Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Započela restauracija antičkog mozaika iz Sirmiuma

http://www.youtube.com/watch?v=8fximN3zq-g

[batbayan]

Археолози наставšа¼у истраживаœа

Археолози Музе¼а Републике Српске и Археолошки институт Универзитета из Лондона у сарадœи са Републичким заводом за заштиту културно-истори¼ског и природног насšеа и Завича¼ним музе¼ом у Градишци, у оквиру теренских истраживаœа про¼екта „Еурофарм“, изашли су на терен код Нове Тополе и наставили истраживаœа.

У периоду од 17. до 28. марта, 2014. године на подруч¼у Нове Тополе и Градишке вршиžе се археолошка истраживаœа -рекогносцираœе, пробно ископаваœе, геоархеолошка испитиваœа. Имплементаци¼а ове фазе про¼екта обухвата рад на археолошком матери¼алу рани¼их сезона истраживаœа у Музе¼у у Градишци. Ту су укšучени флотаци¼а нових узорака, као и узорака из 2013. године са локалитета у Кочиžеву, анализа остатака животиœских кости¼у, као и кремених артефаката.

Музе¼ Републике Српске веž шест година сарау¼е са универзитетима из Велике Британи¼е на про¼ектима истраживаœа каменог доба у Републици Српско¼ и БиХ. Про¼екти су подразуми¼евили теренска истраживаœа, разне лаборатори¼ске анализе, те разм¼ену стручœака и œихово усавршаваœе. Наведена сарадœа ове године кулминирала ¼е петогодишœим про¼ектом ко¼и ¼е почео у октобру 2012. године, а ко¼и финасира Европско истраживачи саве¼т (ERC) за истраживаœе ширеœа поšопривреде у Европи, са главним фокусом на Републику Српску. Током наредних пет година, др Вандер Линден и œегов тим žе вршити археолошка ископаваœа и истраживаœа у Републици Српско¼, те радити на посто¼еžим музе¼ским збиркама. Про¼екат žе проучавати на¼рани¼е по¼аве земšорадœе у реги¼и, те žе насто¼ати преиспитати кšучну важност овог региона за Европу у том периоду. £ош ¼едан од важних циšева ¼е и меународна сарадœа ко¼у про¼екат подразуми¼ева, ко¼а треба да помогне и повеžа бро¼ истраживаœа и потпомогне побоšшаœу ¼авне слике културне баштине у Републици Српско¼.

http://www.ekulturars.com/%D0%90px%D0%B5%D0%BEl%D0%BEzi-h%D0%B0%D1%81t%D0%B0bl%D0%B0%D1%98u-i%D1%81tp%D0%B0zib%D0%B0n%D0%B0,1409.html

[batbayan]

Пола милиона за археолошка истраживаœа Штампа

Ових дана теку припреме за отпочиœаœе археолошких истраживаœа на познатом локалитету Шуваков салаш, саопштила ¼е Весна Гргуревиž, археолог у Музе¼ско¼ збирци Културног центра Врбаса. Тренутно се уклаœа дрвеžе и шипраж¼е и среу¼е терен, и ове послове изводе радници £авног комуналног предузеžа "Стандард", а накоœ œих на локалитет излазе археолози и почиœе истраживачки део про¼екта. Према речима Весне Гргуревиž, у општинском буŸету за 2014. годину за археолошка ископаваœа на локалитету Шуваков салаш издво¼ено ¼е пола милиона динара.

"Велику пажœу научне и друге ¼авности привукла ¼е прича о цркви ко¼а ¼е посто¼ала на овом месту и посебно питаœе становништва ко¼е ¼е подигло ту цркву, па су због тога издво¼ена одреена средства за археолошка истраживаœа. Потребно ¼е истражити некрополу, утврдити о ком становништву ¼е реч и надам се да žемо бар ¼едан део одговора на ова питаœа добити веž након ових ископаваœа", рекла ¼е Весна Гргуревиž. Истраживачки тим чиниžе четири археолога са Филозофског факултета, из Музе¼а Во¼водине и Музе¼ске збирке Врбас. Гргуревиž ¼е истакла да се прегледа¼уžи документаци¼у о овом локалитету дошло до сазнаœа да ¼е он веž законом заштиžен, али да Покра¼ински завод за заштиту споменика културе ни¼е проследио документаци¼у републичком Заводу и надлежном министарству, те локалитет у истом тренутку, иако под заштитом, ни¼е на списку заштиžених локалитета. "Ово ¼е представšало проблем. Због тога нисмо могли конкурисати на разне позиве. Исправšаœе ове грешке омогуžило би нам приступ разним фондовима, а локалитети ко¼и су веž ископавани, попут Шуваковог салаша, увек има¼у приоритет и доби¼а¼у средства за наставак радова. Ради се на томе да се документаци¼а везана за заштиту споменика спроведе до кра¼а и да Влада донесе коначну одлуку о ставšаœу локалитета под заштиту. За све ово су заинтересовани стручœаци Завода за заштиту споменика Срби¼е и очеку¼емо œихову посету због свих археолошких локалитета у нашо¼ средини", рекла ¼е Гргуревиž.

http://www.vrbas.net/info/3497-2014-03-25-12-49-46

[batbayan]

Шта се догодило са винчанском културом, ко¼а ¼е пре шест милени¼ума била на¼напредни¼а за¼едница у Европи?

