Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    Лажни археолози пустоше неолитска налазишта

    ПАРАŽИН - Виши научни сарадник Археолошког института Београд Славиша Периž указао ¼е данас да су неолитска налазишта на удару дивšих копача, меу ко¼има предœаче легално регистровани "Архо аматери Срби¼е" у иниформама ко¼е су сличне оним што носи полици¼а, односно, ренŸери, и са значкама "Археолошке чуварске службе".

    "Опремšени су савременом опремом, детекторима ко¼и разврстава¼у гвоже од злата и одреу¼у дубину, а понегде, као пре три године на локалитету у Супско¼ код Žупри¼е, употребšава¼у и багере. Када они раде, археолозима ¼е тешко приžи том месту ¼ер они поставšа¼у страже", рекао ¼е Периž новинарима у Дреновцу код Параžина где руководи радовима на овдашœем неолитском локалитету.

    "Они, под плаштем заштитника, уствари пла¼чка¼у археолошка добра Срби¼е, пронаене предмете прода¼у у иностранству а оне безвредне да¼у нашим музе¼има", рекао ¼е Париž и потсетио да у "Шва¼чарско¼ посто¼и агенци¼а ко¼а се бави легализаци¼ом нелегално унетих предмета, ко¼и после тога иду на аукуци¼у и прода¼у се".

    кени¼а, археологи¼аБета/АП

    "То ¼е озбиšан проблем, не само наше државе него и целог овог простора, и суседне Бугарске и Румуни¼е и Македони¼е, нешто маœе БиХ, али Срни¼а ¼е веома захваžена", рекао ¼е Периž.

    "Имамо Удружеœе ко¼е ¼е легално регистровано као архелошко и они иду, œихов делокруг надлежности ¼е такав да могу, малтене да и мени овде доу у инспекци¼у. Неко их ¼е регистровао а да ни¼е и прочитао шта они могу да раде. Археолошка ископаваœа по Закону о културним добрима могу вршити само државне институци¼е, музе¼и, институти, Заводи за заштиту споменика култуире", рекао ¼е Периž.

    Код нас ¼е то, нажалост, до те мере деградирано да те групе, у ко¼има нема археолога, могу да иду испред музе¼а, института, завода, да копа¼у, могу да набавšа¼у, скупу опрему, детекторе. Нама ¼е, државним институци¼ама, забраœена употреба детектора а œима ни¼е, додао ¼е Периž.

    "Сви беже од тога да покрену одговорност оних ко¼и су регистровали таква удружеœа, а они су набавили униформе сличне полици¼ским и ренŸерским и понаша¼у се као рендзери", рекао ¼е Периž.

    То што те групе раде у овом систему, у законодавству ове државе не посто¼и. Они под плаштом заштитника уствари пšачка¼у археолошка добра. Тргу¼у и оно што не могу да прода¼у, доносе музе¼има.

    Углавном та роба завршава ван граница Срби¼е и прода¼е се за мале паре, истако ¼е Периž.

    "У ово¼ држави ¼е много проблема и овакве ствари се гура¼у у старну, а дефитивно žе се морати пресеžи та¼ нелегални посао. То треба да уради Министарство културе и информисаœа у чи¼о¼ ¼е надложности чуваœе и заштита истори¼ских и културних добара", рекао ¼е Париž.

    Он ¼е оценио да ¼е "тешко пратити колико се годишœе и изнесе и уништи археолошког блага из Срби¼е ¼ер су дивšи копачи стални пратиоци неолитских насеšа и античких локалитета, некропола у ко¼има траже злато, златни накит".



    АРХЕОЛОЗИ РУШЕ ЗВАНИЧНУ ИСТОРИ£У: У Срби¼и су куžе нa спрaт прaвšене пре 6.000 г.!

    Тридесетак археолога и студената из земšе и региона у близини Коридора 10 код Параžина ископава остатке на¼веžег неолитског насеšа у Срби¼и.
    Основна школа у Дреновцу код Параžина и овог лета ¼е база археолозима, истраживачима и студентима ко¼и више од децени¼е ископава¼у остатке неолитског насеšа у близини аутопута. Они од 6 сати сваког ¼утра одлазе на налазиште са десне стране Коридора 10 из правца Параžина ка Београду и под заштитном конструкци¼ом-балоном раде на дефинисаœу две неолитске куžе, открива¼уžи остатке пода и зида.

    На овом месту пре око 6.000 година, или 4 милени¼ума пре наше ере, налазио се прави урбани неолитски град у коме ¼е живело близу 3.000 «душа». Наиме, геомагнетним снимаœем под земšом ¼е откривено 600 об¼еката, од ко¼их би бар половина могле бити куžе.

    Бранислав Сто¼ановиž, директор Завича¼ног музе¼а у Параžину, ко¼и ¼е иначе радио ово снимаœе, об¼ашœава да ¼е снимак «идентификовао 300 аномали¼а ко¼е подсеžа¼у на стамбене об¼екте, а снимšено ¼е више од 50 одсто терена.

    – Локалитет ¼е на преко 60 хектара и пресечен ¼е аутопутем под ко¼им ¼е 15 до 20 хектара, ко¼и вероватно никада неžе бити истражени. Обухвата атаре села Дреновац, Сикирица и Крежбинац. То ¼е ¼едно од на¼веžих неолитских налазишта у Срби¼и, мада ¼е отворено питаœе да ли су сви ти снимšени об¼екти посто¼али у истом или различитим временским периодима. У сонди ко¼у смо ископали на почетку културни сло¼ био ¼е дубине преко 7 метара и нашли смо три фазе насеšаваœа – наводи параžински археолог и директор Бранислав Сто¼ановиž и дода¼е:

    – Досадашœи налази показу¼у да су у неолиту šуди живели организовано у великим насеšима, чак да су им куžе биле спратне. То ¼е период када су се šуди, ко¼и су били сличних интелектуалних капацитета као данас, почели бавити земšорадœом и приптомšавати животиœе. Правили су куžе, такозване чакмаре, ко¼е се и данас у селима могу видети.

    Фото: ТелеграфФото: Телеграф
    Покретач ових истраживаœа, професор Славиша Периž са Aрхеолошког института у Београду, истиче да се овог лета наставило са радовима под балоном где су откривена четири об¼екта, а тренутно се ради на два. Испоставило се да су од 4 куžе три биле спратне. Об¼екти су били прилично близу ¼едно другом и нису оставšали простор за окуžнице.

