Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Археолози у При¼едору пронашли остатке куžе старе 5.000 година

НА Топиžа брду код При¼едора пронаени су остаци куžе – земунице, старе око 5.000 година.

Реч ¼е о сензационалном откриžу археолога са Универзитета у КембриŸу, ко¼и веž годинама истражу¼у долину реке Сане у сарадœи са Републичким заводом за заштиту културно-истори¼ског и природног наслеа Републике Српске и при¼едорским Музе¼ом „Козаре“.

Проналаском остатака пода и зида, као и бро¼них керамичких предмета, потврена ¼е легенда да се у долини Сане, у неолитском добу, водио изузетно интензиван живот, о чему сведоче све бро¼ни¼а археолошка откриžа. Археолози врше ископаваœа и у селу Зецови код При¼едора, ко¼е ¼е меу на¼знача¼ним археолошким локалитетима у БиХ.

- Имали смо много среžе у овим истраживаœима. На Топиžа брду пронашли смо нетакнут под, за¼едно са 30 центиметара очуваног зида и огœиштем у средини. То ¼е заиста велики успех. Након истраживаœа на локалитету Топиžа брда, прешли смо на брдо у селу Зецови код При¼едора, где смо нашли под из бронзаног доба, али žемо детаšе тек утврдити. У овом тренутку ми претпоставšамо да ¼е реч о предметима од пре 5.000 година – каже шеф Одеšеœа за археологи¼у Универзитета у КембриŸу, Чарли Френч.

Археолози с КембриŸа веž неколико година раде истраживаœа у ширем сливу реке Саве и œених притока. Истраживаœа ¼е подржала и Европска уни¼а, посредством про¼екта „Темпус“.

Према речима професора археологи¼е Универзитета у КембриŸу, Тонка Ра¼коваче, да се ово откриžе десило у Енглеско¼, било би велика национална вест.

- Мислим да се ради о целом ¼едном насеšу ко¼е ¼е вероватно остало сачувано, а друго уништено локалним, сеоским гробšем. Ми овде долазимо са намером, по ново¼ конвенци¼и, да све оно што се нае у БиХ припада европско¼ култури, ни¼е локалног карактера. Биžе об¼авšено у европским часописима и на ова¼ начин биžе попуœена археолошка мапа. Имамо намеру да се вратимо овде наредне године – каже Ра¼ковача.

http://www.srbijadanas.net/senzacionalno-arheolozi-u-prijedoru-pronasli-ostatke-kuce-stare-5-000-godina/

[batbayan]

Та¼не древног Бороша

НОВИ БЕЧЕ£: Археолози Музе¼а Во¼водине из Новог Сада, у сарадœи са колегама са Универзитета за праистори¼у из немачког града Кила, до 10. октобра žе обавšати опсежна ископаваœа на археолошком налазишту Борош, код Новог Бече¼а.

Они су почетна истраживаœа на новоооткривеном налазишту из доба неолита обавили у априлу ове године, а по речима шефице археолошког одеšеœа Музе¼а Во¼водине Ти¼ане Станковиž Пештерац, досадашœи резултати œиховог рада су веома обеžава¼уžи.

- Након ископаваœа добиžемо занимšиве резултате о две куžе из касног неолита. Надамо се да žемо на основу œих моžи да конкуришемо код фондова Европске уни¼е, како бисмо наставили рад на овом подруч¼у. Цело истраживаœе било би од великог интереса за локалну за¼едницу, ¼ер би Борош у будуžности могао да представšа туристичку атракци¼у – вели Станковиž Пештерац.

Осим стручœака из Немачке, у археолошке радове су укšучени и истраживачи из Румуни¼е и Маарске.

-У питаœу ¼е интернационално истраживаœе засновано, пре свега, на мултидисциплинарности. То ¼е новина у археологи¼и 21. века. Наиме, да бисмо реконструисали живот у одрееном временском периоду у прошлости, неопходно ¼е да у ископаваœа буде укšучен велики бро¼ стручœака различитих дисциплина, почев од физичара, преко геофизичара, археозоолога, до археоботаничара и осталих – об¼ашœава Станковиž Пештерац и дода¼е да научници на овом месту желе да одгонетну како ¼е изгледао живот пре 7000 година, чиме су се šуди хранили, какво ¼е време било у то доба и ко¼и ¼е био ток реке Тисе.

На основу по¼единих прелиминарних резултата веž сада се може закšучити да се овде десила велика несреžа.

- Обе куžе ко¼е истражу¼емо су гореле. Стога претпоставšамо да ¼е насеšе можда нестало у ватрено¼ стихи¼и -каже кустос Музе¼а Во¼водине и археоботаничар Александар Медовиž.

Веž на самом почетку истраживаœа пронаено ¼е и неколико интересантних предмета, измеу осталог и очуване керамичке посуде, те наруквица од спондилус шкоšке, ко¼а доста говори о трговини у прошлости. Наиме, спондилус шкоšке потичу са Медитерана, па се претпоставšа да ¼е и у то време посто¼ала сло¼евитост у друштву, ¼ер накит израен од œих ни¼е могао свако да има.

Борош ¼е локалитет из праистори¼е, удаšен 12 километара од Новог Бече¼а, а налази се на око 200 метара од Тисе, на œено¼ лево¼ обали. На мапи путописца Марсили¼а из 18. века Борош ¼е обележен као земšано утвреœе.

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/tajne-drevnog-bordjosa

[batbayan]

Почела ископаваœа на локалитету "Борош"

НОВИ БЕЧЕ£ - У близини Новог Бече¼а на 15 километара од центра те вароши, на локалитету "Борош" откривено ¼е археолошко налазиште на ко¼ем су ¼уче завршена прва ископаваœа у ко¼има ¼е пронаен велики бро¼ различитих предмета ко¼и žе научницима помоžи да остваре главни циš - реконструишу живот од пре чак 7.000 година.
Да ¼е реконструкци¼а живота, односно унутрашœости и споšашности ¼едне куžе из винчанског касно неолитског периода и упознаваœе шире ¼авности са начином живота, исхране, градœе и свега другог из тог праистори¼ског доба главни циš овог про¼екта, Тан¼угу ¼е потврдио и археоботаничар у Музе¼у Во¼водине Александар Медовиž, ко¼и ¼е руководилац про¼екта на терену.

"Šуди када оду у музе¼е виде по неку лепу ствар, заинтересу¼у се за то, меутим у музе¼има тренутно не можете да видите како ¼е изгледао прави живот у периоду из кога та¼ предмет потиче. Ми желимо да то променимо и да покушамо да реконструишемо ¼едну целу куžу, са целокупним инвентаром, са свим оним што се налазило у œо¼, тако да šуди када уу унутра могу да осете и мирис и укус те куžе и да виде како ¼е изгледао распоред у œо¼", рекао ¼е Медовиž.

