Archаeological news from Serbia

[batbayan]

"Дивšи археолози" уништaва¼у локалитете

Стручœаци Завода за заштиту споменика културе "Крагу¼евац" затражили су помоž полици¼е у борби против "дивšих археолога", ко¼и у потрази за археолошким предметима од матери¼алне вредности, уништава¼у целе археолошке локалитете.

Директор Завода Марко Грковиž наводи да су аматерске групе последœих година све активни¼е и да сво¼им нестручним ископаваœима локалитета и налазишта, у циšу прикупšаœа тржишно вредних артефаката, наносе огромну шету, пре свега тра¼ним уништаваœем културних сло¼ева, рушеœем непокретних остатака, помераœем покретних налаза и œиховим нелегалним отуиваœем.

"Дивšи археолози" уништава¼у археолошке локалитете
Поред Удружеœа "Ахо аматери Срби¼е", посто¼и и низ маœих група и по¼единаца ко¼и на исти начин делу¼у и мора¼у се под¼еднако третирати, наводи Грковиž.

Директор Завода подсеžа да ¼е "заштита културних добара, ко¼а ужива¼у претходну заштиту, где спада¼у и археолошка налазишта и локалитети, утврена Уставом Републике Срби¼е.

"Свако ко врши било какво истраживаœе без дозволе Министарства културе и информисаœа, чини кривично дело, казна ¼е до пет година затвора, а тужилаштво, у овом случа¼у поступа по службено¼ дужности", упозорио ¼е Грковиž.

Подсеžа да, у том законодавном погледу, до сада нема позитивних резултата.

"На све стране, готово свуда наилазимо, на ископаваœа дивšих археолога, подносимо при¼аве али слаба ва¼да", наглашава директор Завода.

Грковиž подсеžа да су археолошки предмети власништво државе и нико осим установа, као што су Завод, факултети, институти, не може вршити било какво археолошко ископаваœе без дозволе Министарства културе.

Истиче да се неки од тих "истраживача", представšа¼у као чланови неких Удружеœа за заштиту археолошких локалитета, обилазе локалитете, носе и униформе сличне полици¼ским а у ставри су "дивšи археолози".

Дода¼е да ¼е то веома учестало на подруч¼у Шумади¼е и Поморавšа.

"Œима ни¼е интересантна керамика веž метални предмети и разне фигурине, али док их нау униште и керамику и насеšе", наводи директор Завода.

Циš данашœег састанка ¼е да се полици¼а упозна са овим проблемом.

Стручœаци Завода су, као мете нелегалних археолошких ископаваœа, апострофирали локалитет "Супска" код Žупри¼е, "Дренград Бреговина" код Ниша, "Каšа¼а" Ра¼ковац, Археолошки локалитет "Злата Кале", "Градина на £елици", "Црквиште" у селу Сиœац код Беле Паланке, Локалитет "Тулум - Конваилук" Горœа Врежина.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2579477/divlji-arheolozi-unistavaju-lokalitete.html

[batbayan]

УЧИОНИЦА НА ОТВОРЕНОМ - АРХЕО ПАРК ПЛОЧНИК НЕОЛИТСКО НАЛАЗИШТЕ ПРЕ 7.500 ГОД

Архео парк Плочник ¼е велика и необична учионица на отвореном. Налази се на магистралном путу ко¼и повезу¼е Куршумли¼у и Прокупšе. Из године у годину привлачи све веžи бро¼ младих, пре свега ученика средœих и основних школа али и наставника ко¼и желе да сво¼е часове држе у отворено¼ учионици у овом парку.

На трибини ко¼а се одржала 3.фебруара 2016.год. у Регионалном центру у Нишу, било ¼е речи о знача¼у археолошког локалитета Плочник, као и о могуžностима ко¼е наставницима и ученицима пружа простор Архео парк Плочник.