    – Истовремено са радовима под заштитном конструкци¼ом, отворили смо и ¼едну сонду 250 метара источно од балона, на месту где ¼е геомагнетним снимаœем утврена аномали¼а у виду косог рова. Испоставило се да се заиста ради о рову ко¼и ¼е на нивоу укупаваœа био широк око 6 метара, а на дну око 2 метра – прича нам професор Периž и наставšа:

    – У испуну рова углавном ¼е матери¼ал из млаег неолита, али за разлику од рова из сонде 16, овде ¼е врло мало покретних налаза ,што нам говори да ¼е на¼вероватни¼е био испуœен водом. Са ко¼ом функци¼ом, то žемо тек да утврдимо када га целом дужином откри¼емо и када утврдимо шта ¼е заправо опасавао та¼ ров

    На локалитету ради стандардна екипа ко¼а ¼е ту веž десетак година, а неки су од студената стигли до доктората. £една од œих ¼е €ура Обрадовиž, сада истраживач сарадник на Aрхеолошком институту.

    – Овде радим од 2004. године и много смо напредовали. У почетку смо копали маœе сонде 5 пута 5 метара ко¼е су биле више усмерене на испитиваœе хронологи¼е налазишта. Сада идемо на широки ископ и први пут на овом локалитету сагледавамо остатке целокупне куžе, величину, простори¼е, унутрашœу организаци¼у…. Прва у реду од 4 куžе под балоном ¼е на¼боšе очувана и планирамо да ¼е конзервирамо и да буде презентаци¼а неолитске културе на отвореном. Последœе две куžе смо тек започели – об¼ашœава нам €ура.

    Истраживачи žе се налазити кра¼ Дреновца до почетка августа, а током лета планирано ¼е об¼авšиваœе публикаци¼е ко¼а žе садржати налазе свега што ¼е пронаено до сада.

    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      У Виминаци¼уму откривене златне и сребрне маги¼ске плочице

      Видео

      Izveštaj Novice SavićaLabel and copyright : RTSZabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!


      Снимки

      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        Вандализам на археолошком локалитету код Неготина: Лопови уништили царску палату!

        Неготин – Трага¼уžи за златом дивšи копачи су пре неколико дана вандалски уништили ископане об¼екте царске палате на касноантичком локалитету „Врело“ Шаркамен код Неготина, у ко¼ем ¼е пре тачно две децени¼е пронаен сет златног накита царице ма¼ке Максимина Да¼е. Вандали су се посебно устремили на водотораœ поред ¼угоисточне куле, постро¼еœе ко¼е ¼е царску палату снабдевало водом, ¼единствен налаз те врсте и ¼едан од три таква об¼екта у Срби¼и.
        „Нажалост, ова¼ об¼екат ¼е оштеžен од стране вандала пре конзерваторско-рестаураторских радова и коначне интерпретаци¼е. Намера нам ¼е била да реконструишемо œегово функционисаœе уз помоž тима стручœака, археолога, архитеката и инжеœера хидрологи¼е, али су сада драгоцени подаци изгубšени у рушилачком походу „златара“. Оштеžена ¼е платформа базена таложника, конструкци¼а контролног моста, потпуно ¼е уништено дно канала за довод воде и оштеžен ¼е лук свода канала за преливаœе“, истиче руководилац истраживаœа на „Врелу“ др Софи¼а Петковиž, виша научна сарадница београдског Археолошког института.
        Сво¼ рушилачки поход вандали су под окриšем ноžи измеу 4. и 5. августа наставили и на простору западне куле шаркаменског царског мемори¼алног комплекса.
        „Ова кула ¼е штитила улаз у утвреœе с ¼ужне стране. Ископаваœа ове куле, започета 2014. године, завршена су у овогодишœо¼ кампаœи на нивоу пода од реаних керамичких плоча, т¼. римских тегула. Под ¼е раскопан на два места због незнаœа нелегалних копача, ко¼и су помоžу метал-детектора уместо „златне ризнице“ у ствари детектовали примесе гвожа, не зна¼уžи да су оне увек присутне у римским опекама“, истиче Гордан £аœиž, музе¼ски саветник Музе¼а Кра¼ине, иначе координатор про¼екта.
        Истраживачки тим, ко¼и поред Петковиžеве и£аœиžа, чине и археолог Мари¼а £овиž и архитекта Игор Б¼елиž, очеку¼у да žе починиоце кривичног дела уништаваœа културног блага од великог знача¼а стиžи заслужена казна за дивšаштво и уништаваœе локалитета од непроцеœивог знача¼а за светску културну баштину. Због свега што се на „Врелу“ догодило, археолози се пита¼у да ли меди¼ска промоци¼а, а она се спроводи са циšем да ово налазиште постане ¼една од атракци¼а културног туризма, угрожава археолошко налазиште.
        „Про¼екат ко¼и веž четврту годину реализу¼у Археолошки институт Београд, Музе¼ Кра¼ине Неготин и Завод за заштиту споменика културе Ниш носи назив „Врело – Шаркамен, археолошка истраживаœа, презентаци¼а и промоци¼а“. Управо презентаци¼а и промоци¼а царске палате на Шаркамену ¼е ¼едан од наших на¼важни¼их циšева. Ми žемо и даšе наставити да откривамо нова сазнаœа о прошлости, да чувамо културну баштину и стварамо лепше и племенити¼е окружеœе за будуžе генераци¼е у нади да žе вандали са рушилачким инстинктима, попут ових са Шаркамена, ускоро постати изопачена реткост у нашем друштву – поручили су археолози.
        Шаркаменски водотораœ, драгуš римске архитектуре, по речима мр Игора Б¼елиžа, архитекте истраживачког тима ¼единствен ¼е по сво¼о¼ конструкци¼и и на¼боšе очуван римски водотораœ у нашо¼ земšи. Сличан у близини царске резиденци¼е Меди¼ана у Нишу уништен ¼е граевинским радовима, а она¼ у ¼едно¼ од кула Царичиног града код Лебана веома ¼е оштеžен.
        Обавештена полици¼а
        Координатор про¼екта Гордан £аœиž за¼едно са директором неготинског Музе¼а Ивицом Тра¼ковиžем о свему ¼е обавестио и полици¼у. На самом локалитету обавšен ¼е увиа¼, а прикупšени су и форензички докази.

