Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Рашка: Древне тапи¼е у камену

Рас – Срби¼а заборавšа сво¼у колевку, стари Рас, ко¼и на високим бреговима и под шумским сенкама чува древне тапи¼е и сведочанства о старим Србима ко¼и су и много векова касни¼е, у земšама изгнанства на Западу, називани Расци¼анима, Рашанима и Рацима. Од Петрове цркве, прве српске епископи¼е и саборишта над старим градом Расом (касни¼е званим Шехер-Рас и Нови Пазар), све до Помор¼а оставили су Рашани белеге уклесане у камен споменика и црквица за ко¼е данас мало ко и зна.

Последœи становници заборавšених српских села дуж пута од Новог Пазара према С¼еници користе монументалне надгробне споменике из доба Немаœиžа за поплочаваœе каšавих путева ко¼и ни у 21. веку нису посути чак ни на¼прости¼им туцаником. Зато ¼е све маœе Срба у Расу.

„Понавšа се прича са Косова. Српске куžе и имаœа се прода¼у будзашто. Долази ново становништво ко¼е ни¼е заинтересовано за одржаваœе успомена на српски Рас „, каже археолог Драгица Премовиž Алексиž, директорка Музе¼а Рас у Новом Пазару.

Она ¼е ¼едан од ретких археолога ко¼и истражу¼е и попису¼е на¼стари¼е српске споменике у Расу и повела нас ¼е у обилазак друма кроз долину Šудске реке, оивичене с ¼едне стране Голи¼ом, а с друге Пештером. Ту, на данашœу трасу пута Нови Пазар – С¼еница, у антици и средœем веку су се као притоке уливали живи каравански правци из Скадра, Дубровника и Босне.

Драгица Алексиž Премовиž показу¼е нам брежуšке на виси¼ама дуж пута ко¼е зна поименце и набра¼а твраве и насеšа ко¼а су ту живела од преистори¼е до средœег века. Данас œихове остатке скрива¼у шуме, али ни оне не могу да их заштите од дивšих копача са детекторима.

„Недавно су уништили ¼ош ¼едно српско средœовековно гробšе, поломили споменике и разбацали кости ко¼е су мирно почивале готово хиšаду година. Баштину уништава¼у и примитивци с много пара ко¼и граевинским машинама просто прегазе локалитете. Ево овде ¼е уништено налазиште из доба винчанске културе“, показу¼е научница на паркинг испред дречаве зградурине, ¼едне од многих сличних ко¼е су нанизане километрима дуж пута од Новог Пазара.

Српска имаœа у равници кра¼ реке углавном су распродана и на œима су трагови Раса пребрисани. Баштину поново чува¼у планинска села ко¼а таворе у беди и изолаци¼и.

„Та заборавšена и беспутна села се гасе. Можда žе кроз неколико стотина година неки археолози ископавати по Расу и прославити се откриžем да ¼е ту живео неки српски народ све до 21. века“, иронична ¼е Драгица Премовиž Алексиž.

£едно од места где се ¼асно види непрекидни низ белега од Немаœиžа до данашœих дана су Штитари, некада велико село на ¼ужним падинама Голи¼е. Кра¼ Штитарског потока и данас ¼е видšив пут, за ко¼и ¼е записано да ¼е био крак Дубровачког друма ко¼и ¼е водио у Дежевску долину, где су били дворови Немаœиžа. Штитарци су 1941. одбили албанско-муслиманске балисте ко¼и су палили српска подголи¼ска села. Данас село Штитари има само неколико десетина становника у поодмаклим годинама.

На локалном гробšу, где се завршава макадамски пут, затекли смо неколико младих šуди ко¼и су палили свеžе кра¼ модерног црног мермерног споемника. Неколико метара од œега бели се споменик из 30-их годна прошлог века веома налик на средœовековна обележ¼а из доба Немаœиžа. Недалеко су и стари масивни крстови из 18. века, исти као обележ¼а кра¼ древне Петрове цркве. У оближœем шумарку нижу се као времеплов белези од 17. до 13. века.

Коме смета Рас

Свет ¼е седамдесетих био фасциниран тиме када му ¼е приказана баштина немаœиžког Раса, Петрова црква, тврава Стари Рас, манастири Сопоžани и €уреви ступови. Рас ¼е тада муœевито ставšен на листу Унескове културне баштине човечанства. Меутим, он ¼е у Срби¼и веž извесно време занемарен, упозорава¼у стручœаци.

„Осамадесетих ¼е посто¼ао републички одбор за Рас у коме ¼е било ангажовано мноштво научника, од академика до студената. Радило се и истраживало све до деведестих, када ¼е из свима познатих разлога дошло до засто¼а. Меутим, после 2000, када се очекивао наставак истраживаœа, она су потпуно обуставšена, као да неком не одговара да се помиœе Рас и Немаœиžи. Предмети ко¼и су пронаени завршили су у музе¼има и збиркама ко¼е нису доступне ¼авности. £едино мали Музе¼ Рас у Новом Пазару излаже део те баштине. Тако ¼е и у години када обележавамо девет векова од роеœа Стефана Немаœе“, констату¼е Драгица Премовиž Алексиž.
„Обавестила сам црквене власти да би требало да се ограде и да се уреди ова¼ простор ¼ер ¼е реч о веома старо¼ српско¼ некрополи“, каже Премовиž Алексиžева, скида¼уžи нежно маховину с крстова, лица и украса уклесаних у камен.

„Ми смо с оно мало пара ко¼е ¼е држава дала истраживали и чистили ове невероватне споменике, али растиœе их ¼е поново покрило. На неким споменицима ¼ош су читšиви записи. Велика ¼е штета што Срби¼а ни¼е свесна тих порука ко¼е су читšиве и данас.“

Научница нам об¼ашœава да и старо и ново гробšе прате на¼древни¼у словенску традици¼у да се поко¼ници сахраœу¼у око врха брега где ¼е на¼свети¼е место.

„Овде ¼е то Храм Светог Николе, ¼една од десетина сличних цркава подигнутих после обнове Пеžке патри¼арши¼е у 17. веку. То ¼е била наша мала ренесанса изведена у на¼тежим условима. Споšа гледано, то су мале камене граевине, али о вештини и šубави уложено¼ у œих говори лепота украса какве су раскошне аркаде на ово¼ цркви, ко¼е би приста¼але и владарско¼ задужбини и живопис“, прича Драгица Премовиž Алексиž, док наставšамо пешачеœе ка заборавšено¼ светиœи на ¼едном од оближœих шумовитих брегова.

После мучног провлачеœа кроз честар избили смо на врх с кога пуца поглед на околину. Свуда уоколо леже чудни древни споменици и остаци зидина, а на централном месту ¼ош увек усправан ста¼ао ¼е глатко отесани стуб часне трпезе.

„Ово су остаци веома старе цркве и гробšе из 12. или 13. века. Споменици су различити, од на¼стари¼их положених плоча, преко „слемеœака“ ко¼и личне на кров на две воде, до усправних крстова и плоча с урезаним ликовима. Нажалост, дивšи копачи су пронашли и ово место и оставили хаос за собом“, огорчена ¼е Премовиž Алексиžева.

У долину смо се спуштали путем ко¼и ¼е код првих сеоских куžа био поплочан старим надгробним плочама.

„Šуди не зна¼у шта раде, али ни¼е им ни замерити, ¼ер ¼е овде веома тешко живети. Стари споменици су и рани¼е коришžени као граевински матери¼ал „, каже наша саговорница, загледа¼уžи да ли ¼е на масивно¼ плочи остао неки запис.

Она подсеžа на стару легенду да су Турци, после обнове Пеžке патри¼арши¼е, дозволили градœу цркава под условом да се подигну на неприступачном месту, да буду мале и да се сазида¼у за дан и ноž.

„Зато су, по легенди, као граевински матери¼ал коришžени надгробни споменици из немаœиžке епохе. То ¼е нарочито уочšиво у Цркви Светог Димитри¼а у £аначком поšу. Меутим, баш то узидаваœе старих споменика омогуžило ¼е да та сведочанства о континуитету Срба у Расу остану очувана до данашœих дана“, каже Драгица Премовиž Алексиž.

Мале димензи¼е храмова из 17. века и мини¼атурна врата на укопаним црквицама скрива¼у невероватно богатство унутрашœе лепоте живописа и украса. У Цркви Светог Димитри¼а измеу припрате и наоса подигнут ¼е зидиž кроз чи¼а лучна врата зрак светла пада на филигрански уклесан крст на поду у чи¼им су крацима симболи свевидеžег бож¼ег ока и други ко¼е ¼е тешко дешифровати.

Пут рашке баштине одвео нас ¼е из речне долине под саму стреху стреху пештерске висоравни, на око 1.200 метара надморске висине. Уз макадамски пут у нижем делу подигнуте су нове куžе искиžене сателитским антенама испред ко¼их су возила страних регистраци¼а. Што ¼е надморска висина веžа, више ¼е и старих, опустелих српских куžа.

