Острвици кроз сеоски атар поред пустих куžа и отежалих воžœака ко¼е више нема ко да бере. Кад се заврши асфалт, почиœе шумска стаза из ко¼е вире старе камене плоче.

– Реч ¼е о остатку старог великог северног караванског пута ко¼и ¼е био на траси данашœе саобраžа¼нице кроз Заграе и поред Острвице ¼е водио у велику варош Рудник – каже археолог др Де¼ан Радичевиž са Филозофског факултета у Београду. – Био ¼е то знача¼ан град с великим и богатим куžама, трговинама и црквама, православним за Србе и католичким за Дубровчане ко¼и су овде имали и конзулат. На Руднику су живели и трговали Срби, Саси, Дубровчани, Которани, Барани, Угари. Пронашли смо фа¼анс из Шпани¼е и пломбе с пошиšки тканина из Чешке, што говори о богатству града и размерама трговине.

По речима археолога, цела планина ¼е била живо подруч¼е, на коме нису цветали само рударство и трговина веž и култура.

– То нам открива¼у ископаваœа ко¼а смо започели пре само пар година – каже др Радичециž. – Нажалост, археологи¼а ¼е веома касно стигла на Рудник, иако ¼е реч о правом феномену šудске цивилизаци¼е, месту где живот и рударство у континуитету тра¼у од на¼рани¼е праистори¼е до данас.

Кашœеœе ¼е утолико парадоксални¼е, ако се зна да ¼е српска археологи¼а роена у ¼улу 1865. пре тачно 150 година, кад ¼е прва археолошка истраживаœа у Срби¼и обавио др £анко Шафарик, управник, односно „чувар Народног музе¼а“. Историчари об¼ашœава¼у гураœе Рудника у запеžак политичким разлозима. За Караоревиžе ¼е планина са ко¼е ¼е почело ослобоеœе Срби¼е била симбол Обреновиžа, а за ¼угословенске комунисте симбол српског национализма и хегемонизма.

НЕМАŒА У ПУСТОМ СЕЛУ

Према попису из 2011. у селу Заграу, на простору средœовековног трговачког насеšа тик уз данашœу Ибарску магистралу, остало ¼е само 385 šуди ко¼и у просеку има¼у више од 47 година. Али, на пустом путу кроз село срели смо потпуно нетипичног Заграанина, Немаœу, отреситог дечака од 9 година. Испричао нам ¼е да ¼е завршио други разред и пожалио се да нема с ким да се игра, ¼ер ¼е œегов ¼едини друг из одеšеœа негде отишао. Испратио нас ¼е путем кра¼ црквене порте са закšучаним храмом до школе у ко¼о¼ учи одеšеœе од два ака.

ИМПЕРАТОРСКА РИЗНИЦА

У ¼улу 1865. Рудничани су пронашли необичну камену плочу с лепо уклесаним словима и о томе известили Београд.

– Тадашœе Министарство просвете и вера наложило ¼е др £анку Шафарику да оде и провери о чему ¼е реч – каже др Де¼ан Радичевиž. – Кад се чуло да ¼е реч о ктиторском натпису императора Септими¼а Севера ко¼и ¼е у Руднику наложио изградœу храма Ма¼ке земšе, заштитнице рудара, на лице места дошао ¼е и Кнез Михаило.

Какав ¼е однос потоœих власти био према рудничко¼ баштини говори податак да ¼е Шафариков извешта¼ о плочи и ископаваœима ко¼а ¼е предузео об¼авšен тек после Другог светског рата.

ДЕСПОТ И ТРАГАЧИ ЗА БЛАГОМ

Деспот €ура Бранковиž и деспотица Ирина, „проклета £ерина“ сахраœени су на Руднику, а стара предаœа о œиховим скривницама ¼ош увек пале машту трагача за благом. Среžом она су забележена на време, док рудничка села нису опустела.

– Одоше Рудничани неки у град, а више на гробšе – рече нам Драгомир Михаиловиž, чи¼а ¼е куžа у поднож¼у Острвице. – Имао сам кафану, али муштери¼а нема. Последœи живи нема¼у пара, могу само на црту да пи¼у. Зато сам их позвао, попили смо што се имало и затворили смо радœу. Немам где да одем, могу само да чекам ред за она¼ свет.

http://patriot.rs/na-rudniku-se-bakar-vadio-pre-65-milenijuma/

[batbayan]

Apхеолози у Костолцу пронашли ливачку пеž из 12. века

Археолози Народног музе¼а у Пожаревцу пронашли су у Костолцу, на локалитету Мали град-Тодиžева црква, земšану пеž из 12. века

Фото: ФОТО архива Народног музе¼а Пожаревац / Приватна архива
Археолог Драгана Спасиž-€уриž каже да пеž према сво¼о¼ конструкци¼и и форми одудара од свих досадашœих пеžи за припрему хране ко¼е су откривене током истраживаœа Браничева али и на другим локалитетима у Срби¼и.

