Нови Бече¼: У налазишту наени предмети стари 7.000 година
На локалитету "Борош" откривено археолошко налазиште у коме ¼е пронаен велики бро¼ предмета ко¼и žе помоžи у реконструкци¼и живота од пре чак 7.000 година
НОВИ БЕЧЕ£ - У близини Новог Бече¼а на 15 километара од центра те вароши, на локалитету "Борош" откривено ¼е археолошко налазиште на ко¼ем су ¼уче завршена прва ископаваœа у ко¼има ¼е пронаен велики бро¼ различитих предмета ко¼и žе научницима помоžи да остваре главни циš - реконструишу живот од пре чак 7.000 година.
Да ¼е реконструкци¼а живота, односно унутрашœости и споšашности ¼едне куžе из винчанског касно неолитског периода и упознаваœе шире ¼авности са начином живота, исхране, градœе и свега другог из тог праистори¼ског доба главни циš овог про¼екта, Таœугу ¼е потврдио и археоботаничар у Музе¼у Во¼водине Александар Медиž, ко¼и ¼е руководилац про¼екта на терену.
"Šуди када оду у музе¼е виде по неку лепу ствар, заинтересу¼у се за то, меутим у музе¼има тренутно не можете да видите како ¼е изгледао прави живот у периоду из кога та¼ предмет потиче. Ми желимо да то променимо и да покушамо да реконструишемо ¼едну целу куžу, са целокупним инвентаром, са свим оним што се налазило у œо¼, тако да šуди када уу унутра могу да осете и мирис и укус те куžе и да виде како ¼е изгледао распоред у œо¼", рекао ¼е Медиž.
Он ¼е казао да су археолози на локалитету "Борош" имали среžу да су пронашли куžу из касно неолитског доба у ко¼о¼ ¼е дошло до пожара, па су се зидови због пожара срушили и то тако да су поклопиили и готово у потпуности сачували на свом месту све оно што ¼е тог тренутка било у куžи, па ¼е на том локалитету пронаено петнаестак веома очуваних посуда, алатки, накита и фигурина.
Радови на том про¼екту, по речима руководиоца технолошког одеšеœа у Музе¼у Во¼водине Ти¼ане Станковиž - Пештерац, почели су априлу месецу ове године када ¼е та¼ локалитет истражен посебним врстама геофизичке проспекци¼е, а геомагнетна и геоелектрична проспекци¼а су помогле археолозима да сазна¼у шта се налази испод земšе и дале су тачну слику локалитета.
"Ради се о огромном каснонеолитском насеšу површине око седам хектара, ко¼е ¼е било оивичено или уоквирено дубоким ровом. Куžе су биле квадратног облика и различито су зракасто распореене у насеšу, односно ни¼е било никаквих низова куžа", об¼аснила ¼е Станковиž - Пештерац.
По œеним речима, тренутно се на платоу истражу¼е ¼една од куžа, а испод тог платоа, односно рова, налази се друга куžа ко¼а ¼е била на перифери¼и насеšа и ко¼а се такое истражу¼е, а обе куžе, како ¼е истакла Станковиž - Пештерац, дале су обиšе налаза на основу ко¼их ¼е могуžе утврдити ко¼е културе су живеле на том месту и за сада се може претпоставити да ¼е реч о потиско¼ и о винчанско¼ култури.
Винчанска култура, како ¼е об¼аснио Александар Медиž, носи назив по чувеном налазишту Винча, ради се о огромно¼ неолитско¼ култури и на овим просторима има додир са потиском културом ко¼а долази са севера, има додир са Карпатима и œима су доступне све сировине ко¼е су у неолиту биле веома знача¼не.
"Потсеžам да у то време ни¼е посто¼ао метал и они су за све сво¼е потребе морали некако да се снау са кремеœем. И ми смо имали ¼едну малу пробу и утврдили смо да то ¼ако добро иде, ¼ер су сечива изузетно оштра", рекао ¼е Медиž дода¼уžи да ¼е посто¼ала нека врста размене измеу потиске и винчанске културе у ко¼има су у замену за кремеœе и друге камене сировине доби¼ане разне шкоšке ко¼е су неким речним путевима допремšене са Медитерана и накит карактеристичан за медитеранско подневšе.
Археолог Илдико Медиž рекла ¼е Таœугу да ¼е археолох аматер £ован Бакалов ¼едан од на¼заслужни¼их за то да уопште дое до ископаваœа на поменутом локалитету, ¼ер ¼е он ¼ош пре 30 година ту почео да сакупšа интересантне предмете.
"Почетком ове године у посету су нам дошли неки наши другари археолози из Немачке из института за праистори¼у из Кила и тражили су неко ново место где би могли да истражу¼у и ми смо их, познава¼уžи Бакалова одвели на та¼ локалитет где су се они одушевили виеним и веž у априлу су кренули са геомагнетним и геоморфолошким истраживаœима", каже Илдико Медиž, дода¼уžи да су истраживаœа показала да се ради о изузетно очуваном насеšу.