Он ¼е казао да су археолози на локалитету "Борош" имали среžу да су пронашли куžу из касно неолитског доба у ко¼о¼ ¼е дошло до пожара, па су се зидови због пожара срушили и то тако да су поклопили и готово у потпуности сачували на свом месту све оно што ¼е тог тренутка било у куžи, па ¼е на том локалитету пронаено петнаестак веома очуваних посуда, алатки, накита и фигурина.

Радови на том про¼екту, по речима руководиоца Археолошког одеšеœа у Музе¼у Во¼водине Ти¼ане Станковиž - Пештерац, почели су априлу месецу ове године када ¼е та¼ локалитет истражен посебним врстама геофизичке проспекци¼е, а геомагнетна и геоелектрична проспекци¼а су помогле археолозима да сазна¼у шта се налази испод земšе и дале су тачну слику локалитета.

"Ради се о огромном каснонеолитском насеšу површине око седам хектара, ко¼е ¼е било оивичено или уоквирено дубоким ровом. Куžе су биле квадратног облика и различито су зракасто распореене у насеšу, односно ни¼е било никаквих низова куžа", об¼аснила ¼е Станковиž - Пештерац.

По œеним речима, тренутно се на платоу истражу¼е ¼една од куžа, а испод тог платоа, односно рова, налази се друга куžа ко¼а ¼е била на перифери¼и насеšа и ко¼а се такое истражу¼е, а обе куžе, како ¼е истакла Станковиž - Пештерац, дале су обиšе налаза на основу ко¼их ¼е могуžе утврдити ко¼е културе су живеле на том месту и за сада се може претпоставити да ¼е реч о потиско¼ и о винчанско¼ култури.

Винчанска култура, како ¼е об¼аснио Александар Медовиž, носи назив по чувеном налазишту Винча, ради се о огромно¼ неолитско¼ култури и на овим просторима има додир са потиском културом ко¼а долази са севера, има додир са Карпатима и œима су доступне све сировине ко¼е су у неолиту биле веома знача¼не.

"Подсеžам да у то време ни¼е посто¼ао метал и они су за све сво¼е потребе морали некако да се снау са кремеœем. И ми смо имали ¼едну малу пробу и утврдили смо да то ¼ако добро иде, ¼ер су сечива изузетно оштра", рекао ¼е Медовиž дода¼уžи да ¼е посто¼ала нека врста размене измеу потиске и винчанске културе у ко¼има су у замену за кремеœе и друге камене сировине доби¼ане разне шкоšке ко¼е су неким речним путевима допремšене са Медитерана и накит карактеристичан за медитеранско поднебšе.

Археолог Илдико Медовиž рекла ¼е Тан¼угу да ¼е археолох аматер £ован Бакалов ¼едан од на¼заслужни¼их за то да уопште дое до ископаваœа на поменутом локалитету, ¼ер ¼е он ¼ош пре 30 година ту почео да сакупšа интересантне предмете.

"Почетком ове године у посету су нам дошли неки наши другари археолози из Немачке из института за праистори¼у из Кила и тражили су неко ново место где би могли да истражу¼у и ми смо их, познава¼уžи Бакалова одвели на та¼ локалитет где су се они одушевили виеним и веž у априлу су кренули са геомагнетним и геоморфолошким истраживаœима", каже Илдико Медиž, дода¼уžи да су истраживаœа показала да се ради о изузетно очуваном насеšу.


Илдико Медиž каже да ¼е на локалитету "Борош" пронаено петнаестак изузетно очуваних посуда, меу ко¼има и прелепо украшени пехар, али и две фигурине, ¼една у облику рибе, а друга у облику неке веžе животиœе ко¼а подсеžа на краву, као и огромни ¼елеœи рогови на основу ко¼их се може реžи да се радило о ¼елену капиталцу.

Као доказ да се на том подруч¼у вршила трговина, односно размена измеу винчанске и потиске културе Илдико наводи чиœеницу да су археолози током ископаваœа пронашли ¼едну посуду ко¼а ¼е била окренута наопачке, потпуно очувана, а да су у œено¼ унутрашœости пронаене десетине медитеранских шкоšки, као и да ¼е пронаено доста сировина оксиди¼ана ко¼е потичу са Карпата.

Александар Медовиž ¼е истакао да ¼е план да се ова¼ про¼екат интернационализу¼е, односно да се нашим и немачким археолозима прикšуче и колеге из Маарске из Сегединског музе¼а и из Румуни¼е из Темишварског музе¼а.

"Жеšа нам ¼е да направимо ¼едну тро¼ну екипу ко¼о¼ žе се прикšучити Немци, како би ово постао ¼едан диван европски про¼екат. Сви они су одушевšени том иде¼ом и они су сви изразили жеšу да учеству¼у од следеžе године па, ¼а се надам, наредних десетак година како би истражили ово насеšе како доличи 21. веку, мултидисциплинарно са свим могуžим анализама", казао ¼е Медиž.

Први радови на ископаваœима на локалитету "Борош" завршени су ¼уче, али по речима Александра Медовиžа, ту се прича не завршава и тек сада креžе научни рад по различитим дисциплинама.

"Много ¼е веžи бро¼ научника ко¼и žе тек сада да крену са радом. Прикупили смо ¼ако пуно узорака да би они могли да се баве науком. Овде има ¼ако пуно "олога", ово ¼е мултидисциплинарна прича у ко¼о¼ имамо археоботаничаре, археозоологе, геофизичаре, геоморфологе, геологе и си¼асет научних дисциплина без ко¼их више археологи¼а у 21. веку ни¼е могуžа и не посто¼и", закšучио ¼е Медовиž.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/pocela-iskopavanja-na-lokalitetu-bordjos_526332.html

[batbayan]

ОТКРИВЕНА И ТРЕŽА РАНОВИЗАНТИ£СКА БАЗИЛИКА У БАКИНЦИМА

Налази указу¼у да ¼е пропови¼едаœе хришžанске религи¼е у маœем обиму наставšено и након великог аварског пустошеœа. Меутим, то питаœе оста¼е отворено до завршетка истраживаœа, истиче археолог Бо¼ан Ву¼иновиž.
Археолози Завича¼ног музе¼а Градишка открили су на локалитету Градина у Бакинцима, код Лакташа, треžу базилику ван зидина рановизанти¼ског града, ко¼а, ¼е в¼ероватно, саграена у периоду од кра¼а 5. до 7. ви¼ека наше ере.