Другачи¼а од свих до сада наених пеžи
– Пеž ¼е у основи крушколике форме са елипсоидном, спšоштеном куполом на ко¼о¼ ¼е девет отвора-канала, због чега асоцира на кошницу. На врху се налази правоугаони димœак са хоризонталним каналом. Купола на отворима по ободу асоцира на ликовну представу стакларске пеžи из Агриколиног дела De re metallica.

– Претпоставšам да се ради о ливачко¼ пеžи, на што указу¼е изузетно велика количина нуспродуката (аморфни комади металне и стаклене згуре), истиче археолог Драгана Спасиž-€уриž и дода¼е да ¼е пеž била очишžена након употребе, а преко старе запечене поднице ураена ¼е нова.

Наена потпуно очишžена
– Пеž ни¼е поново ставšена у функци¼у вероватно због напада Маара или недостатка сировине, а сигурни¼и закšучци уследиžе након анализе у референтним институци¼ама из Београда – наглашава Драгана.

Истраживаœа су обавšена у оквиру про¼екта Народног музе¼а у Пожаревцу „Археолошка истраживаœа средœовековног Браничева“ ко¼е ¼е финансирао град Пожаревац.

http://www.rasen.rs/2017/09/arheolozi-u-kostolcu-pronasli-livacku-pec-iz-12-veka/#.WcPtELJJbIV

[batbayan]

Завршено овосезонско археолошко истраживаœе на Шуваковом салашу

ВРБАС: За осамнаест дана ископаваœа на археолошком локалитету Шуваков салаш - Клиса код Врбаса пронаено ¼е 27 гробова, ко¼и су сви ори¼ентисани у правцу исток–запад, а на самом кра¼у овосезонског рада из дубине истори¼ске таме изронио ¼е накит, прстеœе и изузетан налаз украса за главу, ко¼и žе бити придодат вредно¼ средœовековног колекци¼и врбаског музе¼а, са овог налазишта.

„Претпоследœег дана истраживаœа пронашли смо лобаœу у гробу на ко¼о¼ ¼е била трака, претпоставšа се од коже, ¼ер су током истраживаœа проналажене украсне траке од коже, свиле и конопšе“, каже археолог и руководилац Градског музе¼а у Врбасу Весна Гргуровиž.

„Трака ¼е била са металним апликаци¼ама и мноштвом перлица различитих облика и бо¼а. Радове смо наставили прошириваœем посто¼еžе сонде до габарита површине 50 квадрата, пет пута десет метара и тако наставили са радовима на површини припрате цркве, ко¼и тра¼у ¼ош од 80-их година прошлог века.“

Ово ¼е четврта сезона како се ради на локалитету, где има и стари¼их налаза, али се археолози слажу да будуžа истраживаœа треба усмерити на средœевековно насеšе уз откривену цркву. £ер, црква ни¼е била изолована, зна се положа¼ насеšа и œегова организаци¼а.

Црква налик на српске тог времена

Ова црква из 13. века, потвру¼е др Ненад Радичевиž, другачи¼а ¼е у односу на све остале у Во¼водини. У основи има триконхални план ко¼и ни¼е карактеристика простора тадашœе ¼ужне Угарске, ко¼о¼ ¼е припадало ово место, веž ¼е карактеристика простора средœовековне Срби¼е. Зато ¼е она посебно занимšива и може бити фантастично сведочанство о односима тог времена, без обзира како су ста¼але границе у том тренутку.

Прошлогодишœи радови, подсеžа Весна Гргуровиž, били су усмерени на простор бочно уз цркву, са œене северне стране, да би се проверило да ли се можда налазио стари¼и релги¼ски об¼екат. И заиста, у основи деветог сло¼а указали су се обриси темеšа об¼екта, али ¼е прерано говорити о œегово¼ намени. Према положа¼у могло би се радити и о делу одбрамбеног система ко¼и ¼е окруживао утврени простор.

Истраживаœе ¼е раено у сарадœи са Музе¼ом Во¼водине и Филозофским факултетом у Београду, а новац у симболичном износу од 100.000 динара обезбедили су Покра¼ински секретари¼ат за културу и ¼авно информисаœе и Општина Врбас 200.000 динара.