На овом поднебšу налазило се на¼гушžе насеšено подруч¼е у Европи тог времена, ко¼е по бро¼у становника и насеобина надмашу¼е и прве градове ко¼и су касни¼е настали у Месопотами¼и и Египту. Како ¼е ова праистори¼ска култура настала, разви¼ала се и живела? Како ¼е ишчезла? И како ¼е савремени човек открио œене трагове?
У Галери¼и науке и технике САНУ-а, упоредо са изложбом „Исхрана у неолитско¼ Винчи“, Центар за промоци¼у науке организовао ¼е тродневну радионицу „3D KIDE“, у ко¼о¼ су учесници помоžу 3D штампача правили разне фигуре, али и реплике винчанских фигурина и предмета ко¼е су око œих изложене.

Била ¼е то необична прилика да савремени šуди дотакну и облику¼у прадавну прошлост šудске цивилизаци¼е. Саме антропоморфне фигуринe из Винче представšа¼у археолошке налазе ко¼и далеко превазилазе локални знача¼. Оне сведоче о изузетно богато¼ и разви¼ено¼ неолитско¼ култури, ко¼а се простирала на територи¼и данашœе Срби¼е, Румуни¼е, Македони¼е и Босне и Херцеговине.

Ископаваœе културног сло¼а

Почетком двадесетог века на дунавско¼ обали недалеко од Београда, код села Винча, пронаени су први глинени предмети, што ¼е подстакло прва званична ископаваœа на овом месту. Ово истраживаœе предводио ¼е професор Београдског универзитета и кустос Народног музе¼а Мило¼е Васиž, захваšу¼уžи коме ¼е винчанска култура изнова откривена шест милени¼ума након што се угасила.

Васиž ¼е у периоду од 1908. до 1934, са прекидима због рата и недостатка средстава, вршио ископаваœа на локалитету Бело Брдо – Винча, по ком ¼е ова култура и добила име, а српска археологи¼а знача¼но место у светским археолошким круговима. Након Васиžа, истраживаœем Винче се баве и други српски археолози.

Истраживаœа су обновšена 1998. када ¼е САНУ оформио специ¼алан одбор академика и доктора ко¼и су наставили да се залажу за промовисаœе и финансираœе рада на локалитету. Знача¼но ¼е поменути да су у истраживаœе Винче уложили и Руски царски институт у Цариграду и сер Чарлс Ха¼д из Бирмингема, што само потвру¼е да се œен знача¼ простире изван граница Балкана.

Такозвани културни сло¼ Винче дубок ¼е 10,5 метара и сведочи о животу током периода од чак хиšаду година, од 4500. до 3500. године пре нове ере. Попут шните торте, ови шаренолики сло¼еви казу¼у о густини насеšености, успонима и падовима културе, оруу, разво¼у уметности и архитектуре.

Свакодневни живот

Анализира¼уžи на¼дубšи сло¼ ископина, археолози су закšучили да су се први становници населили око 4480. године старе ере, када ¼е старчевачка култура из средœег неолита прошла сво¼ врхунац. Тадашœи Винчанци живели су у куžама елипсоидних основа за крововима од пруžа и трске, док су касни¼е оне попримале коцкасти¼е облике. Ове нове граевине биле су од дрвета и глине, а Винчанци су научили понешто и о нивелаци¼и, изолаци¼и и фарбаœу. У наредном периоду, од 4500. до 3800, када ова култура доживšава сво¼ зенит, градили су и знатно веžе куžе од око педесет квадрата, ко¼е су се састо¼але од неколико простори¼а. У œима су се могли наžи столови, пеžи, култни предмети, мангани и други намешта¼.

Винчанци су се бавили поšопривредом и сточарством. На¼више су узга¼ани пшеница, ¼ечам, просо, сочиво, грашак и лан, ко¼и ¼е коришžен за доби¼аœе уšа и израду тканина. Поред житарица ко¼е су узга¼али, скупšали су купине и дивšе гроже, ко¼и су овде расли. Били су изузетно познати по томе што су сакупšали со. Узга¼али су и домаžе животиœе попут свиœа, коза и оваца, али су одлазили и у лов и риболов. Удице, харпуни и тегови за мреже ко¼и су пронаени говоре да су ловили велику рибу.

Оруе за рад правили су од кšова дивšих свиœа и ¼еленских рогова, што ¼е био додатни разлог за лов. За неке софистицирани¼е алатке, попут изузетно оштрих сечива за српове, користили су опсиди¼ан. Ова¼ податак, наизглед неважан, заправо открива много знача¼ни¼и податак. Наиме, будуžи да опсиди¼ана, као и многих других добара пронаених на локалитету, у овим кра¼евима нема, може се закšучити да су се Винчанци бавили трговином, као и да су имали добре суседске односе.

