Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Нови Пазар: Заборавšено гробšе Немаœиžа

Новопазарски археолози открили та¼анствено средœовековно српско гробšе. У српско¼ некрополи поко¼ници су сахраœивани од 12. до 18. века.

Посвеžено тле храстовог га¼а на брду Главица у зелено¼ дежевско¼ долини кри¼е мистериозно српско средœовековно гробšе, открили су недавно археолози Музе¼а Рас у Новом Пазару. Хиšаде огромних камених споменика необичних облика покрива као дивовски плочник купасто узвишеœе на чи¼ем ¼е врху огроман храст. Н¼егова моžна крошœа надноси се над „часну трпезу“ ко¼у ¼е хируршки прецизно отесао од камена неки давно заборавšени ма¼стор.

Прастаро гробšе налази се на самом кра¼у дежевске долине, кра¼ села Л¼уšац, тамо где се по¼ас плодне равнице сужава и претвара у успон на стрме обронке Голи¼е.

- Реч ¼е о невероватно¼ српско¼ некрополи где су поко¼ници сахраœивани од 12. до 18. века. Споменици су монументални и ¼единствени, ништа слично ни¼е виено. Нажалост, ни¼е било новца за детаšни¼а истраживаœа - прича Драгица Премовиž Алексиž, директор Музе¼а Рас у Новом Пазару.

Она ¼е открила древно гробšе и нада се да žе држава наžи новац за детаšни¼е истраживаœе некрополе, пре него што ¼е униште пšачкаши археолошког блага ко¼и су преровили сва стара српска гробšа у околини.

Недалеко од средœовековне некрополе на Главици пролази излокани поšски пут ко¼и повезу¼е низ изумируžих српских села у дежевско¼ долини са сличнима на Голи¼и. Малобро¼ни преостали планинци, становници некадашœих поседа Немаœиžа, нада¼у да žе у 21. веку и до œих стиžи асфалт.

Археолози сматра¼у да ¼е само мистично страхопоштоваœе ко¼е шире камени споменици сачувало од пšачкаша брдо изнад дежевске „Долине краšева“, у ко¼о¼ су се налазили дворови Немаœиžа.

- Неки споменици су огромне фино исклесане плоче с урезаним крстовима, на другима су представšани и ликови поко¼ника, а треžи изгледа¼у као украшени кров куžе „на две воде“.

На¼необични¼е смо назвали „делфини“ ¼ер су исклесани од огромних камених блокова у облику рибе, ¼едног од на¼стари¼их хришžанских симбола.

Има и усправних минуциозно украшених споменика с ликовима - упуžу¼е нас Драгица Премовиž Алексиž док са ¼аког подневног сунца улазимо у дубоку сенку и тишину храстовог га¼а.

Ту се указу¼е невероватан призор густо начичканих камених громада покривених дебелом маховином ко¼е се зракасто шире око часне трпезе под старим храстом.

Неколико десетина метара даšе, на поднож¼у брега где преста¼е лини¼а дрвеžа, подигнута ¼е жичана ограда кра¼ ко¼е ¼е и модерно гробšе.

- Иако се нове некрополе подижу преко старих, овде то ни¼е случа¼. Главица ¼е табу за народ околних села, ко¼и чува предаœе о дворовима и имаœима Немаœиžа у дежевско¼ долини.

Ова необична некропола могла би да буде градско гробšе из средœовековног периода кад ¼е по предаœу дежевска долина била густо насеšена - закšучу¼е Драгица Премовиž Алексиž.

http://www.dverisrpske.com/sr/prenosimo/6479-zaboravljeno-groblje-nemanjica.html

[batbayan]

Обезбеен новац за нова археолошка истраживаœа Штампа

Учешžем на конкурсу за суфинансираœе програма и про¼еката у области заштите и очуваœа културног наслеа у АП Во¼водини, Музе¼ска збирка Културног центра Врбаса обезбедила ¼е новчану подршку Покра¼инског секретари¼ата за куллтуру и информисаœе за наставак истраживаœа на археолошком локалитету Шуваков салаш - Клиса код Врбаса. За ова¼ про¼екат обезбеено ¼е 350.000 динара.

"Музе¼ска збирка Културног центра Врбаса и Музе¼ Во¼водине у Новом Саду обновили су прошле године истраживаœа на археолошком локалитету Шуваков салаш - Клиса код Врбаса. Реч ¼е о вишесло¼ном налазишту, са археолошким културама од неолита до кра¼а средœег века. Оно по чему ¼е у ¼авности познат Шуваков салаш ¼есте то што ¼е на овом месту лоциран средœовековни Врбас - Орбаспалота¼а. Прво званично помиœаœе овог назива ¼авšа се на даровници из 1387. године, ко¼ом ¼е угарска краšица Мари¼а поклонила посед Орбаспалота¼а палатину Николи Гор¼анском, иначе зету кнеза Лазара, ко¼и ¼е представšао веома важну фигуру на угарском двору. Œегово име тесно се везу¼е за Срби¼у с кра¼а 14. и прве половине 15. века", рекла ¼е Весна Гргуровиž, археолог у Музе¼ско¼ збирци.

Иначе, археолошка ископаваœа на овом локалитету вршена су ¼ош давне 1902. године, од стране Истори¼ског друштва Бач-бодрошке жупани¼е, а затим од 1984. до 1991. године од стране Музе¼а Во¼водине у Новом Саду. Вредна откриžа и резултате ко¼и су постигнути осамдесетих година археолози су представили ¼авности у витринама сталних поставки Музе¼а Во¼водине и Музе¼ске збирке Културног центра Врбаса. "Као веома важан моменат, када говоримо о локално¼ самоуправи, ¼есте то да су одобрена средства за откуп парцеле на ко¼о¼ се налази сам локалитет, тако да данас право коришžеœа има Културни центар Врбаса, што знача¼но олакшава радове. Нажалост, ратни сукоби на простору бивше £угослави¼е зауставили су радове и оставили недовршена истраживаœа. Музе¼ска збирка КЦВ иницирала ¼е обнавšаœе истраживаœа и уз подршку локалне самоуправе, ко¼а ¼е обезбедила средства, и у сарадœу са Музе¼ом Во¼водине, ко¼и ¼е обезбедио опрему, а у¼едно ¼е као установа заштите носилац дозволе за археолошка ископаваœа, 2014. године наставило се са истраживаœима. Кампаœа ¼е тра¼ала од 26. августа до 13. септембра, што ¼есте кратак период за постизаœе знача¼ни¼их налаза, али довоšан да се покаже заинтересованост на нивоу локала, а самим тим и обезбеди подршка виших нивоа власти", рекла ¼е Гргуровиž.

http://www.vrbas.net/info/4049-2015-03-05-12-57-38

[batbayan]

Ископали римски бедем у пиротском парку

Остаци западног бедема римског утвреœа откривени су у парку на Калеу испред средœовековног Градиžа у Пироту.