„Наставиžемо и даšе са ископаваœима у нади да žе бити више новца. Захвални смо локалнио¼ самоуправи што ¼е и ове године подржала про¼екат. Требало би више радити на промовисаœу самог локалитета и œегових вредности, не само археолошких односно културно - истори¼ских веž и туристичких, ¼ер ¼е реч о туристичком потенци¼алу не само локалног карактера веž и регионалног. Зато žемо покушати да од европских фондова на конкурсима тражимо новац за делимичну реконструкци¼у цркве пронаене током истрживаœа за ко¼у се установило да припада 13. веку. Имамо ураен архитектонски про¼екат и 3Д модел. Про¼екат подразмева да се метар у висину у темеšима подигне зид и околина уреди да би се об¼екат препознао и постао туристичка дестинаци¼а Врбаса“, каже археолог Весна Гргуровиž. Доцент Одеšеœа археологи¼е београдског Филозофског факултета др Ненад Радичевиž, ко¼и ¼е учестовао у недавно завршеном истраживаœу, подсеžа да су археолози у позици¼и да све оно што откопа¼у, документу¼у и затрпа¼у, и да им се после само веру¼е на реч.

“Треба размишšати о про¼екту конзерваци¼е и презентаци¼е, како би неко ко дое у посету Врбасу могао да обие локалитет и види нешто на œему“, казао ¼е Радичевиž.

„Црква би могла делимично да се надзида, ровови би могли да се реконструишу, а са откриваœем приступне комуникаци¼е преко моста, ко¼и ¼е ту посто¼ао, и дела стамбених об¼еката, могли би добити археолошки парк ко¼и би оживео ова¼ локалитет и приближио посетиоцима средœовековни амби¼ент овог кра¼а.“

https://www.dnevnik.rs/vojvodina/zavrseno-ovosezonsko-arheolosko-istrazivane-na-suvakovom-salasu-10-11-2017

[batbayan]

Балкис у Бакинцима поста¼е археолошки парк

Археолози Завича¼ног музе¼а из Градишке приводе кра¼у конзерваци¼у базилике пронаене у оквиру рановизанти¼ског града Балкис, у селу Бакинци поред Лакташа.

Они веž пет година активно истражу¼у заборавšени рановизанти¼ски град Балкис, ко¼и носи етикету на¼стари¼ег епископског центра на простору Републике Српске.
- Град ¼е могао постати епископски центар четрдесетих година шестог ви¼ека, након чувене обнове утвреœа и базилика у Панони¼и и Далмаци¼и, од стране византи¼ског цара £устини¼ана. Први пут се помиœе у šето далеке 597. године у налету аварске во¼ске под воством во¼сковое Ба¼ана. Тада ¼е он, за¼едно са сво¼им во¼ницима, прешао ри¼еку Саву негд¼е измеу Сирми¼ума (Сремске Митровице) и Сервици¼ума (Градишке), те порушио та¼ град за¼едно са 40 утвреœа и стражарница, док ¼е комплетно становништво поуби¼ао - истакао ¼е археолог и директор Завича¼ног музе¼а Градишка Бо¼ан Ву¼иновиž.
Ву¼иновиž наводи да се та¼ импозантни археолошки комплекс пронаен 2012. на локалитету Градина у селу Бакинци простире на површини од ¼едног квадратног километра, гд¼е затрпани зидови кри¼у та¼ну хришžанског центра стару више од 15 ви¼екова.
Подс¼еžа да ¼е прошле године завршена конзерваци¼а и презентаци¼а на¼веžе сондажно истражене базилике, док су ове године били концентрисани на завршетак археолошких радова на истраженом простору друге базилике.
- Током тог рада пронаена ¼е римска цигла и тегула, прозорско стакло те неколико фрагмената касноантичке керамике, ко¼а се на основу аналоги¼а доводи у везу са периодом петог и шестог ви¼ека. Након тога, ураена ¼е и д¼елимична конзерваци¼а - навео ¼е Ву¼иновиž.
Дода¼е да су у сарадœи са Туристичком организаци¼ом општине Лакташи и Фондаци¼ом Балкис ове године урадили и сигнализаци¼у и информативне табле на самом локалитету, те приступне путеве до свих истражених ди¼елова овог археолошког комплекса.
- План ¼е да сšедеžе године завршимо конзерваци¼у свих сондажно истражених ди¼елова св¼етовних и сакралних об¼еката са циšем формираœа прве фазе археолошког парка и представšаœа туристима - нагласио ¼е Ву¼иновиž.
Током истраживаœа на¼веžе базилике на ¼едном импосту стуба пронаен ¼е латински натпис са именима Цо(н)стан(т)иус, Андреас и Цонстанц. С обзиром на то да иза сваког имена сто¼и урезан крст, посто¼и могуžност да се ради о свештеницима или епископима.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=280115

[batbayan]

ВЕЛИКО ОТКРИŽЕ У ВИМИНАЦИ£УМУ: Саркофаг први пут отворен пред камерама (ВИДЕО)
11.05.2018 Срби¼а Друштво Видео

Прелиминарна анализа каменог саркофага пронаеног у Виминаци¼уму, ко¼у су урадили антрополози, показала ¼е да се ради о сахрани мушкарца у зрелом добу и женске особе у раним двадесетим годинама, из¼авио ¼е данас директор Археолошког института Миомир Кораž и додао да су пронаени прилози у œему надмашили сва очекиваœа археолога.