Руина без обриса и контура зида лоцирана ¼е на око 250 метара ¼ужно од базилика пронаених током 2012. и 2013. године на уздигнутом заравœеном платоу.
Археолози су утврдили да ¼е ри¼еч о базилици оквирних димензи¼а 18 пута 14 метара, саставšено¼ од наоса, "с¼еверног брода", нартекса и олтара са полукружном апсидом на истоку.
Археолошки налази упуžу¼у да ¼е утвреœе у овом м¼есту, за¼едно са пронаеним базиликама, представšало регионални центар тог ди¼ела некадашœе Панони¼е у 6. ви¼еку наше ере.

Археолози Милан €уревиž и Бо¼ан Ву¼иновиž утврдили су да ¼е базилика граена од ломšеног и притесаног камена, без опеке у зидовима, иако се по¼авšу¼е у сло¼у шута и в¼ероватно ¼е кориштена за извлачеœе отвора.
Ву¼иновиž наводи да ¼е у оквиру олтара, ко¼и ¼е био издигнути¼и од наоса и бродова, пронаена подница раена од кречног малтера на подлози од ломšених шкриšаца и седре, а да су се м¼естимично по¼авšивали и фрагменти цигле.
У олтару, уз унутрашœе зидове апсиде, пронаени су ус¼еци за свештеничке клупе, ко¼е су по свему судеžи биле од дрвета. На то упуžу¼е полукружни ус¼ек на м¼есту субсели¼ума, те трагови паšевине у œему.
Бочне преграде олтара, с¼еверна и ¼ужна, биле су израене од дрвета, о чему такое св¼едоче ус¼еци у ко¼има ¼е видšив сло¼ паšевине.
Постамент олтарске преграде био ¼е изграен од римске цигле и уз маœе оштеžеœе сачуван на првобитном м¼есту.
"Ови налази указу¼у да ¼е пропови¼едаœе хришžанске религи¼е у маœем обиму наставšено на том м¼есту и након великог аварског пустошеœа. Меутим, то питаœе оста¼е отворено до завршетка истраживаœа", истиче Ву¼иновиž.
Он подс¼еžа да су на овом локалитету до сада откривене дви¼е базилике, ко¼е су на основу археолошких истраживаœа упуžивале да се овд¼е формирало ¼едно од епископских сjедишта на простору некадашœег залеа Далмаци¼е, односно Панони¼е ¼ужно од Саве.
"О томе св¼едочи крстообразни базен пронаен у с¼еверном броду базилике истраживане током 2013. године. Преко те `писцине` прешао ¼е преградни зид у касни¼о¼ фази презииваœа, али ¼е при¼е тога управо на том м¼есту обавšан обред крштеœа", рекао ¼е Ву¼иновиž.
Он по¼ашœава да су та¼ обред углавном радили епископи, што указу¼е на епископи¼у, односно епископско с¼едиште.
Занимšив латински натпис са импоста капитела пронаен истраживаœем базилике 2012. године такое се доводи у везу са епископима сус¼едних епископи¼а и именом могуžег епископа у Бакинцима.
„Ри¼еч ¼е о именима: CO(N)STAN(T)IUS, ANDREAS и CONSTANC иза ко¼их сто¼и урезан крст, док измеу прва два имена сто¼и латинска ри¼еч - sor, односно служба.
То упуžу¼е да су прва два свештеника или епископа в¼ероватно служила у базилици у Бакинцима“, закšучу¼е Ву¼иновиž.

http://www.srna.rs/novosti/246987/-otkrivena-i-treca-ranovizantijska-bazilika-u-bakincima.htm

[batbayan]

Римски град на обали Дрине

Велелепни антички Муниципиум малвесиатиум у Скеланима први пут пред очима радозналаца. Велики поводаœ спречио Карла Пача да споменике „пресели“ у Беч

На месту данашœих Скелана, вароши са 1.500 душа, у другом веку нове ере блистао ¼е пуним с¼а¼ем - Муниципиум малвесиатиум, знача¼ан римски административни центар ове реги¼е и дом за 40.000 цариника, рудара и чувара импери¼алног пута. Из вековног мрака, ових дана на три локаци¼е недалеко од обале Дрине, заборавšени град са императорском палатом у центру излази на видело: пред очима радозналаца по¼авšу¼у се величанствени мозаици, скулптуре и антички споменици, а укупно 80 вредних предмета преосталих на овом подруч¼у пуким случа¼ем - спасио их ¼е пре тачно 110 година велики поводаœ о коме ¼е Иво Андриž писао.


- Прва истраживаœа Муниципиум малвесиатиума обавšао ¼е од 1896. до 1898. Карло Пач, аустроугарски историчар (био ¼е и министар финанси¼а). На¼више остатака римског града пронашао ¼е на три локаци¼е. Он ¼е 80 сакупио и одложио у ¼едну од базилика са на¼вишим зидовима, с намером да их пребаци у Беч. Меутим, догодила се велика поплава, Дрина се излила, покренула су се клизишта, мислило се да ¼е вода све однела - об¼ашœава мр Милица Котур, руководилац конзерваторских радова Републичког завода за заштиту споменика културно-истори¼ског наслеа Републике Српске.

Захвални Пачу што ¼е желео да драгоцености „пресели“ у Беч не можемо бити. Меутим, он ¼е направио тлоцрт муниципи¼ума, све ¼е евидентирао, исцртао ¼е споменике и комплетно истраживаœе об¼авио у Земаšском гласнику музе¼а Босне, исте године. На основу œеговог рада, започета су садашœа истраживаœа, а велики посао стигао ¼е до фазе конзерваци¼е.

МОЗАИК ГОРГОНЕ
УЗ величанствени подни мозаик, стручœаци на терену реконструишу и изузетно добро сачуван Горгонеион, мозаички приказ Медузе - на¼познати¼е од три Горгоне.

Пред знатижеšницима указали су се обриси велелепне римске граевине, императорске палате ко¼а се налазила у средишту римског града, административног центра реги¼е. До сада откривени део захвата 900 квадратних метара и обухвата велики бро¼ простори¼а, ходнике, два полокруга, хипокауст - подно гре¼аœе, остатке зидног сликарства у три сло¼а, сведочанство да ¼е велелепна граевина дуго била у функци¼и. На¼знача¼ни¼е откриžе ¼е подни мозаик на 100 квадратних метара, на¼веžи на западном Балкану, чи¼а ¼е половина сачувана и реконструисана. Овдашœи чувени ма¼стори, Осеžани, претходних дана президали су веž 250 метара до ¼уче урушених зидова, широких 60 центиметара, веžи део подигли су до 115 центиметара висине...