У току 2016. године, ова¼ простор био ¼е место на коме су се одржали догаа¼и: ,,Велика научна неолитска журка" и ,,Летœи дан у неолиту волим". Предавачи - креативни наставници основних и средœих школа, универзитетски професори, археолози, физичари, математичари, биолози, астрофизичари, за¼едно са ученицима, показали су нову димензи¼у учеœа.

Предавачи ко¼и су 3. фебруара говорили о искуствима из отворене учионице Плочник и реализовали радионице су: £улка Кузмановиž Цветковиž, археолог, Народни музе¼ Топлице, Прокупšе; Слаана Тра¼ковиž, наставница математике, ТШ,,15.ма¼" Прокупšе, Владан Младеновиž, наставник физике, Гимнази¼а Алексинац; Ирена Петровиž Костиž, наставница биологи¼е, ОШ,,Иво Андриž" Ниш; Небо¼ша Диниž, форензичар; проф др Драган Га¼иž, департман за физику ПМФ Ниш; Нада Сто¼ичевиž, ЕТШ,,Никола Тесла" Панчево; Цветанка Арсиž, наставница практичне наставе, ШОСО ,,14.октобар" Ниш; Вуле Никетиž, социолог - дефектолог, ШОСО ,,14.октобар" Ниш; Соœа Здравковиž, наставница математике, ШОСО ,,14.октобар" Ниш; Владица Ристиž, наставник ликовне културе, ШОСО ,,14.октобар" Ниш, Aна Ивановиž, Иван Младеновиž, Анита Цениž, £елена Тошиž, Мари¼а Петровиž, и Миша Šубеновиž, ШОСО ,,14.октобар" Ниш, Саша Костиž и многи ученици..

http://www.dailymotion.com/video/x5b0b3y

[batbayan]

Нова откриžа археолога у Виминаци¼уму: Израœа логор римских леги¼а

У œивама око термоелектране Костолац почело откопаваœе моžних зидина око ко¼их се од 1. века наше ере разви¼ао цивилни град

Виминаци¼ума су у œивама око термоелектране Костолац почели откопаваœе моžних зидина римског леги¼ског логора око ко¼их се од 1. века наше ере разви¼ао цивилни град ко¼и ¼е израстао у престоницу провинци¼е Горœе Мези¼е. Ископаваœа су почела после детаšног снимаœа терена георадаром и утвриваœа простираœа зидина утвреœа у коме су ¼едно време боравиле две леги¼е, односно 12.000 -14.000 во¼ника.

- Начин градœе зидова, као и величина и обрада масивних блокова квадера су запаœу¼уžи - каже проф. др Миомир Кораž, директор Археолошког института САНУ и руководилац археолошког про¼екта Виминаци¼ум. - Намера нам ¼е да откри¼емо цео леги¼ски логор до следеžе године, кад žе у Виминаци¼уму бити одржан скуп на¼еминентни¼их археолога света.

Зидове логора ¼е окруживао простран и врло дубок одбрамбени ¼арак испуœен водом, па се у утвреœе могло уžи само преко моста ко¼и се лако бранио. Мост ¼е откопан и реконструисан, али не и велика капи¼а леги¼ског логора ко¼а ¼е срушена у хунско¼ на¼езди. Ипак, œен изглед ¼е сачуван на реšефу Тра¼ановог стуба у Риму, где ¼е представšен император ко¼и из Виминаци¼ума креžе у победоносни поход на Даки¼у.

http://m.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:653752-Nova-otkrica-arheologa-u-Viminacijumu-Izranja-logor-rimskih-legija

[batbayan]