        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          АРХЕОЛОШКО ОТКРИŽЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИЗ 13. ВИ£ЕКА КОД ЛАКТАША (БИХ)

          У Шушœарима ¼е пронаен ¼е ¼едан од на¼стари¼их картографских приказа терена, за¼едно са иници¼алима Исуса Христа, ко¼и су писани грчким писмом. То директно упуžу¼е да ¼е ова црква в¼ероватно поштовала Источни обред.

          На локалитету Зидине у селу Шушœари, општина Лакташи, археолози Завича¼ног музе¼а Градишка Милан €уревиž и Бо¼ан Ву¼иновиž пронашли су 2010. године средœов¼ековну цркву са некрополом. Како би добили прецизни¼е датоваœе, археолози су 2011. године вршили истраживаœа гробова у унутрашœости цркве узима¼уžи кости за C14 анализу.

          Том приликом истражена су три гроба. Дво¼ни гроб у олтару, те гроб мушке индивидуе у средишту наоса и дво¼ни гроб с¼еверно од улаза. Сви скелети су ор¼ентисани у правцу исток-запад са главом на западу и ногама на истоку, те рукама прекрштеним у пред¼елу карлице, што представšа хришžански начин сахраœиваœа. Изузетак ¼е чинио гроб с¼еверно од улаза, ор¼ентисан с¼евер-¼уг, и тако поставšен усли¼ед недостатка простора.

          На радиокарбонску анализу у Велику Британи¼у, на Универзитет у Глазгову послата су три узорка, и то дво¼ног гроба из олтара и кости мушке индивидуе из гроба с¼еверно од улаза.

          Дво¼ни гроб у олтару представšао ¼е гробницу мушкарца и жене. Код женског скелета пронаена ¼е наушница од сребра са три ¼агоде, од ко¼их ¼една ¼агода недоста¼е. Наушница ¼е раена у техници филиграна са дви¼е д¼елимично ажуриране шупšе ¼агоде. Посто¼и могуžност да су кости женске индивидуе пренешене са неке друге локаци¼е и овд¼е секундарно сахраœене, ¼ер ¼е скелет потпуно разбацан и не оставšа утисак да ¼е првобитно сахраœен у олтару.

          Анализа кости¼у у Британи¼и потврдила старост

          – На основу радиокарбонске анализе коштаних узорака, женска индвивидуа сахраœена ¼е 1262. године, што нам говори да ¼е и наушница на¼в¼ероватни¼е из тог периода. Мушка индивидуа на основу радиокарбонског узорка кости¼у сахраœена ¼е 1276. године. Треба водити рачуна да ове године нису апсолутни показатеšи и да оне могу имати грешку до плус/минус 30 година, рекао ¼е Ву¼иновиž.

          Ву¼иновиž дода¼е да ¼е и мушка индивидуа из дво¼ног гроба с¼еверно од улаза у цркву сахраœена на¼в¼ероватни¼е око 1270. године, али и за œу ври¼еде правила да посто¼и могуžност грешке до 30 година.

          Ови подаци несумœиво говоре да ¼е средœов¼ековна црква са некрополом пронаена на локалитету Зидине у селу Шушœари, са сигурношžу посто¼ала у периоду 13. ви¼ека.

          Меутим, зна¼уžи да ¼е животни ви¼ек у овом периоду био око педесетак година, посто¼и могуžност да ¼е ова црква била саграена веž кра¼ем 12. ви¼ека, и егзистирала све до доласка Турака, односно до прве половине 16. ви¼ека.

          £ело се просо

          Занимšиво ¼е да ¼е током ове анализе установšено да су пронаене индвивидуе користиле просо у сво¼о¼ исхрани у великим количинама.

          – Просо ¼е врста житарице ко¼а користила у исхрани током средœов¼ековног периода и на нашим просторима. Од œе се правила кашаста см¼еса, а често се помиœе да ¼е у исхрани замеœивала месо. Просо ¼е била веома корисна житарица, ¼ер се могла чувати у складиштима чак до двадесет година – об¼ашœава Ву¼иновиž.

          Шта ¼е Ц14 анализа?

          Ово ¼е метода утвриваœа старости огранских узорака помоžу радиоактивног угšеника Ц14 (C14 – изведено од carbon/угšеник), прим¼еœу¼е се од средине 20. ви¼ека, како у археологи¼и, тако и у другим наукама.

          Научник В.Ф. Либи открио ¼е постанак Ц14 атома у атмосфери и прими¼енио их на одреиваœе старости узорака. За ово откриžе ¼е добио и Нобелову награду за хеми¼у.

          Метода ¼е заснована на распадаœу радиоактивних атома Ц14 уграених метаболизмом у животиœско и биšно ткиво, за¼едно са два природна стабилна угšеникова изотопа Ц12 и Ц13. £езгро Ц14 ¼е нестабилно и распада се према експоненци¼алном закону радиоактивног распада, са временом полураспада од 5.730 година. Живи организам прехраном стално надокнау¼е распале Ц14 атоме, што посли¼е смрти преста¼е, па се количина временом смаœу¼е.

          М¼ереœем преостале активности у узорку органског пори¼екла може се одредити ври¼еме ко¼е ¼е протекло од смрти, односно може се утврдити старост узорка.

          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            Нова археолошка откриžа у Долову

            ПАНЧЕВО - У Долову, код Панчева, археолози су пронашли земунице из античког периода и средœег века. Археолози раде и даšе на том локалитету, а шта су до сада утврдили, открива новинарка РТВ Александра Вла¼иž.

            Видео

            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              Та¼на седам капи¼а старих 7.000 година на локалитету Борош

              Археолози су на ¼едно¼ од седам капи¼а насеšа Борош, старог 7.000 година, нашли 22 потпуно очуване керамичке посуде, што ¼е права реткост.

