Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Археолози из Срби¼е на скупу у Врбасу Штампа

У Музе¼ско¼ збирци Културног центра Врбаса одржан ¼е дводневни редовни ¼есеœи састанак секци¼е за средœовековну археологи¼у Српског археолошког друштва. Првог дана скупа разматрала су се актуелна истраживаœа на поšу средœовековне археологи¼е у Срби¼и и на¼ближем окружеœу, а другог дана ¼е организован обилазак Врбаса и околине. Састанку ¼е присуствовало тридесетак археолога из Срби¼е и ¼една гошžа из Бугарске. Уводни реферат ко¼и се односио на истори¼ат археолошких истраживаœа у Врбасу поднела ¼е Весна Гргуревиž, археолог у Музе¼ско¼ збирци.

"Имали смо прилику да чу¼емо више реферата, а за нас ¼е ¼адан од на¼знача¼ни¼их био реферат Небо¼ше Стано¼ева, руководиоца истраживаœа на Чарноку и Шуваковом салашу, о нашим средœовековним локалитетима. Археолози ко¼и су посетили Врбас показали су заинтересованост за ова места, посебно за Шуваков салаш. Према мишšеœу стручœака са Филозофског факултета и из Завода за заштиту споменика, ради се о богатом насеšу ко¼е заслужу¼е тамеšни¼е истраживаœе. Због свега при¼авили смо се на конкурс за средства ко¼а додеšу¼е АП Во¼водина, како би се радови на овом месту обновили", рекла ¼е Гргуревиž и на¼авила помоž арехеолога из Бече¼а, Сомбора и Суботице у евентуалном новом истраживаœу. Она ¼е истакла да ¼е одржаваœе оваквог састанка у Врбасу било веома важно за промоци¼у Музе¼ске збирке и œених активности, посебно ради успоставšаœа сваког вида сарадœе.

Као посебно важно Гргуревиž ¼е истакла да ¼е окупšаœе археолога у Врбасу искоришžено за снимаœе филма о археолошким активностима. "Направšено ¼е десетак интерв¼уа са врхунским археолозима. Идуžе године снимаžе се матери¼ал на терену и будуžи филм промовисаžе ову делатност кроз приближаваœе šудима наших археолошких локалитета", рекла ¼е Гргуревиž

http://www.vrbas.net/info/3269-2013-11-06-14-12-00

[batbayan]

Божанска географи¼а Старог Раса

Нови Пазар – Истражу¼уžи та¼анствене српске хумке из претхришžанског периода на Пештерско¼ висоравни археолози „Музе¼а Рас“ су кра¼ем октобра открили остатке старословенског светилишта. Граевина ко¼а се види и на сателитским снимцима одговара средœовековним сведочанствима да су словенски храмови ста¼али на врховима брегова с олтаром на источно¼ страни.
На брегу археолози су уочили правилну стреласту формаци¼у од мистериозних средœовековних хумки, а сателитски снимци открива¼у да ¼е камена „стрела“ усмерена ка светилишту! Научници призна¼у да ¼ош нису утврдили чему су тачно служиле хумке сложене на простору пречника од четири до десет метара.
„Приликом првих извиаœа С¼еничко-пештерске висоравни мислило се да ¼е реч о праистори¼ским некрополама. Истраживаœа су показала да су хумке начиœене у периоду од 9. до кра¼а 11. века. У œима су наени остаци ломача, кости животиœа ко¼е су жртвоване или спаšене с поко¼ником, као храна за загробни живот. Има и много изломšене словенске керамике, личних предмета, накита, алата“, каже археолог Драгица Премовиž, директор „Музе¼а Рас“.
Она наводи да су истражене десетине хумки, а да су се само у ¼едно¼ налазили остаци поко¼ника. То не искšучу¼е могуžност да ¼е реч о гробним местима, ¼ер су Словени у прехришžанско време спаšивали поко¼нике, а пепео ставšали у посуде на врху хумки. Ипак, посто¼и могуžност и да су хумке архаични олтари на ко¼има су приношене жртве боговима. За разрешаваœе ових недоумица, археолози користе детаšне топографске мапе.
„Стари Рас, а нарочито С¼еничко-пештерска висораван су ризница топонима из словенске митологи¼е. Имена локалитета су шифре ко¼е открива¼у œихову намену или име божанства коме су ту приношене жртве. Пример ¼е локалитет Кобиšка с великим бро¼ем хумки, у ко¼има су пронаени делови коœских лобаœа, а налази се испод врха Кобилица. То повезу¼е поко¼нике са старословенским култом коœа, а могуžе ¼е да су ту жртве приношене божанствима – коœаницима: Световиду, Перуну, Сварогу, Хорсу или Тро¼ану“, каже Драгица Премовиž.
На мапама Старог Раса мноштво ¼е Световидових топонима: Видово, Витуш, Витош, Видачица, Видина глава. По Перуну се зову Перуника, Перуничиžи, Перово брдо и неколико Перових врхова. Тро¼ан и Троглав су „резиденци¼е“ ноžног ¼ахача с три главе, а по богиœи šубави Лади зова се брдо и предео Ладовиžи. У околини С¼енице на¼поштовани¼и ¼е био бог Волос, чи¼и ¼е симбол бик. Œему имена дугу¼у Влашиž, Влашица, Влас, Велики Влас, Власово, Влашко, Влашки мост.
„Цела истори¼ско-географска област Стари Влах названа ¼е по божанству чи¼е ¼е староруско има Волос, а ¼ужни¼е су га звали Влас, Влаш или Влашиž. Сазвеже Пле¼ада код нас се зове Влашиžи – Власови синови. По Волосу су названи и Власи, пастирски народ С¼еничко-пештерске висоравни, поштоваоци бога заштитника сточарства, а не романизовано предсловенско становништво, како неки тврде. То доказу¼е и стотинак старословенских хумки на падини Влашки гроб“, каже Драгица Премовиž.
Тро¼ан и Свети €оре
Посебно место на „божанско¼ мапи“ има брдо Тро¼ан, на рубу Пештерског поšа, некадашœег ¼езера.
„По веома старо¼ легенди у ¼езеру испод Тро¼ана ¼е живела троглава ажда¼а, или водени бик коме су жртвоване дево¼ке. Када ¼е на ред дошла кнежева кžи, наишао ¼е коœаник свети €оре, убио ажда¼у и спасао дево¼ку. У поднож¼у Тро¼ана ¼е извор €уревица, код кога су се и хришžани и муслимани окупšали на €уревдан. Легенда и обича¼ представšа¼у остатке Тро¼ановог култа“, наводи Драгица Премовиž.

http://www.vaseljenska.com/kultura/bozanska-geografija-starog-rasa/

[batbayan]

Београдске приче: Света Петка ¼е почивала на Калемегдану

На¼важни¼а средœовековна православна црква у Београду налазила се на Доœем граду. Саборни православни храм чувао на¼знача¼ни¼е реликви¼е, попут чудотворне иконе Богородице
На¼важни¼и православни храм средœовековног Београда био ¼е посвеžен Успени¼у Пресвете Богородице и налазио се на садашœем узвишеœу изнад доœег калемегданског града. То ¼е било убедšиво на¼битни¼е духовно окупšалиште наших предака пре него што ¼е у œега стигао Суле¼ман, отомански осва¼ач, 1521. године.
Тада ¼е храм претворен у Ÿами¼у и тако ¼е ова граевина посто¼ала наредна два века, пре него што ¼е нестала у аустри¼ско-турском сукобу у друго¼ децени¼и 18. века. Када нас стручœаци подсете какве драгоцености су се некада налазиле у овом храму, схватамо колико ¼е ово било битно место у прошлости овог народа…
Црква упориште
- Урбанизаци¼а Срби¼е ¼е доста позна, и креžе од 14. века са напретком рударства – каже за „Новости“ др Марко Поповиž, научни саветник Археолошког института. – Срби¼а до тада нема урбану престоницу, како ¼е било у доба Немаœиžа, са владарским двором и комплексом дворова. Тек после доласка деспота Стефана, ко¼и Београд претвара у сво¼у престоницу, град доби¼а урбану физиономи¼у ко¼а ¼е потпуно ¼еднака другим урбаним центрима оновремене Европе. У оквиру града била ¼е и главна градска црква, у оно време веž организована као манастир и седиште митрополита. У 15 веку се каже да ¼е то Успенски манастир.