„У последœем српском селу Живалиžи, испод саме Пештерске висоравни, живе су, ваšда, ¼ош само две куžе. Ту се на на¼вишо¼ коти налази веома мала црква – Светог Лазара. Према запису на цркви, изграена ¼е и живописана двадестих година 17. века. До œе води друм насут туцаником ко¼и се аутомобилом иде брзином пешака“, об¼ашœава наша саговорница.

Ипак, ¼ош увек неко долази у мали храм чи¼е зидове красе мноштво ликова светитеšа, обавезних светих ратника €ора и Димитри¼а, цара Константина и царице £елене, док из олтара као живе гледа¼у тамне, дубоке и тужне очи Богородице. Са плафона нас посматра лик Исуса потамнео од старости. На царским дверима окачени су извезени пешкири и плетене вунене чарапе ко¼е ¼е неко из захвалности оставио.

„Добро ¼е док ¼ош има неког да дое и обие рашку баштину. Заборав ¼е опасни¼и од свега. Док се сеžамо, дотле žемо и тра¼ати“, каже Драгица Премовиž Алексиž.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/raska-drevne-tapije-u-kamenu/

[batbayan]

Истраживаœе остатака рановизанти¼ског града

Министарство културе одобрило ¼е почетна средства и подржало археолошка истраживаœа остатке великог града из рановизанти¼ског периода у селу Злата код Прокупšа, недалеко од Царичиног града, до сада на¼веžег налазишта из тог периода откривеног у Срби¼и.
Истраживаœе остатака рановизанти¼ског града
"Овде смо на површини од 15 хектара, на локалитету Златне кале, уз помоž средстава ко¼е нам ¼е министарство одобрило, започели кампаœу и поставили четири сонде", казао ¼е вод¼а археолошког тима Михаило Милинковиž.
Милинковиž ¼е додао да су током прве фазе откривени зидови импозантних размера град¼ени опеком и необично чврстим везивом и да се претпоставšа да су били високи више од 10 метара.
Навео ¼е да то потвру¼е да ¼е реч о великом налазишту, можда и веžем од познатог Царичиног града, ко¼и ¼е градио £усти¼ан Први на само 14 километара од села Злате.
На том налазишту археолози су пронашли и брану за акумулаци¼у одакле се град на¼вероватни¼е снабдевао водом.
"Она ¼е такое зидана опеком и невероватних ¼е размера, 100 метара дужине и 6,5 метара висине, а зидови су дебели 4,4 метра", каже Милинковиž.
Додао ¼е да су пронад¼ени и остаци цркве богато украшене мозаицима и да се на сателитском снимку тог терена ¼асно виде две улице ко¼е се укршта¼у у велики трг.
"На путу смо да откри¼емо други на¼веžи град на тлу Срби¼е из рановизанти¼ског периода", рекао ¼е Милинковиž.
Енглески археолог Еванс и аустри¼ски Каниц су у 19. веку пронашли и нацртали видšиве остатке римских старина код села Злата, недалеко од познатог налазишта Царичин град, али оно до сада ни¼е истраживано.

http://www.juznasrbija.info/turizam/istrazivanje-ostataka-ranovizantijskog-grada.html

[batbayan]

Римска базилика а српска светиœа

Нови Пазар – Асфалт у селу Попе кра¼ Новог Пазара почиœе код гробšа на ¼едном кра¼у села, а завршава се код последœих старих куžа на другом. Мештани констату¼у да има¼у добар пут само за она¼ свет, а да су им овоземаšске стазе тешко проходне.

Само 12 километара дели центар Новог Пазара од центра села Попе ко¼и се налази кра¼ гробšа ко¼е окружу¼е средœовековну српску цркву Светих апостола Петра и Павла. Око œе су сада откопани и остаци монументалне римске базилике.

На основу величине тих граевина археолози претпоставšа¼у да се кра¼ ових храмова у Попама у прошлости окупšао велики бро¼ мештана – верника. Модерно подголи¼ско село, према резултатима последœег пописа, има 69 душа и полако га осва¼а шума. На гашеœе овог и сличних српских села пресудан утица¼ има пут. Наиме, чим се скрене с магистрале М-8 ка С¼еници, путничко возило мора да иде брзином средœовековног каравана или оста¼е без картера и точкова.

„Село има око 20 домова са шездестак верника, углавном стари¼их šуди „, рекао нам ¼е свештеник Далибор Лазиž, кога смо затекли у одори граевинара, ¼ер за¼едно са ма¼сторима ради на спасаваœу старог храма чи¼и су зидови поцрнели од влаге. Из крова од великих камених плоча расту младице дрвеžа.

„С Бож¼ом помоžу, уз благослов владике и плана Завода за заштиту споменика, спасавамо ова¼ храм са дугом и замршеном истори¼ом“, причао нам ¼е отац Далибор, отируžи зно¼ са лица испрсканог малтером.

„Горœи, на¼млаи део цркве ¼е обновšен у 17. веку, о чему сведочи натпис ктитора. Он ¼е подигнут на темеšима храма, за кога археолози сматра¼у да ¼е стари¼и од 13. века. А та стара црква ¼е саграена практично у броду римске базилике из треžег века.“

Споменици

Шумско растиœе и влага оштетили су и древну српску некрополу ко¼а у правилним низовима окружу¼е храм светог Петра и Павла. Околина цркве никада ни¼е истражена, па чак ни цело гробšе с необичним монументалним споменицима, иако ¼е само неколико метара удаšено од храма. Неких од монументалних плоча ко¼е су поменуте у извешта¼у из седамдестих више уопште нема, друге су поломšене или их ¼е покрила трава, маховина и бу.

„Споменици су често без икаквих орнамената, а маœи бро¼ има шематизовану šудску фигуру на горœо¼ површини. На ¼едно¼ плочи налазио се натпис извесне попади¼е попа Миховила ко¼и ¼е датован у кра¼ 13. века“, наводи Драгица Премовиž Алексиž.

Свештеник наглашава да ископаваœа око храма открива¼у да су периоди градœе измешани и да ¼е тешко разлучити где преста¼е ¼едан и почиœе други. До истог закšучка дошли су и археолози седамдестих, приликом тадашœе конзерваци¼е цркве.

„Данашœа храм светог Петра и Павла лежи на темеšима стари¼е цркве ко¼а ¼е имала приближно исте димензи¼е. На великом делу теже се уочава¼у прелази измеу стари¼их и млаих зидова. По основи стари¼а црква подсеžа на храмове ко¼и су се градили пре Стевана Немаœе. Комплекс цркава лежи на поду веžе тробродне базилике ко¼а ¼е на¼стари¼и култни об¼екат на овом простору“, пише у сачуваним изводима старог археолошког извешта¼а из Попа ко¼и, из непознатих разлога, никада ни¼е публикован у целини.

Зидови базилике били су фино озидани правилним квадерима у¼едначене величине. Œен глатки под покривен ¼е четвороугаоним опекама. У унутрашœости базилике пронаене су стопе часне трпезе, на¼важни¼ег дела олтарског простора испод кога се ставšа¼у честице мошти¼у светитеšа. Иза олтарског зида цркве откопан ¼е велики „тролисни“ простор, дубšи од метар, чи¼и лукови показу¼у да ¼е базилика имала три брода. Научници сматра¼у да су и црква и базилика превелике за обично сеоско насеšе.

„Нажалост, о базилици и стари¼ем српском храму без обзира на монументалност, не може се реžи ништа прецизни¼е. О околини ¼ош маœе. Седамдестих су обавšена минимална истраживаœа, а резултати никад нису об¼авšени“, каже археолог Драгица Премовиž Алексиž, директор Музе¼а Рас у Новом Пазару.

Ипак, на основу величне базилике и цркве научници сматра¼у да се у œено¼ близини налазило урбано насеšе с бро¼ним верницима. Данас свештеник Лазиž с радницима предано спасава споменик српске баштине у селу из кога Срби неста¼у.

„Да бисмо почели да обнавšамо храм морали смо прво да исечемо шуму ко¼а га ¼е потпуно окружила све до зидова „, признао ¼е отац Далибор.

„Сада морамо да среу¼емо кров, да не би пропало и оно мало преосталог драгоценог живописа.“

Остаци монументалних композици¼а на фрескама цркве у Попама су по речима научника права мистери¼а ¼ер су настале око 1650. године кад се мислило да су сви извори сликарства у Срби¼и пресахли.

Археолозима ¼е на¼веžа мистери¼а римски споменик са реšефом висок 2,5 метара наен поред српских плоча.

