Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Ровейки се из интернет попадам на археологически новини от съседна Сърбия и реших да пусна нова тема:

Археолози открили нове детаšе о средœов¼ековно¼ цркви у Гласиначком поšу

Соколац – Током археолошких истраживаœа, ко¼а су почела 1. ¼ула на локалитету Црквина у Гласиначком поšу код Сокоца, откривено ¼е више детаšа о средœов¼ековно¼ цркви ко¼а ¼е посто¼ала на овом локалитету при¼е доласка Турака. Истраживаœа финансира општина Соколац, с циšем да се заштите остаци темеšа те цркве и ди¼елови некрополе стеžака, ко¼а се, такое, налази на локалитету Црквина, узвишеœу поред магистралног пута Подромани¼а - Рогатица.

- Открили смо темеšе цркве, ко¼а ¼е граена кра¼ем 14. и почетком 15. ви¼ека. Интересантно ¼е да смо пронашли уломке фресака, што значи да ¼е црква била фрескописана. Граена ¼е од седре и камена, а имала ¼е дрвени кров. Око цркве су гробнице, ко¼е су уклесаване у „живу сти¼ену“, а поко¼ници су полагани у дрвене сандуке. Од прилога нашли смо сребрени дубровачки новац, а у ¼едно¼ гробници и остатке златовеза и тканине, рекао Александар £ашаревиž, кустос археолог Музе¼а у Добо¼у, ко¼и, за¼едно са Сœежаном Антиž, археологом Музе¼а Сембери¼е, ради на истраживаœу у Гласиначком поšу.

Локалитет у Гласиначком поšу, на коме се врше археолошка истраживаœа, данас су пос¼етили начелник општине Соколац Милован Б¼елица и соколачки свештеник Златко Богдановиž, како би се на лицу м¼еста упознали са током радова.

- Посто¼ала ¼е иници¼атива 2008. године да се на овим темеšима гради црква. Нажалост, било ¼е и оних ко¼и су се неодговорно односили према овом знача¼ном ди¼елу нашег културног насšеа и изазвали оштеžеœа ових споменика. Одлучили смо да, упркос нашим скромним могуžностима, финансирамо ово истраживаœе и да заштитимо ова¼ ври¼едан археолошки локалитет. Циš нам ¼е да ове године конзервирамо темеšе цркве, а потом би приступили и изради про¼екта за œену обнову. В¼еру¼ем да žе ово бити знача¼на туристичка дестинаци¼а у општини Соколац. Наравно, у реализаци¼и тог про¼екта очеку¼ем подршку šуди добре воšе и Републичког завода за заштиту културно-истори¼ског насšеа, као и помоž меународних организаци¼а. Желим да се захвалим младим археолозима ко¼и врше ово истраживаœе, као и заводу ко¼и ¼е дао сагласност за ове радове, рекао ¼е начелник Б¼елица.

Свештеник Златко Богдановиž подс¼етио ¼е да у с¼еžаœу српског народа посебно м¼есто заузима¼у цркве и манастири ко¼и су порушени и нестали.

- Народ се са пи¼ететом окупšао на црквиштима, палио сви¼еžе на тим м¼естима, чува¼уžи сво¼у духовност. На неким од тих м¼еста су, чак, служена и богослужеœа. Дошло ¼е ври¼еме да се те светиœе обнавšа¼у. Народ ¼е знао за посто¼аœе и ове цркве, долазио овд¼е и Богу се молио, га¼еžи наду да žе она бити обновšена и да žе са овог узвишеœа у Гласиначком поšу да шаšе благослов према гласиначким селима и путницима ко¼и буду овуда пролазили, вршеžи тако сво¼у духовну миси¼у, истакао ¼е свештеник Богдановиž.

Археолошко истраживаœе у Гласиначком поšу тра¼аžе до 31. ¼ула. Планирано ¼е да, након тога, Републички завод за заштиту културно-истори¼ског и природног насšеа Републике Српске, у сарадœи са археолозима, предузме све што ¼е потребно како би се заштитили, како темеšи средœев¼ековне цркве на Гласинцу, тако и велика некропола стеžака на овом локалитету.

Занимšиво ¼е да се за посто¼аœе средœов¼ековне цркве, на чи¼им темеšима се, ових дана, врше археолошка истраживаœа, веже и пори¼екло имена Гласинац. Наиме, у ¼едном од дубровачких списа, наведено ¼е да ¼е неки дубровачки трговац требало да пребаци робу „до цркве на гласу“, гд¼е се наплаžивала путарина. И тако ¼е, према том тумачеœу, по „цркви на гласу“, ова висораван добила име Гласинац.

http://www.opstinasokolac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=2594:arheolozi-otkrili-nove-detalje-o-srednjovjekovnoj-crkvi-u-glasinackom-polju&catid=9:vijesti&Itemid=240&lang=cir

[batbayan]

Откривена та¼анствена средœови¼ековна некропола

Београд - Археолози у Срби¼и пронашли су на обронцима Голи¼е та¼анствено средœов¼ековно српско гробšе у ко¼ем су поко¼ници сахраœивани од 12. до 18. ви¼ека.

Гробšе са хиšадама огромних камених споменика необичних облика, ко¼е као дивовски плочник покрива купасто узвишеœе на чи¼ем ¼е врху огроман храст, открили су археолози Музе¼а Рас у Новом Пазару.

Прастаро гробšе налази се на самом кра¼у дежевске долине, у ко¼о¼ су се налазили дворови српске династи¼е Немаœиžа, кра¼ села Šуšац, гд¼е се по¼ас плодне равнице сужава и претвара у успон на стрме обронке Голи¼е, пишу “Вечерœе новости”.

Директор Музе¼а Рас у Новом Пазару Драгица Премовиž-Алексиž каже да ¼е ри¼еч о нев¼ероватно¼ српско¼ некрополи, као и да су споменици монументални и ¼единствени и да ништа слично ни¼е виено.

Она дода¼е да би ова необична некропола могла да буде градско гробšе из средœов¼ековног периода, кад ¼е, по предаœу, дежевска долина била густо насеšена.

Археолози сматра¼у да ¼е само мистично страхопоштоваœе ко¼е шире камени споменици сачувало од пšачкаша брдо изнад дежевске “Долине краšева”, у ко¼о¼ су се налазили дворови Немаœиžа.