Трачанске двоколице пронаене код Пирота

На локаци¼и Маилка, недалеко од пиротског села Станичеœе, археолози су пронашли изузетно знача¼ан предмет – бо¼на кола – двоколицу за ко¼у претпоставšа¼у да потиче из трачанског периода и да ¼е стара измеу три и четири хиšаде година.
У оквиру заштитних археолошких истраживаœа на траси Коридора 10, поред села Станичеœе, недалеко од Пирота, пронаене су металне двоколице за ко¼е се претпоставšа да су старе измеу три и четири хиšаде година. Ова¼ проналазак ¼е, према тврдœи археолога, ¼единствен на простору Срби¼е.
Двоколице, ко¼е су вукла два коœа, пронаене су испод гробнице у ко¼о¼ ¼е, претпоставšа се, сахраœен Трачанин из на¼виших сло¼ева.
„По начину сахраœиваœа сматрам да ¼е то припадник трачког народа. Не ради се о обичном припаднику, он ¼е у то¼ œихово¼ хи¼ерархи¼и заузимао велико и знача¼но место, а то се види по самим украсима на двоколицама. Апликаци¼е од бронзе су врло лепе и луксузне“, каже археолог Зоран Митиž.
Трачани су били велики народ са преко 200 племена. Трагови œиховог боравка на овим просторима, према речима стручœака, отвара¼у ¼едно ново археолошко-истори¼ско поглавšе.
„Ми ¼ош нисмо свесни шта имамо, што се тиче тог археолошког богатства. Када се буде кренуло даšе ка Пироту, мислим да žемо наиžи на велики бро¼ знача¼них откриžа“, наводи Митиž.

http://www.carsa.rs/tracanske-dvokolice-pronadjene-kod-pirota/

[batbayan]

Царске минуше кри¼у та¼ну

Мистериозни накит са византи¼ског двора први пут ¼авно представšен поводом 67. роендана смедеревског музе¼а. Веру¼е се да наушнице припада¼у жени блиско¼ последœо¼ српско¼ владарки

МИСТЕРИ£А епохалног откриžа у Смедеревско¼ тврави - гробнице женске особе високог властелинског реда и власнице златних наушница из 14. века са угравираним грбом династи¼е Палеолог, после пет година истраживаœа и даšе голица машту стручне ¼авности. Наушнице су ¼уче први пут представšене ¼авности поводом 67-годишœице Музе¼а у Смедереву. Због изузетне вредности чува¼у се у сефу, а показане су посетиоцима само на неколико сати.

Накит ¼е вероватно власништво жене из на¼ужег круга династи¼е Палеолога, блиске породици византис¼ког цара Мано¼ла Другог и œегове супруге £елене Драгаш.

Само неколико дана после почетка конзерваци¼е и делимичне рестаураци¼е темеšа црквице из 10. века, археолози су 2012. сасвим случа¼но нашли гробницу са остацима и златан накит стар више од пет столеžа.

Женски скелет био ¼е веома оштеžен, али ¼е установšено да ¼е та особа имала 60-70 година и да ¼е била висока око 150 центиметара, док ¼е узрок смрти остао непознат. Поред скелета отркивен ¼е пар златних наушница, од ко¼их ¼е свака тешка по 2,35 грама.

- По два наспрамно поставšена двоглава орла и два монограма МПА у кружним поšима несумœиво сведоче о томе да их ¼е власница с поносом носила као царски дар или као доказ свог племенитог рода - каже археолог Де¼ан Радовановиž, директор Завода за заштиту споменика културе у Смедереву, ко¼и ¼е пронашао остатке скелета и минуше. - Ово ¼е ¼единствен пар у Срби¼и, сличан пар ¼е наен само ¼ош у Македони¼и. С обзиром на монограм, сигурни смо да ¼е реч о Палеолозима.

ВЕЛИКИ ГРАД - ВЕЛИКА ТА£НА

МАЛИ град, односно двор деспота €ура и Проклете £ерине, археолошки ¼е истражен, али шта се кри¼е испод Великог града, ¼ош ¼е та¼на, што доказу¼е ископаваœе златног накита из 14. века. Простор Великог града на 11 хектара ни¼е археолошки истражен. Шта се ту кри¼е, нико не зна - каже директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.