На конгресу археолога, одржаном у Ванкуверу 2008, меународни тим експерата презентовао ¼е невероватне податке откривене годину дана рани¼е – метал ¼е у Европу дошао управо из Винче. Млада археолошкиœа Миšана Радиво¼евиž ¼е на беловодском локалитету открила комад истопšеног бакра, што винчанску културу чини на¼напредни¼ом за¼едницом Европе. Према œеним речима, пет грама бакра, колико ¼е пронаено, било ¼е довоšно да докаже да се метал на Стари континет ширио из Срби¼е (Напомена Магацина: О овоме смо рани¼е писали у тексту: „Први метал искован у Срби¼и пре 7.000 година„).

Маги¼ска уметност

Широ¼ популаци¼и култура Винче позната ¼е по œено¼ уметности. Поред чувених жена са израженим облинама, у Винчи ¼е пронаено и преко хиšаду других предмета попут декорисане грнчари¼е, зооморфних фигура, накита и других украса.

О изузетном осеžа¼у за уметност говоре подаци о антропоморфним фигуринама пронаеним у Винчи.

Ове фигуре су веома разноврсне у стилизаци¼и и начину представšаœа и жена и мушкараца, ко¼и иде од реалистичног до апстрактни¼ег, па по мишšеœу ¼едног од на¼веžих српских археолога свих времена, академику Драгославу Сре¼овиžу, указу¼у на маги¼ско-религи¼ске праксе.

Сре¼овиž сматра да ¼е ¼едан од главних узрока за ова¼ нагли разво¼ заправо контакт са становницима суседних подруч¼а, ко¼и су имали сво¼а божанства. Винчанци, наиме, нису били спремни да их прихвате, те су им се супротставšали уздизаœем сво¼их богова.

Како ¼е Винча ишчезла?

Снажно мешаœе са суседима испрва се позитивно одражавало на Винчанце. Примивши различите утица¼е, инспирисани туим тековинама, Винчанци су раширили крила, развили се као економска за¼едница, размеœивали добра, производили све више уметнина и постали право тржиште. Но, после 3700, ова култура почиœе да се гаси. Винчанци потпуно преузима¼у туе елементе у стваралаштву и производе врло мало оригиналног садржа¼а. Археолог Драгослав Сре¼овиž об¼ашœеœе налази и у бакру и злату. Проналаском ових метала неолитски свет се распада и уступа место новом.

http://www.magacin.org/2014/03/sta-se-dogodilo-sa-vincanskom-kulturom-koja-je-pre-sest-milenijuma-bila-najnaprednija-zajednica-u-evropi/

[batbayan]

Неолитска збирка у Народном музе¼у

ПАНЧЕВО - У Народном музе¼у у Панчеву отворена ¼е изложба "Фолдер Старчево" на ко¼о¼ ¼е представšена вредна неолитска збирка пронаена на локалитету Старчево тридесетих година прошлог века. И за панчевачку децу Музе¼ ¼е организовао археолошку радионицу на ко¼о¼ им ¼е омогуžено да доу у додир са овим предметима, да их измере, опишу и припреме за чуваœе. ...

Видео

http://www.youtube.com/watch?v=YEmCi13lsGs

[batbayan]

Рума: Пашœак изнад римског града

Локалитет Баси¼ана у Доœем Петровцу више децени¼а чека археологе.Насеšе формирано у првом веку нове ере, али за истраживаœе нема новца

РУМА - На улазу у село Доœи Петровци, само десетак километара од Руме, простире се пашœак на површини од 28 хектара. Од пролеžа до ¼есени пун ¼е стоке на паши. А, испод пашœака, веž 14 векова, скривен од очи¼у ¼авности, почива римски град Баси¼ана, у римско¼ провинци¼и Панони¼а,после Сирми¼ума, други по величини град. Ово археолошко налазиште веž децени¼ама поред сточара посеžу¼у ¼едини „дивšи“ археолози са детекторима, ко¼и траже новчиžе и друге металне предмете.

- Знамо да ¼е то некада припадало Римšанима. Нико ту ништа ни¼е истраживао, нити село има неке користи од Баси¼ане. Поšана ¼е лепа за испашу, па водимо краве. Нико нам ни¼е забранио да користимо траву одатле. Уосталом, да ни¼е наше стоке, све би то било у корову - прича¼у Петровчани, ко¼е смо питали за ово археолошко налазиште.

Археолози кажу да ¼е Баси¼ана у Доœим Петровцима као римско насеšе формирана у првом веку нове ере. Претпоставšа се да ¼е 214. године добила статус колони¼е, што значи на¼виши градски статус у Римско¼ импери¼и, те да ¼е разорена од варвара у шестом веку. Археолошку потврду ово место добило ¼е 1882. године када ¼е утврено и да ¼е ово био ¼едан од девет римских градова у Во¼водини. Остаци града, меутим, и даœе су под земšом. Археолози су ова¼ кра¼, затим, походили 1935. године и открили бедеме о¼ачане кулама, три куžе од камена и опеке са подним мозаицима и зидним фрескама. На Баси¼ани ¼е тада пронаено и нешто накита, римског новца и посуа од керамике.

КОЛОНИ£Е У СРЕМУ

НА подруч¼у Срема од архелошких налазишта на¼познати¼и ¼е Сирми¼ум, данас Сремска Митровица, затим Гомолава у селу Хртковци код Руме, Калакача код Бешке у општини Ини¼а, Хумка код „Варцалове воденице“ у Руми, „Михаšевачка шума“ код Чортановаца близу Ини¼е, па Градина на Босуту, и ¼ош неколико маœе познатих, на ко¼има ни¼е било детаšни¼их истраживаœа.