„С ¼ужне стране цркве налази се римска стела, а при œеном врху дати су портрети поко¼ника, жене и мушкарца. Испод ¼е сто са даровима и двема сто¼еžим фигурама мушкарца и жене. При дну стеле ¼е ваза из ко¼е излази лозица. За сада ¼е необ¼ашœиво одакле потиче ова¼ споменик, али ¼е логично претпоставити да га нико ни¼е носио овде издалека. Ово ¼е ¼ош ¼една од та¼ни Раса ко¼е нису истражене“, каже археолог Драгица Премовиž Алексиž.

Пут за средœи век

Друм за Попе ¼е од скретаœа с магистрале ви¼угава шумска стаза с траговима туцаника, иако пролази поред два огромна каменолома. Œеговом средином з¼апи канал ко¼и су излокале кише. Тешко ¼е и замислити како žе пут изгледати у касну ¼есен и зими, а ¼ош теже како се становници Попа снабдева¼у и лече у само 12 километара удаšеном Новом Пазару. Али зато асфалта има од сваке куžе до гробšа.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/rimska-bazilika-srpska-svetinja/

[batbayan]

Остаци ранохришžанске базилике помера¼у Коридор 11

http://www.youtube.com/watch?v=bFpZHgCNk5g

[batbayan]

ПОЧИŒЕ ОБНОВА СРЕДŒЕВЕКОВНОГ ГРАДА МИЛЕШЕВЦА

При¼епоšе - Локална власт у сарадœи са Милешевском епархи¼ом и Музе¼ом, извлачеžи из таме векова и заборава, уз рестаураторско-конзерваторске радове и проширеœе пута до старог пута, ових дана почиœе обнову средœовековног града Милешевца или ХисарŸика, како га зову по турско¼ речи хисар-тврава, и монашких пеžина.
Реч ¼е после Маглиžа, о Милешевцу, на¼очувани¼ем и на¼монументални¼ем средœовековном граду у Срби¼и, из¼авио ¼е за Глас западне Срби¼е директор при¼епоšског музе¼а, Славоšуб Пушица.
Он каже да су до сада изврссена само делимична археолошка ископаваœа, а тврави, ко¼о¼ се може приžи ¼едино са ¼ужне стране, из села ХисарŸик, прети рушеœе. Историчари нема¼у поузданих података ко ¼е подигао град: претпоставке су да ¼е изграен одмах после зидаœа Милешеве 1219. године, да би штитио задужбину Немаœиžа и каравански пут Дубровник - Ори¼ент. Пушица наводи и могуžност да ¼е век касни¼е ктитор био Никола Алтомановиž. Доласком Турака, половином 15. века, део каменог утвреœа ¼е о¼ачан и дозидан.
Посебна атракци¼а на почетку каœона реке Милешевке, уз град Милешевац су монашке испоснице, на северно¼ литици испод утвреœа их ¼е пет, а на¼чувени¼а ¼е испосница Светог Саве.
Легенда каже да ¼у ¼е први српски архиепископ уредио по угледу на светогорске и да ¼е овде тиховао, утируžи пут српско¼ државности и духовности.
У недавним истраживаœима археолози су се из Горœе испоснице у Савину, где су ¼едино вршена ископаваœа, спуштали уз помоž алпиниста. Трагови рукохвата и удубšеœа за ноге на стенама, те остаци дрвених конструкци¼а, каже Пушица, потвру¼у да су меусобно биле повезане. Посто¼и и запис да ¼е овде, у ¼едно¼ испосници у 16. веку, монах у осами - "преписивао свету кœигу".
Манастир Милешева са околином - каœоном реке Милешевке, монашким испосницама, средœовековним градом и остацима цркве Ружице у œему, као и Ÿами¼ом у ХисарŸику, старом преко четири века - неискоришžен су туристички потенци¼ал, па ¼е при¼епоšска општина веома заинтересована за презентаци¼у културне баштине, а са Музе¼ом žе конкурисати за средства министарства и меународних организаци¼а, ¼ер су заштита и обнова од изузетног култоролошког и економског знача¼а.

http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest371693.html

[batbayan]

Скривена истори¼а српских тврава

ПОЗНАТО ¼е више од 200 имена утврених градова сазданих само у немаœиžко¼ Срби¼и. Многи од œих веž су нестали, а и на¼познати¼има и на¼боšе очуванима због заборава прети слична судбина. Прича о твравама открива та¼ну истори¼у средœовековне Срби¼е, ко¼а до данас ни¼е испричана.

- Док ¼е о свим другим матери¼алним споменицима из наше давне прошлости веž прилично обимно писано, о средœовековним градовима ¼ош немамо потпун приказ – записао ¼е давне 1950. академик Александар Дероко. Он ¼е последœи покушао да на целовит начин прикаже огромну мрежу средœовековних српских градова и утврда од Стона до Скопšа.

Градом су Срби у средœем веку називали сва утвреœа ко¼а су нешто „градила“, данашœим речником – бранила. Неки градови су штитили државне административне центре, неке утврде су чувале трговишта где су се сретали каравани с примор¼а и унутрашœости, „тврди град“ се дизао око манастира ко¼и су били просветни и културни центри. Градовима су називане и усамšене твраве, чувари важних путева.

До данас смо ускраžени за сагу о твравама, у ко¼о¼ се преплиžу политика, ратови, технолошке промене и судари цивилизаци¼а, на начин веома сличан данашœем.

Почетак приче ¼е на Пештеру, на узвишеœу Клик где се на 1.330 метара надморске висине налазио центар града Достинике. У то време, почетком 9. века, Срби се помиœу у франачком летопису као „силан народ“ ко¼и ¼е држао велики део бивше римске провинци¼е Далмаци¼е. Три дебела камена бедема с кулама штитила су Достинику у ко¼о¼ су археолози пронашли остатке цркве, куžа, топионица и ковачница.

Успон и пропаст средœовековне српске државе лакше се разуме кад се прое древним путем кроз долину Šудске реке до ушžа у Рашку. Изнад мале делте зване Трговиште уздиже се планинска хрид на ко¼о¼ се налазе остаци моžне твраве, ко¼а ¼е чувала раскршžе путева ка граду Расу кра¼ Цркве светих апостола Петра и Павла, на месту данашœег Новог Пазара.

Стаза ка тврави води поред пеžинског манастира архангела Михаила у коме су обитавали монаси преводиоци и преписивачи кœижевних дела. Немаœиžи су твравама штитили и писменост и просвету. Кривудава, уска и стрма стаза, ко¼а повремено иде ивицом понора, била ¼е непремостива препрека за осва¼аче ко¼и би покушали да под град донесу опсадне справе.

Утолико веžе дивšеœе изазива¼у остаци масивних зидина, цистерни, зграда и кула на врху ветровитог брега одакле се као на длану виде остаци трговачког центра у поднож¼у.

Са зидина пуца поглед и на утврени манастир €уреве ступове, прву владарску задужбину Стефана Немаœе. Œегови некада високи зидови су гарантовали уточиште за граане, свештенство и ризницу из Цркве светог Петра и Павла, на¼стари¼е српске епископи¼е и саборног места, где се одлучивало о на¼важни¼им државним питаœима Раса.

Све твраве Раса биле су у непрестаном визуелном контакту и ватрама се могло сигнализирати на опасност. Ширеœе Немаœине државе према Поморавšу оставило ¼е рашке твраве убрзо у сигурно¼ дубини земšе. Захваšу¼уžи миру, у центру Раса до данас ¼е остао добро очуван град Маглич у клисури Ибра.

Град Маглич

Нема писаних трагова када га ¼е и ко подигао на веома стрмом терену изузетно тешком за зидаœе. Маглич, с кога се надалеко види клисура, био ¼е чувар Студенице и Жиче. У œему ¼е столовао и палату и Цркву светог €ора подигао архиепископ Данило, ¼една од на¼импресивни¼их личности српске истори¼е. Он ¼е био дипломата, бриšантан писац ко¼и нам ¼е оставио жити¼а краšева и архиепископа, али и вешт ратник ко¼и ¼е командовао успешно одбраном твраве око Хиландара током гусарске опсаде.

За економски процват државе Немаœиžа била ¼е на¼важни¼а заштита рудоносних области Косова и Метохи¼е. Твраве Ново Брдо и Звечан обезбеивале су на¼богати¼е копове олова, сребра и злата. Моž и богатство опада¼у после смрти Душана Силног, када обласни владари у окриšу сво¼их градова ствара¼у во¼ске и цепа¼у државу. Последица ¼е катастрофални пораз Мрœавчевиžа на Марици, ко¼и Османли¼ама отвара простор за продор у Срби¼у. После Косовске битке Срби¼а више ни¼е имала снаге ко¼е би ¼е одбраниле од османске бу¼ице, а Турци прво траже да им се преда¼у на управšаœе стратешки важне твраве Звечан и £елеч.