КАКО СЕ ДОШЛО ДО ОТКРИŽА
- ОД 1896. до 1898. Карло Пач обавšа прва истраживаœа, с намером да благо пребаци у Беч - 2008. археолог мр Мирко Бабиž, директор Музе¼а Сембери¼е у Би¼еšини, и Нада £овановиž, директор Народне библиотеке у Сребреници, започиœу истраживаœа на три локаци¼е. - 2012. срушен Задружни дом испод кога се налазио Муниципиум малвесиатиум - 2014. напреду¼у истраживаœа велелепне граевине, средишта римског града и почиœе конзерваци¼а. Про¼екат ископаваœа водила ¼е Надежда Гавриловиž Витас, уз супервизи¼у Славише Петриžа, директора Археолошког музе¼а Срби¼е, и надзор Šубице Срдиž, из Завода за заштиту споменика културе РС. Конзерваторске радове води мр Милица Котур из истог завода.

Граевина ¼е, према истраживаœу €ора £анковиžа, била у употреби до почетка 4. века, а веру¼е се да ¼е страдала у во¼ном сукобу.

- Свих 80 предмета из прва три века нове ере налазе се у Археолошком музе¼у Римски муниципиум у Скеланима, реч ¼е о надгробним споменицима, стубовима, украсним венцима, надвратницима, жртвеницима, новчиžима... £ош толико споменика на¼вероватни¼е се и даšе налази под земšом, испод куžе где због нерешених имовинско-правних односа ¼ош увек не можемо копати - дода¼е Св¼етлана Марковиž, директор Археолошког музе¼а у Скеланима.

- Споменици су посвеžени боговима £упитеру, Силвану, три¼ади £упитера, £уноне и Минерве... Колико ¼е римска импери¼а била присутна на овом простору, говори податак да ¼е у другом веку на Дрини било 17 мостова, а данас их ¼е троструко маœе.

Истраживаœа археолога мр Мирка Бабиžа показала су да се у овом подруч¼у у римско време ковао новац, експлоатисане су руде, ницале су колони¼е, граене су палате и во¼на утвреœа. Скелани су били политички, Сасе привредни, а Факовиžи во¼ни центар области.

У будуžности биžе истражен шири по¼ас око велелепне римске граевине у центру Скелана. Зидови и ¼единствени мозаик биžе наткривени, а античко наслее изгледаžе као слични, у овом тренутку далеко познати¼и споменици римске културе широм света.

За до сада ураени, велики посао, новац ¼е издво¼ила Влада Републике Српске. Римски муниципи¼ум у Скеланима проглашен ¼е за националним културним спомеником Републике Српске.

http://admin.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:515330-%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5

[batbayan]

Римски градски центар у Скеланима

Видео

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1727068/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80+%D1%83+%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0.html

[batbayan]

Делови, остаци куžе из бакарног доба откривени на Хумско¼ чуки

Остаци куžе у насеобини, ко¼а датира из раног бакарног доба, четири и по хиšаде година пре нове ере, откривени су ових дана на локалитету “Хумска чука” кра¼ Ниша

Ппосуда од декоративне керамике, алат од камена и животиœских кости¼у, говоре о високом цивилизаци¼ском нивоу ове културе ко¼у археолози назива¼у Бубаœско-хумска група.
Ово ¼е истраживачки про¼ект ко¼и реализу¼е Археолошки институт у Београду, Градска општина Црвени крст и Народни музе¼ у Нишу.
Поред археолошких локалитета из касног античког и рановизанти¼ског периода, у свету археологи¼е Ниш познат ¼е и по налазиштима из šудске праистори¼е и неолита. £едно од на¼познати¼их налази се на Хумско¼ чуки, на ко¼о¼ су археолози ових дана окончали сондажна испитиваœа. Предмети ко¼и су том приликом откривени говоре о величини и знача¼у овог локалитета.
Градска општина Црвени крст на чи¼о¼ територи¼и се налази археолошко налазиште ”Хумска чука” препознала ¼е знача¼ овог про¼екта ко¼и се реализу¼е уз помоž Министарства културе и Археолошког института из Београда.
Сондажна ископаваœа на локалитету Хумска чука открила су предмете из свакодневног живота првих становника ове насеобине. У археолошком институту у Београду сматра¼у да ¼е налазиште велико и да, судеžи по првим откриžима, вероватно кри¼е ¼ош много тога знача¼ног за археологи¼у и истори¼у овог дела европског континента.

http://www.juznasrbija.info/turizam/delovi-ostaci-kuce-iz-bakarnog-doba-otkriveni-na-humskoj-cuki.html

[batbayan]

Скелет из бакарног доба у музе¼у

Прошле године археолози Народног музе¼а у Панчеву открили су у близини града темеšе средœовековне цркве и испод œих гроб стар око 4.500 година. Пронаени скелет сада се премешта у Музе¼, где žе бити конзервиран и касни¼е изложен.

Прошлогодишœа археолошка испитиваœа на локалитету Ливаде код Панчева довела су до великог откриžа гроба из бакарног доба, у коме ¼е сахраœена вероватно нека важни¼а личност номадског племена. Скелет ¼е био у згрченом положа¼у, са рукама прекрштеним преко стомака

"Поред главе скелета наено ¼е мало окер бо¼е ко¼ом ¼е гроб посут, што указу¼е на посебан начин сахраœиваœа", об¼аснила ¼е £елена €оревиž, археолог. "Веома ¼е ретко да се гробови у том положа¼у преносе и буду тако очувани на овим просторима."

Пре две недеšе локалитет ¼е поново откопан, да би се скелет пребацио у Народни музе¼, где žе бити конзервиран и изложен кра¼ем децембра, за Дан музе¼а.

"Да бисмо учврстили скелет, ставили смо га у дрвену конструкци¼у и премазали, тако да он сад си¼а", каже Ана Ола¼ош, конзерватор. "Кад стигне у музе¼ прво žемо та¼ с¼а¼ да скинемо, па онда прелазимо на темеšне конзерваторске радове. Скупšамо и земšу около, да би и то изложили касни¼е, да изгледа аутентично."
Када следеžе године буде поставšена комплетна изложба са налазишта, биžе то ¼едини скелет такозване "¼амне културе" доступан посетиоцима

Видео

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1728372/%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82+%D0%B8%D0%B7+%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0+%D1%83+%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D1%83.html

[batbayan]