У то време наш град био ¼е главно хришžанско упориште ко¼е ¼е требало да спречи продор Османли¼а ка центру Европе. Зато ¼е деспот био близак са Маарима, ¼ер су имали за¼едничку претœу: продор Турака са истока.
- Београд ¼е имао епископи¼у ¼ош у ранохришžанско време, пре четвртог века, да би у 11. веку црквена организаци¼а била врло ¼ака, а градска црква ¼е имала сво¼е светиœе – наставšа др Поповиž. – То ¼е значило да му ¼е популаци¼а била озбиšна и христи¼анизована. У том храму налазила се чувена чудотворна икона Богородице, ко¼а žе касни¼е вековима бити чувана као заштитница града. Она се помиœе и почетком 14. века када ¼е краšица Симонида дошла овде да посети краšа Драгутина и œегову супругу и да се посебно поклони чудотворно¼ икони.
Реликви¼е
Чудотворна икона чувана ¼е у Храму Успени¼а Пресвете Богородице као на¼веžа београдска светиœа до 1521. године, када у град улазе Османли¼е. У том тренутку су, поред ове иконе, у цркви чуване мошти Свете Петке, део мошти¼у свете царице Теофане, и реликви¼ар са деловима руке светога цара Константина Великог. То ¼е било неизрециво вредно духовно благо православних становника Београда.
После осва¼аœа града, Суле¼ман протеру¼е знача¼ан део српског становништва пут Константинопоšа, односно Цариграда, односно Истанбула и тамо их насеšава у ободно насеšе ко¼е се звало Белиград махала. И данас у том граду посто¼и Белиград ормани или Београдска шума, прелепи парк ко¼и ¼е добио име по нашим прецима ко¼и су морали да буду исеšени у околину Истанбула. Они су били задужени за одржаваœе водовода и извора из ко¼их се ова¼ град снабдевао водом.
- Тако ¼е султан Србима дозволио да поред цариградског бедема подигну Цркву Богородице Београдске, што ¼е била велика привилеги¼а – дода¼е др Поповиž. – Мошти свете Петке ¼е под султановом уценом откупио цариградски патри¼арх, да их владар не би уништио, а у 17. веку оне су уступšене влашком во¼води, па су сада у граду £аши, у Румуни¼и. Тада се губи траг београдске иконе Богородице. Нажалост, Цркву Богородице Београдске, ко¼а ¼е убрзо прешла у грчке руке, спалили су Турци. Све до тог дана у œо¼ су биле српске иконе са сигнатурама из 16. века.
Истраживаœа
Пре неколико децени¼а Београд ¼е имао скромне податке и бро¼на предаœа о посто¼аœу Храма Успени¼а Пресвете Богородице, али пред археолозима ¼е остао задатак да их научно потврде. Др Поповиž ¼е истраживаœа почео ¼ош као студент, да би 1968. године и водио про¼екат испред београдског Завода за заштиту споменика. £едно од основних питаœа за све истраживаче било ¼е: где се налазила црква Успени¼а Пресвете Богородице?
- Посебну мотиваци¼у добили смо после откриžа дела мермерног надвратника те разорене цркве, ко¼и ¼е пронаен у депони¼и камена у Доœем граду. Из œега се сазнало да ¼е цркву обновио деспот Стефан Лазаревиž, да ¼о¼ ¼е призидао певнице, али та¼ камен, сам по себи ни¼е могао да покаже где ¼е црква била.
Тада наступа тежак део истраживаœа и прикупšаœе разнородних планова и извора расутих по различитим деловима Европе. На¼зад, када су археолози анализом одредили шире место где ¼е храм могао да се налази, 1977. године кренули су у сондаже и дошли до поражава¼уžег резултата да ¼е цео простор денивелисан за око шест до седам метара у доба аустри¼ске власти током првих децени¼а 18. века. На простору где су очекивали да žе наиžи на цркву, ни¼е било ничега!

- У падини смо уочили зидове ко¼и су вирили. Они су били око 20 метара испод насипа, па нас ¼е чекао огроман посао – морали смо да скинемо 20.000 кубних метара земšе, очистили смо стене на ко¼има сто¼и Горœи град и у поднож¼у смо открили релативно добро очуване остатке Митрополи¼ског двора, али не и цркве. Додуше, остаци и положа¼ двора тачно су нам показали место на ко¼ем ¼е могла да буде црква.
Тако ¼е, од саме цркве, пронаен део надвратника, део камене посуде за бого¼авšенску водицу ко¼а ¼е пронаена у припрати. Ураена ¼е слично као и пластична декораци¼а у Šубостиœи што говори да тачно одговара времену када ¼е деспот Стефан обнавšао цркву. Посебно узбудšив налаз ¼е било парче бронзе, ко¼е ¼е било део црквеног звона!
- Оно нам ¼е показало да су Турци, на лицу места, кра¼ саме цркве, разбили црквена звона и претопили бронзу, али ¼е ¼едно мало парче остало, са делом žириличног натписа од три слова. То ¼е било довоšно да знамо да смо открили део звона са овог драгоценог храма. За утеху, остали су знача¼ни остаци Митрополи¼ског двора, огромна граевина од ко¼е ¼е остао подрум, део приземšа, и чак ¼едан мали део зида ко¼и би могао да одговара нивоу спрата. Димензи¼е основе су чак 30 са 60 метара.
Др Поповиž об¼ашœава да се у двору налазила велика сала са ¼едном пеžи, али и ¼една фонтана кроз ко¼у ¼е протицала вода.
- Мо¼а ¼е претпоставка да ¼е реч и о данас посто¼еžем извору Свете Петке и да ¼е вода акумулирана у велико¼ цистерни ко¼а се налазила измеу двора и цркве – каже др Поповиž. – Разлог посто¼аœа те цистерне ¼е искšучиво посебност те воде, пошто су се са друге стране зида испред олтара налазиле мошти Свете Петке.
bgd-crkva-MALA3
Извор ¼е, иначе, остао у памžеœу Београана све време турске окупаци¼е, ¼ер хришžани нису могли да улазе у твраву нити посеžивати извор све до прве аустри¼ске окупаци¼е ко¼а ¼е почела 1717. године. Чим им ¼е то омогуžено, хришžани су почели толико масовно да долазе, да ¼е чак аустри¼ски командант записао како ¼е одржаваœе реда врло компликовано.
Граевина, ко¼у су Османли¼е претвориле у Ÿами¼у коначно ¼е пострадала управо у опсади из 1717. године. Како об¼ашœава наш саговорник, у œено¼ непосредног близини налазио се караван – сара¼ султана Суле¼мана, ко¼и су Турци користили као складиште барута. Током битке Аустри¼анци су погодили то складиште, а страховита експлози¼а ко¼а ¼е уследила уништила ¼е све средœовековна здаœа и читаву урбану структуру ко¼а ¼е преостала у Доœем граду.
На месту поред Митрополи¼ског двора, где су археолози закšучили да се налазио олтар некадашœе цркве, стручœаци су поболи импровизовани крст како би означили место некадашœег на¼важни¼ег саборног београдског храма.
ами¼а
После пада Београда у отоманске руке 1521. године, султан Суле¼ман ¼е претворио Храм Успени¼а Пресвете Богородице у Ÿами¼у, и одмах по осва¼аœу града одржао у œо¼ прво исламско богослужеœе. Храм ¼е од тада, па до œеговог коначног нестанка са калемегданског лица био Ÿами¼а.
Монашке кели¼е
У стени изнад Митрополи¼ског двора налазе се две омаœе вештачке пеžине. Стручœаци „Београдске твраве“ рекли су нам како ни¼е искšучено да су то биле кели¼е у ко¼има су били испосници, односно средœовековни београдски монаси.
Настанак Престонице
Старо предаœе каже да ¼е деспот Стефан током шетœе Крушевцем срео ¼едног од малобро¼них ветерана Косовске битке, ко¼и ¼е преживео сукоб, али му ¼е лице било у ожиšцима. Он ¼е, наводно, младом деспоту саветовао да потражи другу престоницу, што ¼е ова¼ на кра¼у и урадио. Рекао му ¼е да потражи „место где се ветрови, воде и царства судара¼у“ и тако ¼е избор пао на Београд.