- За истраживаœе су били заинтересовани Итали¼ани, али су одустали, ¼ер им ¼е про¼екат био прескуп. Истина ¼е да сада служи као сеоски пашœак и место где сеšаци косе сено - каже Мара £ешиž, шеф месне канцелари¼е.

Ова¼ локалитет ¼е под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног знача¼а, али се и поред тога често налази на удару дивšих „истраживача“, ко¼и га прекопава¼у у потрази за неким вредним предметом, у шта смо се уверили на лицу места. Непознати младиž са детектором, „вршšао“ ¼е по локалитету и на звук справе копао део земšе, у нади да žе пронаžи бар римски новчиž.

Петровчани често у шали кажу да ¼е œихових 970 становника заборавšено као и Баси¼ана и да су се одавно навикли да живе скра¼нуто с пута Рума - Ини¼а. Гости у село доу само пред изборе и затим, опет, настане тишина.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:486805-%D0%A0%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0

[batbayan]

Пронаени остаци великог рова

Београдски археолози су наишли на прворазредно откриžе на терену Београдске твраве. Истраживаœем Источне капи¼е у Доœем граду пронаени су остаци великог рова, ко¼и се пунио водом, а са чи¼е се предœе стране вероватно налазила палисада, односно грудобран од блавана.

Тако ¼е потврено оно што се досад само претпоставšало да ¼е на том потезу измеу 9. и 13. века посто¼ало утврено словенско насеšе. Откривен ¼е систем одбране Доœоградског насеšа у раном средœем веку, пре него што ¼е деспот Стефан Лазаревиž пчетком 15. века подигао бедеме. Испод рова пронаен ¼е наставак римског бедема, чи¼и су делови археолози откривали и рани¼е, али сада први пут у Доœем граду.То указу¼е да ¼е у средœем веку примеœен римски систем одбарне само са великим дубоким ровом, уместо бедема. У овом тренутку, откриžе не изгледа нарочито атрактивно - мали откопани простор са крхотинама керамике, али вредност научног откриžа ¼е огромна. Реч ¼е о великом искораку према ко¼ем треба осмислити будуžа исзтраживаœа, ко¼а žе заокружити слику Доœоградског насеšа у раном средœем веку. Истраживачи су претходно завршили ископаваœа Источне капи¼е у Доœем граду. Реч ¼е о комплексу, ко¼и ¼е настао у прво¼ половини 15. века, а прву капи¼у у том делу Београдске твраве подигао ¼е деспот Стефан Лазаревиž. Испред капи¼е формиран ¼е барбакан са две полукружне куле, ко¼е су у то време представšале на¼веžу иноваци¼у.

Кроз капи¼у се пролазило све до почетка 18. века, кад су Аустри¼анци урадили нову, капи¼у Карла шестог. Источна капи¼а ¼е била добро сачувана до 1944. године, кад ¼е погоена у савезничком бомбардоваœу и до темеšа разрушена. На тим рушевинама су обавšена археолошка истраживаœа и пронаени œени остаци. Део ¼е конзервиран, а циš ¼е да се споšна страна капи¼е откри¼е како би у будуžности могла да се реконструише. Откривена ¼е и стара ескарпа куле, косо о¼ачаœе œених темеšа, ко¼е потиче из прве половине 16. века, кад су Турци заузели Београд и делове фортификаци¼е су о¼ачали. Истраживаœе на Београдско¼ трвави финансирао ¼е Град са 700 хиšада динара.

http://glassrbije.org/privreda-sr/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0

[batbayan]

Во Срби¼а се гради куа за мамути

На археолошкиот локалитет Виманациум, некогашен рисмки град во близина на Стари Костолац во Срби¼а, во тек е изградбата на подземен праисториски музе¼ во ко¼ е бидат сместени скелети од праисториски мамути.

На простор од 1500 квадрaтни метри е бидат изложени скелети на праисториските Ÿинови заедно со тлото на кои се прона¼дени – се вели во репортажата за куата на мамутите на порталот Novosti.rs. Посетителите е можат да одат по истата прашина по ко¼а некогаш оделе крдата мамутите во праисторискиот период ко¼ започнал пред неколку милиони, години а завршил пред околу десетина милениуми.
На изградбата на подземниот музе¼ на праисторискиот свет, ко¼ е биде единствен ваков во Европа, заедно работат археолози, палеонтолози, ва¼ари, архитекти идруги, а об¼ектот треба да биде завршен на 30 ¼уни.
Од Виманациум велат дека отвораœето е „резервирано“ за децата од предучилишна и училишна возраст, за кои организирале превоз, претстава и музичка програма. Посебно изненадуваœе е биде т. н тро¼ански мамут дрвена фигура висока пет, а долга десет метри, во ко¼а децата е можат да влегуваат и да го гледаат Ÿинот одвнатре – пренесува novosti.rs.