Археолози су открили остатке римског кастела, т¼. утвреœа из другог и треžег века нове ере и остатке турског водовода. Археолози пиротског Музе¼а Понишавšа претпоставšа¼у да се у парку на Калеу, ко¼и се реконструише, налазе зидине утвреœа из римског насеšа Турес.
Према речима археолога мр Предрага Пе¼иžа, реч ¼е о веома знача¼ном локалитету.
- Реч ¼е о зиду дужине 33,5 метара, ширине 22 метра и висине 1,7 метара. Нашли смо и ¼едан отвор за ко¼и претпоставšамо да ¼е реч о градско¼ улазно¼ капи¼и - каже Пе¼иž.
Према речима Пе¼иžа, у 18. веку проби¼ен ¼е бедем да би се довела вода до чесме у Градиžу.
- Открили смо и да ¼е римски бедем током турског периода, на¼вероватни¼е у 18. или 19. веку, проби¼ен да би био спроведен водовод од керамичких цеви - каже Пе¼иž.
У прво¼ фази реконструкци¼е, нови парк žе добити 600 нових садница, нове стазе, дрвореде, клупе и осветšеœе.
Утвреœе из 14. века
На самом уласку у Пирот из правца Ниша ¼е тврава Пиротски град из 14. века. У Пироту твраву зову Момчиловим градом, ¼ер се по предаœу сматра да ¼е град подигао во¼вода Момчило, у¼ак Марка Краšевиžа, за борбу против Турака. У амби¼енту Града снимане су по¼едине сцене филма „Бо¼ на Косову“ и сери¼е „Вук КараŸиž“.

http://www.juznasrbija.info/turizam/iskopali-rimski-bedem-u-pirotskom-parku.html

[batbayan]

На Царичином граду откривене ¼ош четири цркве

Први пут у истраживаœима учеству¼е екипа института „Лудвиг Болцман” из Беча, са георадаром ко¼и открива граевине и до пет метара испод земšе

На локалитету Царичиног града (£устини¼ана Прима) из шестог века, где ¼е откривено дванаест цркава, откривене су ¼ош две након дугогодишœих истраживаœа на овом локалитету, ко¼е предводи професор др Ву¼адин Иванишевиž. Ово ¼е ¼ош ¼едан од доказа да ¼е Царичин град непресушна ризница.

– Царичин град ¼е непресушни извор откриžа и нових сазнаœа, без обзира што се овде ради преко сто година и што ¼е доста тога откривено. Ово ¼е прва овогодишœа кампаœа ко¼а ¼е започела 17. марта и тра¼аžе до 27. марта. Фокусирали смо се на оно што ¼е у европско¼ археологи¼и тренутно важан правац истраживаœа, а то су недеструктивне и неинвазивне методе. То значи да нема ископаваœа, него радимо геофизичка истраживаœа на ширем подруч¼у, да бисмо добили слику о некадашœо¼ структури тих античких и урбаних центара. Због тога смо и пожурили пре него што крене вегетаци¼а – открива за „Политику” Иванишевиž.

Наиме, и осамдесетих и деведесетих година овде су раена геофизичка истраживаœа, али другим методама – геоелектриком и геомагнетом. Стручœаци су погледали резултате тих истраживаœа и одлучили да овом приликом раде георадаром ко¼и омогуžава боšи увид у геофизику. У том циšу ¼е и дошла искусна екипа института „Лудвиг Болцман” из Беча, партнер Римско-германског музе¼а из Ма¼нца ко¼и веž неколико година сарау¼е са Археолошким институтом из Београда на про¼екту Царичиног града и ко¼и финансира прву овогодишœу кампаœу.

Стручœаци института „Лудвиг Болцман” су конструисали георадар и урадили софтвер прилагоен археолошким истраживаœима и са том машином веž су радили око чувеног СтоунхенŸа, на Карнутуму, а ангажовани су и на истраживаœима викиншких насеšа у Норвешко¼. Захваšу¼уžи то¼ машини, поред четири новооткривене цркве, пронаено ¼е и петнаестак об¼еката ко¼и се нису видели у рани¼им геоистраживаœима.

По Иванишевиžевим речима, меу на¼знача¼ни¼им резултатима ове кампаœе ¼е откриžе ¼ош ¼едне базилике изнад месног гробšа у атару села Штулац. У средишту тог рановизанти¼ског утвреœа се налази Црква Светог Или¼е с кра¼а 19. века. – Ту ¼е откривена велика тробродна црква са наосом, нартексом и великим атри¼умом. То да¼е потпуно нову димензи¼у, не само том утвреœу, него самом Царичином граду. Œене димензи¼е су 30x15 метара и спада у на¼веžе цркве на овом локалитету. Другу смо открили у селу Свиœарица и ту на¼вероватни¼е посто¼и ¼ош ¼една ко¼а žе бити предмет истраживаœа у неко¼ од наредних кампаœа. Од великог знача¼а ¼е и откриžе ¼ош две цркве у доœем граду. Ово ¼е изузетан налаз, има¼у различите основе, што ¼е такое ¼единствено – истиче наш саговорник.

Кра¼ем ¼уна и почетком ¼ула, уколико се обезбеди новац, почеžе уобича¼ена ископаваœа у ко¼има веž годинама учеству¼у француски археолози, а од пре неколико година и Римско-германски музе¼ из Ма¼нца. За новембар ¼е планирана и треžа кампаœа ко¼а žе бити фокусирана на истраживаœа античког рударства на подруч¼у западног дела Лесковачке котлине. Истраживаžе се масив око Леца, Царичиног града и Си¼аринске Баœе. Циš ¼е да се истражи и та¼ сегмент економи¼е античког друштва или касновизанти¼ског периода. Наиме, археолозима су познати подаци о античком рударству, али ¼е непознаница како се одви¼ало рударство у шестом веку.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Na-Caricinom-gradu-otkrivene-jos-cetiri-crkve.sr.html

[batbayan]

Пирот: Реконструкци¼а делова бедема и куле римског Туреса

Делови бедема и ¼една кула утвреœа римског Туреса на археолошком локалитету на Калеу бити делимично реконстурисани након чега žе постати доступни ¼авности

ПИРОТ - Откриžа на археолошком локалитету на Калеу у центру Пирота код средœовековне твраве Момчилов град превазишла су сва очекиваœа археолога, па žе, делови бедема и ¼една кула утвреœа римског Туреса бити делимично реконстурисани након чега žе постати доступни ¼авности.

Директорке Завода за заштиту споменика културе из Ниша Елене Васиž Петровиž прецизирала ¼е да су у склопу реконструкци¼е парка код Калеа, у центру Пирота, археолози пре пар месеци откопали делове бедема и две куле некадашœег римског Туреса, ко¼и су били уцртани у мапе из педесетих година прошлог века када су били откривени али су убрзо затрпани и чекали нека боšа времена како би били презентовани.

Ипак, током ископаваœа археолози су утврдили да ¼е Турес у доба Римšана био далеко знача¼ни¼а тачка на мапи некадашœе моžне римске импери¼е, него што се то претпоставšало на основу до сада доступних информаци¼а.

Директорка Завода за заштиту споменика културе из Ниша, ко¼и ¼е надлежан и пиротски кра¼, казала ¼е да žе бедем и ¼една кула бити делимично реконструисани.

"Морам да признам да ¼е ово што ¼е сада откривено премашило сва наша очекиваœа ¼ер цртежи ко¼е смо поседовали заправо нису сагледавали реалну слику веž су налази ¼ош знача¼ни¼и него што се претпоставšало", казала ¼е Васиž Петгровиž.

Она ¼е нагласила да за некога ко се овом проблематиком бави дужи низ година "ово ¼е заиста велико откриžе и надам се да žемо успети да на прави начин одговоримо овом изазову и да све што ¼е откривено презенту¼емо и покажемо ¼ош ¼едном да Пирот не садржи само садржа¼е из средœовековног периода, односно твраву ко¼а ¼есте очувана у веžо¼ мери, веž и да ¼е град из античког периода био ¼една озбиšна структура, велико насеšено место са ¼аким утвреœем, великим подграем".

Васиž Петровиž сматра да сада веž полако можемо да кажемо да се склапа¼у коцкице тог античког периода и античког града.

"Када све што сада знамо сложимо на мапу Пирота долазимо до чиœенице да у пречнику од 500 метара од локалитета о коме говоримо ми имамо и античко подграе и некрополу што значи да ¼е Пирот у то доба био нешто много више од обичне станице за смену запреге и коœа, као што се до сада претпоставšало, веž ¼е био ¼едно озбиšно насеšе и урбани центар", каже Васиž Петровиž.

Она ¼е указала да са колегама урбанистима и архитектама од самог почетка радова на овом про¼екту имали смо иде¼у да све на кра¼у презенту¼емо у ново¼ парковско¼ површини.