Тврава Рас

После битке на Ангори, где су Османли¼е поражене, деспот Стефан Лазаревиž покушава да обнови српску државу и подиже низ „тврдих градова“. На¼важни¼и ¼е Београд, ко¼и ¼е први пут од граничне утврде претворио у престони град, где ¼е и во¼но-административни центар и подграе поделио на зоне и опасао их зидинама, неосво¼ивим за Османли¼е све до 1521. године. Деспот Стефан вратио се традици¼и Немаœиžа и подигао манстир Манаси¼у, ко¼и ¼е као важан духовни, просветни и кœижевни центар опасао моžним зидинама.

Последœи велики градитеš тврава био ¼е деспот €ура Бранковиž. Он ¼е дуж граница Срби¼е подигао утвреœа налик римском лимесу. Меутим, ни оне, ни на¼модерни¼а тврава тога доба, подигнута у Смедереву, нису успеле да одбране деспотовину.

СА ДРЖАВОМ ПОВРАТАК И ГРАДОВА

У 19. веку Срби¼а обнавšа државност, а твраве нису во¼но знача¼не као у средœовековšу. Ипак, оне су у народно¼ свести важан симбол. Зато ¼е на¼веžе народно славšе приреено кад су 1867. на Калемегдану кнезу Михаилу симболично предати кšучеви београдског, смедеревског, шабачког и кладовског града, ко¼е су напустили последœи турски во¼ници.

http://www.srbijadanas.net/skrivena-istorija-srpskih-tvrdjava/

[batbayan]

Пронаена бо¼на кола стара на¼маœе три хиšаде година …

Код Пиротског села Станичеœе пронаена бо¼на кола стара на¼маœе три хиšаде година

На локаци¼и Маилка, недалеко од пиротског села Станичеœе, археолози су пронашли изузетно знача¼ан предмет – бо¼на кола – двоколицу за ко¼у претпоставšа¼у да потиче из трачанског периода и да ¼е стара измеу три и четири хиšаде година.

У оквиру заштитних археолошких истраживаœа на траси Коридора 10, поред села Станичеœе, недалеко од Пирота, пронаене су металне двоколице за ко¼е се претпоставšа да су старе измеу три и четири хиšаде година. Ова¼ проналазак ¼е, према тврдœи археолога, ¼единствен на простору Срби¼е.

Двоколице, ко¼е су вукла два коœа, пронаене су испод гробнице у ко¼о¼ ¼е, претпоставšа се, сахраœен Трачанин из на¼виших сло¼ева.

„По начину сахраœиваœа сматрам да ¼е то припадник трачког народа. Не ради се о обичном припаднику, он ¼е у то¼ œихово¼ хи¼ерархи¼и заузимао велико и знача¼но место, а то се види по самим украсима на двоколицама. Апликаци¼е од бронзе су врло лепе и луксузне“, каже археолог Зоран Митиž.

Трачани су били велики народ са преко 200 племена. Трагови œиховог боравка на овим просторима, према речима стручœака, отвара¼у ¼едно ново археолошко-истори¼ско поглавšе.

„Ми ¼ош нисмо свесни шта имамо, што се тиче тог археолошког богатства. Када се буде кренуло даšе ка Пироту, мислим да žемо наиžи на велики бро¼ знача¼них откриžа“, наводи Митиž.

Стручœаци Народног музе¼а у Београду урадиžе комплетну рестаураци¼у двоколица и оне žе након тога бити изложене – где, за сада ни¼е одлучено.

http://timerobber.wordpress.com/2013/10/17/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%82%D1%80/

[batbayan]

Царства ратовала за Топлицу

Прокупšе – Свет ¼е ушао у метално доба пре око 7.500 година у Плочнику кра¼ Прокупšа, кад су први металурзи човечанства истопили руду и излили бакарне предмете. Од тада до пада српске средœовековне државе, Топлица ¼е била митска ризница метала о ко¼о¼ су маштали и за ко¼у су ратовали многи народи.
Топлички кра¼, оивичен обронцима Копаоника, Малим и Великим £астрепцем, Видо¼евицом и Пас¼ачом, и даšе ¼е богат рудама и топлим изворима, у ко¼има су се „баœали“ и стари Римšани. Упркос томе, данас ¼е ова област ¼една од на¼сиромашни¼их у Срби¼и. Топличани радо подсеžа¼у на то да ¼е Стефан Немаœа из Топлице кренуо у ствараœе моžне српске средœовековне државе. А затим дода¼у да су Немаœиžи овде градили путеве и занатске центре, а да у 21. веку мало ко¼е топличко село може да се похвали асфалтом.
Ипак, захваšу¼уžи истра¼ним српским археолозима, какви су £улка Кузмановиž Цветковиž и Душан Шšивар, данас свет зна да се у Топлици одиграла кšучна револуци¼а човечанства – прелазак у метално доба. То доказу¼е и меународни научни про¼екат „Разво¼ металурги¼е у Евроази¼и“, ко¼и финансира на¼веžим делом Велика Британи¼а.
„У недавно одржаном експерименту доби¼аœа бакра у Плочнику помоžу технологи¼е од пре 7.500 година учествовали су научници из Велике Британи¼е, Немачке, Кине, Шпани¼е, Бугарске, а догаа¼ ¼е пратио цео свет“, каже археолог £улка Кузмановиž Цветиž, директор Народног музе¼а Топлице.
„Меутим, баштина Топлице ни¼е само праистори¼ски Плочник. Ово ¼е милени¼умско раскршžе цивилизаци¼а ко¼е су се бориле за овдашœе рудоносне просторе.“
Саговорница „Новости“ подсеžа на чиœеницу да ¼е Немаœа, веž као удеони кнез ко¼и ¼е владао само делом српске државе – Топлицом, стекао богатство ко¼им ¼е могао да подиже задужбине-манастире у Куршумли¼и, а затим и €уреве ступове у Расу, чим ¼е добио титулу великог жупана. Имао ¼е новца и за воеœе низа ратова, ко¼и су, и тада, били врло скупи подухвати.
„Немаœиžи су у Топлици створили формулу успеха средœовековне Срби¼е ко¼а се заснивала на рударству и ¼ако¼ во¼сци. Копаоник ¼е у œихово доба био избушен окнима у ко¼има су радили Саси, немачки гастарба¼тери. Срби су такое научили рударско-металуршке вештине, да праве пеžи, напаку¼у у œих руду измешану с žумуром и доби¼у „погачу“ или ингот метала. О томе говоре и занатска имена топличких села Рударе, Лубница, Самоково“, каже £улка Кузмановиž Цветковиž.
Захваšу¼уžи металуршким знаœима, Топличани су имали посебан статус и после османли¼ских осва¼аœа.
„О томе сведоче турски документи ко¼и пропису¼у да српска села плаžа¼у порез полугама гвожа или других метала. Турци у дефтерима пишу: „Нека их нико не дира, они су демирŸи¼е“, односно произвоачи гвожа. £ош увек у планинским селима има мноштво окана и шšачишта средœовековних топионица“, каже £улка Кузмановиž.
Топличка села пуна су сведочанстава о велико¼ истори¼и немаœиžке државе, али ¼е Срба у œима све маœе. По средœовековним рудиштима и шšачиштима све чешžе трага¼у стручœаци страних рударских компани¼а.
„Изгледа да смо на прагу ¼ош ¼едног циклуса у милени¼умско¼ металуршко¼ истори¼и Топлице“, сматра £улка Кузмановиž Цветковиž.
Археолози подсеžа¼у да ¼е археометалуршки локалитет Плочник откривен ¼ош 1927, али и да ¼е наша држава тек 1996. поново пронашла новац за истраживаœе колевке евроази¼ске металурги¼е. За колевку немаœиžке Срби¼е ни¼е издво¼ено ни толико. Меутим, чак и са минималним средствима археолози су открили бро¼не трагове народа ко¼и су овде пролазили или живели. На¼монументални¼и споменици пронаени су у поднож¼у древне твраве на врху прокупачког брега, под ко¼им се раширило данашœе Прокупšе. Први велики град у данашœем смислу те речи на истом месту развили су кра¼ем првог века Римšани и назвали га Хамеум, што значи удица, вероватно због тока реке Топлице ко¼а као кука стеже поднож¼е брега.
Веž византи¼ски хроничари град помиœу под словенским именом Топлица, а као и у случа¼у Раса, то ¼е био назив и за област, и за насеšе, и за реку. После доношеœа мошти¼у светог Прокопи¼а у топличку цркву, град меœа име у Прокупšе, ко¼е носи и данас.
„Римšани су први подигли велики рударски град под окриšем твраве – заштитника огранка ви¼а милитарис, од Наиса ка луци Лисисус, данашœем Šешу. Топличко гвоже ¼е било важан стратешки елемент великог царства, а затим Источног Рима и српске државе. Срби су наставили да о¼ачава¼у римску твраву ко¼а ¼е била неосво¼ива с три стране ко¼е ¼е штитила Топлица. £едини прилаз утвреœу налазио се на на¼стрми¼о¼ страни брега“, прича нам £улка Кузмановиž Цветковиž.
Одбрамбени зидови штитили су и Цркву Светог Прокопи¼а, ко¼а ¼е, поред Храма Светих Петра и Павла у Расу, на¼стари¼а живи црква ових простора. Зидине су штитиле и малу £уг Богданову цркву, ко¼а ¼е називана и „латинска“.
„У назив ове цркве такое ¼е уплетена прича о металима. Дубровачки трговци, у народу звани „Латини“, у доба Немаœиžа и касни¼е имали су трговинске уговоре ко¼и су им давали привилегован статус и право да оснива¼у колони¼е. Турци су дословно преписали немаœиžке законе о рудницима, па су Дубровчани задржали привилеги¼е и добили су на коришžеœе £уг Богданову цркву, ко¼а ¼е зато називана и латинска“, об¼ашœава £улка Кузмановиž Цветковиž.
Корачаœе центром Прокупšа ¼е ход по врху многих насеšа ко¼и су се милени¼умима смеœивала на овом простору, каже £улка Кузмановиž Цветиž:
„О томе сведоче експонати пронаених на овом простору од праистори¼ских бакарних алата и украса, преко оруж¼а арданаца, копšа грчких хоплита, римских мачева и сребрног посуа, до српског накита и бо¼них секира. Метал ¼е у центру сваке од ових великих прича.“
Неосво¼ива тврава
Повереœе у снагу српске прокупачке твраве илустру¼е податак да су у œено окриšе из Ниша премештене мошти Светог Прокопи¼а, уочи турске инвази¼е.
„Великаш ко¼и ¼е столовао у Топлици у доба распада српске државе утврдио ¼е „град“ – снажну твраву – ко¼а ¼е била безбедни¼а од Нишке ко¼у су Турци 1386. осво¼или. Српска во¼ска ко¼у ¼е водио Кнез Лазар ¼е на Плочнику код Прокупšа исте године тешко поразила турске трупе под командом султана Мурата“, наводи £улка Кузмановиž Цветковиž.
Предаœе каже да Турци никада нису успели да во¼но поразе браниоце Прокупачког града. У твраву су ушли тек после дуге опсаде и затекли ¼е пусту. По легенди, браниоци, вешти металурзи, кад им ¼е понестало воде направили су механизам ко¼и ¼е правио толику буку током ноžи да су се Турци повукли у страху, а Срби су та¼ним пролазима побегли у слободу.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/carstva-ratovala-za-toplicu/