Неки споменици су огромне фино исклесане плоче са урезаним крстовима, на другима су представšани и ликови поко¼ника, а треžи изгледа¼у као украшени кров куžе “на дви¼е воде”.

На¼необични¼е археолози су назвали “делфини”, ¼ер су исклесани од огромних камених блокова у облику рибе, ¼едног од на¼стари¼их хришžанских симбола, а има и усправних минуциозно украшених споменика с ликовима.

Ова¼ локалитет ¼е табу за народ околних села, ко¼и чува предаœе о дворовима и имаœима Немаœиžа у дежевско¼ долини.

Археолози се нада¼у да žе држава наžи новац за детаšни¼е истраживаœе некрополе, при¼е него што ¼е униште пšачкаши археолошког блага ко¼и су преровили сва стара српска гробšа у околини.

http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Otkrivena-tajanstvena-srednjovijekovna-nekropola/126985.html

[batbayan]

Виминаци¼ум: Пронаен жртвеник посвеžен нимфама…

Археолози у Виминаци¼уму открили су, приликом на¼нови¼их истраживаœа амфитеатра, камени споменик са натписом – жртвеник из другог века, ко¼и ¼е пронаен на простору измеу амфитеатра и северног градског бедема.

Како ¼е Тан¼угу рекао директор Археолошког парка Виминаци¼ум др Миомир Кораž, жртвеник ¼е димензи¼а 60 са 40 са 30 центиметара. На предœо¼ страни споменика налази се натпис у коме се истиче да ¼е жртвеник подигао во¼ник Клауди¼е „узвишеним нимфама“.

Натписи посвеžени нимфама су веома ретки, а на територи¼и римске провинци¼е Горœе Мези¼е потврен ¼е само ¼ош ¼едан, пронаен кра¼ем 19. века.

Такозвани „нимфе¼“ ¼е у античко¼ Грчко¼ и Риму био споменик посвеžен нимфама. Светилишта посвеžена нимфама првобитно су биле пеžине са извором, а у касно¼ антици доби¼а¼у богате архитектонске облике – прочеšа са стубовима, фонтане, посебне нише.

Осим утилитарне функци¼е снабдеваœа водом, посто¼е мишšеœа да ¼е у ¼едном делу нимфе¼ увек био посвеžен богиœи Ди¼ани, а део ¼е могао да се користи и као купалиште. Извор се често користио и за потребе амфитеатра.

Како се нимфе углавном везу¼у за воду, оне брзо поста¼у заштитнице термалних извора и баœа. Након опоравка у баœама, излечени Римšани радо су подизали споменике захвалности односно жртвенике нимфама ко¼е су их излечиле.

Уз жртвеник у Виминаци¼уму, пронаен ¼е и веžи бро¼ фигурина од печене земšе ко¼е представšа¼у жене, на¼вероватни¼е нимфе, као и велики бро¼ уšаних светиšки ко¼е су паšене и за¼едно са фигуринама приношене као дарови нимфама.

У неспоредно¼ близини жртвеника откривени су остаци зидова преко ко¼их ¼е изграен амфитеатар у сво¼о¼ финално¼ фази. Ти зидови, каже Кораž, отвара¼у могуžност посто¼аœа светилишта на овом месту.

Присуство жртвеника посвеžеног нимфама у Виминаци¼уму отвара низ занимšивих питаœа како о легионару, ко¼и ¼е на¼вероватни¼е успешно лечен у неко¼ баœи, тако и о поштоваœу нимфи на простору некадашœе римске провинци¼е Горœе Мези¼е, рекао ¼е Кораž.

http://timerobber.wordpress.com/2013/07/20/%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5/

[batbayan]

Где ¼е дворац Стефана Немаœе

После две децени¼е истраживаœа, ко¼има ¼е руководила академик £ованка Калиž, радови су напрасно престали, иако су откривени бедеми, три цркве, палата и капела, па ни данас ни¼е решена велика дилема српске истори¼е.
Готово цео сво¼ радни век академик £ованка Калиž, ¼едно од на¼познати¼их научних имена из истори¼е Византи¼е и средœег века у Срби¼и и Европи, посветила ¼е доказиваœу тезе да Стари Рас, престоница Стефана Немаœе, ни¼е био на Пазаришту код Сопоžана, како тврди званична истори¼а, веž на Градини, брду поред новог пута Рашка – Нови Пазар, удаšеном непун километар ваздушном лини¼ом од Петрове цркве.
Након што ¼е две децени¼е упорно копала по домаžим и страним архивима, проучила бро¼не истори¼ске изворе и на универзитетима широм света об¼авила на десетине научних радова, £ованка Калиž ¼е 80-их година прошлог века, за¼едно са сво¼им сарадницима са Филозофског факултета у Београду, дошла на брдо Градину у месту Постеœе, где до тада ни¼е било никаквих трагова археолошког локалитета. Убрзо открива све оно што ¼е веровала да се ту кри¼е. Археолошка истраживаœа локалитета вршена су 1982, 1983. и 1984. године, открива¼у три цркве, палату, капелу, остатке бедема и утвреœа, што указу¼е да ¼е овде могло бити Немаœино престоно место. Налазиште ¼е уведено у централни регистар 1991.