              Неолитско насеšе на локалитету Борош, у ком ¼е рани¼е наена на¼стари¼а кашика од печене глине у региону, стара такое 7.000 година, има седам капи¼а, утврдили су археолози геомагнетним снимаœем. Због чега ¼е ово насеšе имало седам капи¼а, оста¼е та¼на ко¼у археолози покушава¼у да одгонетну, а сада су проучавали ¼едну од œих. Ово насеšе, смештено на некадашœем плодном острву Тисе, иначе припада потиско¼ култури, ко¼а ¼е имала живе везе са становницима насеšа винчанске културе нешто ¼ужни¼е.

              – Да насеšе на Борошу има седам капи¼а, зна се на основу геомагнетног снимка. Уочили смо да посто¼и читав систем ровова ко¼и су окруживали насеšе и на последœем кругу, односно степену, посто¼и седам капи¼а. Колико нам ¼е познато, до сада ¼е само ¼едном раено археолошко истраживаœе неолитске капи¼е, у У¼вару у Румуни¼и, и ево сад ми пионирски у региону радимо исто – каже Ти¼ана Пештерац, шеф Одсека за археологи¼у Музе¼а Во¼водине из Новог Сада.

              Она об¼ашœава да капи¼е представšа¼у улазе у насеšе, али да ¼ош не може да се каже да ли се ради о одбрамбеним рововима, ¼ер наука тек треба да потврди œихову природу и намену.

              Ископаваœа на овом локалитету за¼едно ради немачко-српски археолошки тим, а захваšу¼уžи опреми из Немачке ураена су геомагнетна снимаœа, ко¼има су откривене капи¼е под земšом. Током истраживаœа ¼едне од капи¼а, наене су 22 целе керамичке посуде, што ¼е изузетно ретко.

              – На површини и у самим сло¼евима земšе на¼чешžе се сусреžемо само са фрагментима керамике. Овог пута имамо 22 целе посуде и тек ископаваœем œиховог садржа¼а у лаборатори¼ским условима добиžемо озбиšни¼е податке о томе да ли се евентуално радило о урнама, ¼ер ¼е наено доста спаšених остатака поред – каже Пештерац.

              Она дода¼е да ¼е откривено и обиšе животиœских кости¼у, што говори да су се становници бавили сточарством, али и велики бро¼ камених алатки.

              Иначе, ово насеšе се простире на чак 40 хектара и имало ¼е стотинак куžа, а све су изгореле.

              – Ово ¼е огроман простор са 23 локаци¼е, ко¼е тек треба детаšно да истражимо, а до сада су ураене четири куžе и ¼една капи¼а. Наено ¼е 250 килограма керамике, камене алатке и ножиžи, па и од вулканског стакла, што значи да ¼е донето из других реги¼а – напомиœе Пештерац, уз напомену да се открива тек део по део велике археолошке слагалице.

              Немци спрема¼у монографи¼у

              Гости из Немачке за ¼есен спрема¼у и велику монографи¼у, у ко¼о¼ žе бити презентовано све што ¼е до сада наено. Истраживаœа на Борошу започета су у пролеžе 2014. године.

              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                ГРАДИНА - ЗНАЧА£АН АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ

                Археолог Александар £ашаревиž рекао ¼е да су у току завршни радови на археолошком истраживаœу на локалитету Градина на Горœим Палама и да ¼е ри¼еч о богатом и важном локалитету ко¼и заслужу¼е да истраживаœа буду наставšена.

                £ашаревиž ¼е истакао да су троседмична ископаваœа, у оквиру про¼екта "Ревитализаци¼а средœов¼ековног насšеа Сара¼евско-романи¼ске реги¼е - фаза ¼едан", показала да ¼е ри¼еч о резиденци¼алном комплексу на подруч¼у Пала ко¼и ¼е припадао династи¼и Павловиž.

                "Ово ни¼е типично во¼но утвреœе, с обзиром на то да смо нашли богате налазе ко¼и укšучу¼у импортовано стакло, керамику и оруж¼е", рекао ¼е новинарима £ашаревиž.

                Он каже да ¼е овд¼е ри¼еч о типичном средœев¼ековном утвреœу ко¼е ¼е спаšено у ври¼еме османских осва¼аœа, када ¼е живот на овом локалитету престао, тако да има¼у запечаžену слику позног 14. и 15. ви¼ека.

                "Види се да ¼е становништво поб¼егло у ¼едном великом налету, в¼ероватно осва¼ача, и ми сада проналазимо сав та¼ œихов инвентар тако да можемо реконструисати слику посšедœег живота на Градини", по¼аснио ¼е он.

                Он истиче да археолози тренутно раде на об¼екту ко¼и ¼е наслоœен на бедем, то ¼е подрумска простори¼а, изнад ко¼е су некад посто¼ала два спрата, те да су сви археолошки налази пали у подрум и сада су у току истраживаœа ц¼елокупног инвентара.

                "Интересантно ¼е да ¼е посто¼ало и в¼ештачко осв¼етšеœе помоžу стаклених лампи, тако да ¼е ово ¼едан репрезентативан об¼екат, што се не среžе на во¼ним утвреœима. Ри¼еч ¼е о властелинском дворцу", рекао ¼е он.

                Он наглашава да ¼е планирано да се идуžе године ради и конзерваци¼а, у сарадœи са Заводом за заштиту споменика, да би се у пуном с¼а¼у приказао ова¼ "утврени замак".

                £ашаревиž ¼е навео да ¼е ова¼ локалитет веома приступачан и да има туристички потенци¼ал ко¼и се може адаптирати и за научне сврхе.

                Према œеговим ри¼ечима, интерес града Источно Сара¼ево ¼е да укšучи и Туристичку организаци¼у и да више представи сво¼е културно насšее.

                Директор Туристичке организаци¼е града Источно Сара¼ево Бранка Спасо¼евиž каже да ¼е са £ашаревиžем договорено да се започне ова¼ за¼еднички про¼екат, ¼ер локалитет Градине може бити прели¼епа туристичка дестинаци¼а.

                "Веž посто¼е иде¼е да се некадашœом ускотрачном пругом направи п¼ешачка и бициклистичка стаза и ова¼ локалитет повеже са гондолом, ¼ер нема неких великих препрека", рекала ¼е Спасо¼евиžева и додала да Пале и град Источно Сара¼ево има¼у много стеžака и насšеа ко¼е говори о ономе шта се на овом подруч¼у дешавало у протеклом периоду.