http://www.mitropolija.com/beogradske-price-sveta-petka-je-pocivala-na-kalemegdanu/

[batbayan]

У току санаци¼а "Кастела"

Реконструкци¼а твраве "Кастел" тече планираном динамиком. До сада ¼е ураен дио ¼ужних бедема, а у току су радови на "Кули пет" и на "Камено¼ згради".

На¼више посла ¼е на "Кули пет", од ко¼е су били сачувани само темеšи и ди¼елови доœе зоне зидова. Ископана ¼е земšа за израду темеšних тачака и озидани су масивни камени зидови. Мили¼ана Окиš, из Завода за културно - истори¼ско насли¼ее РС, каже да се зида на стари начин, а користе се испуне од камена и кречног малтера. "Кула пет" биžе покривена шиндром, а користе се потпуно аутентичне технологи¼е.

Обавšено ¼е и зидаœе недоста¼уžих ди¼елова камених зидова, и то првенствено ¼ужног бедема. У току ¼е санаци¼а "Камене зграде" и улазне капи¼е у с¼еверном бедему. "Камена зграда" ¼едини ¼е сачувани об¼екат из аусторугарског периода. Након адаптаци¼е, у зграду žе бити см¼ештен Музе¼ Града Баœалука. Про¼екат се финансира из Фондова Европске уни¼е, а ври¼едност радова у ц¼елини девет ¼е око 2, 5 милона евра.

"Оно што ¼е велика неизв¼есност, то ¼е кад се крене у санаци¼у, шта žе се урадити и шта žе се наžи. Много ¼е изненаеœа, при¼е свега морамо водити рачуна да се обезб¼еди стабилност свих бедема", истакао ¼е Александар Цви¼ановиž, директор ЗИБЛ-а, ко¼и надгледа радове.

У плану за наредну годину ¼е реконструкци¼а ц¼елине два, у ко¼о¼ ¼е šетна сцена и Културни центар. Кроз фондове ЕУ за ревитализаци¼у ц¼елине два, веž су обезби¼еена средства, а израена ¼е и техничка документаци¼а. Планирано ¼е да се ова средства утроше за реконструкци¼у кула три и четири, подземног арсенала, те ди¼ела бастиона и бедема ко¼и су саставни дио ц¼елине два.

“Отвараœем и завршетком ц¼елине девет и ц¼елине два обезб¼едиžе се простор за употребу свих граана, и може се очекивати да се ти радови заврше у наредне дви¼е године, и да капацитет "Кастела" у велико¼ м¼ери буде искоришžен”, каже за РТРС Невена Предо¼евиž, сав¼етница за граевинарство, урбанизам и комуналне д¼елатности у АСБЛ.

Поступак ревитализаци¼е Кастела прате и археолози, како евентуална археолошка налазишта не би била уништена. До сада су током реконструкци¼е на¼стари¼ег истори¼ског споменика у Баœалуци, пронаени предмети из 17. и 18. ви¼ека, а меу œима и ¼едно потпуно очувано ¼а¼е.

Радове изводи предузеžе „Поробиž“ из Требиœа, а надзор над радовима обавšа Завод за изградœу Баœалука.

http://www.rtrs.tv/program/tekst.php?id=2002

[batbayan]

На¼веžе откриžе у Сплиту у последœих 100 година

Диоклеци¼анова палата у Сплиту добила ¼е важан атрибут – у прометно¼ улици откривен ¼е антички амфитеатар из 4. века. У складу с политиком касног царства, палата га ¼е морала имати, саопштено из локалног Конзерваторског одеšеœа.

Сплитски археолози пронашли су у центру града остатке античког амфитеатра с почетка четвртог века, чиме ¼е Диоклеци¼анова палата добила важан атрибут, озваничило ¼е сплитско Конзерваторско одеšеœе.

„Реч ¼е о с¼а¼ном локалитету ко¼и се налази на на¼важни¼о¼ саобраžа¼ници Сплита, али због овог откриžа неžемо зауставити живот у граду. Локалитет žемо конзервирати и привремено затрпати све док се не припреми œегова презентаци¼а“, навео ¼е шеф Конзерваторског одеšеœа Радослав Бужанчиž.

Otkrice u Splitu, foto 1.jpg
Амфитеатар из 4. века
Како ¼е об¼аснио, презентаци¼а ни¼е ¼едноставна, али ¼е могуžа уз додатна средства, преноси агенци¼а Хина.

„У разговору с челницима града договорено ¼е да ангажу¼емо фондове Европске уни¼е. Тако žемо створити ¼едан вредан про¼ект ко¼и žе у 'срцу' Сплита приказати споменик изузетног квалитета“, нагласио ¼е Бужанчиž.

Према на¼нови¼им налазима истраживаœа ко¼а ¼ош тра¼у, откривено ¼е да се не ради о позоришту, него о амфитеатру с ареном распона 50 метара.

Dioklecijanova palata.jpg
Диоклеци¼анова палата
Бужанчиž ¼е об¼аснио и да ¼е амфитеатар заобишао аквадукт чи¼и ¼е део пронаен у œеговим ¼ужним темеšима у време градœе œегових трибина. „Порушен ¼е до кра¼а у време Канди¼ског рата 1647. године, а œегово рушеœе ¼е наредио млетачки провидур Далмаци¼е Леонардо Фосколо да Турцима не би послужило за утвриваœе положа¼а у сплитском региону“, додао ¼е Бужанчиž.

Сплитски амфитеатар ¼е, уз солински, друга граевина те врсте на ширем простору античког града Салоне, а опште ¼е увереœе да žе постати нови културни ресурс Сплита.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1443628/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5+%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B5+%D1%83+%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83+%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8%D1%85+100+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0.html

[batbayan]

Благо лежи на дну Саве и Дунава

ДУБОКО у муšу, у загрšа¼у давно заборавšених богова Дунава и Саве, леже сведоци истори¼е о ко¼има и не саœамо. Стотине потопšених бродова, трговачки товари ко¼и никада нису стигли на одредиште, оруж¼е и оклопи витезова ко¼е су прогутали вирови. За вечност сачувани на дну моžних река стари¼их од истори¼е, чека¼у да их се сетимо и ослушнемо све што о нама могу да исприча¼у.