Брдо Градина у Постеœу
Али, било ¼е и ¼ош увек има оних ко¼и сматра¼у да историчарка £ованка Калиž ни¼е у праву и да ¼е Стари Рас био на Градини, али не оно¼ у Постеœу, веž на Пазаришту близу Сопоžана. На¼упорни¼и заговорник ове верзи¼е ¼е проф. др Марко Поповиž са Балканолошког института у Београду, такое велико научно име, ко¼и ¼е добар део свог животног и радног века посветио Старом Расу.
Нема овде веž дуже од децени¼е, ни Марка, ни £ованке, на Градини-Пазариште ¼е све одавно окончано, а на Градини-Постеœе тек започето, на¼авšивана су нова и ¼ош веžа откриžа, све ¼е указивало да су надохват руке, али изненада све ¼е стало.
- Нестало ¼е пара, екипа £ованке Калиž морала ¼е да се повуче, а œен локалитет Градина-Постеœе, ко¼и ¼е само делимично конзервиран, почео ¼е да зараста у коров и пропада, бо¼им се да žе зуб времена поништити све што су археолози открили – прича Мирко Поповац, историчар и публициста из Новог Пазара.
£ованка Калиž ¼е посебно тражила да САНУ организу¼е велики европски или светски скуп у Београду и Новом Пазару где би се рашчистила дилема где ¼е тачно био Стари Рас, престоница великог жупана.
- Жеšно смо очекивали та¼ скуп, али ни до œега, не знамо због чега, ни¼е дошло. Тако данас имамо два стара Раса, Марков и £ованкин, туристи би хтели да обиу оба, Марков ¼е приступачан, а до £ованкиног се, иако ¼е сво¼евремено проби¼ен и насут пут, стиже само пешице или добрим теренцем – об¼ашœава Поповац.
Бивши посланик из овог кра¼а Раденко £оковиž, ко¼и се сво¼евремено пуно ангажовао да помогне екипи Филозофског факултета, ни данас ни¼е изгубио наду да се дилема може разрешити.
- Колико знам, £ованка данас има око 80 година и не веру¼ем да више може да се бави Старим Расом и Градином, али ту су и œени сарадници на челу са магистром Душком Мркобрадом, œима би требало пружити прилику да наставе радове на Градини-Постеœе. Не би то за државу, ако ¼о¼ ¼е стало до сво¼е истори¼е, била нека велика пара.
Ранко Филиповиž, домаžин из Постеœа ко¼и живи тик уз Градину, жали што губимо сопствену истори¼у:
- Дуже од децени¼е дружили смо се са археолозима, помагали им, копали са œима и радовали се œиховим откриžима, сваког лета смо се на Градини спонтано окупšали, а онда бисмо, сваке године, на кра¼у истраживачких радова, обично на Велику или Малу Госпо¼ину, организовали и народни сабор. Долазило ¼е много šуди и ван Новог Пазара да виде шта ¼е тог лета ураено, а онда ¼е све то из нама непознатих разлога стало, а локалитет ко¼и открива на¼светли¼и део наше истори¼е зараста у коров!

http://www.mitropolija.com/gde-je-dvorac-stefana-nemanje/

[batbayan]

Поред Бора археолошко налазиште из праистори¼е
БОР - У Баœском поšу у Брестовачко¼ Баœи надомак Бора, пронаени су трагови антике, стари¼ег гвозденог и бакарног доба на налазишту Ружана.
"Ове године смо имали среžе да у Баœском поšу, на локалитету Ружана, први пут откри¼емо археометалуршки комплекс. Први пут смо у источно¼ Срби¼и наишли на трагове баш металуршког процеса производœе бронзе", рекао ¼е Тан¼угу, др Александар Капуран, научни сарадник Археолошког института у Београду.

Бета (Слаана Ма¼дак)Бета (Слаана Ма¼дак)

Пронаени су предмети из првог и другог милени¼ума пре нове ере и остаци металичне шšаке ко¼и сведоче о древном становништву ко¼е се претежно бавило металурги¼ом.

Предмети из првог и другог милени¼ума пре нове ере, као и четвртог века нове ере, пронаени на локалитету надомак Бора.

Откривено ¼е вишесло¼но археолошко налазиште Ружана, ко¼е сведочи о три епохе, бакарном, старом гвозденом и античком добу.

Истраживаœа ¼е покренуо Музе¼ рударства и металурги¼е у Бору, а пронаени су многи предмети на основу ко¼их се открива рударски аспект живота тадашœег становништва.

“Источна Срби¼а ¼е веома знача¼на за период праистори¼е, ¼ер ¼е овде почело прво рударство и металурги¼а бакра у Европи. То се наставило и кроз период бронзаног доба. Због тога смо на овом подруч¼у пронашли пуно насеšа из бронзаног доба, ко¼а су искšучиво имала функци¼у рударства и металурги¼е, прераде бакра и бронзе", каже Капуран.

Он ¼е рекао да су археолози пронашли неколико бронзаних новчиžа и карактеристичну керамику из античке епохе.

"Имамо и налазе из стари¼ег гвозденог доба, први милени¼ум пре нове ере, и матери¼ал из бронзаног доба. Посебно нам ¼е интересантно бронзано доба, ¼ер смо пронашли матери¼ал из другог милени¼ума пре нове ере. Детектовали смо неки об¼екат, не знамо да ли се ради о ¼ами или неком укопу, ко¼и ¼е веома богат археолошким матери¼алом. Пронашли смо делове керамичких посуда, камене алатке, али оно што ¼е на¼знача¼ни¼е ¼е много металичне шšаке”, рекао ¼е Игор £овановиž, кустос и археолог Музе¼а рударства и металурги¼е у Бору.

Истраживаœе се одви¼а у две фазе, током ¼ула и у друго¼ половини августа, а пронаене предмете осим археолога борског музе¼а, изучава¼у и стручœаци Археолошких института у Београду и Лондону, и Техничког факултета у Бору.

У непосредно¼ близини посто¼и ¼ош неколико локалитета из бронзаног доба. Откривени су некропола Трœане код Брестовачке Баœе где су сахраœивани рудари тог времена, као и налазишта Ха¼дучка чесма и Борско ¼езеро.

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/pored-bora-arheolosko-nalaziste-iz-praistorije_410590.html

[batbayan]

Ново откриžе у Виминаци¼уму

Виманици¼ум – „Наставšа¼уžи истраживаœа измеу амфитеатра и источног бедема Виминаци¼ума, код ¼едне од капи¼а кроз ко¼е се улазило у та¼ антички град наишли смо на поплочану улицу ширине око 5,5 метара, са великим каменим блоковима“, рекао ¼е он Тан¼угу.

Неки блокови, како ¼е прецизирао, дуги су чак три до четири метра, а ширине метар-метар и по и везани су малтером, прецизирао ¼е он.

„То ¼е изванредна улица ко¼а ¼е чак имала поставšене ивичœаке, ко¼и у горœим деловима залазе у профиле об¼еката ко¼е истражу¼емо. Види се да се улица рачва и одлази на различите стране“, рекао ¼е Кораž.

Прва асоци¼аци¼а за археологе, како ¼е додао, ¼есте питаœе „какви су тек об¼екти били, ако су им улице биле такве“.

„Археолошки налаз увек се ставšа у контекст. Ако имате дивну ограду, претпоставšа се да ¼е и куžа лепа“, истакао ¼е Кораž.

