Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    У Виминаци¼уму откривени ¼ерусалимски саркофази од олова

    БЕОГРАД - Археолози су у археолошком римском налазишту Виминаци¼ум у Срби¼и пронашли три саркофага од олова, за ко¼е се претпоставšа да су у œима сахраœене особе пори¼еклом с Блиског истока.

    У саркофазима пронаеним ових дана у Виминаци¼уму, удаšеном 12 километара од Пожаревца, била су сахраœена д¼еца узраста од осам м¼есеци до десетак година, а реšефни мотиви на саркофазима су идентични онима ко¼и се могу вид¼ети на оловним ковчезима пронаеним у Сири¼и и Палестини.

    Римски саркофази од олова ри¼еткост су и неодгонетнута мистери¼а за науку и сваки прим¼ерак ко¼и се пронае сматра се сензаци¼ом, пишу "Вечерœе новости".

    Са Блиског истока ¼е од половине другог ви¼ека у при¼естоницу провинци¼е Горœа Мези¼а, ко¼а се простирала на простору данашœе Срби¼е, стигао велики бро¼ досеšеника.

    Археолог из Научног центра Виминаци¼ум Бебина Миловановиž рекла ¼е да су украси на овим ковчезима, у облику квадрата, делтоида, зракасто укрштених лини¼а са стрелицама и астрагала типични геометри¼ски мотиви ко¼и су се развили у ¼ерусалимским радионицама и ширили током другог и треžег ви¼ека широм Римског царства, али да сахране поко¼ника у саркофазима од олова нису биле пракса Римšана.

    "У оловним саркофазима су углавном сахраœивани деца и жене. Поко¼ници су несумœиво припадали вишем друштвеном сталежу ¼ер су породице могле да приуште ковчег од метала", додала ¼е Миловановиžева.

    Она ¼е истакла да ¼е сасвим изв¼есно да су сахране у саркофазима од олова припадале становницима са Блиског истока ко¼и су као во¼ници, трговци и занатли¼е насеšавали остале ди¼елове Царства, нарочито у 2. и 3. ви¼еку.

    Према писаœу "Новости", на оловним ковчезима нема ни¼едног податка о поко¼ницима за разлику од камених саркофага, на ко¼има су биле исписане праве биографи¼е.

    На¼веžа загонетка за археологе су сави¼ени изузетно танки сребрни листиžи са урезаним маги¼ским натписима, ко¼и žе морати да се отворе посебним методама да би текст на œима могао да се прочита, истиче се у тексту.

    Слични маги¼ски натписи на араме¼ском, само на златним листиžима, пронаени су при¼е неколико година такое у д¼еч¼ем гробу у Виминаци¼уму и изазвали су св¼етску сензаци¼у.

    "Само по себи откриžе три оловна саркофага ¼е вансери¼ско, а право ¼е чудо да су два од œих остала неопšачкана", рекао ¼е археолог Или¼а Данковиž из Научног центра Виминаци¼ум.

    Археолози су прво пронашли ковчег д¼ево¼чице сахраœене са раскошним гробним инвентаром, што ¼е неуобича¼ено за Римšане ко¼и нису имали обича¼ да злато полажу у гробове, сматрали су да то раде само "прости šуди и варвари".

    Ипак, посто¼ао ¼е изузетак, приликом губитка кžери ко¼а ни¼е дожив¼ела да се уда, те ¼е дио мираза полаган уз œу, па су тако уз поко¼ницу положени наушница, два златна прстена и ¼единствен медаšон од златног лима у облику пелте, штита Амазонки, ко¼и има заштитничку симболику.

    Ова¼ изузетни комад накита, ко¼и ¼е према ри¼ечима археолога, имао и маги¼ску функци¼у, са предœе стране ¼е украшен умецима од стакла зелене бо¼е, а техником филиграна на œему су изведене контуре кантароса, грчке посуде ко¼а ¼е симболизовала бесмртност или поновно роеœе.

    £едан од прстенова ¼е израен у облику зми¼е, ко¼а ¼е у доба антике имала заштитничку улогу.

    Кра¼ другог неопšачканог саркофага пронаена су три маœа керамичка крчага, док су у самом ковчегу пронаени остаци сви¼етле тканине у ко¼о¼ ¼е био умотан скелет бебе од око осам м¼есеци, кра¼ чи¼их ногу ¼е положен керамички лонац са три дрвцета ко¼а су гор¼ела са доœе стране, очигледно коришžени у неком маги¼ском обреду, пишу "Вечерœе новости".