Виминаци¼ум (Фото: £ут¼уб)

Кораž ¼е рекао да žе даšа изучаваœа дати прецизни¼е податке о овим индивидуама, а матери¼ал žе бити подвргнут и ДНК и различитим физичкохеми¼ским анализама у циšу што боšег разумеваœа ове археолошке целине.

Иначе, нова сезона ископаваœа Виминаци¼ума ¼е, подсеžа Кораž, веž у првим месецима дала изванредне резултате.

„Након откриžа маузоле¼а истакнутог становника овог античког града, на исто¼ локаци¼и, у приградско¼ зони, уз саобраžа¼ницу ко¼а ¼е водила на исток ка утвреœу Ледерата, код данашœег Рама, откривен ¼е камени саркофаг, специфичан по томе што ни¼е опšачкан у прошлим временима”, подсетио ¼е.

Ово ¼е, каже, тек друго откриžе нетакнутог саркофага у вишедецени¼ским истраживаœима престонице провинци¼е Горœе Мези¼е.

Израен ¼е, опису¼е, од кречœака, споšа неукрашен и без натписа, са поклопцем у виду двосливног крова са акротери¼ама у угловима.
Дво¼на гробница

„Након подизаœа поклопца уз помоž механизаци¼е, откривено ¼е да се ради о дво¼но¼ сахрани, а прилози у гробу су надмашили сва ишчекиваœа археолога”, испричао ¼е Кораž.

Уз поко¼нике су, додао ¼е, откривене три посуде од стакла, две типа балсамариум¸а ¼една типа унгуентариум, као и четири новца од бронзе, од ко¼их ¼е ¼едан кован у виминаци¼умско¼ ковници средином 3. века наше ере.

Док ¼е мушкарац био сахраœен без личних предмета, предмети откривени уз жену спада¼у у ред на¼раскошни¼их репертоара гробних инвентара откривених на некрополама Виминаци¼ума, каже Кораž.

По свему судеžи, напомиœе, била ¼е обучена у одеžу проткану златним нитима на ко¼у су биле нашивене перле од злата, бисера и стакла, уз украсе у виду златних алкица са уметнутим драгим камеœем.

Од делова костима ту су ¼ош уникантна по¼асна гарнитура од сребра, као и фибула (пандан данашœе зихернадле) од истог матери¼ала, прецизира директор Арехолошког института.

Фризуру поко¼нице су, каже, придржавале четири укоснице са лоптстим главама, две од кости и две од гагата, врсте лигнита, насталог под специфичним условима, и изузетно ¼е погодан за полираœе и обраду.

Об¼ашœава да ¼е гагат у античко време био изузетно редак и скупоцен, ископаван ¼е у £орку у Енглеско¼, где су се на¼вероватни¼е налазиле и радионице за израду предмета од ове сировине.

Антички медицинари су гагат сматрали лековитим код здравствених проблема везаних за материцу, а поред тога, изузетно ¼е погодан за датоваœе, будуžи да сви познати примерци потичу из гробова 3. века.
Мноштво личних предмета поко¼ника

„Уз поко¼ницу ¼е откривено и кружно огледало од сребра, чи¼а ¼е дршка моделована у облику Херакловог чвора. Огледала луксузне израде су коришžена приликом свадбених процеси¼а, невеста их ¼е носила у куžу будуžег мужа, тако да ¼е могуžе да се ради о предмету коришžеном у ову сврху. Овакво увереœе додатно поткрепšу¼е Хераклов чвор, будуžи да се зна да ¼е по¼ас младе био везиван управо на ова¼ начин током веž поменутих процеси¼а”, навео ¼е Кораž.

Према œеговим речима, можда и на¼занимšиви¼и, а свакако ¼едан од изузетно ретких типова налаза ¼е веренички прстен од злата, ко¼и на глави има угравирана слова СИМП, на¼вероватни¼е иници¼але или скраžено име вереника.

Да ли ¼е реч о мушкарцу сахраœеном поред ове жене, или се ради о сахрани оца и žерке ко¼а ¼е била верена али ¼у ¼е превремена смрт спречила да се уда археолози žе покушати да одгонетну у наредним недеšама, уз помоž мултидисциплинарног приступа, где се очеку¼е да žе ДНК анализе дати драгоцене податке, навео ¼е Кораž.