[batbayan]

СРБИ£А – МОКРАŒ: Трагови живота од пре 6.000 година

Наставšена археолошка истраживаœа на преистори¼ском локалитету Поткапина у Мокраœу. Уз стручœаке из Београда и колеге из Канзаса у САД.

Археолози Музе¼а Кра¼ине и београдског Археолошког института, скоро до кра¼а новембра истраживаžе преистори¼ску прошлост Неготинске Кра¼ине на локалитету Поткапина у Мокраœу. £ер, по досадашœим сазнаœима, овде ¼е живот започео готово 4.000 година пре наше ере, у бакарном добу, а наставио се у гвозденом, бронзаном, те периоду римске доминаци¼е, све до Византи¼е и средœег века. Археолози, предвоени др Александром Капураном и др Александром Булатовиžем, водеžим српским стручœацима за преистори¼у, приликом истраживаœа сонде ван преистори¼ског насеšа на Поткапини, веž су наишли на средœовековну некрополу…

ШТЕТА
Истраживаœе прате и нелегалне активности трагача за златом ко¼и су, привучени легендама о наводном благу, лане до темеšа уништили ¼едно мало преистори¼ско утвреœе.

- Три гроба су укопана у граевине ко¼и потичу из византи¼ског периода, са прилозима од стаклене пасте и бакарне жице ко¼и žе прецизни¼е одредити период у ко¼ем ¼е настала ова некропола – об¼ашœава руководилац истраживаœа, др Александар Капуран, научни сарадник Археолошког института.

Ова¼ налаз, шта више, послужиžе и за велики про¼екат етногенезе Срба, ко¼у ради Институт за молекуларну генетику и генетско инжеœерство.

– Археолошка истраживаœа у Мокраœу нису део тог про¼екта, али смо узорке са тог терена узели, ¼ер нам ¼е циš да анализирамо популаци¼у ко¼а ¼е живела у различитим временским пресецима и упоредимо ¼е са садашœицом, како бисмо могли да утврдимо у ко¼о¼ мери су миграци¼е утицале на генетски састав – каже истраживач приправник Слободан Давидовиž.

Иако се за ово насеšе зна од 1976. – после заштитних истраживаœа ко¼е ¼е на том простору спровео археолог €оре £анковиž – систематска истраживаœа, под руководством др Иване Радовановиž, започела су пре три године: захваšу¼уžи сарадœи Музе¼а Кра¼ине, Археолошког института и америчког универзитета Лоренс из Канзаса. Наредних година, по речима археолога Гордана £аœиžа, директора неготинске установе културе, планирано ¼е да се у истраживаœа укšуче и стручœаци ко¼и изучава¼у средœи век…

http://srbin.info/2013/10/mokranj-tragovi-zivota-od-pre-6-000-godina/

[batbayan]

Резиденци¼а деспота Стефана Лазаревиžа нестала са мапе света

Борачки крш ¼е вулкански брег неземаšског изгледа ко¼и се као мрки стражар издиже над питомом, зеленом долином Груже. Страховите природне силе су на стрмо¼ ¼ужно¼ литици брега изва¼але фантастичне скулптуре, куле, торœеве и честаре копаšа испред ратника од окамеœене лаве.
Иза œихових леа, на северно¼ страни брега налазе се остаци древног Борча, на¼важни¼е твраве на шумади¼ском делу пута од дунавских до ¼адранских лука. У доба деспота Стефана Лазаревиžа во¼на фортификаци¼а постала ¼е утврени град са владарском цитаделом.
„О знача¼у Борча говори и податак да ¼е приликом поделе српске деспотовине на нове управне ¼единице „власти“ овде било седиште „борачке власти“", записао ¼е археолог проф. др Во¼ислав £овановиž, ¼едан од ретких српских научника ко¼и су макар и мало истраживали древни град.
На некадашœем великом и живом трговишту Борча данас се налази центар истоименог села са мноштвом пустих куžа и ¼едном затвореном продавницом.
„Деспот Стефан ¼е у сво¼о¼ резиденци¼и „славном граду Борачу“ 1405. потписао трговински споразум с Дубровачком републиком. Овуда су пролазили каравани, путовали рудари Саси, долазили учени монаси, занатли¼е и уметници да раде на тврави и задужбинама. Данас, нашим селом нико не пролази, ¼ер се асфалтни пут у œему завршава. Одавде šуди углавном одлазе“, сетно каже Душан Божовиž, хроничар Груже, ко¼и 40 година сакупšа истори¼ску грау о области ко¼а се у доба Немаœиžа звала Борачка жупа.
Œоме ¼е пролазила саобраžа¼ница ко¼а ¼е спа¼ала Београд, рударске центре на Руднику, а затим клисуром Ибра и долином Рашке водила ка Дубровнику. Тим путем стизали су каравани са луксузном занатском робом, а враžали су се натоварени српским сребром, златом, кожом, вуном, воском, вином, медом и сиром.
Мештани Борча са сетом се сеžа¼у туристичког бума кад ¼е овде снимана сери¼а „Мо¼ роак са села“. Тада су овде долазили пуни аутобуси туриста. На то доба подсеžа прави музе¼ народног градитеšства у дворишту Де¼ана Милошевиžа.
„Откупšивао сам старе дрвене зграде и преносио у сво¼е двориште да бих гостима показао како ¼е Шумади¼а изгледала. Нажалост, због економске кризе или нечег другог туриста више готово да нема“, каже Милошевиž, утемеšивач сеоског туризма у селу Борач.
Данас, твраву посеžу¼у само дивšи археолози и понека група планинара ко¼а се ¼ош видšивом средœовековном стазом пеœе до врха брега на коме су темеšи осматрачке куле и цркве. Одатле пуца поглед на целу средœовековну Борачку жупу.
„Ова област први пут улази у састав српске државе 836. када ¼е жупан Властимир сузбио честе нападе Бугара и проширио границе сво¼е државе до Саве. Œегов син Мутимир морао ¼е да призна надмоž Византи¼е, а тадашœи живаš прима хришžанство. Стефан Немаœа поново осва¼а Борач и римски каструм претвара у ¼аку твраву на ободу œегове државе“, набра¼а Божовиž.
Стефан Првовенчани Борачку жупу дару¼е сво¼о¼ задужбини манастиру Жичи, а краš Драгутин о¼ачава твраву и реконструише œен храм Светог архангела Михаила, ¼едину преосталу од седам цркава и два манастира. Легенда каже да ¼е у граду с во¼ском неко време боравио и Душан Силни.
Борач доби¼а на¼веžи знача¼ у време кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревиžа, захваšу¼уžи новим коповима сребра на Руднику.
Судбина ¼е одредила да тврава на Борачком кршу прва осети судбину Срби¼е измеу истока и запада после Косовског бо¼а. У ¼уну 1389. кнез Лазар и œегови витезови свесно су се жртвовали веру¼уžи да бране хришžански свет од турске на¼езде са Истока. Веž у октобру исте године кренула ¼е нова инвази¼а на српске земšе, ова¼ пут са хришžанског запада.
„На оружану акци¼у против Срба угарски краš Жигмунд Луксембуршки се одлучио тек после Косовске битке, кад ¼е пред собом имао ослабšеног противника. Он запису¼е да ¼е предузео „поход против Срба, шизматика од наше католичке вере и побуœеника нашег краšевства“", забележио ¼е др £овановиž.
Во¼ска будуžег немачко-римског цара харала ¼е горе од Турака док ни¼е зауставšена код места Борач. Жигмунд ¼е с бо¼ног поšа писао о жестини битке и огорчено¼ одбрани Срба ко¼и су кишом стрела и камеœа засипали нападаче. Угарска посада ¼е накратко осво¼ила Борач, а затим су се Срби вратили. Турске опсаде биле су неуспешне до 1438. када ¼е са брда Златни врх наспрам Борачког крша артиšери¼а султана Мурата Другог срушила зидине. Ипак, и после ове стихи¼е посада се вратила, а град ¼е под српском влашžу остао све до 1459. кад ¼е Мехмед Осва¼ач коначно покорио Срби¼у.
Тада ¼е нестао Борач ко¼и ¼е као метропола уцртан на мапи света млетачког картографа фра Мавра из 15. века. Данас ¼е само на детаšни¼им мапама Срби¼е уцртано село Борач са нешто више од 200 живих домова и око 590 становника, у просеку стари¼их од 47 година. Мештани веру¼у да се село не би гасило да ¼е асфалтиран некадашœи каравански пут, ¼ер би Борач тада био прометно место на средокраžи измеу Крагу¼евца и Горœег Милановца, удаšених по тридестак километара.
„Борач ¼е на идеалном месту за сеоски туризам, у центру троугла измеу Крагу¼евца, Чачка и Горœег Милановца. Само што су путеви као у доба деспотовине. Ипак, веру¼ем да žе их неко кад-тад асфалтирати и да žе овде бити центар шумади¼ског туризма“, каже Де¼ан Милошевиž.
Тврава од лаве
Тврава на Борачком кршу, дуга 150 метара и широка око 50 метара, била ¼е вешто прилагоена реšефу вулканског брега користеžи и огромне стене ко¼е штрче из тла као зидине и осматрачнице.
„Тако велики простор захтевао ¼е присуство бро¼не во¼не посаде, а у случа¼у потребе, ту се могао склонити и део околног становништва. То показу¼е да ¼е Борач имао веома знача¼ну улогу у систему одбране овог дела Срби¼е, нарочито у доба кад ¼е у œему повремено боравио деспот Стефан“, забележио ¼е проф. др Во¼ислав £овановиž.