    Треžи оловни саркофаг ко¼и ¼е припадао стари¼ем д¼етету био ¼е опšачкан.

    Простор на коме су саркофази пронаени налази се неколико стотина метара ¼ужно од леги¼ског логора и цивилног насеšа Виминаци¼ума.

    Ту су од почетка 2. ви¼ека до кра¼а 4. ви¼ека сахраœивани становници при¼естонице провинци¼е Горœе Мези¼е.

    Ри¼еч ¼е се о ди¼елу некрополе ко¼и се разви¼ао уз античку саобраžа¼ницу, откривене на овом простору. Та¼ пут ¼е спа¼ао Виминаци¼ум са унутрашœошžу провинци¼е на ¼угу.

    Српски археолози су за маœе од три м¼есеца рада истражили око 200 гробова, унутар ко¼их су пронашли више од 300 артефаката.

    Римска провинци¼а Горœа Мези¼а, ко¼а се простирала на простору данашœе Срби¼е била ¼е познатно рудоносно подруч¼е, па су богати граани сво¼им поко¼ницима могли да приуште луксузне металне ковчеге.

    БЕОГРАД - Археолози су у археолошком римском налазишту Виминацијум у Србији пронашли три саркофага од олова, за које се претпоставља да су у њима сахрањене особе поријеклом с Блиског истока.
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      Археолошки локалитет Дреновац кри¼е неолитски мегалополис

      Десетак километара од Параžина, уз сам ауто-пут Београд-Ниш, налази се археолошки локалитет Дреновац. Истраживаœа су показала да ¼е на том простору било неолитско насеšе ко¼е датира 6.200 година пре нове ере. Део локалитета ¼е заштиžен и гради се Центар за проучаваœе неолита Балкана.

      Неолитски мегалополис, тако стручœаци назива¼у локалитет Дреновац. У заштитном балону су четири стамбена об¼екта. Централно место у куžама из тог доба заузима¼у пеžи за припрему хране и земšани сточиžи. Неколико стотина метара даšе, археолози раде на ¼ош ¼едно¼ сонди уз обиšе новог матери¼ала.

      „То су ситни налази. Налази култног или религи¼ског карактера, да тако кажем, фигурине, жртвеници, ситна литичка индустри¼а, односно алатке од окресаног камена“, об¼ашœава докторанд Ружица Арсени¼евиž.

      Како наводи €ура Обрадовиž, истраживач сарадник Археолошког института, на археолошким ископаваœима ¼е на¼битни¼а документаци¼а, ¼ер сам налаз не значи много уколико ни¼е ставšен у контекст у коме ¼е пронаен.

      На педесетак хектара геомагнетним сондираœем откривено ¼е скоро 700 куžа, на спрат, и процеœу¼е се да ¼е некада у œима живело око две хиšаде šуди.

      „Све оно што смо до сада истражили, а то ¼е површина од близу хиšаду метара квадратних, и неких дванаестак неолитских куžа, да¼у нам за право да Дреновац фаворизу¼емо као на¼знача¼ни¼е налазиште централног Балкана из периода неолита“, наглашава Славиша Периž, професор археологи¼е.

      Насеšе у Дреновцу ¼е од Кеопсове пирамиде стари¼е више од 4.000 година, али се о œему зна неупоредиво маœе. Чак ¼е и ¼една трака ауто-пута сво¼евремено прошла преко œеговог центра. Од 2004. године држава ¼е променила однос према Дреновцу.

      „Мислим да смо ми почели ¼едну врсту, можда ¼е пре¼ака реч, али намеžе ми се реч, ренесансе археолошке науке и потребно ¼е наравно као и за све ствари у култури ¼ош средстав“, напомиœе Владан Вукославšевиž, министар културе у Влади Републике Срби¼е.

      Прва фаза изградœе Центра за проучаваœе неолита Балкана ¼е завршена. У œему žе бити и научно истраживачки и туристички центар, где žе сви заинтересовани моžи не само да виде предмете из неолита пронаене у Дреновцу протеклих десетак година, веž и да учеству¼у у ископаваœу нових.