Иако, упркос напорима, ни¼е откривена та¼на накита и женског скелета, стручœаци, ипак, има¼у теори¼у. Она креžе од супруге Лазара Бранковиžа, сина деспота €ура Бранковиžа, ко¼и ¼е и сам био српски деспот од 1456. до 1458. године. Био ¼е ожеœен £еленом Палеолог, žерком море¼ског деспота Томе Палеолога и Kатарине Аха¼ске и унуком византи¼ског цара Мано¼ла Другог Палеолога и српске принцезе £елене Драгаш, ко¼а ¼е родила два последœа византи¼ска цара.

После смрти €ура Бранковиžа 1456, Лазар наслеу¼е српски престо, али умире само две године касни¼е, па ¼е £елена остала да влада веома кратко, до пада Смедерева под турску власт. Управо се са деспином £еленом Палеолог Бранковиž и завршава истори¼а византи¼ских принцеза у Срби¼и.

Веру¼е се да гроб и наушнице припада¼у жени веома блиско¼ последœо¼ српско¼ владарки.

- Деспина £елена ¼е дошла у Смедерево као директан потомак Палеолога, и због тога ¼е мо¼а претпоставка да скелет ко¼и смо нашли вероватно представšа неку œо¼ блиску особу из круга династи¼е Палеолог, ко¼а ¼е била œена роака - каже Де¼ан Радовановиž. - Могуžе ¼е да се склонила у Смедерево после пада Цариграда 1453, и на двору нашла уточиште тих неколико година. Онда ¼е овде преминула и сахраœена.

НАУШНИЦА ПРОКЛЕТЕ £ЕРИНЕ?

МУЗЕ£СКО£ публици ¼е показана и златна наушница са бисерима и драгим камеœем пронаена 1968. године приликом радова у Малом граду, двору Бранковиžа. Коме ¼е припадала, тешко ¼е реžи, али судеžи по уникатном ручном раду, са 15 бисера, смарагдом и рубином, на¼вероватни¼е ¼е красила неку од племкиœа деспотове породице, могуžе чак и владарку - Проклету £ерину.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:660345-%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%92%D1%83%D1%88%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%83

[batbayan]

Занимšива откриžа археолога форензичара у Срби¼и: Римšани волели да ¼еду сланину!

Шта су све форензичким методама "читаœа кости¼у" на тлу Срби¼е открили антрополози Виминаци¼ума

СРБИ су по гастрономским приоритетима слични Римšанима из Виминаци¼ума, престонице провинци¼е Горœе Мези¼е, ¼ер као и они воле прасетину и сланиницу. Многи становници Виминаци¼ума су радили тешке послове, због чега су имали деформисану кичму, али су им зато зуби били врло здрави, ¼ер нису користили шеžере ко¼и су данас у употреби. Становници римске метрополе, чи¼и се остаци ископава¼у у œивама Старог Костолца, волели су сво¼е куžне šубимце толико да су понекад сахраœивани с œима, али су и уживали у суровим борбама животиœа и šуди у арени.

Ове податке су „читаœем“ šудских и животиœских кости¼у открили антрополози и археолози из лаборатори¼а Научног центра „Виминаци¼ум“. На идентичан начин као што то ради лик Боунс из популарне крими-сери¼е, они решава¼у невероватне случа¼еве, старе и до 2.000 година. На пример, анализом кости¼у жртава из арене Виминаци¼ума утврено ¼е да ¼е у суровим борбама животиœа меусобно, али и против šуди, учествовао бар ¼едан афрички леопард.

– То ¼е ¼единствен случа¼, незабележен ван града Рима – каже проф. др Миомир Кораž, директор Археолошког института и руководилац научног про¼екта „Виминаци¼ум“. – Šудски скелети су нам открили да ¼е Виминаци¼ум био метропола у ко¼о¼ су живели šуди из свих делова царства. Наше физичко-антрополошка и антропозоолошка лаборатори¼а има¼у пуне руке посла, ¼ер ¼е матери¼ала напретек. На виминаци¼умско¼ некрополи, ко¼а ¼е тек делимично истражена, досад ¼е откривено око 14.000 гробова. Порееœа ради, у цело¼ Итали¼и до данас ¼е откривено око 6.000 гробова.