Он ¼е напоменуо да се веž назире читав низ об¼еката, почев од луксузних стамбених куžа, што ¼е логично, ¼ер ¼е реч о простору измеу амфитеатра и термие, а да се на основу геофизичких истраживаœа зна да су ту и храмови, ново позориште, има наговешта¼а форума, царске палате, хиподрома.

„Ове године добили смо од Министарства културе за истраживаœе амфитеатра око 900.000 динара, што ¼е нешто маœе од 8.000 евра. Надам се да žемо, без обзира на познату беспарицу, добити ¼ош нека средства да наставимо истраживаœа на фасцинантном простору Виминаци¼ума“, из¼авио ¼е Кораž.

http://www.vaseljenska.com/kultura/novo-otkrice-u-viminacijumu/

[batbayan]

Мистери¼а саркофага Светог Саве


ОБНОВŠЕНИ саркофаг Светог Саве од краšевски пурпурног мермера заблистао ¼е 20. марта 2003. у Милешеви, четири века после турског уништаваœа гроба и мошти¼у светитеšа. Под поклопац тежак тону и по ставšене су честице мошти¼у првог српског архи¼ере¼а ко¼е су монаси спасли од ¼аросног Синан-паше и столеžима чували као на¼веžу драгоценост.

Обнова гроба Светог Саве остала ¼е, иако звучи невероватно, незапажена у ¼авности. Као и уметник Ра¼ко Блажиž ко¼и ¼е у тврдом мермеру годину дана клесао и исклесао саркофаг.

- Питали су у каменолому зашто узимам стену ко¼а се на¼теже обрау¼е. Зато што ¼е Свети Сава угаони камен наше вере и отаŸбине, одговарао сам у себи – каже Блажиž, професор ва¼арства на Академи¼и СПЦ за уметности и конзерваци¼у. Он први пут за „Новости“ говори о обнови гроба Светог Саве и светог краšа Владислава Немаœиžа у Милешеви.



Наиме, цео подухват од сакупšаœа средстава, преко израде саркофага, до œеговог поставšаœа у припрату Милешеве одви¼ао се годинама у та¼ности. Иници¼атори и организатори и данас су анонимни, по сопствено¼ жеšи.

- Об¼аснили су ми да ¼е меу „надлежнима“ у Срби¼и било и остало много противника обнавšаœу гроба Светог Саве. Зато ¼е подухват почео неприметно у манастиру ко¼и ¼е дуго сав новац од прода¼е кœиге и брошура чувао за обнову Савиног гроба. Хиšаде Срба су и не зна¼уžи приложници овог великог дела. Захвалан сам šудима ко¼и су ме одабрали да обновим гроб светитеšа, ¼ер ¼е та¼ посао био благослов. £а сам клесао камен, а исклесао душу – каже професор Блажиž.
Обновšеном саркофагу Светог Саве, тешком око пет тона ни на¼веžе цепидлаке меу стручœацима за средœовековну уметност нису могле да нау ману. Изгледало ¼е као да се чудом из древних времена вратио монументални камени ковчег из доба када ¼е краš Владислав Немаœиž пренео мошти светитеšа из Трнова у Милешеву.

sarkofag MALA Мистери¼а саркофага Светог СавеСамо малобро¼ни су знали за двогодишœи напор претвараœа блокова мермера у саркофаг ко¼и изгледа као монолит иако ¼е саставšен од 11 брижšиво украшених и углачаних делова.

- После дугих припрема и планираœа, рад на отвореном потра¼ао ¼е годину дана, од ¼ануара 2002. до ¼ануара 2003. уз свакодневни пост и молитву – прича професор Блажиž, док седимо у атеšеу Академи¼е ко¼а се налази у подруму старе Богослови¼е на Косанчиžевом венцу. Зидови су покривени прелепим каменим реšефима и крхким филигранским розетама какве красе немаœиžке манастире.



Стене изгледа¼у као да их ¼е створила природа, али нису изваене из ма¼дана. Реч ¼е о изуму професора Блажиžа, синтетичком матери¼алу названом реšефна камена маса, смеси млевеног камена и везива чи¼а ¼е рецептура та¼на. За ова¼ патент проф. Блажиž добио ¼е 2008. награду Министарства за науку и технолошки разво¼ Републике Срби¼е. Новац никад ни¼е узео, ¼ер ¼е тадашœе министарство тражило да се одрекне ауторских права на патент.

- Док ¼е влажна, реšефна камена маса може да се излива као бетон, а када се осуши, она се се клеше и обрау¼е као природни камен. Посебним поступцима могу се добити различите и текстуре и бо¼е као и код природне стене – об¼ашœава Блажиž, ко¼и ¼е уз уметност савладавао та¼не технологи¼е камена, ко¼им се бавио и као археолог.

Археологи¼у праистори¼е студирао ¼е на београдском Филозофском факултету, код поко¼ног академика Драгослава Сре¼овиžа. Пред сам кра¼ студи¼а 1992. дошло ¼е до преокрета, кад су колеге археолози приметили да ¼е Ра¼ко почео да прави невероватно добре цртеже.

- Археологи¼а ¼е престала да ме испуœава и предао сам документе за при¼емни на уметничко¼ академи¼и, иако ме ¼е веž чекао посао ко¼и ¼е у времену страшне кризе нудио решеœе егзистенци¼е – сеžа се професор Блажиž.

Отишао ¼е пред мошти Светог Васили¼а и тражио одговор шта да чини.

- Обеžао сам пред моштима светитеšа да žу ако упишем Академи¼у посветити сво¼ новооткривени таленат вери и отаŸбини – каже Блажиž.

После завршених студи¼а почео ¼е да преда¼е студентима Академи¼е СПЦ, где ¼е прве три године, као и сви остали професори, радио без динара плате.

- £едног дана позвао ме ¼е бивши професор са археологи¼е, €оре £анковиž и рекао да су неки šуди заинтересовани да радим обнову саркофага Светог Саве и Светог краšа Владислава. Нисам могао себи да доем од чуда. Данас схватам то као благослов – каже професор Блажиž.

- На¼веžа ми ¼е жеšа да ¼а или неко од мо¼их ученика оствари про¼екат израде кивота Светог Владике Никола¼а Велимировиžа, на коме žе радити читаво српство. За ова¼ подухват усмени благослов сам добио ¼ош 2000. године, а на реализаци¼у ¼ош увек чекам – каже Блажиž.