      Десетак километара од Параћина, уз сам ауто-пут Београд-Ниш, налази се археолошки локалитет Дреновац. Истраживања су показала да је на том простору било неолитско насеље које датира 6.200 година пре нове ере. Део локалитета је заштићен и гради се Центар за проучавање неолита Балкана.
      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        Горœи Милановац – Планина Рудник кри¼е бро¼не истори¼ске та¼не ко¼е тек последœих година открива¼у археолози

        археолози Филозофског факултета и Музе¼а Рудничко-таковског кра¼а. £едно од н¼азнача¼ни¼их откриžа ¼е печат кнеза Лазара пронаен пре пет година на локлалитету Дреœе, у дворишту домаžинства Слобода Марковиžа, преноси агенци¼а РИНА.

        „То ¼е ¼единствен налаз, метална плочица на ко¼о¼ ¼е угравиран шлем украшен бивоšим роговима и натпис „господин Лазар кнез све српске земšе“. Печат ¼е урезан „ у негативу“ као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискиваœа у злату и воску. Све указу¼е да ¼е та¼ печат носио у рано¼ фази сво¼е владавине“, каже за РИНУ Ана Цицовиž археолог и кустос Музе¼а рудничко-таковског кра¼а.

        Откриžе овог печата,али бро¼них других предмета из средœег века само додатно доказу¼е да ¼е Рудник био центар тадашœег живота, а сво¼е резиденци¼е на ово¼ планини имала ¼е на¼виени¼а властела. Лазаров печат пронаен ¼е у отпадно¼ ¼ами, као да га ¼е неко бацио у последœем тренутку како би спречио да владарска ознака буде пронаена и злоупотребšена.

        „То ¼е изузетан истори¼ски налаз и нешто на¼вредни¼е што смо током наших истраживаœа пронашли. Због велике важности печат кнеза Лазара пре две године пренет ¼е у Народни музе¼ у Београду, како би био доступан веžем бро¼у посетилаца“, рекла ¼е Цицовиž.

        Током археолошких истраживаœа пронаени су и метални новчиžи са ликовима разних европских владара. За време владавине краšа Драгутина, на Руднику се налазила чак и ковница новца. Динар краšа Драгутина био ¼е први српски динар са žириличним натписом.

        Горњи Милановац – Планина Рудник крије бројне историјске тајне које тек последњих година откривају археолози
        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          Откривена некропола из млаег гвозденог доба у близини Параžина
          У насеšу Глождак у Параžину веž други пут у последœе две године раде се заштитна ископаваœа на археолошком локалитету из млаег гвозденог доба. Радови žе тра¼ати два месеца, а финансира их, према закону о културним добрима, инвеститор ко¼и ¼е на то¼ парцели планирао изградœу мегамаркета.

          На маœе од два метра дубине багери су припрема¼уžи терен за изградœу об¼екта наишли на некрополу из млаег гвозденог и позног бронзаног доба.

          Радови су зауставšени, а копаœе су наставили археолози и радници ко¼и помажу да се пажšиво уклони земšа како би се прикупило што више матери¼ала.

          „У ово¼ сонди наено ¼е нешто из неолита односно бакарног доба што ¼е било онако мало неочекивано, опет надали смо се", истакао ¼е археолог Душан Каличанин.

          На овом локалитету први пут су 60-тих година прошлог века ископаваœа обавили Милутин и Драга Гарашанин ко¼и су на основу налаза и дефинисали Параžинску културну групу.

          Истраживаœа тада нису завршена, а на том простору изграено ¼е цело насеšе. Сада археолози раде на површини од ¼едног хектара.

          „У питаœу ¼е млае гвоздено доба, први век нове ере, то ¼е почетак романизаци¼е, сусрет Римšана са аутохтоним становништвом, поред тог сло¼а пронашли смо ¼ош ¼едан сло¼, сло¼ позног бронзаног доба чи¼а ¼е старост отприлике 1.300 година пре нове ере", рекао ¼е Бранислав Сто¼ановиž, директор Музе¼а у Параžину.

          Мало ¼е простора на територи¼и Параžина где ¼е ¼ош увек могуžе обавити археолошка истраживаœа тако битна за сазнаœе о šудима ко¼и су ту живели у првом веку пре нове ере.