Државни врх мора да послуша став СПЦ и учеснике “унутрашœег ди¼алога”, сматра Народни слободарски покрет, више томе ОВДЕ.

https://www.pravda.rs/2018/5/11/veliko-otkrice-u-viminacijumu-sarkofag-prvi-put-otvoren-pred-kamerama-video/

[batbayan]

Виминаци¼ум, откривен ¼ош ¼едан саркофаг!

У археолошком парку Виминаци¼ум откривен ¼е ¼ош ¼едан саркофаг, овога пута са кремираним телом, вероватно одрасле особе. Гроб ¼е из треžег века, ко¼и ¼е био и период на¼веžег просперитета Виминаци¼ума када су владали во¼нички цареви.

Видео

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/3150282/viminacijum-otkriven-jos-jedan-sarkofag.html

[batbayan]

Наставšена истраживаœа на локалитету Врело Шаркамен

На локалитету Врело Шаркамен код Неготина, граеном почетком четвртог века, наставšена су археолошка истраживаœа. Утвреœе ¼е градио тетрарх Максимин Да¼а, ¼едан од римских царева роених на простору Источне Србо¼е, иначе, сестриž цара Галери¼а. £единствени архитектонски комплекс обухвата и маузоле¼ царице ма¼ке у коме ¼е 1996. године пронаен чувени сет златног накита.
Ових дана ради се на западно¼, главно¼ капи¼и утвреœа кроз ко¼у ¼е водио пут ка маузоле¼у царице ма¼ке.
"Сада смо истражили читаву површину унутрашœости и констатовали œене монументалне димензи¼е. Широка ¼е 5,40 иначе и бедем ¼е те ширине. Она лежи на западном бедему, а широка ¼е седам и осамдесет", об¼ашœава Др Софи¼а Петковиž, руководилац археолошких истражуваœа Врело-Шаркамен.

Шаркамен ¼е граен пре 1700 година на неприступачном терену. А зашто овде, на стеновито¼ литици под великим нагибом? Археолози кажу: Максимин Да¼а ¼е роен на овим просторима, а œегово враžаœе коренима изискивало ¼е посебан начин градœе свих об¼еката.
"Како не би дошло до пуцаœа по осовини капи¼е, морало се обезбедити œено темеšеœе, œено фундираœе. Зато се управо приступило и изради више сло¼ева плочника", каже Игор Б¼елиž, др. архитектуре.

Од ¼есени, наредних неколико година, конзерваторски радови пратиžе археолошка ископаваœа.

"Конзерваци¼а žе почети на ¼угоисточном делу овог об¼екта, на ¼угоисточно¼ кули, ¼едно¼ од десет кула овог утвреœа. И на том углу, где смо потпуно супротно очекиваœима наишли на простори¼е са унутрашœе стране утвреœа и доказали да претходне тезе - да ¼е утвреœе потпуно празно унутра, нису тачне", каже Гордан £аœиž, координатор на про¼екту Врело-Шаркамен.

Шаркамен ¼е открио тек део сво¼их граевина, али и сада, сво¼ом монументалношžу, ¼единственом лепотом разнобо¼ног камена и разноликошžу десет кула, представšа добру основу за разво¼ културног туризма у неготинско¼ општини.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/3224636/nastavljena-istrazivanja-na-lokalitetu-vrelo-sarkamen.html

[batbayan]

Виминаци¼ум после Лимес конгреса

Са др Миомиром Кораžем у обиласку

Светски Лимес конгрес ко¼и се одржава сваке треžе године и окупšа стотине археолога из целог света, 10. септембра ¼е окончан у Археолошком парку Вимнинаци¼ум. Ширеœе Римског царства и œегове границе, успони и падови само су неке од тема о ко¼има се разговарало на на¼вишем научном нивоу.

Чекали смо три године на ова¼ тренутак, од 2015. када смо добили организаци¼у „Лимес“ конгреса у Инглштату. Сада, када ¼е Конгрес завршен и када ¼е све прошло добро, можемо да кажемо да смо задовоšни и да ни¼е било тешко. Али, организаци¼а овако великог скупа ван урбане средине ¼е прилично компликована. У Виминаци¼ум ¼е дошла археолошка елита ко¼а на¼више зна о римском устро¼ству, римско¼ во¼сци, граници и свему осталом везаном за Римско царство. Направили смо кœигу утисака са Лимес конгреса и оно што су учесници, научници и археолози из целог света оставили, заиста нису само куртоазне речи веž искрено дивšеœе. Осим размене научних искустава, сазнаœа, контаката ко¼и су остварили, имали су прилике да виде наше културно богатство на ко¼е са правом треба да будемо поносни. Ни¼е у питаœу само Виминаци¼ум у коме су боравили, веž смо им омогуžили да виде културно наслее Срби¼е из римског периода, Феликс Ромули¼ану, Сирми¼ум, Наисус, £устини¼ану приму, Царичин град, али и праистори¼ски локалитет Лепенски вир, средœовековну твраву Голубац… Било ¼е напорно обиžи сва та места за седам дана, али ¼е оставило изузетан утисак на œих, сабира после великог светског археолошког скупа проф. др Миомир Кораž.
„Лимес“ конгрес ¼е у Археолошком парку Виминаци¼ум у Срби¼и окупио око 600 научника из педесетак земаšа света. Наредни скуп археолога биžе одржан за три године у Холанди¼и.