Археолошка истраживаœа на локалитету Timacum Maius

На локалитету Timacum Maius код Нишевца ¼уче су завршена овогодишœа археолошка истраживаœа. Античко насеšе Timacum Maius датира са кра¼а првог и почетка другог века после Христа и представšало ¼е важну путну тачку на По¼тингерово¼ мапи, ¼ер се управо на том месту налазила станица на Римском путу, ко¼и ¼е водио од Наисуса до Арчара на Дунаву. Као и претходних година, истраживаœе су спровели еминентни стручœаци са Балканолошког института САНУ, археолози др Владимир Петровиž и мр Во¼ислав Филиповиž, у сарадœи са колегама из Француске.
Др Владимир Петровиž ¼е у из¼ави за Телевизи¼у Ласер рекао да ¼е знача¼ овогодишœих истраживаœа велики.
др Владимир П. Петровиž – из¼ава
Током овогодишœег истраживаœа пронаени су и неки предмети ко¼и указу¼у да ¼е у овом античком насеšу и трговина била прилично добро разви¼ена, каже мр Во¼ислав Филиповиž.
мр Во¼ислав Филиповиž – из¼ава
Славиша Миливо¼евиž, ко¼и ¼е према Филиповиžевим речима на¼заслужни¼и за успешно одреиваœе локаци¼е насеšа Timacum Maius, око ко¼е су се у научним круговима годинама водиле полемике, каже да ¼е све до сада постигнуто резултат дуге и успешне сарадœе стручœака са Балканолошког института САНУ и Центра за туризам, културу и спорт Сврšиг.
Славиша Миливо¼евиž – из¼ава
Истраживаœа подржава и локална самоуправа, а археолошко налазиште ¼уче ¼е посетила и председница општине Сврšиг, £елена Трифуновиž.
£елена Трифуновиž – из¼ава
Трифуновиžева ¼е на¼авила подршку општине и у предсто¼еžем периоду, као и могуžност за доби¼аœе средстава намеœених разво¼у туризма из про¼еката прекограничене сарадœе.

Видео

https://www.youtube.com/watch?v=PvgeJQpFbM8#t=75

[batbayan]

Arheološka istraživanja na lokalitetu Borđoš daju zanimljive rezultate

Nakon početnih istraživanja koja su obavljena u aprilu ove godine na arheološkom nalazištu iz neolita, koje se nalazi na teritoriji opštine Novi Bečej, arheolozi Muzeja Vojvodine iz Novog Sada, zajedno sa svojim kolegama sa nemačkog Univerziteta za praistoriju iz Kila, započeli su i ozbiljnija iskopavanja na Borđošu. Iskopavanja su počela 18. septembra i trajaće do 10. oktobra, a prema rečima Tijane Stanković Pešterac, šefa arheološkog odeljenja Muzeja Vojvodine, vrlo su obećavajuća.
- U pitanju je mlađe kameno doba, njegova finalna faza od pre 7.000 godina. Naši planovi za budućnost su veliki. Nakon ovih iskopavanja imaćemo zanimljive rezultate istraživanja dve kasno neolitske kuće. Nadamo se da ćemo na osnovu tih rezultata moći da ostvarimo aplikacije za fondove Evropske unije, gde bismo imali inostrane partnere, a celo to istraživanje bilo bi od interesa za lokalnu zajednicu, u vidu turističkih atrakcija u budućnosti. Ovo je početak jedne lepe priče.

Istraživanja na Borđošu za sada se rade u saradnji sa nemačkim arheolozima, koji su, usled velike plodnosti ovog lokaliteta u arheološkom smislu, veoma zainteresovani za ista.

U posetu dolaze i kolege iz Rumunije i Mađarske, kaže Stanković Pešterac.

- Ovo je jedno internacionalno istraživanje, koje je zasnovano, pre svega, na multidisciplinarnosti. To je ono što je u arheologiji 21. veka, nova stvar. Da bismo rekonstruisali život u nekom trenutku u prošlosti, neophodno je da u iskopavanju imamo uključen veliki broj stručnjaka drugih disciplina, počev od fizičara, geofizičara, arheozoologa, arheobotaničara.

Već na samom početku istraživanja pronađen je interesantan predmet. Reč je o predmetu koji je izrađen od nepečene gline i veoma je zanimljivo da je očuvan do danas. Ima perforaciju kroz sredinu, a radi se o glavi ribe, verovatno šarana. Pronađen je i veliki broj veoma očuvanih keramičkih posuda. Takođe, pronađena je i jedna figurina, kao i narukvica od spondilus školjke, koja dosta govori o trgovini u prošlosti. Naime, spondilus školjke potiču sa Mediterana.

- Na osnovu ove narukvice zaključujemo da je postojala slojevitost u društvu , jer spondilus školjku, kao i nakit od nje, nije mogao da ima svako – kaže Aleksandar Medović, kustos Muzeja Vojvodine, po struci arheobotaničar.

U aprilu su na ovom lokalitetu rađena geomagnetna istraživanja: “Na osnovu rezultata koje smo tada dobili, sada smo u prilici da pogodimo svaku kuću koja je postojala pre nekih 7.000 hiljada godina, i to u milimetar. Radimo hiruški precizno. 18. septembra smo na ovom lokalitetu počeli da iskopavamo na dve lokacije. Jedna je je u stvari gradina, tj. utvrđeno naselje koje ima površinu od 7 hektara. Radi se o kasnoneolitskoj kući, potiske kulture. Za sada radovi teku nesmetano. Inače, dole nešto niže van granica ovog lokaliteta, smo krenuli sa istraživanjem druge kuće.”

Glavni cilj jeste rekonstrukcija života ljudi na ovom delu Vojvodine, navodi Medović. Kako je izgledao život pre 7.000 godina, čime su se ljudi hranili, kakvo je vreme bilo u to doba, koji je bio tok reke Tise, sve su to pitanja koja ovi naučnici žele da odgonetnu:

- Na osnovu nekih preliminarnih rezultata znamo da se u jednom trenutku ovde desila velika nesreća. Obe kuće koje istražujemo su gorele. Tako da imamo pretpostavku da je ovo naselje možda nestalo u vatrenoj stihiji. Iz kog razloga, ne znamo – završava Medović.

Видео

http://www.novibechej.com/index.php/novine32432/nb-info-kanal/3344-nastavljena-su-iskopavanja-na-arheolo%C5%A1kom-lokalitetu-bor%C4%91o%C5%A1

[batbayan]

Цареви у камену

Археолошка ископаваœа Царске палате у Сремско¼ Митровици. Сирми¼ум ¼е током касне антике имао изузетан знача¼
ТОКОМ археолошких истраживаœа комплекса Царске палате Сирми¼ум у Сремско¼ Митровици, ко¼а су започела 2002. године, до сада ¼е откривено око 50 фрагмената порфира, односно делови главе, лице, део лобаœе, ухо. Склапаœем новопронаених делова са онима ко¼и су ископани током рани¼их археолошких истраживаœа, потврена су досадашœа предвиаœа истраживача - да су у питаœу делови портрета римских царева из четвртог века.
Археолошка ископаваœа северног дела Царске палате тра¼у пуних 12 година. Пре неколико година откривене су главе римских богиœа Ди¼ане, Венере и Тихе, док су током ове године археолози дошли до 30-так фрагмената порфир, а на истом делу терена.