          „Боримо да сачувамо све податке ко¼и су преостали ¼ер их ¼е град временом уништавао, а музе¼ до 1978. године ни¼е ни посто¼ао. Нама се ово уклапа у про¼екат ко¼и наш музе¼ спроводи а то ¼е 'Археолошко благо Параžина'", истакла ¼е Весна Вучковиž виши кустос музе¼а у Параžину.

          Стручœаци музе¼а из Параžина и £агодине као и са Археолошког института у Београду матери¼ал са локалитета Глождак пажšиво обрау¼у и документу¼у, а када цео про¼екат буде готов биžе доступан као изложба граанима.

          У насељу Глождак у Параћину већ други пут у последње две године раде се заштитна ископавања на археолошком локалитету из млађег гвозденог доба. Радови ће трајати два месеца, а финансира их, према закону о културним добрима, инвеститор који је на тој парцели планирао изградњу мегамаркета.
          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            Након 120 година, делови граевине су поново угледали светлост дана. Археолози све ближе откриžу гроба €ураа Бранковиžа

            Током истраживаœа у сектору Варошке капи¼е Смедеревске твраве, археолози су открили темеšе турске Топовске куле саграене 1483, ко¼а ¼е порушена због градœе тадашœе пруге од Београда до Ниша.

            Минуле седмице, после 120 година, делови граевине су поново угледали светлост дана, односно стручœаци су наишли на обрисе петоугаоне турске куле, те ¼ош три остале – за топовске батери¼е.

            Та¼ део споšашœег одбрамбеног прстена ¼е имао три топовске куле на угловима и ову, четврту, испред улаза. Она ¼е била пролазна и из œе се ишло право на капи¼у – об¼ашœава вршилац дужности директора Регионалног завода за заштиту споменика Де¼ан Радовановиž, наводеžи да ¼е истовремено откривена и водоводна лини¼а од керамичких цеви, на¼вероватни¼е такое из турског доба, с обзиром на то да ¼е била поставšена ка хамаму у Тврави.


            Археолози веру¼у да се гроб €ураа Бранковиžа налази баш на простору Смедеревске твраве

            Арехеолози сада, после машинских, наставšа¼у ручна ископаваœа на дубšим сло¼евима и нада¼у се да žе утврдити ко ¼е и када направио ову водоводну лини¼у, као и да ц́е наиц́и на занимšиве налазе ко¼и се вековима кри¼у испод земšе.

            Иначе, простор некадашœег двора деспота €ура и Проклете £ерине – Мали град – веž ¼е археолошки истражен, али су улаз у утвреœе и Велики град последœе српске престоница и даšе археолошка непознаница.

            На овом простору од 11 хектара су обавšена тек делимична ископаваœа, а на¼важни¼е дилеме нису разрешене ¼ер археолози веру¼у у то да се на овом простору налазе остаци Саборне цркве посвеžене Благовештеœу, ко¼у ¼е деспот €ура подигао као сво¼у задужбину.

            У œо¼ су, по истори¼ским подацима, похраœене мошти ¼едног од апостола Христових, ¼еванелисте Луке ко¼е ¼е Бранковиž откупио за 30.000 дуката, веру¼уžи да су последœа заштита и спас српске деспотовине. Мошти су касни¼е пренете у Венеци¼у, али та¼на светилишта у Смедереву до данас ¼е испод земšе.

            Друга велика мистери¼а ¼е гроб €ураа Бранковиžа. Иако има и другачи¼их мишšеœа, многи археолози веру¼у да се он налази баш на простору Смедеревске твраве, тачни¼е у остацима велике митрополитске цркве ко¼а ¼ош ни¼е откривена.

            Током истраживања у сектору Варошке капије Смедеревске тврђаве, археолози су открили темеље турске Топовске куле саграђене 1483, која је порушена због градње тадашње пруге од Београда до Ниша. Мин…
            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              Отворена изложба „Винчанска жена - богиœа ма¼ка мит“

              Видео

              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                Археолози у Виминаци¼уму на прагу великог откриžа

                Да ли су археолози на Виминаци¼уму на прагу откриžа нечег што ¼е познато из античких извора, али никад ни¼е потврено археолошким ископаваœима? Хоžе ли наши научници ускоро потврдити откриžе „fiscus scrinium“ (оставе за новац), али и канцелари¼е ¼едног важног службеника високог ранга, о коме говори во¼ни спис „Notittia Dignutatum“ с кра¼а 4. века ?