А мало их се ко сеžа. Док шетамо обалама тек нас понека олупина накривšена уз обалу подсети на узбуркане токове Дунава и Саве ко¼и су често стварали истори¼у. Веžи ¼е, меутим, проблем што о благу сачуваном на œиховом дну не брине готово нико.

- Подводна археологи¼а ¼е област ко¼а се у свету разви¼а дуже од пола века, а код нас практично не посто¼и – прича нам Гордана Каровиž, кустос у Музе¼у науке и технике, председник удружеœа „Аква ет археологи¼а“ и први подводни археолог у Срби¼и. – Пре десет година успела сам да покренем про¼екат истраживаœа Тра¼ановог моста, на¼веžег античког моста на свету, ко¼и ¼е потопšен у Дунаву измеу Срби¼е и Румуни¼е. Испоставило се да ¼е много више šуди у инстранству било заинтересовано за то него код нас. Од тада до данас, готово се ништа ни¼е покренуло на поšу подводне археологи¼е.

Истраживаœе подводних пространстава ни¼е тек нечи¼и хир. Државе ко¼е улажу у очуваœе сопствене истори¼е добро зна¼у да прекривена водом и наслагама муšа, сведочанства прошлости бива¼у много боšе очувана. Веžина средœовековних мачева откривених у Срби¼и извучена ¼е из воде. На дну река могу се наžи и многобро¼ни товари ко¼е су преносили бродови ко¼и могу да буду непроцеœиви за археолошка проучаваœа.
“БЕЛГРАД“ ПОД ВОДОМ ЗАУВЕК сахраœен у речним дубинама Дунава, недалеко од Ритопека, лежи маарски брод „Белград“. Пловило ¼е када ¼е почео Први светски рат мобилисала Аустроугарска во¼ска. Године 1915. под окриšем ноžи пловио ¼е кроз Срби¼у натоварен тонама муници¼е и експлозива ко¼е ¼е Аустроугарска монархи¼а наменила сво¼о¼ савезници Турско¼. – Брод би можда и прошао непримеžен поред наших батери¼а да ни¼е наишао на мину – прича нам Гордана. – После прве експлози¼е наши артиšерци засули су га ватром. Читав брод ¼е експлодирао а делове бродова су касни¼е налазили по виноградима Ритопека.

Приче ко¼е ¼е успела да отргне од речних бу¼ица, и што ¼е било ¼ош теже, од вирова небриге, Гордана žе сакупити у кœизи ко¼у би требало да об¼ави следеžе године. Зваžе се „Приче из корита река“.

- Кœига ¼е прво требало да се зове „Изгубšени бродови Београда“, али сам се ипак одлучила за други назив – каже Гордана. – Реч ¼е о истори¼и пловидбе у београдском акватори¼у од 12. века до данас. На¼стари¼а прича ¼е она о окрша¼у измеу византи¼ске и угарске флоте у ко¼о¼ ¼е први пут на нашим просторима коришžена грчка ватра. Последœи потопšени брод чи¼у судбину бележим ¼есте чувени „Ниш“ ко¼и ¼е потонуо у на¼веžо¼ цивилно¼ речно¼ трагеди¼и 1952. године код Земуна када ¼е погинуло више од стотину šуди. Посебан део кœиге биžе посвеžен речним биткама у Првом светском рату када ¼е и потопšено на¼више бродова у нашем делу Дунава и Саве. Завршиžу кœигу шетœом београдским обалама уз ко¼е су данас насукани запуштени остаци неких знача¼них истори¼ских бродова.

Олупине бродова никако не би требало исеšавати из центра Београда, уверена ¼е Гордана. То су, каже, урадили Маари и погрешили.

- Треба их средити и претворити у модерне музе¼е. Овде се често мисли да ¼е музе¼ обавезно нешто досадно. Чак и сама реч „музе¼“ звучи некако прашœаво. У свету се све више говори о „центрима“. То би могли да буду простори за атрактивне изложбе, али и места где можете да попи¼ете кафу, свесни да то чините на броду ко¼и ¼е део истори¼е – каже Гордана.

ДИВŠА АРХЕОЛОГИ£А

- НА£ВЕŽИ проблем и опасност за подводно благо ¼есу дивšи археолози, рониоци ко¼и неконтролисано ваде предмете са дна река и тако уништава¼у налазишта – каже Гордана. – Пронаене предмете без икаквих последица прода¼у на црном тржишту. Налазишта се уништава¼у и ископаваœима багера ко¼и ваде муš, а да нико не контролише где и на ко¼и начин то раде.

http://www.srbijadanas.net/blago-lezi-na-dnu-save-dunava/

[batbayan]

Откривен богато украшен антички стуб код Куршумли¼е

У селу Висока код Куршумли¼е археолози су пронашли богато украшени камени стуб из античког периода, ко¼и би могао да буде увод у откриваœе знача¼ног римског об¼екта на то¼ локаци¼и. Стуб ¼е висок око 80 центиметара и осликан ¼е са више од тридесет знакова.

Aрхеолози су недалеко од Куршумли¼е пронашли богато украшени камени стуб из античког периода, ко¼и би могао да буде увод у откриваœе знача¼ног римског об¼екта на то¼ локаци¼и.

„Тим археолога из Народног музе¼а из Београда и прокупачког Народног музе¼а сматра да се испод земšе, где ¼е наен камени стуб, налази знача¼ан римски об¼екат“, рекла ¼е археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž.

У селу Висока код Куршумли¼е, на површини земšе наен ¼е камени стуб, висок око 80 центиметара, осликан сa више од тридесет знакова и, по тумачеœу археолога на терену, ¼единствен ¼е у Срби¼и.

Стуб ¼е осликан са свих страна урезаним симболима, крстовима с троугластим кра¼евима, сликама животиœа, четворолисном розетом, као и фигуром човека ко¼и држи лук и стрелу или штит.

„Овакви знакови по¼авšу¼у се и у позном средœем веку, на надгробним споменицима, али по¼единачно, а не овако груписано. Необично ¼е то што се орнаменти налазе са свих страна. £ош са сигурношžу не можемо реžи шта заправо ова¼ камени стуб представšа. Може да представšа сцене из свакодневног живота, то могу бити дворске сцене или сцене везане за култ мртвих и живот након смрти“, об¼аснила ¼е кустос Народног музе¼а у Београду Емина Зечевиž.

Зечевиžева ¼е рекла да се ради о откриžу знача¼ном за будуžа археолошка истраживаœа и за археолошку науку у Срби¼и.

Стуб ¼е наен на површини земšе поред магистралног пута Ниш-Приштина, а археолози претпоставšа¼у да ¼е био усаен у земšу.

У околини стуба су велики камени стубови и плоче, за ко¼е се претпоставšа да могу бити надгробне.

Археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž из Народног Музе¼а Топлице у Прокупšу, рекла ¼е да претпоставšа да се ради о верском об¼екту, и да археолози претпоставšа¼у да ¼е под земšом знача¼ан антички об¼екат.

„Комади античке опеке, делови кровног покривача, малтера и другог матери¼ала, показу¼у да ¼е испод знача¼ни¼и антички об¼екат над ко¼им ¼е назидано црквиште. Сигурни смо да дуж овог пута посто¼е важни римски об¼екти“, навела ¼е £улка Кузмановиž-Цветковиž.