- Мора се нагласити да су од порфира, камена ко¼и се експлоатисао само у Египту, израиване само фигуре царева. Та¼ обича¼ увео ¼е Диоклеци¼ан када ¼е 293. године успоставио нови систем владавине Римским царством. То ¼е тетрархи¼а, владавина четири цара - два августа и два цезара. Порфир, пурпурни камен, симболише œихову снагу и апсолутну моž - об¼ашœава др Ивана Поповиž, стручни саветник Археолошког института у Београду.


НЕКОЛИКО САЧУВАНИХ ГЛАВА
РИМСКИ цареви су све до Константина били прогонитеšи хришžана ко¼и су касни¼е због тога уништавали œихове статуе. Знача¼ проналаска ¼е самим тим веžи када се зна да ¼е очуваних глава царева само неколико на целокупно¼ територи¼и Римског царства.

Претпоставке стручœака су да ¼е реч о Диоклеци¼ану и Галери¼у или Лицини¼у и Константину.

- Засада не можемо тачно реžи ко¼и су цареви. Пронаени фрагменти представšа¼у део главе, уха, постоšа и богато украшеног огртача - истиче др Стефан Поп-Лазиž, стручни сарадник Археолошког института и теренски руководилац ископаваœа.

Налази ових фигура су изузетно ретки, а делови порфирне композици¼е из Царске палате Сирми¼ума потвру¼у да ¼е ова¼ град током касне антике имао изузетан знача¼ и да су се у œему догодили кšучни догаа¼и за истори¼у Римског царства.

Како каже кустос Музе¼а Срема Мирослав £есретиž, ово ¼е ¼едан од разлога више да туристи обиу град на Сави. Поред пронаених делова главе и огртача, на истраживачком сектору ¼е регистровано и више од 20 гробова из средœовековног периода, као и делови об¼екта из касноантичког периода.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:518674-%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83

[batbayan]

Згодна вила из Лепенског вира
Сваке суботе у „Стакленцу” бесплатна предаваœа из праистори¼е, на ко¼има се могу чути приче о соларним винчанским куžама и словенским богиœама и боговима

Тамара Комазец Фото З. Анастаси¼евиž
Како су изгледале играчке у неолиту, на ко¼и начин се ткало у праистори¼и, каква ¼е то мистери¼а винчанског поклопца за амфоре – све су ово теме бесплатних предаваœа ко¼а се одржава¼у суботом од 11 часова у тржном центру „Стакленац”, други спрат, на Тргу републике. Предаваœа се снима¼у и потом ставšа¼у на са¼т „Седмореч¼е”, а ово име ¼е изабрано будуžи да се на обалама седам река: Дунав, Сава, Драва, Дрина, Морава, Тамиш и Тиса налазе на¼важни¼а налазишта.

Тамара Комазец, ори¼ентални филолог и ентузи¼аста ко¼и се одувек занимао за праистори¼у, каже да посетиоци могу да чу¼у бро¼не занимšивости из ове области, и измеу осталих, издва¼а предаваœе на тему соларни панели у винчанским куžама ко¼е су биле граене тако да се на на¼боšи начин искористи сунчева енерги¼а. Предавач ¼е био Ненад Милорадовиž, аутор кœиге „Термички аспекти градœе куžа”, а остали предавачи су археолози, архитекте, антрополози, геодете...

– Интересантно ¼е чути и причу о боговима и богиœама старих Словена (Световиду, Стрибогу, Триглаву, Велесу, £аровиду, Весни, Морани), чи¼и симболи се ¼авšа¼у на винчанско¼ керамици. Имамо велики бро¼ праистори¼ских налазишта по квадратном километру, и хвала богу да држава нема пара да их откопа, ¼ер не би могла све да их заштити – каже кроз шалу Тамара Комазец.

Посетиоци су могли овде да чу¼у архитекту Пеу Ристиžа, ко¼и ¼е докторирао у Грацу на реконструкци¼и праистори¼ске архитектуре Лепенског вира, геодету Мирослава Миšановиžа, ко¼и ¼е говорио о духовном завештаœу Винче, и излагaœе Тат¼ане Узелац о локалитету Благотину и првом хлебу.

Публика овде налази и сувенире ко¼и спа¼а¼у модерно и праистори¼ско, бро¼не реплике фигурина из неолита и мезолита, свеске са ликом водене виле из Лепенског вира. На свескама ¼е као штос нацртана потерница „тражи се”, ¼ер ¼е вила била сувише згодна за камено доба. Има¼у и свилене мараме са винчанским мотивима, с урезима са винчанске керамике, или женском фигуром Кличевачки идол...

– Срби¼а може много да доби¼е археолошким, праистори¼ским туризмом, и потребно ¼е уредити налазишта и осмислити туру обиласка неколико локалитета, показати туристима како се на старински начин вадила руда, говорити о црвенокосо¼ богиœи из раног неолита, жртвенику у облику ¼арца у старчевачко¼ керамици, и другим занимšивостима.

Ко жели да пронае стручну и популарну литературу, на овом месту наилази на: „Лепенски вир” Драгослава Сре¼овиžа и Šубинке Бабовиž, „Винчанско писмо” Радиво¼а Пешиžа, „Велику богиœу Словена” неуропсихи¼атра Александре Ба¼иž, ко¼а 20 година проучава словенску митологи¼у, роман о праистори¼и „Прото Лепенци” геолога др Влада Милиžевиžа, „У трагаœу за европским идентитетом” француског историчара Робера Лириса, ко¼и трага за европским идентитетом у региону Лепенског вира и Винче.

За 15. новембар планирано ¼е предаваœе „Бутмирска култура”, потом „Бутмирске спирале и пластике, и локалитет „Власац”.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zgodna-vila-iz-Lepenskog-vira.sr.html

[batbayan]

Базилика измеу граевинаца и археолога

Ранохришžанска базилика откривена на траси Коридора 10 у атару села Црвена Река код Беле Паланке чека сво¼у судбину. Док археолози инсистири¼у да ¼е будиžи ауто-пут заобие а иневеститори се спрема¼у за œено измештаœе, на том локалитетету се десило ново откриžе. Пронаен ¼е атри¼ум или предвор¼е, 16 векова старе базилике код Црвене Реке.

На источном краку Коридора 10 на локалитету Кладенчиште код Црвене Реке - ново откриžе. Археолози, ко¼и су на то¼ локаци¼и прошле године пронашли базилику стару 16 векова, сада су, на западно¼ страни те ранохришанске граевине, открили велики атри¼ум. Требало би да радови на том локалитету буду завршени до 20. новембра.