                Виминаци¼ум не преста¼е да изненау¼е археологе, што показу¼у и овогодишœа истраживаœа во¼не команде (принципи¼) римског леги¼ског логора (каструм).

                „Сви леги¼ски логори на територи¼и Римског царства има¼у главнокоманаду¼уžу зграду где ¼е смештен комадант леги¼е (легатус легионис) и стотинак официра, али он нигде ни¼е очуван. Колеге од Лондона до Сингидунума наилазили су само на делове, ¼ер су археолошки локалитети под савременим градовима. Проналазак принципи¼ума у целини на Виминаци¼уму ¼е изузетна научна вредност“, истиче за Спутœик директор Археолошког института у Београду и руководилац археолошког про¼екта „Виминациум“ др Миомир Кораž.
                Проналазак оставе новца важан научни извор
                Он наводи да су са ископаваœима стигли тек до ¼едне треžине (од 3.500 квадратних метара истражено тек 800 квадрата), а веž су пронашли оставу новца.

                „Легионари су били на¼боšе плаžена категори¼а становништва и доби¼али су велики новац за служеœе. Та¼ новац се негде чувао у леги¼ском логору, где им ¼е и исплаžивана плата три пута годишœе. Ми смо пронашли оставу са тим новцем. Пошто у свету нема откривених принципи¼ума, до сада ни¼е пронаена ни остава. Поставšа се питаœе да ли ¼е приликом евакуаци¼е тих 120 примерака сребрног новца (денари и антонини¼ани) остало, што и ни¼е много у односу на десетине хиšада колико ¼е потребно за исплату во¼ника“, каже Кораž.

                Меу пронаеним новчиžима доминира¼у примерци во¼них царева треžег века, пре свега Гали¼ена, Клауди¼а Другог и Аурели¼ана, а сама остава, напомиœе Кораž, много говори о времену римске импери¼е.

                „Свакако се ради о простори¼и где ¼е чуван новац за исплату стипенди¼а или плате римским легионарима. Ради се о изузетно великим количинама новца, ¼ер ¼е у римском логору стационирано измеу 5.000 и 6.000 легионара, а œихова четворомесечна плата се кретала од 300 до 2.400 сестерци¼а. Ова остава представšа изузетно важан научни извор, ко¼и ¼асно говори о монетарним токовима и начину финансираœа во¼ске у временима изразите економске кризе“, истиче Кораž и пита се:
                „Да ли смо на прагу откриžа ’fiscus scrinium‘-а, ко¼и ¼е само познат из античких извора, али никад ни¼е био потврен археолошким ископаваœима? Могуžе да ¼е на овом месту била канцелари¼а ¼едног изузетно важног службеника високог ранга познатог под именом ’comes sacrarum largitionum‘.“

                Легионари на¼боšе плаžена категори¼а становништва

                Легионари су служили во¼ску од 16, 20 или 25 година, у зависности под ко¼им су императором обавšали професионалну во¼ну службу.

                После одслуженог професионалног во¼ног рока доби¼али су тзв. ветеранску апанажу од 20.000 сестерци¼а, односно 5.000 денара, као и веžи поšопривредни посед, по правилу у пограничним провинци¼ама, како би се на та¼ начин имала и контрола над граничним провинци¼ама.

                Монументални принципи¼ са 40 простори¼а
                Принципи¼ на Виминаци¼уму ¼е уништен током хунске инвази¼е 441—443. године, а током векова локално становништво ¼е користило камен и опеку као бесплатан граевински матери¼ал за подизаœе куžа у оближœим селима.

                Археолози су, према речима Миомира Кораžа, детектовали преко 40 простори¼а, а цео концепт овог монументалног об¼екта био ¼е сличан форуму у градовима.

                До сада истражена ¼една треžина монументалног штаба леги¼е
                „Оно што ¼е одмах видšиво, то ¼е монументалност и добра очуваност зидова, ко¼и недвосмислено указу¼у на вишеспратност об¼екта. У œему се налазе канцелари¼е официра, оружарнице (armamentaria), светилиште (sacelum), у коме се чувала леги¼ска блага¼на (aerarium), из ко¼е су исплаžиване плате, као и простори¼а у ко¼о¼ су чуване заставе и инсигни¼е — симболи леги¼е, оно што ¼е на¼свети¼е и на¼важни¼е римском легионару“, об¼ашœава Кораž.