ОБНОВА У ДРУГИМ МАНАСТИРИМА
ПОСЛЕ успеха у Милешеви, у полудрагом камену ониксу професор Блажевиž обновио ¼е саркофаг из 16. века Светог патри¼арха Максима у Пеžко¼ патри¼арши¼и. Упоредо ¼е први пут у истори¼и уметности српске цркве применио новооткривени матери¼ал „реšефну камену масу“ у манастиру у Леш¼у, код Параžина. Врхунац те технике у пуно¼ лепоти може се данас видети у манастиру у Би¼еšини . Блажиžеви радови налазе се у многим српским средœовековним манастирима, Манаси¼и, Милешеви, Жичи, Светим Архангелима код Призрена, Куманици.

ЗАПИС НА ФИЛМУ

ОБНОВА гробног места Светог Саве и Светог краšа Владислава у манастиру Милешева снимšена ¼е „од ма¼дана до освеžеœа“, али до данас нико ни¼е показао интересоваœе да се од тог матери¼ала направи научно популарни филм.

http://www.srbijadanas.net/misterija-sarkofaga-svetog-save/

[batbayan]

Прокупšе: Археолози пронашли прстен стар 7.000 година

На неолитском налазишту Плочник код Прокупšа археолози су пронашли метални прстен, стар 7.000 година за ко¼и процеœу¼у да ¼е из периода самог почетка металурги¼е у свету.

- Прва по¼ава коришžеœа метала у свету регистрована ¼е на подруч¼у Срби¼е, на локалитетима Плочник и Беловоде. Када ¼е почела производœа метала и на ко¼и начин ¼е произведен први метал питаœа су о ко¼има се расправšа у протеклих 200 година. Ми очеку¼емо да одговор наемо на основу налаза на Плочнику - рекао ¼е енглески археолог Бен Робертс, ко¼и ради на локалитету у Плочнику.

Прстен ¼е пронаен данас у ¼едно¼ од неколико куžа из периода неолита, ко¼у су археолози открили прошле године, а сада су наставšена археолошка истражваœа у œено¼ унутрашœости.

У археолоским истраживаœима на Плочнику, ко¼а су почела пре неколико дана, учеству¼у стручœаци из области археологи¼е, археометалурги¼е и изотопских анализа из Енглеске и Итали¼е, предвоени археологом из Прокупšа £улком Кузмановиž-Цвековиž и археологом из Београда Душаном Шšиварем.

Археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž рекла ¼е да се ускоро планира експеримантална проба производœе метала, на начин како се то радило у неолиту, пре 7.000 година, као и детаšна анализа металног прстена, ко¼и ¼е данас откривен.

Археолошка истраживаœа на том локалитету žе тра¼ати месец дана, а половином августа, археолозима žе се прикšучити œихове колеге из Руси¼е, Та¼ланда, Кине, Немачке и Шпани¼е.

Про¼екат археолошких истраживаœа на Плочнику под називом Разво¼ металурги¼е у Евроази¼и финансира Влада Велике Британи¼е, са око 1,5 милиона динара, за ову сезону.

http://www.juznasrbija.com/vesti/prokuplje-arheolozi-pronasli-prsten-star-7.000-godina.html

[batbayan]

Археолози пронашли остатке средœовековног града Рудника

Археолошким ископаваœем на локалитету Дреœе на Руднику откривени су остаци средœовековне насеобине ко¼а ¼е имала на¼маœе три цркве. Пронаено ¼е и више од 100 скелета, на¼вероватни¼е из 14. и 15. века. Стручœаци веру¼у да су открили средœовековни град Рудник! Меутим, због недостатка средстава истраживаœа žе бити обуставšена 23. августа.

Средœовековни рударски и трговачки град Рудник налазио се на локалитету Дреœе, на истоимено¼ планини, потврено ¼е на¼нови¼им археолошким истраживаœима.

Руководилац про¼екта археолог Де¼ан Радичевиž рекао ¼е агенци¼и Бета да су у на¼нови¼им ископаваœем наени остаци средœовековне насеобине ко¼а ¼е имала на¼маœе три цркве, а наено ¼е и више од стотину скелета у гробовима, на¼вероватни¼е из 14. и 15. века.

„Наене су велике средœовековне ископине где ¼е сахраœиван и део становника Рудника несрпског порекла, ко¼и ¼е ту боравио због трговачких, дипломатских и других послова“, сматра Радичевиž.

Према œеговим речима, документа и матери¼ал недвосмислено указу¼у да ¼е пре отоманске владавине град цветао и слободно живео, с високим стандардом становника, што се закšучу¼е на основу стамбених граевина.

Због рудног богатства и географског пoложа¼а, на Руднику су поред староседелаца Срба живели и Дубровчани, Которани, Грци, Млечани, Саси и Угри.

Истраживаœа на Руднику биžе обуставšена 23. августа, због недостатка новца.

Археолошка ископаваœа на локалитету Дреœе спровео ¼е Музе¼ рудничко-таковског кра¼а из Горœег Милановца са екипом археолога ко¼у предводи Де¼ан Радичевиž.

На¼нови¼а откриžа, истичу стручœаци, потвру¼у претпоставке £ана Шафарика из 1865. године, ко¼и ¼е веровао да ¼е на локалитету Дреœе био средœовековни град.

http://www.nspm.rs/hronika/arheolozi-pronasli-ostatke-srednjovekovnog-grada-rudnika.html

[batbayan]

Археолошко откриžе на Косову: Крст, мачеви, оклопи, žупови

У селу Доœа Брœица, пет километара удаšеном од Приштине, на локалитету на коме се до 1981. године налазило православно гробšе, пронаен ¼е исклесани крст, ко¼и потвру¼е да ¼е насеобина Брœица ¼едно од на¼стари¼их насеšа на Косову И Метохи¼и.

Ранко Милиžевиž, бивши просв¼етни радник, ко¼и покушава да сачини записе о археолошким налазиштина на локалитету Брœица, прис¼еžа се да ¼е педесетих година прошлог ви¼ека на локалитету Брœица пронаен бакарни оклоп и мач са крстом.

Према в¼ештачеœима и анализама надлежних истори¼ско-арехеолошких инситута, ти предмети датира¼у из Првог или Другог ви¼ека.