http://cooltura.mk/?p=50299&utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=%25d0%25b2%25d0%25be-%25d1%2581%25d1%2580%25d0%25b1%25d0%25b8%25d1%2598%25d0%25b0-%25d1%2581%25d0%25b5-%25d0%25b3%25d1%2580%25d0%25b0%25d0%25b4%25d0%25b8-%25d0%25ba%25d1%2583%25d1%259c%25d0%25b0-%25d0%25b7%25d0%25b0-%25d0%25bc%25d0%25b0%25d0%25bc%25d1%2583%25d1%2582%25d0%25b8

[batbayan]

Измештаœе ранохришžанског блага због ауто-пута

На некадашœо¼ античко¼ траси од Наисуса до Сердике и римско¼, дуж Ви¼а милитариса код Беле Паланке, пронаена ¼е ранохришžанска базилика из четвртог века. Граевина ко¼а ¼е привремено раздво¼ила градилиште и поделила šуде из струке, ипак žе бити измештена с посто¼еžе локаци¼е.

Ранохришžанска базилика из четвртог века, пронаена на будуžо¼ траси Коридора 10, код села Шпа¼а, близу Црвене Реке, око чи¼е судбине ¼е доста полемисано у ¼авности, ипак žе бити измештена с посто¼еžе локаци¼е.

Припремила Драгана Сотировски

То су одлучили Републички завод за заштиту споменика културе, Завод за заштиту у Нишу као територи¼ално надлежна установа и инвеститор, „Коридори Срби¼е“, ко¼и žе финансирати уклаœаœе базилике, како би радови на изградœи ауто-пута ка истоку били наставšени.

Веžи део стручœака био ¼е за то да будуžа траса ауто-пута заобие случа¼но пронаену ранохришžанску цркву, мада ¼е било и оних ко¼и су заговарали œено затрпаваœе.

Меœаœе планиране трасе ни¼е било могуžе, па ни правšеœе додатних надвожœака, испуста или кривина.

Решеœе се ипак нашло, па žе базилика дужине 25 и ширине 15 метара, уз благослов Епархи¼е нишке, бити у порти цркве у Црвено¼ Реци.

„Наравно, све то се ради уз обавештеœе, сарадœу и сагласност Светске банке. Нас врло често папирологи¼а закочи неколико месеци, али када то урадимо, само измештаœе и заштита базилике нама ¼е на¼маœи проблем“, каже директор „Коридора Срби¼е“ Дмитар €уровиž.

Arheolosko nalaziste.jpg
Археолози овде, на делу некадашœег римског пута Наисус–Сердика нису завршили истраживаœе, па се не зна тачно шта се налази у близини темеšа пронаене базилике, поред ко¼их месецима пролазе камиони са граевинским матери¼алом.

„Завод за заштиту споменика инсистира да се ураде додатни радови како би се установило да ли на околним локаци¼ама има ¼ош сегмената културе из прошлости, ко¼и треба да буду заштиžени“, наводи надзорник на изградœи источног крака Коридора 10 Сто¼ан £овановиž.

Професор доктор Михаило Милинковиž са Одеšеœа за археологи¼у Филозофског факултета у Београду каже да би на¼боšе било када би траса пута могла да се помери, а светилиште остане, као споменик културе да буде сачувано поред Коридора 10.

За пресеšеœе об¼екта старог 17 векова са оригиналне локаци¼е, попут Лепенског вира или Водоторœа са Меди¼ане, инвеститору žе сагласност морати да да Републички завод за заштиту споменика културе.

„То ¼е врло озбиšан и захтеван посао, сложен, меутим ни¼е немогуžе извести га. Да би се завршио потребно ¼е да од инвеститора имамо обезбеена средства и добар елаборат“, об¼ашœава директорка Завода за заштиту споменика културе у Нишу Елена Васиž Петровиž.

Радови на изградœи источног крака Коридора 10, ко¼и би требало да буду завршени до кра¼а 2016. године, стигли су скоро до базилике.

Када žе археолози завршити сво¼ део посла и када žе и како базилика бити пренета на нову локаци¼у, то сада са сигурношžу нико не може да тврди.

Видео

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1626873/%D0%98%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0+.html

[batbayan]

Кале Кршевица

У Кршевици код Бу¼ановца, веž 14 година, истражу¼е се на¼северни¼е насеšе из 4. и 3. века пре нове ере Кале Кршевица. У току су радови на акрополи ко¼е са милион динара финансира Министарство културе. За рад на локалитету ангажовани су археолози и мештани.

Истражу¼е се на¼млаи хоризонт на акрополи из треžег века пре нове ере. То ¼е комплекс у средишœем делу са ¼авним граевинама, кулом и складиштем. Пронаен ¼е и питос, служио ¼е за складиштеœе житарица и заштиžен од даšег пропадаœа.

Припремила Дани¼ела Маниž Сто¼илковиž

"Ту смо дошли до ¼едног рушевинског сло¼а ко¼и ¼е очишžен, нацртан и уклоœен, ¼ер ни¼е могао да се сачува", об¼ашœава Иван Враниž (Археолошки институт у Београду). "Сада радимо последœе радове и завршавамо за ову годину."

Кале Кршевица, на¼северни¼е урбано насеšе из 4. и 3. века пре н. е., имало ¼е комплетан систем за водоснабдеваœе са цистерном од камена.