Тим археолога из Прокупšа и Београда на територи¼и општине Куршумли¼а спроводи про¼екат „Археолошко наслее Куршумли¼е“, ко¼и финансира¼у Министарство културе Срби¼е, Општина Куршумли¼а и Туристичко предузеžе „Планинка“.

Околина Куршумли¼е никада до сада ни¼е била археолошки истражена.

Археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž каже да ¼е територи¼а те општине веома богата археолошким наслеем, нарочито из римског и средœовековног доба.

Тим археолога žе у наредних месец дана пописати све потенци¼ално знача¼не археолошке локалитете, након чега се, на по¼единим локаци¼ама, планира¼у археолошка ископаваœа.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1444227/%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD+%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE+%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1+%D0%BA%D0%BE%D0%B4+%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5.html

[batbayan]

Колосално светилиште Словена на Пештеру!

Видео в статията

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1444968/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5+%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0.html

[batbayan]

Природни тест за трудноžу расте ме’ праистори¼ском пшеницом

Поред римских споменика испред зграде Музе¼а Во¼водине, пажšиви посматрач запазиžе мале наранyасте бобице прекривене “чипком” исте бо¼е
Александар Медовиž пажšиво га¼и сво¼е биšке

Овако би лаик описао биšку физалис, мада žе неки реžи и да личи на мини¼атурне кинеске лампионе, а ¼едино археоботаничар Александар Медовиž зна комплетну причу о овом самониклом воžу ко¼е долази из Перуа. Но, гле чуда, у изобиšу се налази и по нашим ливадама, само ником не пада на памет да ¼е потражи. Ником, сем Медовиžу, ко¼и ¼е ¼едини археоботаничар у земšи и меу неколицином на Балкану.

Пре три године, испред зграде Музе¼а ашовом ¼е ископао парче земšе и засадио семе ¼еднозрне пшенице, оне ко¼а се одавно не налази на нашим поšима, али се зато може наžи на археолошким ископинама и од тада у Музе¼у Во¼водине. Као и многе друге биšне врсте на ко¼е смо заборавили или чак нисмо свесни да посто¼е веž вековима.

- Хоžу да покушам да на овом малом простору испричам причу дугу 45 хиšада година - од палеолита па до средœег века. Трудим се да у сарадœи с археолозима доем до што веžег бро¼а биšака, не само због баште, веž и због потпуни¼е слике о томе шта су наши преци узга¼али, против ко¼их су се корова борили и какво ¼е било природно окружеœе у ком су живели - каже Медовиž.

О ¼еднозрно¼ пшеници, ко¼а ¼е прва “становница” археоботаничке баште, каже да ни¼е ни налик оно¼ ко¼а почива на данашœим во¼воанским поšима.

- Врста ко¼у сада се¼емо треба да се мази и пази. Ми смо на ово¼ пшеници засновали цивилизаци¼у, то ¼е неприкосновена врста стара шест хиšада година и не захтева никакву посебну пажœу. Šудима у праистори¼и било ¼е битно да када нешто посе¼у, очеку¼у да роди, без много муке - об¼ашœава Медовиž.

Меу биšним светом, у башти се шири и дивšи грашак, претеча овог нашег, као и леблеби¼е, сочиво и боб, ко¼и ¼е некада био драгоцен попут данашœег пасуšа ¼ер се слично припремао и конзумирао. Тик уз боб налазе се шумске ¼агоде, дивšа лоза и дивšи хмеš, глог, смоква и леска, а с пролеžа žе им се придружити дивšа крушка и дивšа ¼абука. Све оне служиле су првенствено за исхрану, меутим, неке су употребšаване у кра¼œе занимšиве сврхе.

- Записи на папирусу из 13. века пре нове ере доносе причу о томе како су жене проверавале да ли су трудне. Сво¼им урином прскале су зрна двозрне пшенице и ¼ечма, а на резултате овог праистори¼ског теста за трудноžу требало ¼е чекати десет дана. Уколико из зрна нешто никне, жена ¼е трудна. Занимšиво ¼е да су научници педесетих година прошлог века поновили ова¼ процес и дошли до скоро сто посто поузданих резултата - каже Медовиž.

О занимšивости струке ко¼а спа¼а археологи¼у и ботанику, говоре и приче ко¼е Медовиž открива док трага за подацима о биšном свету наше далеке истори¼е. £една од œих каже да су на Петроварадинско¼ тврави археолози нашли посуду из периода око 2000. године пре нове ере ко¼а ¼е садржавала зрневšе односно такозвамо поšско врапсеме, ко¼е израсте у коров ко¼и може да се користи за бо¼еœе црвеном бо¼ом. Меутим...

- У неко¼ литератури на бугарском ¼езику пронашао сам податке да су Бугари кували ча¼ од тог семена и користили га као природни афродизи¼ак, а што ¼е занимšиви¼е, то раде и данас - каже археоботаничар ко¼и припрема кœигу “Археоботанички водич кроз Нови Сад” на чи¼им страницама žе се наžи ове и многе друге занимšиве приче из истори¼е овог простора, специфичне по томе што су сакупšане из биšних налаза.

http://www.dnevnik.rs/novi-sad/prirodni-test-za-trudnocu-raste-medj%E2%80%99-praistorijskom-psenicom

[batbayan]

Фантастично археолошко откриžе у Срби¼и …

У Срби¼и пронаен календар стар 8000 година

Смедеревска Паланка – Археолози претпоставšа¼у да ¼е необично украшена кšова дивšег вепра, стара око осам милени¼ума, пронаена у Медведœаку код Смедеревске Паланке, први Ÿепни календар на свету.

„На споšном делу кšове ко¼а ¼е месечастог облика, налазе се четири исто тако месечаста проширеœа, а на унутрашœо¼ страни ¼е урезано 28 мини¼атурних троугластих удубšеœа. Ова представа одговара циклусу месеца од 28 дана са четири карактеристичне мене и указу¼е на то да ¼е на кšови на¼вероватни¼е представšен – месечев календар“, каже проф. др Милорад Сто¼иž из Археолошког института САНУ.

Он подсеžа да ¼е рачунаœе и подела времена засновано на циклусу месечевих мена, по мишšеœу веžине стручœака, на¼стари¼и календар.

„Лунарни календар ¼е веома дуго у употреби, ¼ош од палеолита. Он се користи и данас, на пример у праžеœу зачеžа и разво¼а детета и слично, али никада и нигде ни¼е наена тако експлицитна представа као што ¼е случа¼ са предметом из Смедеревске Паланке“, каже проф. др Сто¼иž.

Он сматра да проналазак овог коштаног календара отвара много нових питаœа, о неолитско¼ цивилизаци¼и у Поморавšу, о томе да ли су šуди 6.000 година пре нове ере помоžу лунарног календара пратили природне циклусе сетве и жетве, или су планирали породицу и пратили трудноžу.

„Откриžе из Медведœака ¼е несумœиво ¼едно од на¼веžих из неолитског периода, не само због кšове – календара. На овом локалитету ¼е наено више култно-уметничких предмета од камена и кости него на било ком другом неолитском налазишту на свету. Укупан бро¼ уметнички обликованих предмета (фигурина) од кости из млаег каменог доба у Европи, Мало¼ Ази¼и, Блиском и Средœем истоку ¼е маœи него што ¼е до сада, и то углавном случа¼но, наено на локалитету у Смедеревско¼ Паланци“, истиче др Сто¼иž.