"Откриžа ко¼а сада имамо, а то су много веžе димензи¼е бедема и две куле од ко¼их ¼е ¼една ¼ако добро очувана говоре у прилог томе, тако да ¼е договор да се бедем и ¼една кула презенту¼у у оквиру онога што žе бити будуžа парковска површина тако што žе се реконструисати делови бедема како би се нашли изнад нивоа зелених површина. Наравно, биžе поставšена и инфо табла ко¼а žе говорити о овом делу Пирота, али и пиротско¼ тврави, ко¼а ¼е саставни део свега овога", наводи Васиž Петровиž.

Директорка каже да се нада да žе Пирот веž до кра¼а године имати презентован ¼ош ¼едан део античког наслеа ко¼и ¼е до сада било под земšом и чекало нека боšа времена за завршна истраживаœа.

"Морам да напоменем да ¼е све ово резултат дугогодишœе добре сарадœе Завода са локалном самоуправом у Пироту, тако да захваšу¼уžи томе, али и колегама архитектама, конзерваторима, овде се сво наслее третира на потпуно другачи¼и начин у односу на друге делове Срби¼е", каже Васиž Петровиž.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:543873-%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B5-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0

[batbayan]

Меди¼ана у новом руху

Археолошко налазиште Меди¼ана на¼зад доби¼а сво¼у треžу димензи¼у.

Изузетно знача¼ни налази из античког периода, пре свега мозаици и Вила са перистилом, сада има¼у комплетну заштитну конструкци¼у, и ускоро би требало да Меди¼ана поново буде отворена за посетиоце.

Импозантна лучна конструкци¼а ко¼а веž месецима привлачи пажœу свих ко¼и пролазе путем поред налазишта Меди¼ана, на¼зад доби¼а сво¼ финални облик. Изградœа и подизаœе об¼екта почело ¼е прошле године, а сада се разапиœу платна измеу лукова. Ово ¼е ¼една од на¼веžих конструкци¼а овакве врсте иначе, ¼ер ¼е распон лука 72, 5 метара, и укупне ¼е тежине 450 тона.
Од прошле године, од почетка изградœе заштитног крова, Меди¼ана ¼е затворена за посетиоце, доступна ¼е само стручно¼ ¼авности и меди¼има. По завршетку радова, широ¼ ¼авности биžе доступна ¼една од на¼веžих вила из античког периода на овим просторима и мозаици ко¼и и по квадратури спада¼у у сам врх, не само у Срби¼и веž и у окружеœу, кажу археолози.

Након изградœе, биžе неопходно урадити и громобранске инсталаци¼е, хидрантску мрежу, електричне инсталаци¼е, како би об¼екат добио употребну дозволу.
Тек žе онда уследити откриваœе мозаика, ко¼и су испод заштитног сло¼а, утвриваœе œиховог стаœа, а затим и туристичка презентаци¼а али и додатна конзерваци¼а где ¼е то неопходно, кажу у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу.
Меди¼ана ¼е настала кра¼ем треžег или почетком четвртог вена нове ере, у време владавине римског цара Константина, као комплекс летœих резиденци¼а и поšопривредно газдинство покра¼ пута, на око 40 хектара површине.

http://www.juznasrbija.info/kultura/medijana-u-novom-ruhu.html

[batbayan]

Шлем из Сивца задивио Пулу

Антиквитет пронаен на ¼едно¼ œиви у Бачко¼ недавно изложен у Хрватско¼. Експонат из античке збирке ¼е део опреме римског во¼ника с кра¼а 2. и почетка 3. века

СИВАЦ - Римски шлем откривен у Сивцу, селу у Бачко¼, представšен ¼е у Пули, у Хрватско¼, у оквиру изложбе у тамошœем Августовом храму. Изложба ¼е отворена 2. ма¼а, а тра¼аžе до 13. ¼уна. Аутор поставке ¼е археолог Анелка Путица, кустос Градског музе¼а у Сомбору, у ко¼ем ¼е ова¼ шлем ¼едан од на¼знача¼ни¼их експоната античке збирке.

Шлем ¼е пронашао тракториста сивачке земšорадничке задруге, приликом дубоког ораœа 1958. године. Реч ¼е о специфичном типу коœичких шлемова, коришžених током владавине римских царева из династи¼е Антонина и Севера.

- Претпоставšа се да ¼е власник шлема био римски во¼ник из помоžне ¼единице, ко¼а ¼е у друго¼ половини 2. и почетком 3. века, обезбеивала десну обалу Дунава. Шлем би се могао повезати с во¼ном посадом, стационираном у оближœим римским утвреœима код Даšа, Сотина и Илока, где ¼е потврено да су ту некада боравиле помоžне коœичке ¼единице. Може се довести у везу са казненим експедици¼ама и другим борбеним активностима предузиманим током ратова на £азигима 167-171. и 177-178. године. Током ових ратова било ¼е потребе за лаким коœичким ¼единицама, ко¼е су добро познавале тактику борбе у равничарским кра¼евима - каже археолог и портпарол Градског музе¼а у Сомбору Виктори¼а Узелац.

БОГАТА ПУБЛИКАЦИ£А

Шлем из Сивца добио ¼е и сво¼у богату публикаци¼у, са детаšном презентаци¼ом археолошке обраде, конзерваторског поступка и реконструкци¼е. Аутори публикаци¼е су др Мирослав Ву¼овиž са Катедре за античку археологи¼у Филозофског факултета у Београду, Милан Чоловиž, конзерватор-техничар, и Анелка Путица.
Према œеним речима, шлем би, по типолошким карактеристикама и начину израде, могао да се припише наоружаœу римских помоžних трупа.

- На основу споšашœег изгледа, он не припада луксузном наоружаœу какво би могло да се очеку¼е у елитним трупама римске во¼ске, било да се ради о леги¼ско¼ пешади¼и, или о коœичким трупама - об¼ашœава Узелац.

Стручœаци археолошког музе¼а Истре у Пули потврдили су да ¼е бронзани шлем из Сивца изузетан антиквитет и важно сведочанство о присуству римске во¼ске на ¼едном делу "варварске" територи¼е, северно од утвреног дунавског лимеса у провинци¼и Доœа Панони¼а.

- За проучаваœе шлема из Сивца посебно ¼е знача¼ан натпис на вратобрану. Реч ¼е о ¼едноставним натписима, ко¼и се на¼чешžе састо¼е од имена власника и надрееног официра, као и назива во¼не ¼единице - каже ауторка изложбе Анелка Путица.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:546980-%D0%A8%D0%BB%D0%B5%D0%BC-%D0%B8%D0%B7-%D0%A1%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%9F%D1%83%D0%BB%D1%83

[batbayan]

Археолози са КембриŸа заитересовани за рановизанти¼ски град у Бакинцима

Захваšу¼уžи меународном про¼екту ЕУРОФАРМ, ко¼и веž од 2013. године, окупšа археологе из региона и других ди¼елова европе у циšу истраживаœа млаег каменог доба на Балканском полуострву добили смо прилику да сарау¼емо са великим бро¼ем експерата у оквиру разних археолошких периода и дисциплина. На мо¼у огромну част, ове године, тим истраживаœима се придружила др Сузан Хакенбек, ванредна професорица за касну антику на Универзитету у КембриŸу.

Примарни циš œеног ангажмана у оквиру овог про¼екта односио се на пос¼ету рановизанти¼ског града на Градини у Бакинцима. Та¼ град био ¼е регионални центар и епископско с¼едиште у овом ди¼елу некадашœе Панони¼е, односно данашœе с¼еверне Босне.