Остаци становника Виминаци¼ума из послеримског периода такое су светски куриозитет. Овде ¼е пронаена ¼единствена гробница ратника германског племена Гепиди са ¼езиво деформисаним, издуженим главама. Сличне лобаœе су у петпарачко¼ литератури представšане као остаци ванземаšаца.

– Гепидима ¼е деформисана глава било идеал лепоте, као што су то данас силикони и ботокс. У Виминаци¼уму ¼е пронаен на¼веžи бро¼ деформисаних лобаœа у свету. Главе су издуживане и сави¼ане помоžу трака, а занимšиво ¼е да то нису радили сви Гепиди, веž само нека врста елитне групе, можда шамани – каже физички антрополог др Или¼а Микиž.

Др Или¼а Микиž саставšа скелет,фото Б.Субашиž
Он тренутно ради на про¼екту тродимензионалног скенираœа 10 антрополошких типова лобаœа из Виминаци¼ума и реконструкци¼е изгледа лица œегових становника ко¼и суфинансира Министарство културе и информисаœа. За ова¼ про¼екат влада изузетно интересоваœе у свету.

– Овде ¼е живело веома хетерогено становништво, од аутохтоних народа до придошлица са свих страна, укšучу¼уžи и црнце. Скелети су нам открили да ¼е у римском периоду просечан šудски век становника Виминаци¼ума би 30 година, мада ¼е било и šуди ко¼и су живели знатно дуже – каже др Микиž.

Због здравствених проблема лекари су и тада имали пуне руке посла, а у Виминаци¼уму ¼е било хирурга ко¼и су изводили сложене, али и бизарне захвате.

– У првом случа¼у пример су пронаене кости руке ко¼а ¼е прецизно ампутирана, а у другом, то ¼е лобаœа с траговима трепанаци¼е, захвата ко¼и ¼е подразумевао бушеœе кости главе. Сматрало се да том методом могу да се лече епилепси¼а, мигрена и сличне тегобе. Оно што смо посредно открили ¼есте да су Римšани познавали антибиотике. У Срби¼и и Црно¼ Гори се трепанаци¼а примеœивала све до 19. века, када ¼е посебним указом забраœена – открива др Микиž.

Истраживачи у œивама Старог Костолца,фото Б.Субашиž
Археозоолог доцент др Соœа Вуковиž Богдановиž у сво¼о¼ лаборатори¼и проучава кости животиœа откопане у Виминаци¼уму:

– Анализом коштаних остатака утврдили смо да ¼е овдашœе становништво на¼више користило у исхрани младу прасетину и говедину. Стока се га¼ила ван града, а кад ¼е реч о куžним šубимцима, држали су псе и мачке различитих величина и раса. Пси су некад и сахраœивани с власницима, а куриозитет ¼е кученце величине данашœег малтезера ко¼е ¼е сахраœено с две уšане лампе, ко¼е су полагане уз поко¼нике да им осветле пут по доœем свету. То ¼е досад незабележен случа¼.

На лобаœама старим и преко 1.000 година сачувани здрави зуби,фото Б.Субашиž
КАМИЛЕ £ЕЗДИЛЕ СТИГОМ

КАМИЛЕ су у римско доба ¼ездиле стишком равницом, утврдили су археозоолози.

– Оне су овде коришžене за транспорт и у во¼не сврхе, а биле су хибриди ¼едногрбе и двогрбе камиле, ко¼е боšе подносе континенталне услове. Римšани су понавšали селекци¼у и хибридазици¼у, па су œихова говеда веžа него у предримско време, а у Виминаци¼уму су се узга¼али и во¼ни коœи, крупни¼и и снажни¼и од осталих – истиче др Соœа Вуковиž Богдановиž.