До сада ¼е анализирано око 200 предмета од камена серпентинита и више од 300 направšених од кости, кšова вепра и млечних зуба ¼елена пронаених на Медведœаку.

„Велики део œих су фигурине на ко¼има су реалистично представšени ликови зми¼а, глодара и птица, што ¼е ¼единствен случа¼ у неолиту Европе. Занимšиво ¼е да су и на¼реалистични¼е фигурине начиœене уз на¼маœе интервенци¼е на кости, у стилу минималистиче уметности. Наиме, неолитски уметници са Медведœака су веома вешто користили природну конфигураци¼у кости¼у да би приказали лице и, евентуално, неке друге анатомске делове животиœе“, каже др Сто¼иž.

Он наводи да су осим тих реалистичких коштаних фигура веома занимšиве и фигурине начиœене од пршšенова преживара и пса, као и оне од краžих кости¼у овце, козе и срне.

Локалитет на Медведœаку

„Ни код фигурина од пршšенова ни¼е нарушаван природни облик, веž ¼е само урезиваœем жлебова, кругова и симетричним извоеœем мини¼атурних отвора стварана жеšена представа. На та¼ начин доби¼ене су композици¼е ко¼е, зависно од угла посматраœа, представšа¼у биžа из реалног или духовног света“, наводи др Сто¼иž.

Преистори¼ско поморавšе

Више стотина култно-уметничких предмета пронаених на Медведœаку начиœено ¼е од серпентинита, исте врсте камена од ко¼е ¼е израена веžина статуета са локалитета Белица, наглашава проф др Милорад Сто¼иž.

„У Белици се 6000. године пре нове ере, на почетку неолита, налазило на¼стари¼е култно средиште у Европи. Стотине предмета из стари¼ег и млаег неолита указу¼у да ¼е верско средиште у Смедеревско¼ Паланци посто¼ало током целог млаег каменог доба, приближно 1.500 година, од 6000. до 4500. године пре нове ере“, сматра др Сто¼иž.

http://timerobber.wordpress.com/2013/11/21/%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80-8000-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8/

[batbayan]

Код Панчева откривен гроб стар 4.500 година

Темеšи средœовековне цркве и испод œих гроб из бакарног доба, стар око 4.500 година, откривени су у близини Панчева. Тада око Панчева ни¼е било насеšа, па стручœаци претпоставšа¼у да ¼е реч о номадском племену.

У близини Панчева, на локалитету „Панчево-ливаде“, археолози из Народног музе¼а открили су темеšе средœовековне цркве и испод œих гроб из бакарног доба, стар око 4.500 година.

Припремила Даница £овановиž

Ископаваœа на локалитету почела су пре неколико година када ¼е пронаено насеšе из 8. века, касни¼е део темеšа цркве, да би пре неколико дана, након систематских истраживаœа, био откривен цео œен темеš, са ¼еднобродном основом.

Утврено ¼е да ¼е црква првобитно саграена у 12. веку и да ¼е три пута била рушена и обнавšана, а око œе ¼е пронаено 79 некропола.

„Интересантно ¼е да су осим тих некропола из доба посто¼аœа цркве пронаени гробови из рани¼ег периода, вероватно из доба кад ¼е посто¼ало рано средœовековно насеšе. У ¼едном од œих нашли смо новчиž угарског краšа Стефана Првог из 11. века“, испричао ¼е Во¼ислав €оревиž, кустос археолог.

Много знача¼ни¼е откриžе на простору унутрашœости цркве ¼е гроб из бакарног доба стар око 4.500 година, са остацима поко¼ника ко¼и ¼е сахраœен на специфичан начин, у складу са одрееним религи¼ским вероваœима.

„Поко¼ник ¼е у ¼аму полаган на леа, са скупšеним ногама, што ¼е положа¼ фетуса и симболише ново рааœе, а поред главе ¼е ставšен окер грумен, ко¼и ¼е црвенкасте бо¼е и симболише крв“, об¼ашœава археолог Мари¼а Žуковиž.

Гроб ¼е настао у време када око Панчева ни¼е било насеšа, тако да ¼е реч о номадском племену и неком знача¼ни¼ем поко¼нику, ¼ер ¼е сахраœен сам.

На простору Баната само ¼е десетак сличних хумки истраживано, а две су пронаене у околини Панчева.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1450421/%D0%9A%D0%BE%D0%B4+%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0+%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD+%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80+4.500+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0.html

[batbayan]

Суботица: Дубоко ораœе "избацило" цркву из 12. ви¼ека

Арехолози из Суботице истражу¼у оближœе налазиште Капоœа гд¼е су током поšопривредних радова откривени остаци цркве из 12. ви¼ека.

Археолошко налазиште Капоœа код СуботицеФото: Novosti.rs
Када трактор при дубоком ораœу избаци нешто земšе, шута, ди¼елове кости¼у или комадиžе керамике, ратари на с¼еверу Бачке зна¼у да се налазе на м¼есту гд¼е су при¼е хиšаду година жив¼ели œихови преци. Тако нешто се десило у Капоœи, засеоку села Таванкут надомак Суботице, када ¼е плуг избацио велики камен и цигле и археолозима направио нови посао.
Темеšним истраживаœем и ископаваœем археолози суботичког Градског музе¼а и стручœаци Меуопштинског завода за заштиту споменика пронашли су темеšе цркве из раног средœег ви¼ека, димензи¼а 15 пута осам метара, и 178 гробних м¼еста и исто толико скелета. Уз цркву, о ко¼о¼ св¼едочи и писани документ, налази се и некропола, а археолози сматра¼у да ¼е око 70 одсто гробова уништено ораœем, а зидане гробнице рововима ко¼е ¼е во¼ска копала 1999. године.
Посли¼е ураених заштитиних ископаваœа, рашчишžен ¼е терен и пронаени су темеšи цркве и звоника на прочеšу.
- Иако ¼ош уви¼ек нисмо утврдили, црква ¼е в¼ероватно имала више фаза градœе и доградœе, а то žемо сазнати када будемо отворили темеš, али на¼при¼е морамо истражити гробове како бисмо физички олакшали истраживаœе - об¼ашœава Ангнеш Секереш, кустос археолог Градског музе¼а. - Новчиžи маарских краšева Калмана и Беле треžег, ко¼е смо пронашли говоре да се ради о 12. ви¼еку. У ¼едном од гробова пронаена ¼е игла за качеœе мараме, каква се користила у 14. ви¼еку, што говори да ¼е и посли¼е нестанка цркве некропола и даšе коришžена.
Гробови су укопани у сло¼ шута што говори да ¼е црква била срушена. Пронаене су и наушнице с-карике, карактеристичне за 12. ви¼ек, као и остаци тканине и два прстена.
- Скелети су укопавани у обичне гробне раке, а у по¼единим се виде остаци дрвета - дода¼е кустос. - Прошле године смо нашли лобаœу ко¼а ¼е имала трагове повреда од оштрог с¼ечива, а ове године имамо лобаœу са повредом ко¼а ¼е траг окрша¼а ¼ер тако велике фрактуре не наста¼у безазленим падом. Такое, на по¼единим скелетима су уочене инфекци¼е и аномали¼е на ребрима и кичменим стубовим и због свега тога очеку¼емо ¼ош пуно занимšивих откриžа.
Ископаваœе на Капоœи, ко¼им ¼е засада захваžена тек четвртина налазишта, ¼ер на¼в¼ероватни¼е посто¼и око три стотине гробова, изводи се уз финанси¼ску помоž Министарства културе и града Суботице. Локалитет ¼е ограен, али нема чувара, те се дешавало да га šуди сами пос¼ете. Док га неки само погледа¼у, некима су лобаœе биле толико занимšиве да су их шутирали и у ¼едном трену покварили сав труд и рад археолога.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=101405

[batbayan]

С£А£НО ОТКРИŽЕ: Пронаен град богати¼и од европских градова из доба Немаœиžа

Археолози открили велико градско насеšе из доба Немаœиžа, ко¼е ¼е имало и вишеспратнице. Богати¼и граани украшавали су сво¼е станове орнаментима у фреско-техници.