ВИДИМО СЕ У БУДУŽНОСТИ

Учесници „Лимеса“ у Виминаци¼уму су, што ¼е ¼единствено, били у прилици да осете легионарски начин живота у тек изграеном, али потпуно аутентично реконструисаном леги¼ском логору из доба када су на овом простору стишке равнице, у близини Дунава живели и чували границе царства римски во¼ници. Капацитет изграеног Каструма, реплике римског легионарског логора у коме су били смештени док ¼е тра¼ао Конгрес ¼е 480 лежа¼а. Мада 12 пута маœи, у потпуности осликава прилике из времена из кога ¼е реконструисан. Све собе су шестокреветне какве су некад и биле за легионаре, аутентичне уз додатни и неопходни комфор попут купатила, ко¼а траже савремени услови. Исто ¼е и са трпезари¼ом и другим за¼еднички простором, опремšеним за презентаци¼е, радионице и учионице.

Камп „Виминаци¼ум авантура“ у аутентичном окружеœу Археолошког парка Виминаци¼ум са свим œеговим садржа¼има, ни¼е саграен за ¼едан скуп. Чека га будуžност едукативног кампа за децу узраста од 7 до 17 година, ко¼а žе током боравка овде учити кроз игру, дружити се уз физичке активности попут римских легионара, сналазити се, помагати ¼едни другима. На располагаœу žе имати прави полигон са препрекама за обуку римских легионара.

https://recnaroda.co.rs/viminacijum-posle-limes-kongresa/

[batbayan]

Археолози на тврави Кастел „на добром трагу“

Археолошки тим ко¼и истражу¼е локалитет баœалучке твраве Кастел веž ¼е у првим данима новог истраживаœа добио охрабру¼уžе податке ко¼и потвру¼у прадавно настаœиваœе овог вредног археолошког локалитета, саопштено ¼е из Градске управе Баœалука.

Ново истраживаœе спроводи Музе¼ Републике Српске у сарадœи са Друштвом археолога Републике Српске, Центром за нове технологи¼е "Виминаци¼ум" из Београда, те Републичким заводом за заштиту културно-истори¼ског и природног насšеа Републике Српске, а истраживаœе финансира град Баœалука.

Из Градске управе наводе да ¼е про¼ектом "Примена савремене методологи¼е у археологи¼и" предвиено снимаœе локалитета Кастела геофизичким методама, што žе омогуžити увид у стаœе локалитета, односно дати преглед ситуаци¼е потенци¼алних археолошких локаци¼а за ископаваœе неинвазивном методом.

Прочита¼те ¼ош - ЕУ спасава баœалучки Кастел

Из Музе¼а Републике Српске истакли су да ¼е археолошки тим задовоšан прелиминарним резултатима геофизичких снимаœа, ко¼а су почела почетком ове седмице, а сви доби¼ени резултати вишедневног рада биžе презентовани по œеговом завршетку.

На Кастелу су у рани¼им истраживаœима пронаени бро¼ни остаци и предмети из времена Римског царства, те су према тим истраживаœима, на¼в¼ероватни¼е прво утвреœе /Кастра/ саградили Римšани у другом веку.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:786032-Arheolozi-na-tvrdjavi-Kastel-na-dobrom-tragu

[batbayan]

Ко ¼е могао носити златне шлемове ?

Видео:

https://www.youtube.com/watch?v=NFjAJENen7A

[batbayan]

Скелани: Завршена археолошка ископаваœа римског града
У Скеланима код Сребренице данас су завршена археолошка истраживаœа ископина римског града. Тим стручœака из Требиœа, Би¼еšине и локалних археолога открио ¼е нове подне мозаике и зидине некадашœих римских граевина из треžег ви¼ека нове ере.

Археолози су пронашли и остатке тзв. "римских градских вила" са простори¼ама са подним гри¼аœем, пронаени су и мозаици ко¼има предсто¼и конзерваци¼а.

- Знача¼ ¼е што ¼е откривен луксузни мозаик, што потвру¼е да ¼е ова локаци¼а и те како археолошки интересантна - истиче археолог Ивана Гри¼уž.