http://www.vaseljenska.com/kultura/rezidencija-despota-stefana-lazarevica-nestala-sa-mape-sveta/

[batbayan]

Археолошко откриžе на Космету: Крст, мачеви, оклопи, žупови

У селу Доœа Брœица, пет километара удаšеном од Приштине, на локалитету на коме се до 1981. године налазило православно гробšе, пронаен ¼е исклесани крст, ко¼и потвру¼е да ¼е насеобина Брœица ¼едно од на¼стари¼их насеšа на Косову и Метохи¼и.
Ранко Милиžевиž, бивши просветни радник, ко¼и покушава да сачини записе о археолошким налазиштина на локалитету Брœица, присеžа се да ¼е педесетих година прошлог века на локалитету Брœица пронаен бакарни оклоп и мач са крстом.

Према вештачеœима и анализама надлежних истори¼ско-арехеолошких инситута, ти предмети датира¼у из Првог или Другог века.

“Пронаено ¼е неколико керамичких žупова и у œима златници, новци, крстови ко¼и, уз стотинама година стар воденички камен, потвру¼у да ¼е на локалитету старе Башчи¼е посто¼ала насеобина хришžана – Словена – извесно православаца.

Управо оклоп, мач, žупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказиваœу да су православци – Срби на подруч¼у Балкана одувек“ – каже Милиžевиž.

Нечи¼ом несавесношžу, или смишšено, осамдесетих година прошлог века мештани су затрпали гробšе ко¼е се налазило у дворишту цркве “Свети Никола” у овом селу у коме данас живи око 1.000 Срба.

На гробšу су наени и, како тврди Милиžевиž, пренесени у Истори¼ски музе¼ надгобни споменици ко¼и датира¼у из раног Средœег века, из периода Немаœиžа, од када датира и Српска православна црква.

Пописом из 1455. године Турци одва¼а¼у Брœицу на Горœу и Доœу, а први писани траг на српском ¼езику о локалитету Срба северно од Приштине под називом „Брœица“ датира из Душанове повеšе ко¼а ¼е чувана у манастиру Свети архангели.

У œо¼ сто¼и: „Срби из Брœице су приложници манастира Свети архангели”.

Милиžевиž и мештани Брœице очеку¼у да их убрзо посети неко од стручœака из области историографи¼е и археологи¼е да би „растумачили“ гравуре на новоотркивеном крсту – надгорбном споменику.

Крст ¼е пронаен на око двеста метара од цркве, на лини¼и ко¼а прати зидине чи¼и се трагови – камен и цигла – налазе дужином од око ¼едног километра. Све то потвру¼е да ¼е посто¼ала уреена насеобина.

Милиžевиž наводи да су „косовски“ археолози, уз помоž или у сарадœи са меународним стручœацима, пре неколико година вршили ископаваœа северно до Брœице и да су, бар према доступним информаци¼ама, пронашли велики бро¼ предмета.

О судбини тих археолошких проналазака ништа не зна. Причало се да ¼е бивши цивилни администратор Косова Михаил Шта¼нер постао власник ¼едног од предмета наених на локалитету ко¼и одва¼а садашœу Горœу од Доœе Брœице.

Бивши директор Средœе школе из Обилиžа Добриво¼е Танасковиž тврди да су археолози пронаени накит, огрлице, минуше, мачеве и бро¼не друге предмете и ствари односили, те да ¼е мало тога сачувано у музе¼има.

„Свако ко се имало бави археолошким истраживаœима зна да ¼е локалитет Брœице и српска насеšа Девет £уговиžа, Трудна и Лебане, уз А¼вали¼у, надомак Грачанице, на¼изазовни¼и локалитет и да ¼е потребно предузети озбиšан археолошки про¼екат ко¼им žе да руководе експерти светског гласа“ – наводи Танасковиž.

http://www.magacin.org/2013/10/arheolosko-otkrice-na-kosmetu-krst-macevi-oklopi-cupovi/

[batbayan]

СЕНЗАЦИ£А! Археолози открили старословенски храм посвеžен Световиду на врху Пештера (фото галери¼а)

ПОЖАР изазван ударом муœе на безименом брду Пештерске висоравни, усред пустоши где ни овце не пасу, спалио ¼е недавно га¼ жбуœа клеке и открио темеšе необичне граевине, на¼вероватни¼е старословенског светилишта. Археолози Музе¼а Рас у Новом Пазару открили су ова¼ ¼единствени локалитет кра¼ем октобра истражу¼уžи та¼анствене српске хумке из преднемаœиžког периода.

На основу прелиминарних ископаваœа током ко¼их су наени остаци типичне старословенске керамике, претпоставšа се да ¼е ово култно место многобожачке религи¼е чи¼е ¼е врховно божанство био Световид. Налази указу¼у да ¼е ¼ош било активно у 9. и 10. веку, у преднемаœиžком периоду, када ¼е велики део Срба веž био крштен. Археолози кажу да нема наговешта¼а кад ¼е изграено светилиште чи¼и се обриси ¼асно виде на снимцима из сателита!

- Истражу¼уžи та¼анствене хумке из преднемаœиžког периода дошли смо на терен ко¼и рани¼е нисмо обилазили, далеко од планинских села. На ¼едно¼ коси видела сам део зидиžа и помислила да су се чобани играли. Кад смо пришли да проверимо чему се ради остали смо без речи. Испред нас се указао савршен кружни зид ко¼и ¼е опасивао квадратну простори¼у. Кружница се прекидала на месту где су почиœали темеšни зидови широког ходника, прави као исцртани леœиром – описала нам ¼е тренутак великог откриžа Драгица Премовиž Алексиž, директор „Музе¼а Рас“ у Новом Пазару.