Илдико Медиž каже да ¼е на локалитету "Борош" пронаено петнаестак изузетно очуваних посуда, меу ко¼има и прелепо украшени пехар, али и две фигурине, ¼една у облику рибе, а друга у облику неке веžе животиœе ко¼а подсеžа на краву, као и огромни ¼елеœи рогови на основу ко¼их се може реžи да се радило о ¼елену капиталцу.
Као доказ да се на том подруч¼у вршила трговина, односно размена измеу винчанске и потиске културе Илдико наводи чиœеницу да су археолози током ископаваœа пронашли ¼едну посуду ко¼а ¼е била окренута наопачке, потпуно очувана, а да су у œено¼ унутрашœости пронаене десетине медитеранских шкоšки, као и да ¼е пронаено доста сировина оксиди¼ана ко¼е потичу са Карпата.
Александар Медиž ¼е истакао да ¼е план да се ова¼ про¼екат интернационализу¼е, односно да се нашим и немачким археолозима прикšуче и колеге из Мадарске из Сегединског музе¼а и из Румуни¼е из Темишварског музе¼а.
"Жеšа нам ¼е да направимо ¼едну тро¼ну екипу ко¼о¼ žе се прикšучити Немци, како би ово постао ¼едан диван европски про¼екат. Сви они су одушевšени том иде¼ом и они су сви изразили жеšу да учеству¼у од следеžе године па, ¼а се надам, наредних десетак година како би истражили ово насеšе како доличи 21. веку, мултидисциплинарно са свим могуžим анализама", казао ¼е Медиž.
Први радови на ископаваœима на локалитету "Борош" завршени су ¼уче, али по речима Александра Медиžа, ту се прича не завршава и тек сада креžе научни рад по различитим дисциплинама.
"Много ¼е веžи бро¼ научника ко¼и žе тек сада да крену са радом. Прикупили смо ¼ако пуно узорака да би они могли да се баве науком. Овде има ¼ако пуно "олога", ово ¼е мултидисциплинарна прича у ко¼о¼ имамо археоботаничаре, археозоологе, геофизичаре, геоморфологе, геологе и си¼асет научних дисциплина без ко¼их више археологи¼а у 21. веку ни¼е могуžа и не посто¼и", закšучио ¼е Медиž.
На локалитету "Борош" откривено археолошко налазиште у коме ¼е пронаен велики бро¼ предмета ко¼и žе помоžи у реконструкци¼и живота од пре чак 7.000 година
НОВИ БЕЧЕ£ - У близини Новог Бече¼а на 15 километара од центра те вароши, на локалитету "Борош" откривено ¼е археолошко налазиште на ко¼ем су ¼уче завршена прва ископаваœа у ко¼има ¼е пронаен велики бро¼ различитих предмета ко¼и žе научницима помоžи да остваре главни циš - реконструишу живот од пре чак 7.000 година.
Да ¼е реконструкци¼а живота, односно унутрашœости и споšашности ¼едне куžе из винчанског касно неолитског периода и упознаваœе шире ¼авности са начином живота, исхране, градœе и свега другог из тог праистори¼ског доба главни циš овог про¼екта, Таœугу ¼е потврдио и археоботаничар у Музе¼у Во¼водине Александар Медиž, ко¼и ¼е руководилац про¼екта на терену.
"Šуди када оду у музе¼е виде по неку лепу ствар, заинтересу¼у се за то, меутим у музе¼има тренутно не можете да видите како ¼е изгледао прави живот у периоду из кога та¼ предмет потиче. Ми желимо да то променимо и да покушамо да реконструишемо ¼едну целу куžу, са целокупним инвентаром, са свим оним што се налазило у œо¼, тако да šуди када уу унутра могу да осете и мирис и укус те куžе и да виде како ¼е изгледао распоред у œо¼", рекао ¼е Медиž.
Он ¼е казао да су археолози на локалитету "Борош" имали среžу да су пронашли куžу из касно неолитског доба у ко¼о¼ ¼е дошло до пожара, па су се зидови због пожара срушили и то тако да су поклопиили и готово у потпуности сачували на свом месту све оно што ¼е тог тренутка било у куžи, па ¼е на том локалитету пронаено петнаестак веома очуваних посуда, алатки, накита и фигурина.
Радови на том про¼екту, по речима руководиоца технолошког одеšеœа у Музе¼у Во¼водине Ти¼ане Станковиž - Пештерац, почели су априлу месецу ове године када ¼е та¼ локалитет истражен посебним врстама геофизичке проспекци¼е, а геомагнетна и геоелектрична проспекци¼а су помогле археолозима да сазна¼у шта се налази испод земšе и дале су тачну слику локалитета.