СКРИВЕНО БОГАТСТВО
Истраживаœем средœовековног града на Руднику српска археологи¼а ¼е практично направила пун круг.
– Прва археолошка истраживаœа у Срби¼и извео ¼е 1865. др £анко Шафарик, управник, односно “чувар Народног музе¼а”, како се тада говорило.
О бризи за националну истори¼у сведочи податак да ¼е на пут у тадашœи руднички округ кренуо “ради истраживаœа и ископаваœа старина”, а да ¼е извешта¼ о резултатима об¼авšен тек после Другог светског рата!
Изузима¼уžи неколико маœих кампаœа, ми смо практично први наставšачи Шафариковог рада на Руднику.
Да буде ¼ош парадоксални¼е, овде се налазе трагови на¼стари¼ег преистори¼ског рударства, античког, средœовековног, а и данас имамо активне руднике.
Као да ¼е неко намерно крио богатство баштине Рудника – каже др Де¼ан Радичевиž.

Средœовековни Срби, ко¼и су живели у граду кра¼ данашœе варошице Рудник, на истоимено¼ планини, имали су добро озидане куžе, неке и на више спратова и са одво¼еним пословним простором. Богати¼и граани украшавали су сво¼е станове орнаментима у фреско-техници ко¼е су радили ма¼стори равни живописцима ко¼и су осликавали Дечане.

- Град ¼е био груписан кра¼ важне саобраžа¼нице ко¼ом су стизали трговци из примор¼а са луксузном робом, запечаžеним оловним “булама” – пломбама, као и данашœи шлепери. Одавде су Дубровчани, Которани и Барани носили руду сребра, злата и олова ко¼а ¼е била основа богатства српске средœовековне државе.

Приморска роба ¼е одавде ишла у Борач, ¼едну од владарских резиденци¼а и даšе према Београду – об¼ашœава др Де¼ан Радичевиž, доцент на Одеšеœу за археологи¼у Филозофског факултета у Београду.

Он с колегиницом Аном Цицовиž, из Музе¼а рудничко-таковског кра¼а, управо сумира за¼едничко истраживаœе на Руднику, ко¼е ¼е открило непознату слику српског града у средœем веку.

- Истори¼а ¼е веž увелико исцрпела сво¼е писане изворе, историчари мора¼у више да обрате пажœу на археолошка истраживаœа ¼ер она доносе нове чиœенице важне за разумеваœе прошлости – сматра др Радичевиž.

Археолози истичу да œихова откриžа поби¼а¼у тезе заостале ¼ош из ¼угословенске комунистичке историографи¼е, да се у средœовековно¼ Срби¼и живело у примитивним насеобинама, а да ¼е становништво било без икаквих административних и техничких знаœа.

- Управо откриžа на Руднику потвру¼у да су средœовековна градска насеšа подизана по строгим урбанистичким и еколошким правилима. Наиме, насеšе-трг могло ¼е да се зида само на присто¼но¼ удаšености од рударских окана и “индустри¼ске зоне” у ко¼о¼ су се налазили млинови за млевеœе руде и топионице – наглашава др Радичевиž.

Археолошки налази открива¼у средœовековну Срби¼у као богату земšу, добро уреену законима, са ¼аком администраци¼ом, чи¼е становништво ¼е познавало тадашœе технологи¼е потребне за доби¼аœе и обраду метала.

- Рудници су били извор богатства, али и проклетство Срби¼е, ¼ер су сви желели да ¼е осво¼е. Зато ¼е морала да има бро¼не радионице ко¼е су правиле алате за раднике и оруж¼е за во¼ску, што потвру¼у налази наших истраживаœа – каже др Радичевиž.

Заповедници снажне српске во¼ске, племиžи, административни радници и пословни šуди Срби¼е тог доба морали су да буду полиглоте, због великог бро¼а страних трговаца и “гастарба¼тера”, од ратника-на¼амника до рудара. Археолози истичу да су откриžа вароши на Руднику потврдила нека средœовековна документа у ко¼има су тадашœи граани протестовали код старешине града да измести топионице и радионице због загаеœа и буке.

- На¼стари¼и писани трагови о овом градском насеšу потичу из доба краšа Драгутина, а процват ¼е доживело у 14. и 15. веку. Рудник ¼е нарочито важан у доба деспотовине, ¼ер œегови рудници и топионице саме ствара¼у веžи државни приход од оног ко¼и ¼е држава имала у доба Немаœиžа. То се об¼ашœава чиœеницом да ¼е рударско-металуршка технологи¼а напредовала, а очигледно ¼е било много стручне радне снаге, чи¼и ¼е животни стандард био висок за то доба – каже Радичевиž.

Он об¼ашœава да ¼е добро зидане простране зграде, квалитетну одеžу и свакодневне предмете, ко¼и се налазе на Руднику, могло да приушти само просвеžено и имуžно граанство. О богатству сведоче и остаци многобро¼них цркава ко¼е ¼е као задужбине, судеžи по археолошким налазима, подизала и ситни¼а властела.

- Кра¼ рудника и топионица су ницала велика градска насеšа, са административним, трговачким и занатским центрима, колони¼ама приморских трговаца и верским об¼ектима. У нашо¼ вароши, чи¼и смо само мали део истражили, открили смо темеšе две цркве и велике граевине с административном функци¼ом, судеžи по бро¼ним српским и угарским новчиžима из доба царева Душана и Уроша, односно краšева Карла Роберта, Лудовика Првог и Жигмунда Луксембуршког – наводи др Радичевиž.

Посебно важно откриžе за разумеваœе градског живота у средœем веку су остаци приватне куžе с приземšем и спратом.

- Приземšе ни¼е било намеœено становаœу веž ¼е у œему на¼вероватни¼е била трговина. Становало се на спрату у простори¼ама ко¼е су биле украшене фрескама. Реч ¼е о геометри¼ским и биšним мотивима веома лепе израде, ко¼и су идентични орнаментима из Високих Дечана. То сведочи да су граани могли да плате врхунске ма¼сторе живописце – об¼ашœава Радичевиž.

Он подсеžа да ¼е богатство Срби¼е златом и сребром било централна тема извешта¼а средœовековних путописаца и обавешта¼аца великих сила.

- Да би се бранила, држава ¼е морала да производи квалитетно оруж¼е, а ¼едан од центара средœовековне наменске индустри¼е био ¼е и Рудник – каже др Радичевиž.