Истраживачка екипа музе¼а, у саставу Светлана Чековиž, НаŸиб Кочан и Владан Видосавšевиž, одмах ¼е кренула у истраживаœе околине и открила темеšе ¼ош три истоветне граевине, квадрате страница 10 метара уписане у кругове пречника 20 метара. Истраживачи су били потпуно збуœени откриžем, ¼ер овакав об¼екат нигде ни¼е забележен!

- Граевине нисмо успели да снимимо са околних виших брда, ¼ер се зидови стапа¼у с околним кршевитим пе¼зажем. Ипак, на¼веžе изненаеœе ¼е уследило кад смо прегледали терен на сателитским мапама на интернету. На снимцима из свемира савршено се ¼асно виде контуре комплекса об¼еката: две квадратне граевине уписане у кругове окренуте су западу, а две ка истоку – испричала нам ¼е Драгица Премовиž Алексиž, показу¼уžи сателитски снимак.

Археолози у шали су назвали сво¼е откриžе „свемирци“ али у збиšи пред œима се испречила шума питаœа. Чему ¼е служио ова¼ комплекс? Каква ¼е симболика квадрата у круговима? Куда су водили ходници из œих? Ко ¼е и када изградио ово култно место у пустоши „српског Тибета“?

- Одлучили смо да ископамо две сонде и покушамо да доемо до неких одговора. Утврдили смо да су зидови укопани у тле и сазидани од два реда камена, чи¼е ¼е лице лепо притесано са споšне и унутрашœе стране об¼еката. Воеœе рачуна о естетици показу¼е да ¼е граевинама придаван велики знача¼. У сонди смо нашли остатке словенске керамике, из периода када истори¼ски извори говоре да ова¼ простор насеšава¼у Срби – причала нам ¼е Драгица Премовиž Алексиž, док смо се журно припремали за последœу кратку експедици¼у на Пештер.

Археолози су одлучили да искористе последœе лепе дане и обиу налазиште, ¼ер žе кише ионако беспутну висораван за œих учинити потпуно непроходном. Мини експедици¼у организовали су „о свом руву и круву“, ¼ер музе¼ ко¼и истражу¼е и чува експонате са територи¼е Старог Раса, са мноштвом споменика ко¼и су увршетни у баштину светске културе, упркос свако¼ логици нема никакво возило, а камоли теренско. Истраживачки тим успео ¼е да дое до откриžа на Пештеру само захваšу¼уžи ентузи¼азму историчара НаŸиба Кочана.

Висораван на 1.150 метара надморске висине окружен ¼е бедемима седам гора: Голи¼ом, £авором, Златаром, £адовником, Озреном, Гиšевом и Жилиндаром. Под ¼аким сунцем по цело¼ Пештери блистале су мистериозне средœовековне камене хумке, остаци старословенских паганских култних места, ко¼е Музе¼ Рас истражу¼е ¼ош од 1997. године. Управо истражу¼уžи ове необичне гомиле камена, пречника од четири до десет метара, истраживачи су дошли и до откриžа светилишта и до наговешта¼а коме ¼е оно било посвеžено. Пе¼заж ¼е подсеžао на речи историчара религи¼е, да су Словени, било пагани или хришžани, увек подизали култна места и гробšа на узвишеœима „ближе богу“. Археолози сматра¼у да те хумке иако не садрже остатке поко¼ника могу да буду гробна места. Наиме, савременици старих Словена оставили су сведочанства да су они спаšивали поко¼нике, а пепео оставšали у посуди на врху хумке или стубу поред œе. С друге стране, овакве гомиле камена су и код других народа, на пример код старих Грка, коришžене као олтари за приношеœе жртава боговима.

- Код свих Словена ¼е био врло разви¼ен култ ватре, ко¼и се временом преобразио у култ огœишта. Поко¼ник ¼е спаšиван ¼ер се сматрало да се œегова душа са димом подиже ка небу, вечном обитавалишту умрлих. Арапски историчар и путописац Масуди оставио ¼е запис: „Управо поменути Срби спаšу¼у се кад умре глава племена и спаšу¼у и сво¼е коœе“. У хумкама на Пештери увек се налази коœска лобаœа или вилица, као и део жрвœа. Историчари религи¼е наводе коœа и жрваœ као симбол Световида, врховног божанства Словена пре примаœа хришžанства – об¼ашœавала ¼е Драгица Премовиž Алексиž.

И на Пештери ¼е посто¼ао ¼ак култ овог божанства обожаваног у цело¼ Слави¼и – земšи Словена ко¼а се у ¼едном периоду средœег века протезала од Северног до Црног мора, сматра¼у научници. На то указу¼е податак да ¼е на¼веžи бро¼ средœовековних хумки пронен на брежуšцима чи¼а су имена повезана с култом Световида и œеговог митског коœа. Брежуšак где ¼е пронаено светилиште окружен ¼е великим бро¼ем хумки, а имена околних узвишеœа указу¼у на култна места где су приношене жртве.

- Много ствари асоцирало нас ¼е на средœовековне хронике у ко¼има ¼е описано светилиште у Аркони, ко¼е ¼е имало унутрашœу квадратну простори¼у, окружену споšним зидом. У œему ¼е ста¼ао Световидов кип са четири главе, од ко¼их су две гледале на исток а две на запад. На исти начин су ори¼ентисани парови об¼еката у комплексу ко¼и смо открили. Неки руски научници тумаче четири главе Световида као представу четири ¼единствена божанства Перуна, Сварога, Ладе и Мокоша. Можда су простори¼е овог светилишта биле посвеžене œима – причала ¼е Драгица Премовиž Алексиž..

На врху суседног бржуšка указале су се камене хумке.

- Нашли смо се пред нечим великим, вероватно ¼единим остацима старословенског светилишта на свету. Надам се да žе држава наžи средства за истраживаœе пре него што доу дивšи копачи и униште ово ¼единствено место, као што су учинили с многим средœовековним локалитетима – коментарисала ¼е Драгица Премовиž Алексиž док се опраштала с мистериозним рушевинама на „српском Тибету“.
РИЗНИЦА ТОПОНИМА

СТАРИ Рас, а нарочито Пештерска висораван праве су ризнице топонима ко¼и су повезани са претхришžанским словенским култовима, кажу научници. На старе Словене подсеžа¼у врло чести називи брда Требиште, Требежиžи, Требиžе, Потреб, ко¼а означава¼у места где ¼е приношена жртва „треба“, а на Добром Дубу, Дубову и сличним местима вероватно су се налазили свети га¼еви храста, сматра¼у научници..

http://www.srbijadanas.net/senzacija-arheolozi-otkrili-staroslovenski-hram-posvecen-svetovidu-na-vrhu-pestera-foto-galerija/

[batbayan]

Ваšево: Археолози пронашли остатке цркве са кра¼а петог века

ВАŠЕВО – На утвреœу £еринин град, у селу Бранговиžу, археолози су открили два реšефа у камену: остатке цркве с кра¼а петог или почетка шестог века, две простори¼е и гробницу. Црква ¼е, по налазима стручœака Завода за заштиту споменика културе из Ваšева, била подигнута преко неке стари¼е граевине из четвртог века, ко¼а ¼е изгорела…

Истраживаœа, иначе, тра¼у веž три године, Министарство културе за œих ¼е издво¼ило 400.000, град на Колубари 200.000 динара, а за комплетно археолошко испитиваœе локалитета – ко¼и се простире на око четири хектара – потребно ¼е много времена.

- Испитали смо северну и западну страну рани¼е откривене цркве – каже Радиво¼е Арсиž, вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе у Ваšеву. – На храм се наставšа¼у две простори¼е ко¼е су касни¼е дограене, а у ¼едно¼ ¼е пронаена сигом озидана гробница, димензи¼а два са ¼едан метар, ко¼а ¼е опšачкана ¼ош у античком периоду.

РУДАРСКИ КРА£ - САМ £еринин град део ¼е низа утвреœа ко¼а посто¼е у ваšевском кра¼у, по чему закšучу¼емо да су служила за заштиту рудника и рударских насеšа – каже археолог Жеšко £еж. – Посто¼аœе сличних утвреœа на Таору, у Кулинама и Брезовицама, показу¼е да ¼е ова¼ простор био стециште металуршке производœе и рударске активности. £ер, по византи¼ским изворима, знача¼не државе старог света, управо на овом простору, имале су важне привредне, металуршке и рударске центре.

Арсиž истиче да ¼е у близини цркве пронаена и гравура винове лозе ко¼а, по првим проценама, потиче из шестог века, и одговара ранохришžанско¼ симболици. Археолози претпоставšа¼у да ¼е то детаš декораци¼е са саме капи¼е, док ¼е остале делове, на¼вероватни¼е, ерози¼а однела ка реци Градац.