                Живот од скоро 400 година
                Посто¼и више граевинских фаза ко¼е омогуžава¼у да се утврди релативна хронологи¼а об¼екта ко¼и ¼е живео скоро 400 година.

                „£асно су издво¼ене две граевинске фазе ко¼е се меусобно одлику¼у посебним карактеристикама. Ове фазе се поклапа¼у са ситуаци¼ом на другим деловима римског логора и знача¼но доприносе хронологи¼и принципи¼а. Прва фаза ¼е изграена од локалног матери¼ала, природно печене опеке ко¼а ¼е ваена из оближœег ма¼дана. Ова природно печена опека, настала у одрееном геолошком периоду, има тако чврсту структуру да се пореди са каменим квадерима. Темеšне зоне су граене од ломšених комада везаних кречним малтером, док су надземни делови граени од тесаника ко¼и у велико¼ мери подсеžа¼у на праву печену опеку. Зидови су у темеšним зонама ширине око 90 цм, а у надземним 80 цм. Меутим, темеšне зоне сведоче о монументалности об¼екта и самом сво¼ом масивношžу. Темеšи об¼екта ове величине сежу до 1,2 м у дубину. Нажалост, због вишевековне деструкци¼е у надземним зонама ни¼е очувано више од пет редова тесаника до укупне висине од 0,50 м“, по¼ашœава Кораž.

                Неколико стубова пронаених у простори¼ама око централног перистила потвру¼е посто¼аœе колонада
                Касни¼а фаза граена ¼е од кристаластог шкриšца експлоатисаног у каменоломима око данашœег Рама, некадашœе римске Ледерате.

                „Ова¼ камен ¼е био веома популаран меу савременим становништвом и млае фазе су неупоредиво лоши¼е очуване, ¼ер су зидови местимично и комплет поваени да би се антички камен искористио као граевински матери¼ал. Природну опеку, локално познату као црвенка, нико скоро ни¼е хтео да користи као граевински матери¼ал и парадоксално све рани¼е архитектонске фазе су далеко очувани¼е. Касни¼и зидови су граени од кречœачких квадера подигнутим на темеšима од рамског шкриšца везаним кречним малтером. Очувана висина касни¼их зидова ретко прелази 60-70 цм и граени су на нешто скромни¼им темеšима, ко¼и су због боšег квалитета матери¼ала могли носити под¼еднако монументалне зидове“, каже директор Археолошког института.

                Шта све кри¼е Виминаци¼ум?
                Неколико стубова пронаених у простори¼ама око централног перистила потвру¼е посто¼аœе колонада.

                „Стубови се такое могу ¼асно поделити у две врсте према квалитету матери¼ала од кога су израени. Половина пронаених стубова ¼е од квалитетног добро обраеног кречœака, ко¼и одише квалитетом израде ко¼а долику¼е ¼едном овако монументалном об¼екту. Друга половина стубова припада далеко лоши¼ем кречœаку, ко¼и по свом квалитету ни¼е ни приближан претходно¼ групи и ко¼и се расипа на на¼маœи додир, онемогуžава¼уžи било каква озбиšни¼а помераœа или радове на реконструкци¼и“, наводи Кораž.

                У овом тренутку истражено ¼е, према œеговим речима, у целости или делимично осам простори¼а ко¼е се све налазе у источном делу об¼екта, као и део централног форума са делом перистила и део базилике са ¼едним од трибунала на источно¼ страни.

                Истраживаœе главног штаба римског логора
                „Од ових осам простори¼а три су маœе стандардне правоугаоне форме са излазом на перистил. £една од простори¼а ¼е знатно веžих димензи¼а и поплочана ¼е малим декоративним подним плочицама у виду лептира или пешчаног сата. У ово¼ простори¼и констатовани су и остаци зидне декораци¼е у виду црвених и белих поšа, бордура и елемената представа. Ради се о флоралним мотивима ко¼е, нажалост, због слабе очуваности не можемо у потпуности да интерпретирамо. На деловима очуваних малтерних површина констатовани су трагови слова, од ко¼их ¼е за сада могуžе издво¼ити само ИМ“, по¼ашœава Кораž.