“Пронаено ¼е неколико керамичких žупова и у œима златници, новци, крстови ко¼и, уз стотинама година стар воденички камен, потвру¼у да ¼е на локалитету старе Башчи¼е посто¼ала насеобина хришžана – Словена - изв¼есно православаца.

Управо оклоп, мач, žупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказиваœу да су православци – Срби на подруч¼е Балкана дошли много рани¼е, при¼е других" - каже Милиžевиž.

Нечи¼ом несав¼есношžу, или смишšено, осамдесетих година прошлог ви¼ека м¼ештани су затрпали гробšе ко¼е се налазило у дворишту цркве “Свети Никола” у овом селу у коме данас живи око 1.000 Срба.

На гробšу су наени и, како тврди Милиžевиž, пренесени у Истори¼ски музе¼ надгобни споменици ко¼и датира¼у из раног Средœег ви¼ека, из периода Немаœиžа, од када датира и Српска православна црква.

Пописом из 1455. године Турци одва¼а¼у Брœицу на Горœу и Доœу, а први писани траг на српском ¼езику о локалитету Срба с¼еверно од Приштине под називом "Брœица" датира из Душанове повеšе ко¼а ¼е чувана у манастиру Свети архангели.

У œо¼ сто¼и: "Срби из Брœице су приложници манастира Свети архангели”.

Милиžевиž и м¼ештани Брœице очеку¼у да их убрзо пос¼ети неко од стручœака из области историографи¼е и археологи¼е да би "растумачили" гравуре на новоотркивеном крсту – надгорбном споменику.

Крст ¼е пронаен на око дв¼еста метара од цркве, на лини¼и ко¼а прати зидине чи¼и се трагови - камен и цигла - налазе дужином од око ¼едног километра. Све то потвру¼е да ¼е посто¼ала уреена насеобина.

Милиžевиž наводи да су косовски археолози, уз помоž или у сарадœи са меународним стручœацима, при¼е неколико година вршили ископаваœа с¼еверно до Брœице и да су, бар према доступним информаци¼ама, пронашли велики бро¼ предмета.

О судбини тих археолошких проналазака ништа не зна. Причало се да ¼е бивши цивилни администратор Косова Михаил Шта¼нер постао власник ¼едног од предмета наених на локалитету ко¼и одва¼а садашœу Горœу од Доœе Брœице.

Бивши директор Средœе школе из Обилиžа Добриво¼е Танасковиž тврди да су археолози пронаени накит, огрлице, минуше, мачеве и бро¼не друге предмете и ствари односили, те да ¼е мало тога сачувано у музе¼има.

"Свако ко се имало бави археолошким истраживаœима зна да ¼е локалитет Брœице и српска насеšа Девет £уговиžа, Трудна и Лебане, уз А¼вали¼у, надомак Грачанице, на¼изазовни¼и локалитет и да ¼е потребно предузети озбиšан археолошки про¼екат ко¼им žе да руководе експерти св¼етског гласа" - наводи Танасковиž.

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=36313

[batbayan]

ЛОКАЛИТЕТ БРŒИЦА, КОСОВО И МЕТОХИ£А: ПРОНА€ЕН КРСТ ИЗ РАНОГ СРЕДŒЕГ ВИ£ЕКА

Управо оклоп, мач, žупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказиваœу да су православци – Срби на подруч¼е Балкана дошли много рани¼е, при¼е других…

ПРИШТИНА – У селу Доœа Брœица, пет километара удаšеном од Приштине, на локалитету на коме се до 1981. године налазило православно гробšе, пронаен ¼е исклесани крст, ко¼и потвру¼е да ¼е насеобина Брœица ¼едно од на¼стари¼их насеšа на Косову И Метохи¼и.

Ранко Милиžевиž, бивши просв¼етни радник, ко¼и покушава да сачини записе о археолошким налазиштина на локалитету Брœица, прис¼еžа се да ¼е педесетих година прошлог ви¼ека на локалитету Брœица пронаен бакарни оклоп и мач са крстом.

Према в¼ештачеœима и анализама надлежних истори¼ско-арехеолошких инситута, ти предмети датира¼у из Првог или Другог ви¼ека.

“Пронаено ¼е неколико керамичких žупова и у œима златници, новци, крстови ко¼и, уз стотинама година стар воденички камен, потвру¼у да ¼е на локалитету старе Башчи¼е посто¼ала насеобина хришžана – Словена – изв¼есно православаца.

Управо оклоп, мач, žупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказиваœу да су православци – Срби на подруч¼е Балкана дошли много рани¼е, при¼е других” – каже Милиžевиž.

Нечи¼ом несав¼есношžу, или смишšено, осамдесетих година прошлог ви¼ека м¼ештани су затрпали гробšе ко¼е се налазило у дворишту цркве “Свети Никола” у овом селу у коме данас живи око 1.000 Срба.

На гробšу су наени и, како тврди Милиžевиž, пренесени у Истори¼ски музе¼ надгобни споменици ко¼и датира¼у из раног Средœег ви¼ека, из периода Немаœиžа, од када датира и Српска православна црква.

Пописом из 1455. године Турци одва¼а¼у Брœицу на Горœу и Доœу, а први писани траг на српском ¼езику о локалитету Срба с¼еверно од Приштине под називом “Брœица” датира из Душанове повеšе ко¼а ¼е чувана у манастиру Свети архангели.

У œо¼ сто¼и: “Срби из Брœице су приложници манастира Свети архангели”.

Милиžевиž и м¼ештани Брœице очеку¼у да их убрзо пос¼ети неко од стручœака из области историографи¼е и археологи¼е да би “растумачили” гравуре на новоотркивеном крсту – надгорбном споменику.

Крст ¼е пронаен на око дв¼еста метара од цркве, на лини¼и ко¼а прати зидине чи¼и се трагови – камен и цигла – налазе дужином од око ¼едног километра. Све то потвру¼е да ¼е посто¼ала уреена насеобина.

Милиžевиž наводи да су косовски археолози, уз помоž или у сарадœи са меународним стручœацима, при¼е неколико година вршили ископаваœа с¼еверно до Брœице и да су, бар према доступним информаци¼ама, пронашли велики бро¼ предмета.

О судбини тих археолошких проналазака ништа не зна. Причало се да ¼е бивши цивилни администратор Косова Михаил Шта¼нер постао власник ¼едног од предмета наених на локалитету ко¼и одва¼а садашœу Горœу од Доœе Брœице.