Завод за заштуту спомeника културе у Нишу, као територи¼ално надлежна институци¼а, инсистирао ¼е да се истраживаœа базилике заврше, пре него што она буде измештена

"До сада немамо ни¼едан локалитет овако отркивен у целости, а посебно не ове врсте. Ово ¼е пре свега леп об¼екат и веома знача¼ан ко¼им žемо моžи да се хвалимо", истиче Мир¼ана Благо¼евиž из Републичког завода за заштиту споменика културе.

Са пронаеним улазом на западно¼ страни, дужина откривеног об¼екта ¼е сада 50, а ширина 20 метара.

У ¼авности ¼е до сада неколико пута полемисано шта треба урадити са овом базиликом ко¼а се нашла на будуžо¼ траси аутопута од Ниша до Димитровграда.

Инвеститор ¼е био ¼асан да нема могуžности да се про¼екат документаци¼а аутопута меœа, нити да има пара да се гради било каква заобилазница.

"Коридири Срби¼е" су спремни да финасира¼у пребациваœе базилике у порту локалне цркве у Црвено¼ Реци.

Меутим археолози подсеžа¼у да ¼е за та¼ посао неопходно на¼маœе годину дана и да су неопхдна превозна средтсва ко¼а могу да понесу камене зидове од две и по тоне. Истичу да žе на¼веžи проблем бити неприступачан и стрм терен, па зато рпедлажу изградœу заобилазнице.

"Тим заобилажеœем он žе бити после тога конзервиран па žе šуди ко¼и овуда буду пролазили моžи да сврате да виде нешто", каже Тони Чершков, археолог Завода за заштиту споменика културе у Нишу.

Завршетком радова на овом об¼екту, базилика код Црвена Реке биžе ¼едини истражен локалитет на оба крака Коридора 10. О томе да ли žе бити измештена са будуžег аутопута од Ниша до Софи¼е, тек žе бити разговора, важно ¼е да неžе бити затрпана, како ¼е првобитно било планирано...

Видео

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1749968/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B0+%D0%B8+%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0+.html

[batbayan]

СРБИ£А £Е ПРВО МЕСТО НА СВЕТУ ГДЕ СУ ŠУДИ ПОЧЕЛИ ДА КОПА£У РУДУ И ОБРА€У£У МЕТАЛ!

Београд – £една од 20 кšучних тачака на мапи šудске цивилизаци¼е ¼е село Рудна Глава, двадесетак километара удаšено од Ма¼данпека. У œему се налази на¼стари¼и рудник света – званично ¼е 1990. закšучила научна елита Европе. Неколико десетина нобеловаца и директора на¼важни¼их научних институци¼а тада ¼е одало признаœе српско¼ науци и откриžу археолога др Борислава £овановиžа у Рудно¼ Глави.

У време потврде овог откриžа ¼ош су ¼асно била видšива окна и галери¼е рудника старог 7.000 година из времена Винчанске цивилизаци¼е. Окна и галери¼е су били крунски доказ да рударство и металурги¼а у Европу нису увезени са Истока.

„Не знам да ли би данас дали Рудно¼ Глави такво признаœе кад би видели како изгледа. Иако ¼е реч ¼е о на¼стари¼ем руднику света, он ¼е само формално, „на папиру“ заштиžен. Реално, он неста¼е због зарушаваœа, ¼ер државне институци¼е никада нису усво¼иле предлог академика £овановиžа да се над овим ¼единственим спомеником цивилизаци¼е направи надстрешница“, каже проф. др Драгана Антоновиž, председник Српског археолошког друштва.

rudna glava 3 Срби¼а ¼е прво место на свету где су šуди почели да копа¼у руду и обрау¼у метал!

Наша саговорница тврди да ¼е Срби¼а сада у науци призната као простор где се ¼авšа¼у прво рударство и металурги¼а на свету. Као пи¼ук Винчанци су користили ¼еленски рог и на¼различити¼е врсте камених батова ко¼е су вешали о уже и ударали зидове окана ломеžи руду. Рудну жицу су пратили куд год да се простирала. На основу шšаке, пронаене кра¼ древних топионичарских пеžи, научници су утврдили да су Винчанци правили квалитетан дрвени угаš ко¼и разви¼а високу температуру.

„Истраживаœа указу¼у и на то да су рудници и металуршка знаœа чувани као на¼веžа та¼на“, каже др Драгана Антоновиž.

„Насеšа и топионице никада се не налазе уз копове ко¼и су очигледно били познати само малобро¼нима. То не треба да чуди ¼ер су пре 7.000 година бакарни предмети били на¼луксузни¼а роба.“

Ова откриžа и цела нова наука, археометалурги¼а, настали су после пионирских истраживаœа Рудне Главе. То ¼е место где ¼е започело метално доба, на¼веžа технолошка револуци¼а šудске цивилизаци¼е, ко¼а ¼ош тра¼е, кажу научници.

rudna glava 5 Срби¼а ¼е прво место на свету где су šуди почели да копа¼у руду и обрау¼у метал!

Данас се до рудника стиже на тракторско¼ приколици ви¼угавим стрмим земšаним путем. Остатака рудника има све маœе, ¼ер киша и лед „мрве“ ¼единствени локалитет. Од када ¼е почело œегово откопаваœе 1968, државне институци¼е занемару¼у споменик светског знача¼а. Никада ни¼е направšена ни на¼прости¼а надстрешница и упозореœа археолога су се обистинила. Пре неколико година сурвала се камена литица избушена преистори¼ским рудокопима и заувек ¼е нестало непоновšиво сведочанство о рударима ко¼и су šудском роду даривали метално доба.

Од веžине истражених окана и галери¼а Рудне Главе остали су видšиви само œихови обриси на готово вертикално¼ камено¼ литици неземаšског изгледа. А пошто су истраживаœа обуставšена ¼ош 1989, нико не зна да ли има ¼ош неистражених преистори¼ских окана.

„Музе¼ у Ма¼данпеку ¼е 2007. конкурисао код меународних институци¼а за средства ко¼има би заштитили Рудну Главу од пропадаœа. Они су нам рекли да ¼е неопходно да приложимо документаци¼у . Тада смо открили да ни територи¼ално надлежни нишки завод, ни републички, нема¼у ни¼едан ¼едини документ о Рудно¼ Глави. Док смо му уз помоž академика прикупили документаци¼у, конкурс ¼е прошао“, каже Бора Крчмаревиž, кустос у Музе¼у у Ма¼данпеку .