- Откривен ¼е ¼ош ¼едан, стари¼и сло¼ из предримског периода, ко¼и могуžе потиче из првог или другог века нове, па све до петог или шестог века пре нове ере, што указу¼е да ¼е простор био насеšен током Римског царства и Византи¼е – каже Владимир Пецикоза, археолог из Истраживачке станице Петница. – Пронаен ¼е велики бро¼ делова керамике, кости¼у и новчиžа, али на¼битни¼е ¼е проналажеœе фрагмената згуре и стаклене пасте, што указу¼е да су у питаœу први архиметалуршки радови у том праистори¼ском, односно раном античком периоду.

Иначе, на основу до сада прикупšених археолошких доказа, може се претпоставити да утвреœе ни¼е било само во¼но, веž делом и цивилно. Стога ¼е пронаена гробница можда припадала каквом црквеном или во¼ном великодосто¼нику…

http://www.srbijadanas.net/valjevo-arheolozi-pronasli-ostatke-crkve-sa-kraja-petog-veka/

[batbayan]

Неготин: Трагови живота од пре 6.000 година

НЕГОТИН – Археолози Музе¼а Кра¼ине и београдског Археолошког института, скоро до кра¼а новембра истраживаžе преистори¼ску прошлост Неготинске Кра¼ине на локалитету Поткапина у Мокраœу. £ер, по досадашœим сазнаœима, овде ¼е живот започео готово 4.000 година пре наше ере, у бакарном добу, а наставио се у гвозденом, бронзаном, те периоду римске доминаци¼е, све до Византи¼е и средœег века. Археолози, предвоени др Александром Капураном и др Александром Булатовиžем, водеžим српским стручœацима за преистори¼у, приликом истраживаœа сонде ван преистори¼ског насеšа на Поткапини, веž су наишли на средœовековну некрополу…

- Три гроба су укопана у граевине ко¼и потичу из византи¼ског периода, са прилозима од стаклене пасте и бакарне жице ко¼и žе прецизни¼е одредити период у ко¼ем ¼е настала ова некропола – об¼ашœава руководилац истраживаœа, др Александар Капуран, научни сарадник Археолошког института.

Ова¼ налаз, шта више, послужиžе и за велики про¼екат етногенезе Срба, ко¼у ради Институт за молекуларну генетику и генетско инжеœерство.

- Археолошка истраживаœа у Мокраœу нису део тог про¼екта, али смо узорке са тог терена узели, ¼ер нам ¼е циš да анализирамо популаци¼у ко¼а ¼е живела у различитим временским пресецима и упоредимо ¼е са садашœицом, како бисмо могли да утврдимо у ко¼о¼ мери су миграци¼е утицале на генетски састав – каже истраживач приправник Слободан Давидовиž.

Иако се за ово насеšе зна од 1976. – после заштитних истраживаœа ко¼е ¼е на том простору спровео археолог €оре £анковиž – систематска истраживаœа, под руководством др Иване Радовановиž, започела су пре три године: захваšу¼уžи сарадœи Музе¼а Кра¼ине, Археолошког института и америчког универзитета Лоренс из Канзаса. Наредних година, по речима археолога Гордана £аœиžа, директора неготинске установе културе, планирано ¼е да се у истраживаœа укšуче и стручœаци ко¼и изучава¼у средœи век…

http://www.srbijadanas.net/negotin-tragovi-zivota-od-pre-6-000-godina/

[batbayan]

Балкис - траг ране Византи¼е на рубу Козаре
Археолошка откриžа на Градини открива¼у та¼не рановизанти¼ског града Балкиса

У селу Горœи Бакинци, на граници општина Градишке и Лакташа, археолози в¼еру¼у да су пронашли рановизанти¼ски град Балкис, ко¼и ¼е коначно уништио аварски каган Ба¼ан у šето 597. године.

Град се веž више децени¼а помиœе у археолошким и истори¼ским изворима, али œегови остаци, све до сада лежали су на градини поменутог села. Био ¼е то, несумšиво, велики св¼етовни и духовни центар, утврено епископско с¼едиште са више базилика и огромним комплексом граевина.

Након изузетног археолошког откриžа 2012. године, када ¼е откривена епископска базилика импозантних димензи¼а, ко¼а ¼е могла да прими више од 500 в¼ерника, истраживаœа су наставšена и током 2013. године. Свега 70 метара источно од откривене базилике пронаена ¼е ¼ош ¼една ранохришžанска базилика са епископском столицом и свештеничким клупама у оквиру олтара, оквирних димензи¼а 22 x 13 метара.

Поред полукружне олтарске апсиде, базилика има полукружну апсиду и на с¼еверном броду. На основу матери¼ала пронаеног током археолошки истраживаœа – камене пластике, римског цри¼епа, римског стакла, клинова, на основу начина градœе и начина украшаваœа камене пластике, може се закšучити да ¼е ова базилика на¼в¼ероватни¼е истовремена са епископском базиликом пронаеном током 2012. године, чи¼и се период егзистенци¼е веже за ври¼еме од 4. до кра¼а 6. ви¼ека.

У с¼еверном броду ове епископске базилике пронаена ¼е и крстионица, ко¼а ¼е д¼елимично оштеžена поставšаœем преградног зида. Да се ради о веома знача¼ном проналаску св¼едочи податак да су у поменутом периоду само епископске цркве могле вршити обред крштеœа.

На основу матери¼алних доказа пронаених током археолошких истраживаœа 2012. и 2013. године, може се реžи да ¼е ово м¼есто било утврени епископски центар. Ри¼еч ¼е при¼е свега о епископским столицама у олтару пронаених базилика, ко¼е директно упуžу¼у на епископско с¼едиште. Ово рановизанти¼ско утвреœе некада ¼е било важан духовни и св¼етовни центар римске провинци¼е Панони¼е, ¼ужно од ри¼еке Саве и западно од ри¼еке Врбас.

Током археолошких истраживаœа 2012. године на импосту стуба пронаена су и имена епископа ко¼и су на¼в¼ероватни¼е служила у ово¼ епископи¼и. Ри¼еч ¼е о епископима: Constantius, Andreas и Constanc. Измеу имена Constantius и Andreas сто¼и латинска ри¼еч sor (sor, sortis – служба), па се може претпоставити да ¼е ¼едан од ових епископа или можда оба служили управо у ово¼ епископско¼ базилици.

С обзиром на то да ¼е комплетна епископска столица пронаена 2012. године у ранохришžанско¼ базилици саграена од олтарских плоча, ко¼е се на основу аналоги¼е дату¼у у ври¼еме 4. ви¼ека, посто¼и могуžност да су по¼едини фрагменти олтарских плоча пренесени из маœе базилике пронаене 2013. године. Потом су на¼в¼ероватни¼е као реликви¼а, уграене у ову епископску столицу током велике £устини¼анове обнове источног царства 527-565. године, када ¼е ова епископска базилика на¼в¼ероватни¼е и обновšена.

Кроз археолошке изворе наводи се и теори¼е, да близина дви¼е ранохришžанске базилике упуžу¼е на могуžност, да ¼е ¼една базилика била посвеžена култу мученика ко¼и ¼е владао у овом кра¼у, док ¼е друга служила за литурги¼ске обреде. Меутим, све ово су претпоставке, ко¼е žе се потврдити или демантовати до кра¼а археолошких истраживаœа, када žемо имати доста сигурни¼е резултате.

Поред истраживаœа епископских базилика, истраживаœа су раена и на простору горœег града, гд¼е ¼е пронаен дио веžе граевине, али истраживаœима ¼е обухваžена само ¼една комплетна простори¼а, са низ сус¼едних граевина. На¼знача¼ни¼и налаз представšа¼у римске кованице восковоа Валентини¼ана I (364-375) *и Граци¼ана (367-383), као и бронзани полуфолис кован у Константинопоšу након прве реформе цара Анастаси¼а I 498. године. Тада долази до увоеœа ознаке за апоене бронзаног новца, ко¼е су изражене у нуми¼има. Бронзани новац ко¼и ¼е имао на¼веžу номиналну ври¼едност ¼е фолис, а пронаена кованица представšа полу фолис са ознаком ''К'' на реверсу и има вр¼едност 20 нуми¼а. Оваква производœа бронзаног новца активна ¼е све до 512. године, када долази друга Анастаси¼ева реформа и фолис се повеžава у величини и грамажи.

Пронаен ¼е и велики бро¼ римске керамике, клинова од гвожа, римског стакла, фрагмената стри¼еле, римских ножева, веžа бронзана апликаци¼а крста, те велики бро¼ фрагмената римске цигле хиокауста кроз ко¼е ¼е стру¼ао топао ваздух зидовима и подовима. Све ово указу¼е на високи стандард простори¼а горœег града, гд¼е ¼е на¼в¼ероватни¼е столовао œегов владар.

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=38468