Бивши директор Средœе школе из Обилиžа Добриво¼е Танасковиž тврди да су археолози пронаени накит, огрлице, минуше, мачеве и бро¼не друге предмете и ствари односили, те да ¼е мало тога сачувано у музе¼има.

“Свако ко се имало бави археолошким истраживаœима зна да ¼е локалитет Брœице и српска насеšа Девет £уговиžа, Трудна и Лебане, уз А¼вали¼у, надомак Грачанице, на¼изазовни¼и локалитет и да ¼е потребно предузети озбиšан археолошки про¼екат ко¼им žе да руководе експерти св¼етског гласа” – наводи Танасковиž.

http://facebookreporter.org/%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82-%D0%B1%D1%80%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80/

[batbayan]

Велико откриžе археолога: Пола Европе трговало ¼е испод Рудника

Последœа археолошка ископаваœа на Руднику доказала су да ¼е ова варошица пред долазак Отоманске импери¼е била европски знача¼ни рударски, занатски и трговачки центар. На Руднику су у средœем веку живели веома имуžни šуди, а живот ¼е био налик оном у европским градовима.

На локалитету Дреœе данашœе варошице Рудник, ко¼а се налази на истоимено¼ планини, археолошки тим ко¼и ¼е предводио др Де¼ан Радичевиž открио ¼е, поред осталог, остатке огромних куžа, а за неке од œих се претпоставšа да су биле велелепне виле дужине и преко 20 метара.

„Открили смо ¼едну граевину са тако квалитетним малтерним подом да би без проблема могао данас да се користи. Има¼уžи у виду период у ко¼ем су направšене, те граевине су биле фасцинантне, што указу¼е да су у œима могли живети изузетно богати šуди. Сви пронаени об¼екти били су луксузно опремšени на¼квалитетни¼ом грнчари¼ом, стакленим и металним предметима”, каже археолог Ана Цицовиž, кустос Музе¼а рудничко-таковског кра¼а.

Од кра¼а 12. века, када су Саси, данашœи Немци, обновили рударство на Руднику, то место постало ¼е огроман центар у ко¼ем су поред Срба и Саса живели Дубровчани, Млечани, Которани, Угри, šуди из Венеци¼е.

И архивска граа у Дубровачком архиву потвру¼е да су Дубровчани и Саси имали у 14. веку на Руднику сво¼е снажне колони¼е, а чак ¼е и дубровачки конзул ¼едно време боравио у овом граду. С обзиром на велика налазишта сребра и олова, ту се ковао новац и одви¼ала жива трговинска размена. Пре турског осва¼аœа, у 14. и 15. веку Рудник ¼е био на¼важни¼е трговачко средиште у Срби¼и. Остаци средœовековне насеобине, на¼маœе три цркве и више од стотину у некрополама пронаених скелета, недвосмослено доказу¼у да ¼е било тако.

„У граду ¼е посто¼ало утвреœе, а у œему су се налазиле куžе у ко¼е ¼е долазио владар. Ту ¼е живео ¼ако богат свет. Живело се као у европским градовима тог времена, веома модерно и богато. У 15. веку Рудник поста¼е на¼важни¼и град у Срби¼и после Смедерева. Деспот €ура Бранковиž ¼е осим Смедерева имао сво¼у резиденци¼у управо у Руднику, а и сахраœен ¼е негде у том кра¼у, у ¼едно¼ од црквица у близини вароши”, наводи историчар чачанског Народног музе¼а Милош Тимоти¼евиž.

Рудник ¼е, каже он, био на¼знача¼ни¼и кра¼ овог дела Срби¼е и за време Турака. Био ¼е, рецимо, много важни¼и од Чачка и Краšева.

„Тако ¼е било све док га српски устаници потиску¼уžи Турке нису спалили 1804. године. Рудник ¼е био први град ко¼и ¼е нападнут у Првом српском устанку. Турске куžе су сравœене са земšом, а утвреœе у добро¼ мери разрушено. Од тада до данас Рудник ¼е остао на нивоу варошице и никада ни изблиза ни¼е имао знача¼ као у средœем веку. Центар подруч¼а премештен ¼е у Брусницу, а касни¼е у Милановац”, об¼ашœава за „Блиц” историчар Милош Тимоти¼евиž.

Колико ¼е Рудник у средœем веку био знача¼ан, говори и чиœеница да су се владари отимали за œега. За Рудник су се борили меу собом краš Урош и œегов брат Драгутин, цар Душан и маарски владари, деспот €ура Бранковиž и Турци... Деспот €ура Бранковиž у овом месту имао ¼е и сво¼ двор на ко¼ем ¼е углавном проводио лета са двор¼анима.

http://www.serbiancafe.com/cir/vesti/4/118543/veliko-otkrice-arheologa-pola-evrope-trgovalo-je-ispod-rudnika.html

[batbayan]

Код Прокупšа топе бакар као пре 7.000 година!

На археолошком налазишту Плочник код Прокупšа, организован ¼е експеримент ¼единствен на Балкану! Топšена ¼е руда бакра на начин како ¼е то раено пре 7.000 година.

У простору посебно одрееном за ту намену, руда бакра топšена ¼е на два начина уз помоž дуваšки и директно на запаšеном грабовом дрвету.

У осмишšаваœу и организаци¼и укупно 12 експеримената, ко¼и су се одви¼али претходних дана, учествовали су археометалурзи из Дохе, Лондона, Пекинга…

Према речима Басти¼ана Асмуса, археометалурга из Немачке, све ¼е веома добро организовано.

„Имали смо тежак програм ¼уче са 11 експеримената, ко¼и ¼е тра¼ао до касно у ноž. Али, имамо добре резултате. Среžан сам што сам овде и надам се да žу доžи опет да наставим оно што сам почео“, истакао ¼е др Асмус.

Експеримент ¼е водила Миšана Радиво¼евиž са Института за археологи¼у у Лондону. У сво¼о¼ докторско¼ тези др Радиво¼евиž показала ¼е да на¼стари¼а светска металурги¼а потиче управо са ових простора.

„Нашли смо комаде згуре, комаде керамике са згуром, произвели смо, наравно, метал. Управо су колеге екстраховале неке опиšке ко¼е žемо сада лити, успели смо да реконстуишемо бакар ко¼и смо негде замислили из лаборатори¼ских анализа“, об¼аснила ¼е научница лондонског Института.