Она се заинтересовала за ова¼ локалитет захваšу¼уžи публикаци¼ама о археолошким истраживаœима, ко¼а интензивно тра¼у од 2012. године, а ко¼а су до сада открила три базилике ван зидина града, као и дио Горœег града. Та истраживаœа су до сада презентована кроз разне конференци¼е, стручне радове, али и каталоге у ко¼има су веома темеšно презентована истраживаœа базилика и археолошки налази, рекао ¼е Бо¼ан Ву¼иновиž, мастер археолог.

Сва та научна презентаци¼а помогла нам ¼е да доемо до стручœака, ко¼и су експерти у оквиру наведене проблематике, а сарадœа са œима žе нам у будуžности отворити врата ка европсиким про¼ектима. Веž сада археолози са КембриŸа, ко¼и се баве периодом касне антике, заинтересовани су да сегментално кренемо са одрееним фазама археолошких истраживаœа на Бакинцима. Та истраживаœа žе временом формирати меународни тим заинтересован за рад на овом и другим локалитетима, те žе нам отворити врата ка озбиšним научним про¼ектима. Да ова интересоваœа иностраних стучœака нису усамšена, ове године, кроз археолошка истраживаœа у Бакинцима очеку¼емо археолошке стручœаке из Аустри¼е и Словени¼е, како би кроз за¼еднички рад и стручне консултаци¼е унапри¼едили рад.

Недавно сам, за¼едно са Бо¼аном Ву¼иновиžем, пос¼етила рановизанти¼ски град у Бакинцима. Била сам веома изненаена величином локалитета и стаœем очуваности зидова. Бо¼ан и œегов тим су одрадили фантастичан посао, ¼ер су веž до сада сондажно истражили три базилике по на¼веžим стандардима. Ова¼ локалитет могао би да буде од револуционарног и пресудног знача¼а за разум¼еваœе раног хришžанства у овом региону и соци¼алну динамику живота на граници византи¼ског царства у раном средœем ви¼еку. Ова¼ локалитет ¼е дефинитивно огроман потенци¼ал за археолошка истраживаœа и без сумœе žе бити откриžе од меународног знача¼а – рекла ¼е ванредна професорица за касну антику на Универзитету у КембриŸу др Сузан Хакенбек.

РАНОВИЗАНТИ£СКИ ГРАД БАЛКИС

Рановизанти¼ски град Балкис први пут се помиœе у šето 597. године, у налету аварске во¼ске под воством во¼сковое Ба¼ана. Тада ¼е он, за¼едно са сво¼им во¼ницима, прешао ри¼еку Саву негд¼е измеу Сирми¼ума и Сервици¼ума, те на простору данашœе Босне порушио та¼ град за¼едно са 40 утвреœа и стражарница, док ¼е комплетно становништво поуби¼ао.

Археолози та¼ град доводе у везу са рановизанти¼ским градом пронаеним на локалитету Градина у селу Бакинци (општина Лакташи). Ту су вршена сондажна археолошка истраживаœа у периоду од 2012. до 2014. године, а наставšа¼у се и током šета 2015. године.

Град ¼е импозантних димензи¼а, са око 100.000 квадрата об¼еката различите нам¼ене, распореених у три платоа – Горœег, Средœег и Доœег града. Град ¼е опасан одбрамбеним зидовима у дужини око 480 метара, дебšине око 1,5 метара, а на по¼единим ди¼еловима они достижу висину и преко четири метра. Сондажна истраживаœа вршена су само на простору Горœег града, када ¼е пронаен об¼екат са улазом на ¼угоистоку, ко¼и представšа дио веžе ц¼елине, можда простори¼а за одмор. На основу налаза, првенствено новца, та¼ дио града доводи се у везу са периодом од друге половине 4. до 7. ви¼ека.

Са источне стране града, ван одбрамбених зидина, до сада су пронаене три рановизанти¼ске базилике. Оне се на основу градœе, архитектонских елемената и покретног археолошког матери¼ала доводе у везу на¼рани¼е са периодом 5. ви¼ека, те су кроз више фаза обнова и дограиваœа егзистирале све до почетка 7. ви¼ека. Ти подаци указу¼у да су пронаене базилике, за¼едно са утвреœем, чиниле ¼едан касноантички, односно рановизанти¼ски комплекс, ко¼и ¼е функционисао као ц¼елина.

Та¼ град дефинитивно ¼е био регионални центар, а в¼ероватно и епископско с¼едиште тог ди¼ела некадашœе ¼ужне Панони¼е. На то упуžу¼у импозантност града, бро¼ базилика ван зидина утвреœа, имена свештеника или епископа пронаених на импосту капитела базилике ''А'' (Constantius, Andreas и Constanc), могуžа крстионица у оквиру базилике ''B'', ко¼а директно упуžу¼е да ¼е ри¼еч о епископском с¼едишту, ¼ер су обред крштеœа у периоду 6. ви¼ека вршили епископи, а веома ри¼етко и презбитери.

Град ¼е могао постати епископски центар веž четрдесетих година 6. ви¼ека, након чувене обнове утвреœа и базилика у Панони¼и и Далмаци¼и, од стране £устини¼ана. На ту могуžност упуžу¼у и имена ''епископа'' ко¼и су пронаени на импосту капитела, а помиœу се на Салонитански саборима одржаним 533. године у Салони. Тада се име Constantius доводи у везу са епископом Сисци¼е, док се име Andreas доводи у везу са епископом Бистуа Нове. Латинска р¼еч sor (sor, sortis – служба) указу¼е на могуžност да су ова два епископа служила и покрштавала становништво у оквиру овог града, све до ма¼а 533. године. Тада митрополит Хонори¼е допушта да се од планина Копило и Враница код Зенице уведе нова епископи¼а, ко¼а би се могла довести у везу са епископи¼ом у Бакинцима, те да се треžе име са импоста Constanc може довести у везу са могуžом епископи¼ом у Бакинцима.

Меутим, треба сачекати наставак истраживаœа и прикупити ¼ош података како би што об¼ективни¼е реконструисали слику овог рановизанти¼ског града, а то žе олакшати сарадœа са иностраним археолозима и савременим методама детекци¼е.

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=51220

[batbayan]

Келтско светилиште откривено у Великом Градишту

Пожаревац – Стручœаци Народног музе¼а у Пожаревцу у месту Рам, у општини Велико Градиште, открили су остатке светилишта Келта, старо око 3.000 година.

Брдо на ко¼ем се налази светилиште од Дунава и рани¼е познатог келтског бедема удаšено ¼е километар. На светилишту се виде остаци двадесетак жртвених конструкци¼а где су се обавšали верски обреди. Професор Вецеслас Крута из Париза, прво име европске археологи¼е о Келтима, потврдио ¼е да ¼е реч о келтском светом простору, ¼единственом у Европи.
Драган £ацановиž археолог Народног музе¼а у Пожаревцу каже да се ради о изузетном простору, смештеном измеу ушžа реке Нере и некадашœег ушžа реке Караш, односно ушžа канала Дунав-Тиса-Дунав, са ко¼ег се, као ретко где у Срби¼и, пружа широк видокруг на све четири стране света до 200 километара.

„Одавде виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низи¼а са Делиблатском пешчаром, у даšини види се Авала, а на ¼угу цео венац Хомоšских планина, а поглед сеже и до дела Сребрног ¼езера и ток Дунава до Смедерева. Келти су кра¼ем четвртог века старе ере, идуžи унутрашœим венцем Карпата, овде прешли Дунав и у Раму подигли велико во¼но земšано утвреœе такозвани ,,Опидум”. Недалеко од тог утвреœа ми смо открили остатке светилишта на коме су они преносили жртве боговима у ко¼е су веровали. У Румуни¼и у близини места Караш Себеш откривено ¼е такое келтско светилиште али знатно скромни¼их димензи¼а“, истиче £ацановиž.
Место на коме се у Раму налазе остаци светилишта дужине ¼е три, а ширине ¼едан километар и на œему се налази група од двадесетак великих кристалних шкриšаца.