А како се уверио и репортер „Новости“ до самог рудника се заиста тешко долази. На самом прилазу Рудно¼ Глави у тлу вреба огромна рупа ко¼а ¼е усисала читав бокор храстових стабала. Жиле старих стабала пропале су кроз лагуме ископане у далеко¼ праистори¼и. Крчмаревиž оба¼ашœава да ¼е брдо избушено као сир.

rudna glava Срби¼а ¼е прво место на свету где су šуди почели да копа¼у руду и обрау¼у метал!

„Винчанци су имали изузетан систем одва¼аœа рудне жиле од стене, тако што су ложили ломаче ко¼е су уси¼авале камен, ко¼и су затим нагло поливали хладном водом. Тако се рудна жила одва¼ала и они су ¼е ломили роговима и батовима и вадили. Ова¼ начин рудареœа об¼ашœава зашто су неки ходници и галери¼е изломšени, а други где ни¼е примеœивано „каšеœе“ обли. Винчанци су знали како ко¼у жицу треба копати, па чак и колики садржа¼ метала она садржи. Наиме, археолози су уочили да су неки ходници брзо напуштани, а испитиваœем стена открили су да оне има¼у премали садржа¼ метала“, каже Крчмаревиž.

Разгледаœе трагова рудареœа и давних епоха на Рудно¼ Глави ¼е права авантура, ¼ер треба прво проžи кроз гомилу жбуœа, затим избеžи купине ко¼е се плету око ногу и прете да изазову пад на оштре одваšене стене на дну мале клисуре. Они ко¼и желе да виде остатке преистори¼ских и римских копова изблиза мора¼у да се веру по стени без много упоришта и завлаче у готово вертикалне ходнике чи¼и испуцали зидови не улива¼у повереœе. Ипак, изазов да се иде стопама предака ко¼и су променили судбину света ¼е мотив неких авантуриста ко¼и се завлаче у прастаре трошна окна. Али има и оних ко¼и ризику¼у уверени да се ту кри¼е та¼анствено богатство.

„Нажалост, има све више дивšих археолога ко¼и залуени причама о злату уништава¼у локалитет. Веž су разорили неколико преосталих окана тражеžи, веровали или не, некаквог златног овна“, констату¼е Крчмаревиž.

Круг европске праистои¼е

У кругу око Рудне Главе одиграли су се на¼драматични¼и догаа¼и у преистори¼и Европе, каже туризмолог Мари¼ана Павловиž Туфониž, из Туристичке организаци¼е Ма¼данпека.

„На тридесетак километара од места где су рудари Винчанци увели човечанство у метално доба, 2.000 година рани¼е родила се величанствена култура Лепенског вира. Она ¼е створила прво организовано насеšе, припитомила прве домаžе животиœе и створила прву монументалну скулптуру света“, каже Мари¼ана Павловиž Туфониž.

Она напомиœе да Рудна Глава ипак ни¼е била усамšени рудокоп, како се донедавно сматрало.

rudna glava 1 Срби¼а ¼е прво место на свету где су šуди почели да копа¼у руду и обрау¼у метал!

„Читав прстен од 50 километара квадратних око Рудне Главе био ¼е рударски басен, показало се приликом истраживаœа локалитета Праури¼а на самом улазу у Ма¼данпек. Пронаени су идентични алати и окна, са траговима истог начина рудареœа. Ова¼ локалитет žе сада морати да буде уништен због ширеœа савремених копова, али то ¼е судбина овог кра¼а, у коме рудареœе тра¼е у континуитету и дуже од седам милени¼ума – каже Мари¼ана Павловиž Туфониž.

Она открива да ¼е смрт прекинула академика Драгослава Сре¼овиžа, ко¼и ¼е открио Лепенски вир, у истраживаœу ¼ош ¼едног локалитета ко¼и ¼е наговештавао сензаци¼у.

„Професор Сре¼овиž ¼е у Капетаново¼ пеžини на улазу у Ма¼данпек нашао станиште човека стари¼е од 27.000 година“, тврди Мари¼ана Павловиž Туфониž.

Револуционарно

Сер Волтер Ренфроу био ¼е доа¼ен британске археологи¼е у време кад ¼е др Борислав £овановиž открио Рудну Главу. Енглез ко¼и ¼е за постигнуžа у науци добио од сво¼е државе титулу витеза, осетио ¼е да ¼е реч о епохалном откриžу. Уз помоž Британског музе¼а организовао ¼е симпози¼ум у коме ¼е представšена Рудна Глава. Закšучак ¼е био да ¼е реч о револуционарном налазу ко¼и доказу¼е да ¼е металурги¼а, симбол европске цивилизаци¼е, настала аутохтоно у Европи.

Био ¼е то откриžе ко¼е ¼е пореметило сва дотадашœа увереœа, планетарна сензаци¼а. „Американ са¼енс“ ¼е посветио 10 страна Рудно¼ глави, а Би-Би-Си ¼е тражио дозволу за долазак у £угослави¼у и снимаœе локалитета ко¼у ¼е ¼едва добио.

Меутим, др Борислав £овановиž ни¼е побрао ловорике у сопствено¼ земšи. Напротив.

http://www.srbijadanas.net/srbija-je-prvo-mesto-na-svetu-gde-su-ljudi-poceli-da-kopaju-rudu-i-obradjuju-metal/

[batbayan]

ВЕЛИКО АРХЕОЛОШКО ОТКРИŽЕ
У Žели¼ама пронаена вила римских богаташа

Откривени су добро очувани остаци римске виле и грандиозног поšопривредног добра, насталог почетком четвртог века, ко¼е ¼е нестало у пšачкашком походу Гота

ЛА£КОВАЦ - Археолози Завода за заштиту споменика културе из Ваšева завршили су истраживаœа дела налазишта „Анине“ у Žели¼ама, на ушžу реке Šиг у Колубару. Откривени су добро очувани остаци римске виле и грандиозног поšопривредног добра, насталог почетком четвртог века, ко¼е ¼е нестало у пšачкашком походу Гота. Вила ¼е импозантних размера - 4.000 квадратних метара - а археолошко налазиште простире се на око 30 хектара.

- По начину градœе и карактеристикама виле, може се закšучити да ¼е власник био изузетно богат - каже Радиво¼е Арсиž, археолог Завода за заштиту споменика културе из Ваšева.

Налази представšа¼у на¼боšе сачуване остатке руралне архитектуре римског доба на подруч¼у западне Срби¼е и - по проценама стручœака - вила ¼е, по знача¼у, одмах до Гамзиграда. Истраживаœа у ко¼има су учествовали и археолози Истраживачке станице „Петница“, Народног музе¼а из Ваšева и Факултета за геодези¼у започела су ¼ош пре девет година, а финанси¼ски су им помогли општина Ла¼ковац и Министарство културе.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:520208-U-Celijama-pronadjena-vila-rimskih-bogatasa