Експеримент ¼е део великог меународног про¼екта „Разво¼ металурги¼е у Евроази¼и“, чи¼и су носиоци лодонски Институт за археологи¼у, Народни музе¼ у Београду, Музе¼ Топлице у Прокупšу и Завича¼ни музе¼ у Прибо¼у на Лиму. Про¼екат ¼е вредан 500.000 фунти и укšучу¼е велики бро¼ šуди из четири музе¼а и три државе.

Намера ¼е да се повежу прошлост и садашœост.

„То ¼е била ¼една цивилизаци¼а истинска, ко¼а ¼е познавала металурги¼у, ко¼а ¼е имала с¼а¼ну уметност. Хоžемо да управо то покажемо туристима, да покажемо деци. Хоžемо да покажемо šудима ко¼и пролазе овим кра¼ем“, нагласила ¼е £улка Кузмановиž Цветковиž, директор Музе¼а Топлице.

Про¼екат ¼е започет прошле, а тра¼аžе и наредне године. Овогодишœа истраживаœа на Плочнику донела су велики бро¼ узорака за даšе анализе.

Меу на¼знача¼ни¼им налазима ¼е прстен пронаен августа ове године, ¼едан од на¼стари¼их комада ливеног бакарног накита на свету.

http://in4s.net/kod-prokuplja-tope-bakar-kao-pre-7-000-godina/

[batbayan]

Код Прокупšа откривен византи¼ски град

Само четири сондажна ископаваœа била су довоšна за археологе да утврде да ¼е на локалитету Златно Кале у 6. веку посто¼ао град површине 15 хектара. Поред œега вештачко ¼езеро дужине 100 метара и дубине до шест метара. На основу сателитских снимика утврено ¼е место на коjeм се налази централни градски трг.

Миха¼ло Милинковиž са Филозофског факултета у Београду об¼ашœава да ¼е насеšе последица планинског урбанизма.

„До градœе ни¼е могло доžи без одобреœа са самог државног врха, од самог цара. То ¼е тада био £устини¼ан Први, за ко¼ег се сматра да ¼е роен на ¼угу Срби¼е“, истиче Милинковиž.

Уз Царичин град ово ¼е ¼едно од на¼важни¼их рановизанти¼ских налазишта у Срби¼и. Због тога ¼е посебно занимšиво за младе археологе – студенте Филозофског факултета.

Мари¼а Николиž, студенткиœа друге године, каже да ¼е то одлично искуство ко¼е žе позитивно утицати на œене студи¼е и будуžе опредеšеœе.

„Пракса ¼е стварно све у нашо¼ струци и мо¼и утисци су одлични“, наводи Мари¼а.

Локалитет Кале у близини Житног потока код Прокупšа би ускоро да буде ставšен под заштиту државе. На ова¼ начин био би решен и проблем дивšих копача, ко¼и су овде све чешžе у потрази за драгоценостима.

„Када то буде одраено, кроз зону заштите и скупину парцела, сви они ко¼и нелегално желе овде да копа¼у биžе кривично гоœени“, каже Милинковиž.

Иако ¼е ово прво организовано истраживаœе, славни британски археолог он Артур Еванс, ¼ош ¼е кра¼ем 19-ог века скицирао остатке великог рановизанти¼ског утвреног града.

http://in4s.net/kod-prokuplja-otkriven-vizantijski-grad/

[batbayan]

Археолози oткрива¼у та¼не Црне краšице

Мркоœиž Град - Археолошка истраживаœа ко¼а су започета на локалитету средœов¼ековног града Призрена у каœону ри¼еке Сане, у ко¼ем ¼е жив¼ела легендарна Црна краšица, биžе наставšена до кра¼а овог м¼есеца.

Потврдио ¼е ово предс¼едник Скупштине општине Мркоœиž Град Миленко Милекиž и додао да ¼е ри¼еч о про¼екту ко¼и ¼е, измеу осталог, знача¼ан и за разво¼ туризма.

- Договорено ¼е да археолози Музе¼а РС наставе истраживаœе Призрена, за шта су новац обезби¼едили Министарство просв¼ете и културе РС и општина. У плану ¼е да се уради конзерваци¼а досадашœих радова - рекао ¼е Милекиž.

Према œеговим ри¼ечима, током 2011. и 2012. године археолошки Музе¼ РС извео ¼е дви¼е истраживачке кампаœе на локалитету Призрен. Археолози žе поново имати прилику да завире дубšе у прошлост утвреœа ко¼е ви¼ековима скрива та¼ну о Црно¼ краšици и становницима Призрена, ко¼и су се усудили да на тако врлетном м¼есту сви¼у "гни¼ездо од камена". Археолог Горан Симовиž истиче да се Призрен током средœег ви¼ека налазио на ¼ужним границама жупе Баœице, ¼едне од жупа средœов¼ековне босанске државе.

- Меу локалним становништвом у селима у долини ри¼еке Сане Призрен ¼е и данас познат као м¼есто гд¼е се налазио средœов¼ековни град у ко¼ем ¼е жив¼ела легендарна Црна краšица. То ¼е локалитет гд¼е су м¼ештани налазили врхове копаšа и стри¼ела, ди¼елове "сабšи", клинова, потковица, с¼екира и ланаца - рекао ¼е Симовиž и додао да се боравак во¼ничке посаде на локалитету може повезати са формираœем £а¼ачке бановине, тампон-зоне измеу Угарске и Турске царевине.

- Истраживаœа су бацила само трачак св¼етлости на та¼не ко¼е чува и памти ово необично утвреœе. £ош ¼е непознат одговор ко ¼е и када подигао ово утвреœе - рекао ¼е Симовиž.

На подруч¼у мркоœиžке општине евидентирано ¼е 270 археолошких локалитета, од праистори¼е до средœег ви¼ека.

Легенда
Посто¼е бро¼не легенде о Црно¼ краšици, о томе како ¼е нападала šуде помоžу црних гавранова, о закопаном благу и друге. Пред кра¼ живота наводно се бавила алхеми¼ом и окултизмом. Сматра се да ¼е умрла 1451. године.

http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Arheolozi-otkrivaju-tajne-Crne-kraljice/133606.html