"Локалитет изгледа изузетно, ¼ер паралела нема", наглашава др Петар Поповиž (Археолошки институт у Београду). "Начин архитектуре ко¼и смо открили до 2011. године и пронаени делови су са архитектуром ко¼а ¼е нешто потпуно ново."

На локалитету су пронаене кухиœске посуде, амфоре и луксузна керамика.

"По¼авšу¼у нам се и амфоре, тасоске именде, а имамо и ¼едан комад са печатом. То нам ¼е врло битно, ¼ер говори о трговини ко¼у су ови šуди имали са грчким светом", об¼ашœава Вера Крстиž, из Народног музе¼а у Београду.

Поред археолога, на локалитету су ангажовани и мештани. То ¼е прилика да додатно зараде, каже Тома Станковиž из Кршевице:

"Они копа¼у, а ми перемо, сушимо и носимо да се спа¼а керамика. Зарадимо дневно по хиšаду динара."

По начину градœе, живота и матери¼ално¼ култури, Кале Кршевица одговара грчким насеšима. Простире се на 5 хектара, а за 14 година истражено ¼е 5 одсто локалитета.

Видео:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1657453/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5+%D0%9A%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0.html

[batbayan]

Археолози тврде да ¼е гробница деспота Стефана Лазаревиžа у манастиру Манаси¼и

Археолози Завода за заштиту споменика културе, за девет година систематских археолошких истраживаœа средœовековног манастира Манаси¼е, открили су много непознатог, а меу на¼вредни¼им откриžима ¼е гробница ктитора деспота Стефана Лазаревиžа

Археолошка откриžа и друга истраживаœа Манаси¼е, изложена су у Завича¼ном музе¼у у £агодини, а изложба ¼е отворена до септембра.
Воа археолога и ¼едан од аутора изложбе Марин Брмболиž истиче да ¼е место деспотове сахране представšало вековну дилему.
Од 16. века изнето ¼е мноштво претпоставки. Недоумице о месту деспотове сахране често су продубšивале и грешке ко¼е су се поткрадале у преписима, а и преносом народних предаœа.
„На основу резултата до ко¼их се дошло археолошким ископаваœима у манастирском храму и чиœенице да су они у апсолутном саглас¼у са истори¼ским подацима, те према нашим сазнаœима о ктиторским гробницама у средœовековно¼ Срби¼и, можемо недвосмислено закšучити да ¼е у западном траве¼у цркве манастира, у гробно¼ конструкци¼и уз ¼ужни зид откривена гробница са земним остацима ктитора - деспота Стефана Лазаревиžа“, истиче Брмболиž.
Ово мишšеœе потвру¼у и резултати обавšене антрополошке, и у нашо¼ науци први пут примеœене ДНК анализе. Тиме без сваке сумœе можемо констатовати да ¼е разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране, тврди Брмболиž.
Прва систематска археолошка истраживаœа манастира Манаси¼е почела су 2005. године, а гробница са моштима деспота Стефана откривена ¼е у ¼есен 2006. године. Археолози тврде да ¼е гробно место у ¼угоисточном углу цркве последœих децени¼а уносило велику забуну у насто¼аœу да се дефинише где ¼е деспот сахраœен.
Откривене су и истражене две зидане гробнице из 15. и 18. века. Према истори¼ским изворима, реално ¼е претпоставити да ¼е у стари¼о¼ сахраœен Коло¼ан Русота, личност са знача¼ним утица¼ем на двору деспота Стефана али и €ура Бранковиžа, истичу археолози Завода за заштиту споменика.
„Енигма гроба деспота Стефана Лазаревиžа ¼е дефинитивно решена“, рекла ¼е рани¼е Тан¼угу Гордана Симиž, ко¼а ¼е испред Завода више од 20 година била ангажована на обнови Манаси¼е.
Despot Stefan Lazarevic„Деспот Стефан ¼е сахраœен у Цркви Свете Тро¼ице у манастиру Манаси¼и и то ¼е црква признала“, рекла ¼е Симиž.
„Ми смо и очекивали да ¼е деспот овде сахраœен. Истраживаœа су вршена у унутрашœости цркве и када се дошло до првобитног пода откривена ¼е гробница деспота Стефана, управо на месту ко¼е ¼е описао Константин Филозоф“, рекла ¼е Симиžева.
И када су наене мошти у манастиру Копорин, црква ¼е и тада рекла: „Нека се то сматра да ¼е можда деспот Стефан Лазаревиž, док се не буде показало друкчи¼е“, додала ¼е Симиžева.
Место у Цркви Свете Тро¼ице манастира Манаси¼е, где су откривене мошти деспота Стефана, прекривено ¼е мермерном плочом, на ко¼о¼ ¼е аранжиран букет цвеžа, на зиду цркве поставšена ¼е плочица, израена на¼вероватни¼е од неке легуре, на ко¼о¼ ¼е žирилицом и латиницом исписано име деспота Стефана.
Уз цркву, за девет година, археолози су истражили и здаœе средœовековне трпезари¼е, веžи део манастирског дворишта и започели радове на откриваœу скривеног пута.

http://www.mitropolija.com/arheolozi-tvrde-da-je-grobnica-despota-stefana-lazarevica-u-manastiru-manasiji/

[batbayan]

НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦАРИЧИН ГРАД ПРОНА€ЕНЕ КОСТИ КАМИЛА

Фрагменти кости¼у камиле наени су и током рани¼их ископаваœа, али овог пута су наене очуване кости.