„Светилиште ¼е био œихов репер за одреиваœе ори¼ентаци¼е у простору и времену. Изласци и заласци сунца током године и привидно кретаœе целог звезданог свода ноžу одавде су на¼видšиви¼и. То ¼е посебно било битно šудима из праистори¼е и антике кад ¼е астрономи¼а била на примитивном нивоу. Ово ¼е за сада ¼едини об¼екат те врсте у Срби¼и где су се šуди окупšали као на сабору, да прославе годишœе празнике, попут равнодневнице и да би симболично принели крвне жртве“, об¼ашœава £ацановиž.
Он наводи да žе ово место посетити Вецеслас Крута из Париза, прво име европске археологие о Келтима, ко¼и ¼е на основу документаци¼е и на основу фотографи¼а ко¼е су му послате, потврдио да ¼е реч о келтском светом простору, ¼единственом у Европи, ¼ер на ¼едном од тих светилишта има остатака писма, односно келтске руне и то треба да се препише и дешифру¼е.
МЗ Рам планира да у сарадœи са ТО Великог Градишта очисти простор око светилишта, уклони дивšе жбуœе и да уреди пешачке и бициклистичке стазе како би се добио ¼едан од на¼боšих видиковаца у Срби¼и, прича Жика Секулиž из Рама.

http://www.vaseljenska.com/nauka/keltsko-svetiliste-otkriveno-u-velikom-gradistu/

[batbayan]

НЕКРОПОЛА У ИЛИ£АШУ

Археолози су надомак Или¼аша на некрополи Копошиžи, ко¼а ¼е и актуелно католичко гробšе, дошли до сензационалног откриžа. Испод седам и по тона тешког стеžка пронашли су изузетно очуване посмртне остатке, за ко¼е в¼еру¼у да припада¼у члану босанске средœов¼ековне властеле, односно породици кнеза Батиžа. Истраживаœа ко¼а треба¼у потврдити те налазе су у току.

Видео

http://www.bhrt.ba/sr/ekonomija-cir/turizam-cir/%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%88%D1%83/

[batbayan]

Дервента: Представšени резултати археолошких истраживаœа

Културно-истори¼ски комплекс у Доœем Детлаку потребно ¼е геофизички истражити и туристички промовисати, закšучено ¼е на састанку у Дервенти о теми "Археолошка истраживаœа и истори¼ска проучаваœа - средœов¼ековни манастир у Доœем Детлаку".

Закšучено ¼е и да ¼е потребно наставити археолошка истраживаœа и публиковати досадашœа откриžа, те радити на организоваœу научних скупова и других манифестаци¼а.
Састанак ¼е одржан као завршна активност про¼екта "Убикаци¼а манастира Детлак - истори¼ска проучаваœа и археолошка истраживаœа".

Про¼екат реализу¼е Центар за локални и регионални разво¼ из Дервенте, у сарадœи са Завича¼ним музе¼ем из Градишке, Туристичком организаци¼ом општине Дервента, Истраживачким центром "Искон" из Баœалуке, а уз финанси¼ску подршку Министарства цивилних послова БиХ у износу од 10.000 КМ.
Данас су представšени резултати провоеœа про¼екта и одржане презентаци¼е "Средœов¼ековна истори¼а и археолошки локалитети дервентског кра¼а", аутора историчара Дамира Кšа¼иžа, "Културно-истори¼ски комплекс Детлак - археолошка истраживаœа", аутора археолога Бо¼ана Ву¼иновиžа, и "Археолошка истраживаœа у Детлаку", аутора археолога Šубице Срдиž.
Промовисана ¼е и брошура "Културно-истори¼ски комплекс Детлак", аутора Дамира Кšа¼иžа и Бо¼ана Ву¼иновиžа, а у сали гд¼е ¼е одржан састанак били су иизложени панои са фотографи¼ама Културно-истори¼ског комплекса Детлак.
У промовисано¼ брошури ¼е наведено да су током истраживаœа, осим цркве Светог Или¼е, пронаени гвоздени клинови, кламфе, те предмети од гвожа, ко¼и се на основу аналоги¼а могу довести у везу са периодом од 17. до 19. ви¼ека.
Археолози су навели да то указу¼е на посто¼аœе цркве брвнаре на приближно истом м¼есту данашœе цркве и да ¼е в¼ероватно ри¼еч о цркви брвнари, граено¼ у периоду измеу 1882. и 1890. године.
Археолошки ¼е истражен и дио средœов¼ековне некрополе са мрамором на коме се налази Андре¼ин крст. Такав крст у свакодневном животу био ¼е симбол дома, граничара и заната.

На основу аналоги¼а мрамор се доводи у везу са средином 16. и првом половином 17. ви¼ека. На та¼ податак указу¼е аналоги¼а са мрамором са локалитета Камен у Мишинцима. На œему ¼е уклесан натпис из периода владавине Суле¼мана Првог Величанственог (1520-1566. година).
Меу становницима Детлака може се чути да ¼е то "Грчки гроб", в¼ероватно неког Грка, ха¼дука, кога су Турци ухватили и убили, а сеšаци сахранили у гробšе. Посто¼и и прича да ¼е ту сахраœен изв¼есни поп Ковачевиž.
Састанку су присуствовали œегово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом, дервентски нам¼есник Радо¼ица Žетковиž, игуман Симеун из манастира у Доœо¼ Бишœи, начелник општине Дервента Милорад Симиž.

Присуствовали су и директор Републичког завода за заштиту културно-истори¼ског и природног насšеа Слободан Наградиž и археолог Šубица Срдиž, директор Завича¼ног музе¼а у Градишци Драган Матавуš, те представници ¼авних установа културе и образоваœа из Дервенте и бро¼ни šубитеšи културног насšеа.
Посли¼е одржаног састанка учесници су пос¼етили Културно-истори¼ски комплекс Детлак у Доœем Детлаку, а домаžин ¼е била Туристичка организаци¼а општине Дервента.

http://forum.boinaslava.net/showthread.php?13791-Arch%E0eological-news-from-Serbia&p=380690#post380690

[batbayan]

Почело затрпаваœе базилике на коридору 10

НИШ - Данас су почели радови на затрпаваœу ранохришžанске базилике на Коридору 10, преко ко¼е žе бити изграен аутопут. Базилика ¼е откривена 2012. године током изградœе коридора, када су радови зауставšени.

Републички завод за заштиту споменика дао ¼е дозволу предузеžу Коридори Срби¼е да настави радове и да затрпа базилику ко¼а žе претходно бити конзервирана.

Археолози, исти они ко¼и су открили базилику припрема¼у ¼е за, како кажу конзервираœе, након чека žе бити наставšена изградœа аутопута.

Реч ¼е о об¼екту из ранохришžанског периода 5-6 века ко¼и ни¼е био обична богомоšа, веž црква са крстионицом у ко¼о¼ ¼е обитавао епископ.

Три године истраживаœа дале су потврду о истори¼ско¼ вредности базилике али не и решеœе да она остане на површини земšе.

Видео

https://www.youtube.com/watch?t=14&v=9UDyx-RFutk

[batbayan]

„Испред и иза базилике налазе се озбиšни захвати, то су про¼екти мостова веžих дужина, посто¼е косине, стабилизу¼у се и разрау¼у. Ми само спроводимо оно што нам ¼е речено“, нагласио ¼е Жиравац.

Апел археолога да се базилика не затрпава

Српско археолошко друштво протестовало ¼е због одлуке Републичког завода за заштиту споменика културе да дозволи затрпаваœе и прелазак коловоза аутопута ка Бугарско¼ преко ранохришžанске базилике у Кладенчишту.
„Одлука централне институци¼е заштите културних добара у Срби¼и у потпуно¼ ¼е супротности са основним цивилизаци¼ским тековинама и самим циšевима посто¼аœа Завода“, навели су из тог друштва.