Због ових проналазака, али и рани¼их откриžа камених споменика културе, базилика, римске кури¼е и осталих граевина, Скелани заслужу¼у посебну заштиту и бригу државе.

- Прогласили смо ово подруч¼е од изузетног знача¼а. Сада нам сли¼еди конзерваци¼а и презентаци¼а свега онога што ¼е пронаено на овом локалитету - каже Šубица Срдиž, Завод за заштиту културно-истори¼ског и природног насšеа Републике Српске.

Као резултат истраживаœа, отворен ¼е и музе¼, а циš ¼е Скелане см¼естити на туристичке мапе.

- Ми у сарадœи са Туристичком организаци¼ом Републике Српске и туристичком организаци¼ом Сребренице стално радимо на промоци¼и, ове године смо били на са¼му туризма у Београду. Планирамо наступе по Срби¼и и Републици Српско¼ - напоменула ¼е Св¼етлана Марковиž, директорица музе¼а у Скеланима.

У Скеланима се истраживаœа завршава¼у данас ,али žе група археолога наставити ископаваœа на подруч¼у Сребренице и то на локалитету Ораховица гд¼е су пронаени остаци ранохришžанске цркве.

Видео

https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=349931

[batbayan]

На археолошком налазишту код Кœажевца пронаени легионарски оклоп, римски новчиžи и накит

На локалитету „Тимакум минус“ у селу Равна код Кœажевца, после две децени¼е, наставšена су археолошка истраживаœа. Археолози из Београда и Кœажевца, уз подршку Министарства културе, истражу¼у ¼ужну капи¼у утвреœа.

Део оклопа римског во¼ника израеног од бронзаних листиžа повезаних жицом, новчиžи и копче само су ¼едан део матери¼ала пронаеног ових дана на простору „Тимакум минуса“. Сло¼еви око куле код ¼ужне капи¼е открива¼у нове детаšе из прошлости овог во¼ног об¼екта.

„Заглау¼емо површину ископа, а пошто се на површини по¼авšу¼е одреина количина гарежи, то указу¼е да ¼е ту посто¼ало огœиште или пеž“, об¼ашœава археолог Никола Радиновиž.

„Тимакум минус“ ¼е био важан рударско-металуршки и административни центар ширег подруч¼а. Подигнут у 1. веку, неколико пута ¼е разаран у варварским на¼ездама од средине 3. до средине 5. века.

„Мислим да žемо доžи до неких нових сазнаœа о ‘Тимакум минусу’, о последœо¼ фази и œеговом кра¼у, а пре свега припремамо ¼ужну капи¼у за конзерваторско-рестаураторске радове“, наглашава Софи¼а Петковиž, виши научни сарадник Археолошког института у Београду и руководилац про¼екта.

£ужна капи¼а „Тимакум минуса“ ¼една ¼е од на¼очувани¼их капи¼а на римским во¼ним утвреœима у Срби¼и. Како об¼ашœава археолог, кустос Бо¼ана Или¼иž, она се разлику¼е од осталих пронаених римских капи¼а, зато што ¼е сам начин градœе карактеристичан више за аутохтоно становништво.

Завича¼ни музе¼ у Кœажевцу припрема про¼екте ко¼има žе римско утвреœе у долини Тимока учинити доступни¼им туристима.

„Потребно ¼е да урадимо нови пут и обновимо старе пешачке стазе. Надам се да žемо успети и да осветлимо наш локалитет“, наводи в.д. директор Завича¼ног музе¼а у Кœажевцу, Александар Ристиž.

Про¼екат конзерваци¼е ¼ужне капи¼е „Тимакум минуса“ биžе израен следеžе године, а 2021. године требало би да буде завршена и œена реконструкци¼а.

http://hronograf.net/2019/09/06/na-arheoloskom-nalazistu-kod-knjazevca-pronadjeni-legionarski-oklop-rimski-novcici-i-nakit/

[batbayan]

У румском музе¼у изложба предмета са археолошког налазишта Гомолава

РУМА: £едан од на¼знача¼ни¼их археолошких локалитета, Гомолава код Хртковаца, враžа се у фокус стручне и шире ¼авности изложбом ко¼а ¼е отворена у Завича¼ном музе¼у Руме, а моžи žе да се погледа до марта 2020. године.

Представšена су стара истраживаœа локалитета од средине 20 века, као и нова истраживаœа изведена у минуле три године, приликом изградœе обалоутврде на Сави. Изложбом се у¼едно промовише иде¼но решеœе презентаци¼е Гомолаве као археолошког парка са одговара¼уžим садржа¼ем.