                Спасо¼евиžева ¼е захвалила и Министарству цивилних послова БиХ ко¼е ¼е помогло реализаци¼у овог про¼екта.

                Srna je kompanija koja svojim partnerima obezbeđuje realnu dodatnu vrednost za njihove klijente i pruža podršku unapređenju poslovnih procesa.
                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  Нова откриža са Бороша

                  Наставšена истраживаœа налазишта код Новог Бече¼а. У 7.000 година старом насеšу пронаене 22 целе посуде

                  Šесар: Не може се ¼ош тврдити да палата у Рисну припада краšици Теути

                  Вандализам на археолошком локалитету код Неготина: Лопови уништили царску палату!

                  ПОСЛЕ прошлогодишœег откриžа кашике од печене глине, ко¼а ¼е доказ да су се наши преци œоме служили ¼ош пре 7.000 година, археолошка ископаваœа на локалитету Борош, у близини Новог Бече¼а, наставšена су и ове године.

                  Финанси¼ски им ¼е помогло и Министарство културе и локалне самоуправе, а током августа и септембра раено ¼е ископаваœе ¼едне од каснонеолитских куžа. У фокусу археолога била ¼е ¼една од седам капи¼а, колико их ¼е откривено у ово¼ велико¼ насеобини.

                  - До сада ¼е обавšено само ¼едно археолошко истраживаœе неолитске капи¼е, у У¼вару у Румуни¼и, и ево сада ми, пионирски радимо исто - об¼ашœава Ти¼ана Пештерац, шеф Одсека за археологи¼у Музе¼а Во¼водине.

                  Про¼екат археолошких истраживаœа на Борошу наши стручœаци спроводе од пролеžа 2014. у сарадœи са немачким колегама са Универзитета у Килу. Од почетка ¼е истраживаœе мултидисциплинарно, а коришžеœе на¼савремени¼их метода геофизике омогуžава скенираœе терена и снимаœе онога што ¼е под земšом.

                  Археолошки налази на поменутом локалитету су изузетни. Поред обиšа керамике, ко¼а потиче из времена касног неолита, а припада винчанско¼ и потиско¼ култури, наено ¼е и доста животиœских кости¼у, што говори да се у овом насеšу одви¼ало веома интензивно сточарство. Ту ¼е и велики бро¼ различитих камених алатки, а свакако ¼е на¼вредни¼е откриžе рова у капи¼и, у ¼едно¼ огромно¼ сонди, површине 200 квадрата.

                  - Ради се о 22 целе посуде, што ¼е изузетна реткост за ова¼ локалитет, ¼ер се налази на обрадиво¼ површини и у велико¼ мери ¼е веž уништен. У лаборатори¼ским условима добиžемо подробни¼е податке да ли су, евентуално, у питаœу урне, ¼ер ¼е поред œих наено доста спаšених остатака - истиче Ти¼ана Пештерац, нада¼уžи се да žе ископаваœа на Борошу бити наставšена и идуžе године.

                  ПРЕЦИЗНОСТ

                  ЗАХВАŠУ£УŽИ савременим апаратима, истраживачима ¼е знача¼но олакшана проспекци¼а и проналажеœе археолошких локалитета. Знамо тачно шта ископавамо и у милиметар "погодимо" место куžе или, у овом случа¼у, капи¼е - наводе стручœаци Музе¼а Во¼водине.

                  Настављена истраживања налазишта код Новог Бечеја. У 7.000 година старом насељу пронађене 22 целе посуде
                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    Антички накит у Сингидунуму

                    У Музе¼у града Београда биžе представšена Римска заоставштина.

                    Мало ¼е градова у Европи ко¼и могу да прикажу изложбу са предметима старим скоро два милени¼ума, а Београд žе ускоро учинити управо то, излажуžи с¼а¼не прим¼ерке накита ко¼и су Римšани користили у Сингидунуму.
                    - У римско доба накит ¼е био веома ци¼еœена и ри¼етка драгоценост, ко¼а ¼е власнику доносила среžу и благодат - рекли су кустоси Славица Круниž и Миодраг Игœатовиž, аутори изложбе.
                    Накит ¼е обично носио веома личне поруке, често инспирисане филозофским иде¼ама. Право да га носи имала ¼е само цивилна и во¼на елита, ко¼а ¼е и на та¼ начин ¼авности показивала сво¼ друштвени статус, образоваœе и стечене заслуге.

                    - Простор данашœег Београда укšучен ¼е у састав Римске импери¼е почетком нове ере, али ¼е во¼ни логор на Калемегдану основан тек на прелазу из првог у други ви¼ек - истичу Круниžева и Игœатовиž.
                    На¼веžи дио откривен ¼е случа¼но, граевинским радовима. Архитекта Марсел Нахман ¼е 1933. године због откриžа римских гробница, зауставио радове на изградœи куžе код данашœег Дома синдиката. Након Другог св¼етског рата археолози су по позиву граана више пута испред машина откривали и спасавали остатке римских гробница са богатим прилозима.
                    Ти налази су данас на¼вр¼едни¼и дио колекци¼е Музе¼а града Београда.
                    Територи¼а Сингидунума се стално ширила, а становништво увеžавало, нарочито средином треžег ви¼ека. Археолошки налази открива¼у да ¼е, поред староседелаца и во¼ника, махом из Мези¼е, нови град привлачио и грчке ослобоенике из градова у Мало¼ Ази¼и, в¼еште занатли¼е из Сири¼е и Египта...Пристигло становништво ¼е са собом дони¼ело локалне ритуале, култове и обича¼е. Œихов суживот са старос¼едеоцима говори да ¼е за¼едница Сингидунума била друштво широке толеранци¼е, ко¼а им ¼е омогуžила складан и просперитетан живот.
                    Криза Царства се у Сингидунуму ос¼етила тек кра¼ем четвртог ви¼ека. Насеšе се драстично смаœу¼е, а сахраœиваœе се поново врши у непосредно¼ близини старог утвреœа. Пронаени гробови у оквиру каструма, као и крхки трагови остатака античке архитектуре, указу¼у да ¼е каструм сведен на ниво малог четвртастог утвреœа у близини Диздареве куле.
                    На накиту откривеном уз поко¼нике, уочава се утица¼ германског стила, што указу¼е на снажни¼е контакте и прилив германског становништва, ко¼е се укšучивало у римски систем.