Виши научни сарадник Археолошког института Српске академи¼е наука и уметности /САНУ/ Ву¼адин Иванишевиž рекао je за „Политику“ да žе тек анализом кости¼у бити утврено како су камиле досп¼еле овд¼е.

„Могуžе ¼е да су дошле са трговачким караванима или су их користиле во¼не ¼единице, ¼ер ¼е ¼ош цар Константин основао ¼единице камилара“, додао ¼е он, наводеžи да се не искšучу¼е ни претпоставка да су коришžене и у исхрани.

Овим ископаваœима почео ¼е трогодишœи за¼еднички про¼екат срских, француских и œемачких археолога, а након завршетка биžе одржана научна конференци¼а у Ма¼нцу, на ко¼о¼ žе бити сумиран резултат истраживаœа, чиме žе се Царичин град наžи у жижи интересоваœа св¼етских археолога.

На истраживаœу овог локалитета радили су стручœаци са Археолошког института у Београду, као и француски и œемачки стручœаци.

До сада су археолози ископали житарице, разно воžе, укšучу¼уžи и ци¼еле орахе и гроже.

Царичин град био ¼е ¼едан од на¼моžни¼их византи¼ских градова из шестог ви¼ека, ко¼и ¼е у поднож¼у планине Радан, подигао цар £устини¼ан Први, ко¼и ¼е владао од 527. до 565. године.

Живот овог града се нагло развио у периоду од 530. до 615. године, а затим нестао под налетом варвара.

Посли¼е шестог ви¼ека овд¼е долазе Словени.

http://www.vijestio.com/zanimljivosti/na-lokalitetu-caricin-grad-pronadjene-kosti-kamila/

[batbayan]

Скелани: Конзерваци¼а остатака римског муниципи¼ума

Археолог Мирко Бабиž потврдио ¼е Срни да су у Скеланима почели радови на конзерваци¼и остатака римског муниципи¼ума ко¼и су откривени 2008. године и изразио ув¼ереœе да žе први пос¼етиоци за м¼есец дана моžи званично да доу на ова¼ локалитет.

Бабиž ¼е навео да ¼е конзерваци¼а друга фаза наставка радова на простору локалитета Земšорадничке задруге у центру Скелана, гд¼е су 2008. године пронаени на¼веžи мозаици на западном Балкана.

"Археолози су током прве фазе за 40 дана рада обавили сво¼ дио посла и потврдиле су се претпоставке да су то на¼веžи мозаички комплекси на простору западног Балкана", нагласио ¼е Бабиž.

Он ¼е рекао да су мозаици у потпуности истражени, али не и ци¼ела граевина.

"Зидови иду и на западни и на ¼ужни профил, што значи да би у наредном периоду ако дое до наставка систематских археолошких истраживаœа било потребно да се регулишу имовинско-правни односи, што у овом моменту због финанси¼ских разлога ни¼е брзо изводšиво", напоменуо ¼е Бабиž.

Он ¼е рекао да данас почиœу радови на конзерваци¼и пронаених остатака - римских зидова, односно архитектуре и мозаика.

"Колеге из Републичког завода за заштиту споменика културе у Баœалуци раде на конзерваци¼и мозаика и фресака ко¼е се налазе на зидовима и на¼боšи ма¼стори за рад са каменом раде на реконструкци¼и римских зидова каменом из римског времена и техникама ко¼е су кориштене у то ври¼еме", нагласио ¼е Бабиž.

Он ¼е навео да у октобру, односно кра¼ем септембра, сли¼еди треžа фаза - фаза презентаци¼е, односно заштите тих налаза за будуžа времена.

"Зависно од обезби¼еених средстава то žе бити у форми балон-хале или у форми тра¼ног об¼екта. Реални¼е ¼е у ово¼ фази очекивати балон-халу или бар на¼обични¼е шаторе ко¼и žе заштитити римске мозаике ко¼и су на¼ос¼етšиви¼и", додао ¼е Бабиž.

Он ¼е напоменуо да ¼е приликом радова 2008. године пронаена и ци¼ела колекци¼а од 83 римска камена споменика са натписима, реšефима, разном орнаментиком.

"То ¼е, практично, ци¼ели ¼едан музе¼ што ¼е и послужило да Влада Републике Српске осну¼е Археолошки музе¼ у Скеланима и в¼еру¼емо да žе веž за м¼есец дана први пос¼етиоци моžи званично да обилазе ова¼ локалитет", истакао ¼е Бабиž.

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=44967

[batbayan]

Античке земунице код Панчева

ДОЛОВО - У близини Долова код Панчева археолози су пронашли земунице из античког периода и средœег века. Ово су знача¼ни налази ¼ер ¼е до сада мало истражених локалитета из овог периода. Иначе, истраживаœе овог дела започели су стручœаци панчевачког и вршачког музе¼а ¼ош шездесетих година прошлог века, али су они били прекинути ¼ер ¼е на том простору тада била "Циглана". ...
На простору где ¼е некада била "Циглана" археолози панчевачког Народног музе¼а пронашли су два насеšа, из античког периода и средœег века. За месец дана, колико раде на овом локалитету, пронаено ¼е тридесетак об¼еката ко¼и датира¼у, од четвртог до 13. века.