Споменици културе сведоче о томе да Срби¼а ни¼е била „пусто поšе“ у далеко¼ прошлости, па не би требало да буде ни сада, када се заштита баштине намеžе као ¼едан од цивилизаци¼ских приоритета. Из наведених разлога, археолози апелу¼у на Министарство културе и информисаœа, Скупштински одбор за културу и информисаœе, председника Срби¼е и председника Владе да сво¼им ауторитетом спрече затрпаваœе базилике.

Припреме за козерваци¼у након чега žе базилика бити затрпана почеле су средином протекле недеšе и упркос бро¼ним протестима, од œих се до сада ни¼е одустало.

Жиравац ¼е истакао да посто¼и решеœе Републичког завода за заштиту споменика културе да се на садашœем нивоу базилика конзервира.

„Биžе направšен елаборат конзерваци¼е, установиžе се у ком ¼е стаœу и свакако žе бити заштиžена. Мислим да ¼е током претходне три године колико ¼е ста¼ала отворена базилика прилично девастирана и пропала више него за све године колико ¼е била похраœена на овом месту“, каже Жиравац.

Археолози из нишког Завода за заштиту споменика тражили су од републичких институци¼а да обуставе радове на коридору и да заштите базилику у изворном облику и на месту на ко¼ем ¼е откривена.

Предлози за измештаœе базилике ни на ¼едну од две предложене локаци¼е нису били прихватšиви.

„Ова базилика се налази на локалитету Кладенчиште и показу¼е да ¼е ово био ¼едан од важни¼их центара у периоду раног хришžанства у 5-6. веку. Блиска ¼е Велико¼ базилици у Бело¼ Паланци и œен знача¼ ¼е велики с обзиром на то да се налази на подруч¼у археолошког налазишта Ремизи¼ана, центра епископи¼е у ко¼о¼ ¼е био славни Никита Ремизи¼ански“, рекао ¼е за Тан¼уг Зоран Митиž, археолог из Беле Паланке.

Митиž ¼е рекао да ¼е базилика истражена и да žе након затрпаваœа остати записи о œо¼, али да žе она након изградœе пута остати испод асфалта, недоступна.

Тиме, сматра Митиž, осим што губи истори¼а културе, губе и Бела Паланка и околина, ¼ер базилика носи огроман туристички потенци¼ал ко¼и žе затрпаваœем бити изгубšен.

Становници Беле Паланке тешка срца су примили вест о затрпаваœу базилике и наставку радова на Коридору 10 на ово¼ траси пута. Млади Беле Паланке упутили су и ¼авни протест, а покренут ¼е и протест на друштвеним мрежама.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1968117/%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D0%B7%D0%B0+%D0%B7%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5++.html

[batbayan]

На Руднику бакар вадили пре 6,5 милени¼ума

РУДНИК, централна српска планина, "кров Шумади¼е" ¼е светски феномен, сматра¼у археолози. Они су нашли доказе да šуди у континуитету веž 6.500 година неуморно сврдла¼у и ломе стене рудничких висова и ¼аруга у потрази за сребром, оловом, бакром и квалитетним каменом.

- Ископаваœа на локалитету Прšуша потврдила су да ¼е руда бакра овде експлоатисана у доба енеолита, пре 4 до 4,5 хиšада година - каже др Драгана Антоновиž из Археолошког института. - То Прšушу сврстава меу на¼стари¼е руднике света, али ни¼е коначан резултат. Наиме, досадашœи налази потичу из на¼млаих окана на врху локалитета. Сигурни смо да се овде рударили винчанци у исто време кад и у Рудно¼ глави, до сада на¼стари¼ем познатом руднику бакра, а можда и рани¼е.

Саговорница "Новости" об¼ашœава да су праистори¼ски рудари копали од дна према врху брда, запуœава¼уžи стара окна ¼аловином. Разлика у висини окана на Прšуши значи да су рудари у поднож¼у Прšуше копали вековима пре наследника ко¼и су оставили трагове на врху.

- Веž у праистори¼и Рудник ¼е и, како би данас рекли, извозни центар бакра - открива др Драгана Антоновиž. - У енеолитско¼ некрополи у Долнославу у Бугарско¼ пронаени су предмети произведени од руде с Рудника! Али ни то ни¼е почетак увозно-извозне рудничке приче. Šуди из Старчевачке културе су 7,5 хиšада година пре нове ере долазили на Прšушу по горски кристал.

Нажалост, како ствари сто¼е, археолози веž сада могу да се баве и многобро¼ним напуштеним сеоским куžама на Руднику. Пустош се види веž од скретаœа с Ибарске магистрале на средœовековни "пут сребра" ко¼им ¼е руднички драгоцени метал, познат по изузетно¼ чистоžи извожен широм Европе.

Он пролази кроз село Заграе, на простору некадашœег великог подграа-трговишта под Острвицом, на¼тврем северном српском упоришту од Немаœе до пада деспотовине.

Српски владари вековима су зидали и одржавали силни град, центар острвичке власти, чи¼е су зидине опасивале стрми вулкански брег. Стражари с куле последœе одбране на расцепšеном врху Острвице осматрали су целу Шумади¼у чува¼уžи драгоцену планину. Одатле ¼е вероватно и цар Душан 1354. гледао угарску во¼ску пре него што ¼у ¼е сломио под Рудником. С Острвице су деспоти Стефан Високи и €ура Бранковиž зауставšали Турке и Угаре. Бо¼еви око Острвице и богатства Рудника нису воени само са страним заво¼евачима. За œих су се тукла браžа и краšеви Драгутин и Милутин, œихови синови Стефан Дечански и Владислав Други, кнез Лазар и Никола Алтомановиž, деспот Стефан и Никола Зо¼иž.

У време деспота €ура Бранковиžа, Рудник оста¼е ¼едини извор привредне моžи Срби¼е. Чим су 1458. Османли¼е осво¼иле Острвицу следеžе године пало ¼е и Смедерево. Од тада Острвичке власти нема над Заграем, а моžни град ¼е опустео.

Подграе у селу Заграе на стотинак метара од Ибарске магистрале ¼е тада опстало, а у пустош се претвара данас. О œегово¼ некадашœо¼ многоšудности сведочи само споменик у центру села зарастао у траву, на коме су имена стотина Заграана изгинулих у светским ратовима. Кра¼ œега пролази пут ка Острвици кроз сеоски атар поред пустих куžа и отежалих воžœака ко¼е више нема ко да бере. Кад се заврши асфалт, почиœе шумска стаза из ко¼е вире старе камене плоче.

НЕМАŒА У ПУСТОМ СЕЛУ

Према попису из 2011. у селу Заграу, на простору средœовековног трговачког насеšа тик уз данашœу Ибарску магистралу, остало ¼е само 385 šуди ко¼и у просеку има¼у више од 47 година. Али, на пустом путу кроз село срели смо потпуно нетипичног Заграанина, Немаœу, отреситог дечака од 9 година. Испричао нам ¼е да ¼е завршио други разред и пожалио се да нема с ким да се игра, ¼ер ¼е œегов ¼едини друг из одеšеœа негде отишао. Испратио нас ¼е путем кра¼ црквене порте са закšучаним храмом до школе у ко¼о¼ учи одеšеœе од два ака.
- Реч ¼е о остатку старог великог северног караванског пута ко¼и ¼е био на траси данашœе саобраžа¼нице кроз Заграе и поред Острвице ¼е водио у велику варош Рудник - каже археолог др Де¼ан Радичевиž са Филозофског факултета у Београду. - Био ¼е то знача¼ан град с великим и богатим куžама, трговинама и црквама, православним за Србе и католичким за Дубровчане ко¼и су овде имали и конзулат. На Руднику су живели и трговали Срби, Саси, Дубровчани, Которани, Барани, Угари. Пронашли смо фа¼анс из Шпани¼е и пломбе с пошиšки тканина из Чешке, што говори о богатству града и размерама трговине.