                    У Железнику ¼е 1988. године пронаен саркофаг у ко¼ем ¼е сахраœена жена са огрлицом од дви¼е перле израене од истог комада смарагда. Археолози слуте да ова¼ локалитет кри¼е остатке луксузне виле, а смарагд од 26 карата ¼е и данас права ри¼еткост.
                    Пред нама се см¼еœу¼е прстеœе, а на ¼едном ¼е млади Ахил са испруженом руком у ко¼о¼ ¼е зец. Ова врста накита била ¼е неизоставна у доба Сингидунума.
                    Римšани из Сингидунума, било да су мушкарци, жене или д¼еца, обавезно су носили прстеœе. Као и данас, златно и сребрно прстеœе Римšани су поклаœали као зав¼етне, в¼еридбене или в¼енчане дарове, а служило ¼е и као печат.
                    Симбол птице на накиту археолози су налазили на¼чешžе у женским гробовима, с кра¼а четвртог и почетка петог ви¼ека. Мотив птице често се тумачи као симбол хришžанства, али се такое може посматрати и као в¼есник поб¼еде и слободе.
                    Žилибарске перле различитог облика, ко¼е су биле нанизане на гвоздене чланке са граничницима само су ¼едан од бро¼них налаза с кра¼а треžег ви¼ека.
                    Трговина žилибаром ¼е милени¼умима повезивала народе Европе, због чега су митови и в¼ероваœа о œему веома слични меу народима Старог континента. Žилибар симболише сунце, извор живота, а од давнина ¼е позната œегова благородност по чов¼ека. Становништво Балкана га ¼е в¼ероватно симболички повезивало са митом о Аполону, новом сунцу, заштитнику херо¼ских врлина, победнику над тамом.
                    Ова традици¼а, да благо градских музе¼а буде приказано на Београдско¼ тврави, током претходних година задобила ¼е велики бро¼ поклоника.

                    У Музеју града Београда биће представљена Римска заоставштина.
                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment


                      Предаваœе "Жупа Левач у средœем веку" (археолог Александар Ристиž) - Рековац, 2.11.2016.

                      Видео

                      Издвојено из предавања "Моравска Србија и жупа Левач у њој - историја и археологија", које је одржано у амфитеатру Пољопривредно-ветеринарске школе у Рековцу...
                      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                      НА ИЛИНДЕН

                      Паметна плоча, Крушево,
                      ИЛИНДЕН 1953

                      Comment


                        У Рисну пронаена палата „илирских“ краšева

                        Тим археолога са Варшавског универзитета у Поšско¼, ископао ¼е у Црно¼ Гори, прву икада откривену палату „илирских“ краšева. Откриžе ¼е веома важно ¼ер представšа први увид у функционисаœе краšевске власти у древно¼ „Илири¼и“.

                        Палата ¼е откривена при ископаваœима локалитета на ко¼ем се налазио стари Рисан, односно где ¼е пре тога била престоница краšице Теуте Непокориве, чи¼а су дела изазвала Први илирски рат 229. године п.н.е.

                        Ископаваœа на локалитету тра¼у од 2000. године и до сада су довела до невероватних сазнаœа ко¼а су омогуžила историчарима да одреде тачан редослед владавине илирских краšева. Тако ¼е откривено да ¼е краš Бала¼ос био у ствари претходник, а не наследник краšице Теуте, како се рани¼е мислило.

                        Археолози су ископали два темеšа палате ко¼а потичу из 3. века пне. Претпостав¼а се да ¼е хеленистички комплекс изграен пре 260. пне, док ¼е други настао после 250. пне.

                        Област у ко¼о¼ су вршена ископаваœа била ¼е претходно неистражена и археолози нису ни претпоставšали шта žе наžи испод земšе.

                        „Локаци¼а граевина, œихова величина, план и техника градœе потпуно су необични и ¼единствени када се упореде са претходно познатим примерима илирске архитектуре, у ко¼у спада и она претходно откривена у области Рисна. Изгледа да смо открили место познато из античких извора. То ¼е редак случа¼ у археологи¼и. Обично нисмо у стаœу да идентифику¼емо одреену локаци¼у као такву на ко¼о¼ су се одиграли важни догаа¼и, као што ¼е на пример тачно место Цезареве смрти“, об¼аснио ¼е професор Дичек.

                        Према досадашœим резултатима, у стари¼ем делу палате налазила се велика централна ода¼а у форми мегарона са огœиштем у средишту. У темеšу ¼е пронаено и 30 новчиžа вероватно принетих као дар боговима. Са обе стране палате налазили су се мермерни стубови, а у собама су пронаени остаци луксузног хеленистичког намешта¼а. Око мегарона налазио се простор у ко¼ем су складишене амфоре.

                        Палата ¼е у неком тренутку спаšена, али су œени остаци послужили као темеš за другу палату у ко¼о¼ ¼е мегарон замеœен кухиœом или салом за гозбе.

                        И друга палата ¼е била оштеžена и опšачкана ¼ош у античко доба, меутим, на œеним зидовима ипак су преживели трагови фарбе и декораци¼а. Под ¼е био прекривен кречœаком и плочицама ко¼е су формирале мозаик.

                        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                        НА ИЛИНДЕН

                        Паметна плоча, Крушево,
                        ИЛИНДЕН 1953

                        Comment


                          Наставšен про¼екат Археолошко наслее Куршумли¼е

                          Тим археолога Народног музе¼а из Београда и Народног музе¼а Топлице из Прокупšа наставио ¼е про¼екат "Археолошко наслее Куршумли¼е", ко¼и подразумева обилазак, евидентираœе и сондираœе изабраних локалитета

                          Судар воза и камиона у Куршумли¼и, нема повреених

                          Копали метро, наишли на простори¼е претори¼анаца

                          Тим археолога Народног музе¼а из Београда и Народног музе¼а Топлице из Прокупšа наставио ¼е про¼екат "Археолошко наслее Куршумли¼е", ко¼и подразумева обилазак, евидентираœе и сондираœе изабраних локалитета на подруч¼у те општине.

                          Коначни резултат про¼екта биžе израда археолошке карте општине Куршумли¼а и публикаци¼е у ко¼о¼ žе бити презентовани резултати истраживаœа.