Средства за реализаци¼у про¼екта „Гомолава – прошлост, садашœост и будуžност” обезбедило ¼е Министарство културе и информисаœа Републике Срби¼е.

Реч ¼е о богатом античком локалитету, на простору уз леву обалу Саве где ¼е континуирано присуство šуди у последœих 7.000 година, од периода неолита, кроз све паристори¼ске периоде, па све до римског и средœовековног доба. Заштитна истраживаœа радили су стручœаци Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Републичког завода за заштиту споменика културе, Музе¼а Во¼водине и Завича¼ног музе¼а Рума. Током про¼екта стручну помоž пружили су археолози и конзерватори ко¼и нема¼у стални ангажман, као и више од 40 Хртковчана и становника из околине.

https://www.dnevnik.rs/vojvodina/u-rumskom-muzeju-izlozba-predmeta-sa-arheoloskog-nalazista-gomolava-24-12-2019

[batbayan]

Гради се визиторски центар на археолошком локалитету Феликс Ромули¼ана

НЕМАЧКА организаци¼а Гиз донирала ¼е 3,5 милиона евра за изградœу визиторског центра на археолошком локалитету Феликс Ромули¼ана, арехолошком локалитету код За¼ечара, ко¼и се налази под заштитом Унеска, саопштио ¼е ексклузивно за "Новости" Бошко Ничиž, градоначелиник За¼ечара.

- Визиторски центар žе бити саставšен од неколико целина - од смешта¼них преко, истраживачких до простори¼а за посетиоце - казао ¼е Ничиž за наш лист.

Ова¼ репрезентативни об¼екат простираžе се на билзу 3700 квадратних метара.

На та¼ начин употпуниžе се турситича понуда и створити услови за даšа археолошка истраживаœа тог археолошком локалитета под заштитом Унска.

По Ничиžевим речима планирана ¼е и изградœа приступних саобраžа¼наица, паркинга, пешачких и бициклистичких стаза као и осталих градских садржа¼а.

Поред визиторског цента у част генерала Гамбете и генерала Цоловиžа, ко¼и су руководили ослобоеœем За¼ечара, биžе подигнути œихови споменици - подвкукао ¼е Ничиž.

Галери¼е ¼е био ¼едан од неколико десетина римских иператора ко¼и су роени на територи¼и данашœе Срби¼е. У младости ¼е чувао говеда а до положа¼а императора уздигао се во¼ничким способностима. У близини За¼ечара саградио ¼е палату ко¼у ¼е посветио сво¼о¼ ма¼ци Ромули. На том месту обавšен ¼е чин апотеезе односно уздизаœа импратора меу богове.

Посто¼е историчари ко¼и тврде да ¼е Га¼ Галери¼е Валери¼е Максими¼ан, римски император ко¼и ¼е две године пре Константина Великог донео едикт о толеранци¼и хришžанства, мада за то осим по¼единачних преписа нема чврстих доказа.

https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:850345-Gradi-se-vizitorski-centar-na-arheoloskom-lokalitetu-Feliks-Romulijana

[batbayan]

У Виминаци¼уму откривен брод из Римског царства

Археолошки парк Виминаци¼ум код Костолца, стално открива нове та¼не. Последœе откриžе су бродови из римског периода.

Тражеžи угаš, багери на површинском копу Дрмно код Костолца, испод седам метара земšе и песка пронашли су бродове. Багериста и инжеœер, одмах су позвали археологе из оближœег Виминаци¼ума.

"За сада укупно три пловила. £едан ¼е ова¼ веžи брод и два маœа чамца, моноксила, али, с обзиром на то да се даšе прати та¼ потез реке, можда тог старог тока Дунава или неког œеговог канала, Дунавца, не сумœамо да žе налаза бити и даšе", рекао ¼е археолог Или¼а Данковиž.

На¼веžи брод дуг ¼е око 15 метара, има дрвену конструкци¼у, о¼ачану металним клиновима. Археолози сматра¼у да ¼е изграен у време процвата Виминаци¼ума, пре око 1600 година.

"Дакле, овде на Виминаци¼уму ¼е била чувена Класис флавиа, лука са бродовима, и ето нама те прилике да истражимо неке од тих бродова, од моноксила, од свих дивних ствари ко¼и су тамо нестале и остале затрпане у глини пре неких 1600 година", истакао ¼е др Момир Кораž, директр Археолошког института САНУ.

Због напредоваœа површинског копа, брод и два чамца биžе измештени у археолошки парк Виминаци¼ум. Тамо žе се обавити œихова конзерваци¼а, после ко¼е žе бити изложени ¼авности. Иначе, Ахеолошки парк Виминаци¼ум затворен ¼е за туристе због епидеми¼е ковида-19.

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/3893477/viminacijum-brod-arheologija.html