По речима археолога, цела планина ¼е била живо подруч¼е, на коме нису цветали само рударство и трговина веž и култура.

- То нам открива¼у ископаваœа ко¼а смо започели пре само пар година - каже др Радичециž. - Нажалост, археологи¼а ¼е веома касно стигла на Рудник, иако ¼е реч о правом феномену šудске цивилизаци¼е, месту где живот и рударство у континуитету тра¼у од на¼рани¼е праистори¼е до данас.

Кашœеœе ¼е утолико парадоксални¼е, ако се зна да ¼е српска археологи¼а роена у ¼улу 1865. пре тачно 150 година, кад ¼е прва археолошка истраживаœа у Срби¼и обавио др £анко Шафарик, управник, односно "чувар Народног музе¼а". Историчари об¼ашœава¼у гураœе Рудника у запеžак политичким разлозима. За Караоревиžе ¼е планина са ко¼е ¼е почело ослобоеœе Срби¼е била симбол Обреновиžа, а за ¼угословенске комунисте симбол српског национализма и хегемонизма.

ИМПЕРАТОРСКА РИЗНИЦА

У ¼улу 1865. Рудничани су пронашли необичну камену плочу с лепо уклесаним словима и о томе известили Београд.

- Тадашœе Министарство просвете и вера наложило ¼е др £анку Шафарику да оде и провери о чему ¼е реч - каже др Де¼ан Радичевиž. - Кад се чуло да ¼е реч о ктиторском натпису императора Септими¼а Севера ко¼и ¼е у Руднику наложио изградœу храма Ма¼ке земšе, заштитнице рудара, на лице места дошао ¼е и Кнез Михаило.

Какав ¼е однос потоœих власти био према рудничко¼ баштини говори податак да ¼е Шафариков извешта¼ о плочи и ископаваœима ко¼а ¼е предузео об¼авšен тек после Другог светског рата.

ДЕСПОТ И ТРАГАЧИ ЗА БЛАГОМ

Деспот €ура Бранковиž и деспотица Ирина, "проклета £ерина" сахраœени су на Руднику, а стара предаœа о œиховим скривницама ¼ош увек пале машту трагача за благом. Среžом она су забележена на време, док рудничка села нису опустела.

- Одоше Рудничани неки у град, а више на гробšе - рече нам Драгомир Михаиловиž, чи¼а ¼е куžа у поднож¼у Острвице. - Имао сам кафану, али муштери¼а нема. Последœи живи нема¼у пара, могу само на црту да пи¼у. Зато сам их позвао, попили смо што се имало и затворили смо радœу. Немам где да одем, могу само да чекам ред за она¼ свет.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:559334-%D0%9D%D0%B0-%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5-6-5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B0

[batbayan]

На тлу Винче живела ¼е на¼стари¼а и на¼модерни¼а šудско¼ истори¼и знана цивилизаци¼а, стара више од 8000 година!

На тлу Винче живела ¼е на¼стари¼а и на¼модерни¼а šудско¼ истори¼и знана цивилизаци¼а, стара више од 8000 година!Наше наивне претпоставке да стално напреду¼емо, често деманту¼у свакодневни догаа¼и, али и научници ко¼и нас враžа¼у у прошлост. Овога пута креžемо у легендарну Винчу, београдско приградско место где ¼е роена истоимена култура по ко¼о¼ смо познати у свету.

Саговорник нам ¼е кустос Драган £анковиž, археолог ко¼и са много šубави прича о сво¼им Винчанцима ко¼и су посто¼али на овом простору у доба неолита, пре више од седам хиšада година. Када га пажšиво слушамо, чини се да смо у многим сво¼им навикама знатно лоши¼и од œих…

КУŽЕ И КОМФОР

– Остаци куžа ко¼е ископавамо на налазишту показу¼у да су у неолиту šуди имали врло високу културу становаœа – каже £анковиž.

– То поткрепšу¼емо остацима куžа ко¼е су имале површину од 20 до 80 квадратних метара, имале су од две до пет соба, а на зидовима термоизолаци¼у. Малтерисане су смесом од лесног блата и плеве. То ¼е данас „хит матери¼ал“ у градœи ексклузивних куžа. Тако се испоставšа да су Винчанци пре толико много милени¼ума користили матери¼ал ко¼им се данас граде на¼скупšе куžе.

Житеšи овог насеšа су на куžном поду имали дрвене греде, измеу ко¼их су, опет, наносили сло¼ блата и плеве, а завршно, изнад œега ставšали су сло¼ глине ко¼у би додатно углачали. Тако би доби¼али исполиране патосе ко¼е су лако одржавали.


– У куžама правšеним у доба од 5.300. до 4.300. године пре нове ере нисмо налазили огœишта, што значи да су они ¼ош у то време имали затворене пеžи – дода¼е £анковиž све невероватни¼е податке. – У свако¼ куžи смо пронашли по ¼едну пеž, а у некима чак и у свако¼ соби по ¼едну, што говори да им нису служиле само за спремаœе хране, веž и за гре¼аœе.

Куžе су правšене у низовима, ствара¼уžи сво¼еврсне улице, и све су имале исту ори¼ентаци¼у, од североистока ка ¼угозападу. Занимšиво ¼е да су измеу œих посто¼али само уски пролази, широки око 1,5 метара, односно да куžе нису имале окуžнице, нити дворишта.

Ова чиœеница, уз друге детаšе указу¼е на то да ¼е Винча у неолиту била прво градско насеšе. Œени житеšи бавили су се и трговином. Оста¼у нам питаœа ко¼а £анковиž ниже ¼едно за другим: зашто су šуди у неолиту имали вишу културу становаœа него у нека касни¼а времена, па чак и у средœем веку, иако су живели хиšадама година рани¼е?

– То ¼е за многе збуœу¼уžа чиœеница. Зашто ¼е дошло до толиког пада код касни¼их култура – пита се наш саговорник и нуди одговор.

– Об¼ашœеœе ¼е да током целог неолита ни¼е било веžих сукоба, односно ратова, и да ¼е цео та¼ период познат по на¼дужем тра¼аœу мира у истори¼и šудске цивилизаци¼е. То ¼е доба од 6.500 до 4.300 године пре нове ере. Око 2.000 година ни¼е било рата!

Археолози ово поткрепšу¼у чиœеницом да су сва насеšа из тог времена граена на отвореним просторима, без икаквих озбиšни¼их одбрамбених фортификаци¼а. Такое, током археолошких ископаваœа нису наишли ни на какве остатке оруж¼а.

– У средœем веку, пет хиšада година касни¼е, када гради куžу, човек првенствено размишšа о заштити. Он ¼е све подреивао одбрани од евентуалног агресора. А у неолиту, он ¼е првенствено размишšао о комфору.

Говореžи о винчанско¼ култури, не причамо само о овом ¼единственом насеšу, као и насеšима ко¼а су се простирала на знача¼ном делу површине данашœе Срби¼е, веž и о ¼едном сасвим нестварном времену, ко¼е многима ни¼е познато, а ¼ош маœе им ¼е ¼асно.

– Управо то време велики римски песник Овиди¼е назвао ¼е „златним веком šудског рода“ – подсеžа £анковиž. – Просто ¼е фантастично да ¼е у Античко доба посто¼ала свест о том, œима далеком времену. Винчанска култура посто¼ала ¼е милени¼умима пре Овиди¼а, а писаних трагова ко¼е би Римšани могли да користе – ни¼е било. Ипак, посто¼ала ¼е ¼асна свест о томе да ¼е некада посто¼ало такво време током ко¼ег šуди нису во¼евали и меусобно се уби¼али.

ДУХОВНА КУЛТУРА

Прастари Винчанци су били врло разви¼ена духовна цивилизаци¼а. Према мишšеœу научника, имали су сво¼у митологи¼у, а на основу археолошких налаза не може да буде уочена било ко¼а врста доминаци¼е. Ни¼е било ни матри¼архата ни патри¼архата, односно ни¼е посто¼ала институционална доминаци¼а ¼едног пола.