                          Археолог Народног музе¼а из Београда Емина Зечевиž рекла ¼е агенци¼и Бета да су претходне три године археолози лоцирали велики бро¼ локалитета из различитих временских епоха.

                          "Општина Куршумли¼а веома ¼е богата културно истори¼ским наслеем и сада се први пут истраживаœа систематски изводе, уз поуздано документоваœе савременим техничким методама", казала ¼е Емина Зечевиž.

                          Археолози музе¼а из Београда и Прокупšа, пре три године су пошли трагом стари¼их података ко¼е су забележили домаžи и страни путописци у друго¼ половини 19. века, као и података археолога надлежних институци¼а заштите.

                          "До сада ¼е евидентирано више од 100 локалитета. На основу површинских налаза и ситуаци¼е затечене на терену констатовано ¼е да на¼веžи бро¼ локалитета припада средœем веку (утвреœа). Археолошка ископаваœа могла би да покажу да ли ¼е реч о вишесло¼ним локалитетима са фазама из стари¼их епоха", навела ¼е она.

                          Емина Зечевиž ¼е рекла да ¼е меу до сада евидентираним налазиштама ¼едан бро¼ први пут забележен, као што су на пример £еринин град у селу Сеоце, локалитет Кулина и црква у селу Бабице и утвреœе у селу Дегрмен.

                          Археолог Народног музе¼а Топлице у Прокупšу £улка Кузмановиž Цветковиž казала ¼е да очеку¼е да на падинама Копаоника буду откривени трагови металуршке активности, пошто ¼е читав Топлички кра¼ богат рудом и пошто ¼е евидентирана на¼стари¼а металурги¼а бакра.

                          "Спорадично су налажени метални предмети из праистори¼е и антике, геолози су евидентирали знатан бро¼ шšакишта – остатака топšеœа руде на падинама Копаоника. Воени тим трагом очеку¼емо да конкретно лоцирамо остатке рударске активности, места где су се šуди бавили прерадом руде", рекла ¼е £улка Кузмановиž Цветковиž.

                          Про¼екат се спроводи средствима Министарства културе и информисаœа, уз подршку АД Планинка из Куршумли¼е и општине Куршумлии¼а.

                          Тим археолога Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља наставио је пројекат "Археолошко наслеђе Куршумлије", који подразумева обилазак, евидентирање и сондирање изабраних локалитета
                          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                          НА ИЛИНДЕН

                          Паметна плоча, Крушево,
                          ИЛИНДЕН 1953

                          Comment


                            Наставšен про¼екат Археолошко наслее Куршумли¼е

                            Тим археолога Народног музе¼а из Београда и Народног музе¼а Топлице из Прокупšа наставио ¼е про¼екат „Археолошко наслее Куршумли¼е“, ко¼и подразумева обилазак, евидентираœе и сондираœе изабраних локалитета
                            Коначни резултат про¼екта биžе израда археолошке карте општине Куршумли¼а и публикаци¼е у ко¼о¼ žе бити презентовани резултати истраживаœа.

                            Археолог Народног музе¼а из Београда Емина Зечевиž рекла ¼е агенци¼и Бета да су претходне три године археолози лоцирали велики бро¼ локалитета из различитих временских епоха.

                            „Општина Куршумли¼а веома ¼е богата културно истори¼ским наслеем и сада се први пут истраживаœа систематски изводе, уз поуздано документоваœе савременим техничким методама„, казала ¼е Емина Зечевиž.

                            Археолози музе¼а из Београда и Прокупšа, пре три године су пошли трагом стари¼их података ко¼е су забележили домаžи и страни путописци у друго¼ половини 19. века, као и података археолога надлежних институци¼а заштите.

                            „До сада ¼е евидентирано више од 100 локалитета. На основу површинских налаза и ситуаци¼е затечене на терену констатовано ¼е да на¼веžи бро¼ локалитета припада средœем веку (утвреœа). Археолошка ископаваœа могла би да покажу да ли ¼е реч о вишесло¼ним локалитетима са фазама из стари¼их епоха„, навела ¼е она.

                            Емина Зечевиž ¼е рекла да ¼е меу до сада евидентираним налазиштама ¼едан бро¼ први пут забележен, као што су на пример £еринин град у селу Сеоце, локалитет Кулина и црква у селу Бабице и утвреœе у селу Дегрмен.

                            Археолог Народног музе¼а Топлице у Прокупšу £улка Кузмановиž Цветковиž казала ¼е да очеку¼е да на падинама Копаоника буду откривени трагови металуршке активности, пошто ¼е читав Топлички кра¼ богат рудом и пошто ¼е евидентирана на¼стари¼а металурги¼а бакра.

                            „Спорадично су налажени метални предмети из праистори¼е и антике, геолози су евидентирали знатан бро¼ шšакишта – остатака топšеœа руде на падинама Копаоника. Воени тим трагом очеку¼емо да конкретно лоцирамо остатке рударске активности, места где су се šуди бавили прерадом руде„, рекла ¼е £улка Кузмановиž Цветковиž.

                            Про¼екат се спроводи средствима Министарства културе и информисаœа, уз подршку АД Планинка из Куршумли¼е и општине Куршумлии¼а.

                            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                            НА ИЛИНДЕН

                            Паметна плоча, Крушево,
                            ИЛИНДЕН 1953

                            Comment


                              Деспотов град Борач

                              Чудо природе и архитектуре града Стефана Лазаревиžа на кршу изнад Гружанске долине. На врху орловског гнезда налазе се темеšи дворске цркве ко¼а се и данас сматра светиœом

                              ПОГЛЕД са осматрачнице „славног града Борача“ без икакве сумœе ¼е определио деспота Стефана Лазаревиžа, витеза и песника, да утврду на врху експлодираног вулкана изабере за ¼едну од сво¼их престоница. Œен ¼угоисточни бедем била ¼е вертикална литица ко¼а понире око 150 метара у дубину. Са врха, кра¼ темеšа прастаре куле, као на длану се види благородна долина Груже. Са северозападне стране ¼е стена-осматрачница ка купама врхова планине £ешевац, избраздане речним долинама, ко¼има ¼е текао „пут сребра“ из копаоничких и рудничких копова. Œиме су пролазили безбро¼ни каравани измеу Подунавšа и Помор¼а.