Из ¼ама за отпад кра¼ виминаци¼умске арене откопано ¼е много кости¼у медведа, дивšих свиœа, ¼елена… Медвед ¼е био на¼чешžе коришžена животиœа у арени. Оне су се бориле са другим животиœама, али су им давани и осуеници да их прождеру.

http://patriot.rs/zanimljiva-otkrica-arheologa-forenzicara-u-srbiji-rimljani-voleli-da-jedu-slaninu/

[batbayan]

Испод игралишта римске базилике

Веžина археолошких налазишта у £абланичком округу, Откривених пре више од четири века, ни¼е испитана. У некрополи пронаено око 300 предмета од злата

Док нави¼а¼у за бо¼е омиšеног клуба, многи заšубšеници у спорт и не слуте да се под фудбалским тереном у власотиначком селу Конопница кри¼е рановизанти¼ска граевина. Приликом изградœе се ни¼е залазило у дубšе сло¼еве, па ¼е ова¼ локалитет очуван, али никада ни¼е у потпуности истражен. Мала сонда отворена пре више од 40 година открила ¼е масиван зид од опека повезаних малтером, а све ¼е указивало на об¼екат из 4. или 5. века. Ако се испостави да ¼е реч о базилици, онда би она била конзервирана и доступна ¼авности. Можда би мештани остали без фудбалског терена, али би у свом месту добили локалитет из позноримског периода на ко¼и би могли да буду поносни.

Сличну судбину има око 400 археолошких локалитета на подруч¼у £абланичког округа. За многе од œих се зна децени¼ама, али ¼е недостатак новца непремостива препрека. Археолошка истраживаœа су дуготра¼ан и скуп процес, па домаžи археолози не бира¼у локалитете, веž они бира¼у œих. Тако ¼е рецимо, силом прилика, због изградœе Коридора 10 истражена траса ауто-пута код лесковачког села Мала Копашница за ко¼у се одавно знало да кри¼е римску некрополу, од кра¼а 2. до 4. века. На овом локалитету, поред 70 златних минуша, неколико огрлица и изузетних примерака прстеœа пронаено ¼е чак 18 ди¼адема, што ¼е неупоредиво у односу на било ко¼е слично истраживаœе у Срби¼и.

- Открили смо 730 гробова, али и део великог и знача¼ног римског насеšа, неколико путних станица, као и пеž за печеœе керамике. Испоставило се да се траса савременог пута у потпуности поклапа са римским путем чи¼е ¼е део такое пронаен. За четири године истраживаœа пронашли смо око 7.000 предмета од племенитих метала, бронзе, глине и стакла. Археолози се увек раду¼у римским гробšима зато што су они оставšали многе предмете кра¼ поко¼ника, ¼ер су веровали да žе им бити потребни на путу до оног света - прича музе¼ски саветник £ули¼ана Пешиž, археолог лесковачког Народног музе¼а.

У последœе време археолозима помаже модерна технологи¼а. Снимци дигиталним сондама им открива¼у шта се налази испод површине земšе. Тако ¼е у општини Лебане, у селу Радиновац, уз помоž страних стручœака, на локалитету за ко¼и се зна више од 70 година, откривено огромно утвреœе са пет римских базилика и термама, а на подруч¼у Медвее комплекси римских и средœовековних рудника. Само у околини ¼едног села откривено ¼е десетак рудних ¼ама од ко¼их ¼е ¼една дубока чак 170 метара.

Веома важан локалитет ¼е Хисар, брдо изнад града, ко¼е сведочи о осам хиšада година дуго¼ истори¼и Лесковца и околине. Ту има трагова од неолита па до данашœег дана. Систематска истраживаœа су започета 1954. године. Наставšена су тек после 40 година као и од 2004. до 2008. године - истиче £ули¼ана Пешиž и дода¼е да би ова¼ локалитет био идеалан за изградœу етно-археолошког парка.