"Пронаене су земунице, пеžи, трапови у ко¼има се чувала храна и све оно што ¼е тада чинило насеšа", об¼ашœава археолог £елена €оревиž.

Пронаене земунице има¼у и богат археолошки инвентар, а ти предмети žе помоžи да се употпуни слика о šудима ко¼и су некада овде живели.

"Радови на "Циглани" су, делом, уништили локалитет, али су и помогли да се он откри¼е", каже археолог Во¼ислав €оревиž, ко¼и руководи ископаваœима.

Меу пронаеним об¼ектима специфична ¼е ¼една земуница из средœег века, у ко¼о¼ ¼е пронаена камена пеž.

Ископаваœа на археолошком локалитету "Циглана" код Долова žе тра¼ати до кра¼а августа. Про¼екат ¼е финансирало републичко Министарство културе.

Видео

https://www.youtube.com/watch?v=NgKkzZboc6I#t=74

[batbayan]

Археолози: Црква у Šубиœу посто¼ала при¼е хиšаду година
Радови на реконструкци¼и цркве Роеœа Пресвете Богородице у Šубиœу, довели су до знача¼них археолошких откриžа.

У оквиру прославе општинске славе Мале Госпо¼ине, организована ¼е презентаци¼а прелиминарних резултата археолошких истраживаœа и отворена изложба фотографи¼а. Осим изложбе, представšен ¼е и дио покретног археолошког матери¼ала.
Црква Роеœа Пресвете Богородице у Šубиœу проглашена ¼е за национални споменик БиХ. Датира из 1867. године и битан ¼е археолошки локалитет. Истори¼а šубиœског кра¼а, античка, а посебно средœов¼ековна, слабо ¼е истражена, па ¼е утолико и знача¼ откриžа до ко¼их су археолози дошли веžи.
Ивана Гру¼иž, археолог - кустос Музе¼а Херцеговине у Šубиœу, каже да се током прве фазе археолошких истраживаœа дошло до изузетних резултата. Откривени су темеšи дви¼е стари¼е црквене граевине - ¼една средœов¼ековна из 12. и 13. ви¼ека и ¼една стари¼а из раносредœов¼ековног периода.
- Открили смо и касноантичку гробницу. Она ¼е посебно знача¼на. То ¼е гробница на свод ко¼а се налази испод олтарског ди¼ела средœов¼ековне цркве. Откривено ¼е 27 средœов¼ековних, два касноантичка и ¼едан римски гроб ори¼ентаци¼е с¼евер-¼уг - рекла ¼е Гру¼иžева.
Истраживачи су пронашли и знача¼ан покретни археолошки матери¼ал. Šубинци žе имати прилику да матери¼але попут римских амфора, опеке и средœов¼ековне керамике виде на изложби у Светосавском дому.
- Од ситног покретног матери¼ала, на¼знача¼ни¼и ¼е налаз минуше са ¼едном ¼агодом ко¼а ¼е ураена од сребра са позлатом. Претпоставšамо да потиче из 13. или 14. ви¼ека. Пронашли смо и сребрни дубровачки полудинар, сребрни динар и угарски новац из 17. ви¼ека. Дубровачки динар датира из 14. ви¼ека, тада почиœе œихово коваœе и тра¼е све до 16, 17. ви¼ека - об¼аснила ¼е Гру¼иžева.
Иако су ово тек прелиминарни резултати, археолози кажу да су им много помогли у утвриваœу старости граевина ко¼е су пронаене унутар цркве. Утврена ¼е и аналоги¼а у градœи средœов¼ековног храма са манастирима у Тврдошу и Завали.
Гру¼иžева по¼ашœава, да су ови налази доприни¼ели прецизни¼ем одреиваœу времена настанка граевина, као и да žе ископаваœе ко¼е žе усли¼едити показати праве димензи¼е ове дви¼е цркве и самог м¼еста. Нагласила ¼е да се на¼в¼ероватни¼е ради о средишту средœов¼ековне жупе, на што упуžу¼е монументалност граевина и начин градœе, као и новац ко¼и ¼е уложен у градœу тих об¼еката. Тврди, да се може реžи да ¼е ово било важно с¼едиште у земšи.
Пошто се у средœов¼ековном периоду сама црква налазила у средишту некрополе, пронаено ¼е много скелетних остатака, ко¼и žе бити истражени да би се утврдила œихова старост, а након тога биžе сахраœени по православним обича¼има. Археолози и даšе наставšа¼у са истраживаœима.
Ископаваœа у само¼ цркви би требало да тра¼у ¼ош десетак дана. Црква на овим просторима посто¼и више од хиšаду година, што потвру¼у и ранохришžанске и хришžанске гробнице, ко¼е су овд¼е пронаене. Тиме ¼е потврено и в¼ековно присуство српског народа у овом кра¼у.

Видео

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=122203