– Šуди из неолита су осво¼или све вредности ко¼има савремена цивилизаци¼а тежи: животу без рата и без доминаци¼е! Зато прича о œима ни¼е само прича из далеке прошлости, веž и прича наше будуžности.

Наш саговорник отворено закšучу¼е да „ми тек треба да усво¼имо неке вредности ко¼е су они веž тада осво¼или“.

– Мени ¼е то на неки начин „дирšиво“ – колико савремени човек уопште не прихвата чак ни могуžност живота без рата и доминаци¼е. Тако нешто модерни човек сматра утопи¼ом.

– Меутим, ако ¼е ¼едном нешто посто¼ало, онда то ни¼е утопи¼а – изричит ¼е £анковиž.- То ¼е нада да ¼е могуžе да нешто слично поново заживи.


Логично ¼е да се запитамо зашто су šуди у неолиту живели без ратних сукобšаваœа, а наш саговорник наводи више разлога за то. Винчанци су почели да се баве и поšопривредном производœом хране, па су ловишта престала да буду стратешки простор, односно више нису била ограничени природни ресурс кога треба бранити. Ко год да ¼е хтео да се бави поšопривредном производœом, могао ¼е да искрчи одреену површину и да од œе направи обрадиву. Посто¼али су неограничени природни ресурси, па ни¼е било потребе за борбом за превласт над œима.

– По¼авšу¼у се вишкови хране и других производа, а они омогуžава¼у разво¼ трговине. Логика оног времена била ¼е да она¼ човек преко брда, као и она¼ преко реке, ни¼е могуžи непри¼атеš, веž ¼е потенци¼ални купац. И апсолутно ¼е добродошао.

Дабоме да би било погрешно идеализовати то време, и тадашœег човека, али су у том и таквом друштву очигледно посто¼але неке вредности ко¼е су данас нама недокучиве.

– £асно ¼е да ¼е и у то доба било насилних šуди, ¼ер ¼е то у бити човека као врсте – об¼ашœава научник.

– Меутим, у œиховом систему вредности насиšе ¼е било готово неприхватšиво и они су успевали да маргинализу¼у све оне ко¼и би насиšем хтели да доу до оног што им не припада. А погледа¼те наш данашœи систем. И данас ¼е у нашем систему вредности насиšе званично неприхватšиво, меутим нисам баш сигуран да ¼е тако. Данас су ратови постали легитимно средство за оствариваœе циšева.

НОВО, ЛОШИ£Е ДОБА

ШТА се догодило са овом културом и шта ¼у ¼е одагнало са истори¼ске сцене? £едно ново доба ко¼е ¼е уследило после неолита.

– Носиоци винчанске цивилизаци¼е су први у свету топили бакар. А он ¼е, опет, био толико вредан и скупоцен, да се œиме искšучиво трговало. Вичанци су га посматрали као трговци, а не као технолози. И тада су отворили Пандорину кути¼у. Простори на ко¼има се налазе рудници бакра поста¼у стратешки простори, а бакар огроман природни, али и стратешки ресурс. То ¼е довело до потребе да се контролишу простори на ко¼има се налазе рудници. Тако наста¼у сукоби, али и помераœа, односно сеобе ондашœих племена.

Полако креžе бакарно, а за œим и бронзано доба и на свету ¼е све више оруж¼а. Метал и œегова масовна производœа омогуžава¼у ствараœе огромне количине оруж¼а и оруа.

А мучено човечанство схвата да су отимачина и рат много бржи начин зараде. И ето, тако остаде до дана данашœег… А стручœаци се ипак нада¼у да žемо ¼едном да досегнемо до оних вредности винчанске културе ко¼е су ¼едном давно посто¼але.

Пре неколико година стручна група итали¼анских археолога посетила ¼е налазиште у Винчи, и тада су дуго разговарали са £анковиžем. Размеœена су многа стручна знаœа, па ипак ¼една реченица ¼е остала урезана у памžеœе нашег саговорника.

– Замислите, Итали¼ани, на чи¼ем простору се налазе на¼важни¼и остаци старог Рима, šуди чи¼и археолози увек има¼у препуне руке посла, после посете нашем локалитету рекли су ми: „Благо вама, ви имате Винчу! Завидимо вам.“

СВЕТСКИ ПУТНИЦИ

Трговачки путеви наших предака из неолита данас изгледа¼у невероватно. Наш Винчанац одлазио ¼е до Карпата, тамо узимао обсиди¼ен, вулканско стакло, ко¼и ¼е веома оштар и ко¼и ¼е, када се разлиста, био изузетно оштро сечиво. Са œиме ¼е одлазио пешице низ Мораву до Еге¼а и доносио накит, чи¼е остатке данасархеолози ископава¼у на налазишту, баш као и предмете из Средœе Европе.

– Са Авале су доносили цинабарит, ко¼и ¼е продукт руде живе и од œега су доби¼али црвену бо¼у ко¼ом су фарбали тканине. А таква бо¼а била ¼е у оно време изузетно драгоцена.

НЕОЛИТСКИ ОСТАЦИ

ВИНЧА ни¼е ¼едино налазиште из доба неолита у Срби¼и. У Београду и œегово¼ околини „успомене“ на житеšе из овог доба, око пет милени¼ума пре Христа, остале су „посе¼ане“ на Калемегдану, Баœици, у околини Младеновца и у Бара¼еву. Археолог Адам Црнобрœа лоцирао ¼е изузетно налазиште у Стублинама код Обреновца, ко¼е ¼е вредно посебне приче, а са друге обале Саве, оваквих места има и у околини £акова.

– Наши преци из Винче су први топили бакар – дода¼е £анковиž. – То откриžе говори да прва металуршка револуци¼а ни¼е настала на Блиском истоку, како се донедавно мислило, веž управо на овом, нашем простору.

РАШИРЕНЕ РУКЕ

ФИГУРИНЕ ко¼е су током протеклих сто година ископане на налазишту у Винчи изузетне су због много разлога. Све оне приказу¼у ликове са великим очима, што означава пажœу и бригу, а готово све има¼у раширене руке.

У доба када ратови нису посто¼али, раширене руке симболизовале су срдачност и добродошлицу према свима ко¼и би „ушли у видокруг“ наших Винчанаца.

ВАСИŽ, ХА£Д И „ЛЕ£ДИ“

МИЛО£Е Васиž ¼е наш први школовани археолог ко¼и ¼е титулу доктора ове науке стекао у Немачко¼. Управо он ¼е одлучио да у Винчи започне ископаваœа 1908. године, где ¼е открио ово спектакуларно налазиште.

Васиž упозна¼е Британца Чарлса Ха¼да, ко¼и почетком 20. века у Бирмингему води сво¼ часопис и ко¼и у то време слови као велики поборник слободе штампе. Будуžи да ¼е био добросто¼еžи, заинтересовао се за Васиžев рад и решио да му помогне финанси¼ски како би могао да допре до београдског неолита.

Посредник у овом послу била ¼е Кетрин Браун, Енглескиœа ко¼а ¼е словила као велики при¼атеš Срба, па ¼е остало предаœе да ¼е ¼една од на¼лепших фигурина ко¼е ¼е Васиž ископао управо због œе понела име „Ле¼ди“.

„РАНА“ ВИНЧА

£едан део у околини овог подунавског насеšа ¼ош ¼е Мило¼е Васиž, пре више од ¼едног века, назвао Млада Винча. То ¼е било место где су стизале прве воžке и где ¼е благотворна клима доносила прве зреле плодове. Управо то место изабрано ¼е за депони¼у на ко¼у се данас истовару¼е престоничко смеžе.

http://srpskaistorija.com/2015/07/30/%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%BB%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%98/