"Ради се о огромном каснонеолитском насеšу површине око седам хектара, ко¼е ¼е било оивичено или уоквирено дубоким ровом. Куžе су биле квадратног облика и различито су зракасто распореене у насеšу, односно ни¼е било никаквих низова куžа", об¼аснила ¼е Станковиž - Пештерац.
По œеним речима, тренутно се на платоу истражу¼е ¼една од куžа, а испод тог платоа, односно рова, налази се друга куžа ко¼а ¼е била на перифери¼и насеšа и ко¼а се такое истражу¼е, а обе куžе, како ¼е истакла Станковиž - Пештерац, дале су обиšе налаза на основу ко¼их ¼е могуžе утврдити ко¼е културе су живеле на том месту и за сада се може претпоставити да ¼е реч о потиско¼ и о винчанско¼ култури.
Винчанска култура, како ¼е об¼аснио Александар Медиž, носи назив по чувеном налазишту Винча, ради се о огромно¼ неолитско¼ култури и на овим просторима има додир са потиском културом ко¼а долази са севера, има додир са Карпатима и œима су доступне све сировине ко¼е су у неолиту биле веома знача¼не.
"Потсеžам да у то време ни¼е посто¼ао метал и они су за све сво¼е потребе морали некако да се снау са кремеœем. И ми смо имали ¼едну малу пробу и утврдили смо да то ¼ако добро иде, ¼ер су сечива изузетно оштра", рекао ¼е Медиž дода¼уžи да ¼е посто¼ала нека врста размене измеу потиске и винчанске културе у ко¼има су у замену за кремеœе и друге камене сировине доби¼ане разне шкоšке ко¼е су неким речним путевима допремšене са Медитерана и накит карактеристичан за медитеранско подневšе.
Археолог Илдико Медиž рекла ¼е Таœугу да ¼е археолох аматер £ован Бакалов ¼едан од на¼заслужни¼их за то да уопште дое до ископаваœа на поменутом локалитету, ¼ер ¼е он ¼ош пре 30 година ту почео да сакупšа интересантне предмете.
"Почетком ове године у посету су нам дошли неки наши другари археолози из Немачке из института за праистори¼у из Кила и тражили су неко ново место где би могли да истражу¼у и ми смо их, познава¼уžи Бакалова одвели на та¼ локалитет где су се они одушевили виеним и веž у априлу су кренули са геомагнетним и геоморфолошким истраживаœима", каже Илдико Медиž, дода¼уžи да су истраживаœа показала да се ради о изузетно очуваном насеšу.
Илдико Медиž каже да ¼е на локалитету "Борош" пронаено петнаестак изузетно очуваних посуда, меу ко¼има и прелепо украшени пехар, али и две фигурине, ¼една у облику рибе, а друга у облику неке веžе животиœе ко¼а подсеžа на краву, као и огромни ¼елеœи рогови на основу ко¼их се може реžи да се радило о ¼елену капиталцу.
Као доказ да се на том подруч¼у вршила трговина, односно размена измеу винчанске и потиске културе Илдико наводи чиœеницу да су археолози током ископаваœа пронашли ¼едну посуду ко¼а ¼е била окренута наопачке, потпуно очувана, а да су у œено¼ унутрашœости пронаене десетине медитеранских шкоšки, као и да ¼е пронаено доста сировина оксиди¼ана ко¼е потичу са Карпата.
Александар Медиž ¼е истакао да ¼е план да се ова¼ про¼екат интернационализу¼е, односно да се нашим и немачким археолозима прикšуче и колеге из Мадарске из Сегединског музе¼а и из Румуни¼е из Темишварског музе¼а.
"Жеšа нам ¼е да направимо ¼едну тро¼ну екипу ко¼о¼ žе се прикšучити Немци, како би ово постао ¼едан диван европски про¼екат. Сви они су одушевšени том иде¼ом и они су сви изразили жеšу да учеству¼у од следеžе године па, ¼а се надам, наредних десетак година како би истражили ово насеšе како доличи 21. веку, мултидисциплинарно са свим могуžим анализама", казао ¼е Медиž.
Први радови на ископаваœима на локалитету "Борош" завршени су ¼уче, али по речима Александра Медиžа, ту се прича не завршава и тек сада креžе научни рад по различитим дисциплинама.
"Много ¼е веžи бро¼ научника ко¼и žе тек сада да крену са радом. Прикупили смо ¼ако пуно узорака да би они могли да се баве науком. Овде има ¼ако пуно "олога", ово ¼е мултидисциплинарна прича у ко¼о¼ имамо археоботаничаре, археозоологе, геофизичаре, геоморфологе, геологе и си¼асет научних дисциплина без ко¼их више археологи¼а у 21. веку ни¼е могуžа и не посто¼и", закšучио ¼е Медиž.
Comment