                              – Положа¼ твраве ¼е одабран зналачки и она ¼е у стратеги¼ском погледу потпуно господарила околином. Била ¼е свакако на¼важни¼а одбрамбена тачка у долини Груже на важном путу ко¼и ¼е Рудник и Београд повезивао с клисуром Ибра и долином Рашке – забележио ¼е проф др Во¼ислав С. £овановиž.

                              Истим древним путем у Борач се долази и данас из правца Крагу¼евца удаšеног 30 километара. С œега се издалека види природна капи¼а ко¼у образу¼у брдо Златни врх и Борачки крш, остатак вулканског кратера у коме су ветар и вода изва¼али фигуре витезова и ма¼ки с децом, торœева и честара оштрих бедема копšастих палисада.

                              Ти тамни камени стражари ко¼и улива¼у страхопоштоваœе били су одбрамбени бедем твраве Борач над великим тргом у поднож¼у где се среžу пут и бистра речица. Каравански пут и данас служи као шумска саобраžа¼ница ко¼ом се од деспотове престонице до Горœег Милановца стиже после 17 километара.

                              Пут на врх деспотовог града почиœе измеу два заштиžена споменика културе: средœовековне црквице Архангела Михаила и старог гробšа с богато украшеним споменицима из 18. и 19. века, искривšеним због немара. Стаза иде калдрмисаном трасом старог твравског пута ка вишим нивоима града, кра¼ остатака зидова вешто озиданих тако да повежу огромне вулканске стене и створе снажне бедеме ко¼и као прстенови опасу¼у брег. Деспоти Стефан Високи и €ура Смедеревац су старо римско и српско утвреœе о¼ачали и претворили у моžан град, ¼едан од ретких ко¼и ¼е убележен у средœовековним европским мапама.

                              На œеговом врху налазе се остаци кула мотриšа и темеšи дворске цркве, ко¼у Гружани и данас сматра¼у светиœом и долазе да се меу камеœем помоле и запале свеžу. Легенда каже да црква ни¼е уништена у турском бомбардоваœу града у 15. веку, веž да ¼е слетела у поднож¼е брега и сакрила под скуте литице где и данас сто¼и.

                              ТРАГАЧИ

                              Срби¼а ¼е Борачки крш упознала тек кад ¼е œегова слика емитована као носеžа у шпици за сери¼у „Мо¼ роак са села“. Док се сери¼а ¼ош снимала, у Борач су долазили туристички аутобуси, али убрзо ¼е та помама замрла. Остали су šубитеšи природе и планинари ко¼и редовно долазе да ужива¼у у лепотама и драматици Борачког крша, али и трагачи за благом ко¼и неуморно копа¼у по остацима деспотовог града ко¼и, парадоксално, археолози никад нису истраживали.

                              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                              НА ИЛИНДЕН

                              Паметна плоча, Крушево,
                              ИЛИНДЕН 1953

                              Comment


                                Путеви римских императора: Сирми¼ум, панонска Помпе¼а

                                Културно-уметнички програм од 22. новембра почиœе са емитоваœем новог сери¼ала под називом "Путеви римских императора" посвеžеног античком културном наслеу на тлу Срби¼е ко¼е чини веома важан сегмент наше културне баштине.

                                У периоду од 22. новембра до 20. децембра, сваког уторка у термину од 19.10, емитоваžе се првих пет емиси¼а из сери¼ала посвеžених царским градовима и палатама: Сирми¼уму, Царичином граду, Наису и Меди¼ани, Виминаци¼уму и Сингидунуму. С обзиром на то да ¼е на простору данашœе Срби¼е, током 3. и 4. века, роено 18 римских императора ко¼и су успели да о¼ача¼у посусталу Импери¼у и ударе темеšе савремено¼ Европи, сери¼ал Путеви римских императора на ¼едан нов начин приказу¼е прошлост и открива нам приче о œиховим градитеšским делима: путевима, мостовима, палатама и градовима, као и о животу šуди ко¼и су живели у том периоду: ко¼е вере су били, какве су обреде и обича¼е имали, чиме су се бавили, каква су нам уметничка дела оставили ... Реконструишуžи прошлост у сери¼алy "Путеви римских императора" кренуžемо путевима ко¼има су они ходили кроз ове кра¼еве.

                                Прва емиси¼а из сери¼ала под називом Сирми¼ум, панонска Помпе¼а ¼е посвеžена Сирми¼уму, античком граду ко¼и се налази испод данашœе Сремске Митровице. Наратор емиси¼е нас води у 3. и 4. век, у далеку прошлост Сирми¼ума, у време када ¼е био царска престоница. Представšа нам личности и догаа¼е, као и места на ко¼има археолози веž децени¼ама истражу¼у и проналазе вредна дела, сведочанство ¼едне нестале импери¼е. Како ¼е дошло до откриžа царске палате, како ¼е изгледао хиподром ко¼и данас неоткопан лежи испод савременог града, где су откривене базилике, градски бедеми, некрополе, како су изгледале терме, житнице, градске виле, где су пронаена вредна уметничка дела: скулптуре, фреске, мозаици, накит, стаклене и керамичке посуде?

                                У емиси¼и учеству¼у стручœаци: археолози, архитекте, историчари, историчари уметности, антрополози, конзерватори, рестауратори ко¼и кроз анализе ископаног матери¼ала реконструишу време и живот становника античког Сирми¼ума.

                                Др Ивана Поповиž, др Стефан Поп Лазиž, др Наташа Миладиновиž, Бо¼ан Поповиž, Мирослав £есетриž, Биšана Луžиž и Šубиша Шула¼а говоре о археолошким истраживаœима и архитектури града и об¼еката, као и о животу становника Сирми¼ума.

                                Наратор емиси¼е: Иван Маринковиž
                                Стручни консултант: др Ивана Поповиž, научни саветник Археолошког института САНУ.
                                Директори фотографи¼е: Александар Стипиž и ХаŸи Владан Ми¼аиловиž
                                Монтажер: Марко Тисовец
                                Уредник и сценариста: Светлана Илиž

                                Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије
                                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                                НА ИЛИНДЕН

                                Паметна плоча, Крушево,
                                ИЛИНДЕН 1953

                                Comment

                                Working...
                                X