                У друго¼ граевинско¼ фази, током ко¼е ¼е дошло до знача¼ног увеžаœа об¼екта, уведен ¼е систем подног и зидног гре¼аœа дуж споšног зида об¼екта.

                „Овом приликом долази с ¼едне стране до увеžаœа неких и доградœе потпуно нових простори¼а. Исту ситуаци¼у срели смо и у базилици, где ¼е простор трибунала померен ка новом споšном зиду об¼екта, притом задржава¼уžи исте габарите. Трибунал ¼е посебно дограен ствараœем подрумског простора ко¼и се налазио испод платформе, а био ¼е поплочан опекама сигнираним печатом ЛЕГ ВИИ ЦЛ. Познато ¼е да су опеке са овим печатима произвоене у фиглинама (радионицама) Виминаци¼ума и чак су извожене дуж Дунава, што указу¼е на œихову велику продукци¼у“, каже Миомир Кораž.

                Принципи¼ — централни об¼екат у леги¼ском логору
                Принципи¼ или во¼на команда/штаб леги¼е, као централни об¼екат у сваком леги¼ском логору и ¼едан од на¼веžих, смешта се по правилу у средишœем делу утвреœа непосредно уз раскрсницу две главне улице (виа принципалис и виа праеториа) ко¼е спа¼а¼у три од укупно четири капи¼е логора.

                Из принципи¼а легат, командант леги¼е (легатус легионис) са стотину официра управšа акци¼ама, руководи римским ¼единицама, пешади¼ским и коœичким.

                Римска леги¼а ¼е имала око 5.500 легионара и била ¼е подеšена на 10 кохорти, од ко¼их ¼е свака кохорта имала по 480 легионара, а десета кохорта 800 легионара.

                Да ли су археолози на Виминацијуму на прагу открића нечег што је познато из античких извора, али никад није потврђено археолошким ископавањима? Хоће ли наши научници ускоро потврдити откриће „fiscus scrinium“ (оставе за новац), али и...
                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  Код Малог Зворника археолози открили град из доба цара Јустинијана

                  У Малом Зворнику у току су археолошка истраживања на локалитету Орловине започета 2013. године. Према тврдњама стручњака, Орловине су после Царичиног града други по значају локалитет у Србији који сведочи о животу у време владавине цара Јустинијана.

                  Густа шума вековима је скривала византијски град за који се верује да је у 6. веку био већи него што је Мали Зворник данас. Где год археолози потраже појаве се камени блокови, али и делови керамике, као и зуби животињског порекла. За конзервацију и посете туриста најпре ће бити спремна црква.

                  Припремила Славица Џиновић
                  „Овде је истражена већим делом рановизантијска базилика, велика црква која је дугачка 30 метара што је сврстава међу веће на нашем простору и која је јако добро очувана посебно у олтарском делу где су сачувани и остаци зидног сликарства“, наводи Радивоје Арсић, арехеолог из Завода за заштиту споменика културе.

                  Да су зидине део утврђења знало се од давнина, али су археолошка истраживања изненадила и саме стручњаке. Откривени су и резервоари за воду, делови градских капија и куле утврђења.

                  „Ово је изузетно значајно откриће, не само за овај наш регион већ и за Србију у целини, јер се овде налазимо на месту једног заборављеног града који је, према неким претпоставкама, имао површину од 15 хектара, али оно што смо ми премерили у скорије време радећи на одлуци за проглашење споменик културе, он има близу 40 хектара“, додаје Арсић.

                  У Општини Мали Зворник кажу да је у интересу да се локалитет сачува, заштити и представи читавој јавности Србије.

                  „Све финансира Општина Мали Зворник, негде око осам и нешто милиона динара и онда ћемо ту да понудимо за туристе, туристичку понуду, али то је само један део, један сегмент овог рада“, напомиње Зоран Јевтић, председник Општине Мали Зворник.

                  У плану је да се туристима приступачним учине и видиковци на археолошком налазишту одакле се пружа поглед на Зворничко језеро и Републику Српску.


                  РТС :: Код Малог Зворника археолози открили град из доба цара Јустинијана (rts.rs)
                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    Златни римски и византијски новчићи из четвртог века, изложени у Народном музеју Лесковца

                    РТС :: Златни римски и византијски новчићи из четвртог века, изложени у Народном музеју Лесковца (rts.rs)
                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment

                    Working...
                    X