О специ¼ализаци¼и за одреене врсте оруж¼а и опреме сведоче имена данашœих села и топонима широм Срби¼е: Копšаре, Штитаре, Лукаре, Брœаци (брœа – верижна панцир кошуšа)…

- То су све путокази за будуžа истраживаœа. Нажалост, мора се признати да су средœовековни градови и владарске резиденци¼е у Срби¼и потпуно неистражене, ¼ер ¼е наша национална археологи¼а веž дуже време потпуно скра¼нута. Некад су разлози за то били политички, као у случа¼у прекидаœа истраживаœа Новог Брда на Косову, на¼веžег српског средœовековног трга и градског насеšа. Очеку¼емо да се то промени и, што ¼е ¼ош важни¼е, да се откриžа презенту¼у ¼авности – закšучу¼е др Радичевиž.

http://srbin.info/2013/12/02/senzacionalno-otkrice-pronaden-grad-bogatiji-od-evropskih/

[batbayan]

Завршена археолошка истраживаœа

Ископаваœима од 15. септембра до 6. октобра 2013. године наставšен ¼е рад на откриваœу римских терми, започет прошлогодишœом акци¼ом, у организаци¼и Балканолошког института САНУ, Завича¼ног музе¼а у саставу Центра за туризам, културу и спорт из Сврšига и уз помоž Универзитета из Бордоа у Француско¼, об¼авšено ¼е на са¼ту Центра за туризам, културу и спорт Сврšиг.
Стручну екипу су и овог пута предводили археолози Владимир Петровиž и Во¼ислав Филиповиž са руководиоцем Завича¼ног музе¼а Сврšиг, Славишом Миливо¼евиžем и студентима археологи¼е, меу ко¼има су била и три докторанта из Француске.
Ово римско купатило веžих, до сада ¼ош неутврних коначних димензи¼а, са до сада откривена два базена и две простори¼е са системом хипокаустног гре¼аœа, говори о величини и знача¼у локалитета, о планско¼ градœи об¼еката на œему и о хиги¼енским и урбаним потребама œегових становника.
Пошто ¼е претходним ископаваœем утврено да су оба базена оштеžена према североистоку радом механизаци¼е током ископа канала за наводœаваœе и мелиорационим радовима на простору локалитета, ове године ¼е проширена сонда ка ¼угозападу на површини од 80 квадратних метара, ради доби¼аœа нових података о размешта¼у простори¼а унутар терми. Истовремено ¼е испитано и пружаœе пресечених темеšа овог об¼екта према североистоку.
Из овог проширеног дела сонде доби¼ен ¼е велики бро¼ различитог покретног матери¼ала. То су пре свега бро¼ни уломци керамичког посуа, а меу œима и неки луксузне израде, примерак печатне керамике са представом птице, уломци стаклених посуда, 19 примерака римског новца из периода од I до IV века, четири бронзане фибуле, медицинска спатула, бронзана игла… Од пронаених новчиžа на¼стари¼и ¼е Ас Клауди¼а из периода 41. – 42. године са Минервом на реверсу, затим денар суберат Септими¼а Севера из 194. године, док ¼е на¼више бронзаних кованица из IV века. У свих осам откопних сло¼ева пронаено ¼е мноштво праистори¼ског покретног матери¼ала, кремених ножиžа – силекса, керамике и ¼една глачана камена калупаста секира. То ¼е ¼ош ¼една потврда чиœенице, да ¼е ова¼ локалитет вишесло¼ни, да ¼е антички сло¼ на сло¼у из гвозденог доба, на ко¼и се наслаœа археолошки богат неолитски сло¼, мада се ¼ош увек не може говорити о директном континуитету живšеœа на овом простору. Ископ ¼е вршен до осмог и археолошки стерилног откопног сло¼а.
Пронаени покретни археолошки матери¼ал žе сво¼ом разноликошžу, после обраде и конзерваци¼е знатно обогатити архелошку збирку Завича¼ног музе¼а Сврšига.

http://www.tvlaser.info/?p=6807

[batbayan]

УНЕСКО обнавšа твраву краšа Милутина на Косову

УНМИК и УНЕСКО су представили про¼екат ко¼им žе твраву у Новом Брду, споменик од посебног истори¼ског знача¼а заштитити од даšег пропадаœа. Обнову средœовековног споменика подржала ¼е ЕУ са два милиона евра, ¼ер жели да допринесе разво¼у културног туризма и економи¼е на Косову и Метохи¼и.

Средœовековна тврава у Новом Брду биžе обновšена током 2015. године, на¼авили су званичници ЕУ на Косову, косовског Министарства културе, УНЕСКО/УНМИК-а и те општине, представšа¼уžи про¼екат ко¼им žе та¼ споменик од посебног истори¼ског знача¼а бити заштиžен од даšег пропадаœа.

Представник ЕУ Криштоф Сток ¼е рекао да žе ЕУ у радове уложити два милиона евра и тако, како се очеку¼е, током 2015. године то културно добро заштитити од даšег пропадаœа, што žе допринети разво¼у културног туризма и економи¼е не само те општине веž и целе реги¼е.

Тврава у Новом Брду налази се 20 километара источно од Приштине. Подигнута ¼е на врху Мале планине у меуреч¼у Прилепнице и Криве реке. Настала ¼е током првих година владавине краšа Милутина (1282-1321). Постало ¼е ¼една од на¼важни¼их насеобина немачких рудара Саса, а по œима се звало и Сашко Место. Тврава ¼е подигнута са циšем заштите богатог рудног подруч¼а у коме се експлатисало гвоже, олово, сребро и злато и ко¼е од средине 14. века поста¼е на¼знача¼ни¼и рудник у Срби¼и, а сво¼ врхунац достиже у доба деспотовине када су новобрдски рудници деспоту €уру(1427-1456) годишœе доносили према различитим изворима 50.000,120.000 или чак 200.000 златних дуката. Околина твраве ¼е препуна остатака насеšа и рудника из 14. века.
„Ново Брдо žе тако бити познато у Европи и целом свету што žе допринети квалитетни¼ем животу овдашœих šуди“, рекао ¼е Сток.

На питаœе дописника Бете да ли žе у обнови учествовати и експерти из српских институци¼а за заштиту културних добара, ¼ер ¼е тврава на листи српских споменика од посебног знача¼а, Сток ¼е одговорио да ¼е ЕУ, има¼уžи у виду све меународне стандарде, направила уговор са УНЕСКОМ ко¼и žе мобилисати на¼боšе експерте за про¼екат.

Наменски ¼е ураено да УНЕСКО реализу¼е про¼екат, ¼ер има потенци¼ал да омогуžи испуœеœе меународних стандарда што значи да žе и на¼маœи детаšи, па и религиозни бити поштовани и да žе вредности културне баштине бити очуване, рекао ¼е Сток.

Синиша Шешум из Регионалне УНЕСКО канцелари¼е у Венеци¼и на исто питаœе ¼е одговорио да УНЕСКО води рачуна да сви релевантни фактори буду консултовани током читавог процеса обнове.

„За нас ¼е врло знача¼но да про¼екат Новог Брда буде што успешни¼и, ¼ер ¼е на листи приоритета од 2003. године“, рекао ¼е за Бету Шешум.

Према œеговим речима, тврава током обнове неžе бити дозидавана него žе, захваšу¼уžи донаци¼и ЕУ, стручœаци по прописима УНЕСКА локалитет само заштитити од даšег пропадаœа.

Директор Покра¼инског завода за заштиту споменика културе у Приштини измештеног у Лепосавиž Зоран Гариž, рекао ¼е за Бету да стручœаци тог завода нису обавештени о почетку радова на ревитализаци¼и твраве у Новом Брду.

„Има¼уžи у виду да ¼е реч о споменику културе од посебног знача¼а очеку¼емо учешžе у œегово¼ заштити, тим пре што смо и до сада позивани да сарау¼емо на заштити споменика српске културне баштине на Косову и Метохи¼и“, навео ¼е за Гариž.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1508049/%D0%A3%D0%9D%D0%95%D0%A1%D0%9A%D0%9E+%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0+%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D1%83+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83.html