Масивани зид од опеке сада ¼е испод фудбалског терена / Фото Архив Народног музе¼а

Последœи откривен локалитет налази се у лесковачком селу Разго¼на и потиче из позног античког доба. Дивšи копачи су га оскрнавили ископавши остатке темеšа. Таквих проблема има у целом региону, а последœих година су све чешžи. Осим за златом, дивšи копачи трага¼у и за другим налазима попут праистори¼ских фигурина и бро¼них предмета из римског доба. Они не маре што на та¼ начин, због мало пара, уништава¼у културно благо ¼уга Срби¼е ко¼е заправо нема цену.

ТВР€АВА

У ТУРИСТИЧКО£ понуди Лесковца ¼е и Скобаšиž град, тврава из 15. века, чи¼и се делови зидина могу видети на терену изнад Вуч¼а. Истраживаœа сондажног карактера су показала да на ово¼ локаци¼и има остатака из бронзаног доба, као и из рановизанти¼ског односно римског времена.

РОДНО МЕСТО ЦАРА £УСТИНИ£АНА

УТВР€ЕŒЕ код Радиновца простире се на два хектара, а подигнуто ¼е у 3. или 4. веку пре наше ере и живело ¼е до средœег века. Снимаœа дигиталном сондом отвара¼у могуžност да се ту тражи место у коме се родио римски цар £устини¼ан, ¼ер се веру¼е да ¼е баш због тога у близини подигао Царичин град, ¼едини локалитет у округу на коме истраживаœа у континуитету тра¼у дуже од сто година.

http://m.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:665063-%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5

[batbayan]

Римски град у Скеланима-адут у кандидатури Сребренице за престоницу културе (ВИДЕО)

Римски град у Скеланима, археолошки локалитети, мозаици – главни су адути у канидадтури општине Сребреница за Европску престоницу културе 2024. године. Ово ¼е закšучено данас у Скеланима, на научном скупу и презентаци¼и римског града.

Мозаици, камени споменици културе, базилике и римске граевине у Скеланима има¼у непроц¼еœиву ври¼едност- истичу археолози.
"Знача¼ археолошког локалитета Скелани ¼е огроман не само у нашим локалним оквирима него и у св¼етским зато што се ради о ¼едном римском муниципи¼у т¼. граду ко¼и ¼е та¼ статус добио у 1. ви¼еку", рекла ¼е археолог Ивана Гру¼иž.
Милица Котур из Министарство просв¼ете и клутуре РС ¼е истакла да ¼е откриžе овог локалитета нешто на¼веžе што днас имамо.
Многобро¼не палате, базилике, трг, управне зраде, царина, мозаици -само су дио овог нев¼ероватног комплекса.
Управо ове ври¼едности кандиду¼у Сребреницу за на¼ужи избор европску престоницу културе
"Мислим да Скелани испуœава¼у све критери¼уме, да има мноштво туристичких, културно-истори¼ских и природних адута", истакла ¼е Нада £овановиž, директор Туристичке организаци¼е РС.
Захваšу¼уžи томе, у Скеланима ¼е отворен музе¼ ко¼и редовно пос¼еžу¼у туристи, на¼више из Руси¼е.
Читав про¼екат доби¼а на знача¼у осниваœем националног парка Дрина ко¼и žе обухватити и Скелане.
"Са Националним парком Тара то žе бити ¼едан парк природе ко¼и žе ова¼ дио територи¼е до Андриžграда у¼единити у комплекс веома знача¼ан за разво¼ туризма", додао ¼е Радомир Павловиž, члан научног тима за презентаци¼у.
До кра¼а године, како ¼е на¼авšено, биžе ураен мастер план про¼екта "Европски град културе"м а реализаци¼ом овог про¼екта и номинаци¼ом, Сребреница би могла добити на¼маœе 50 милиона евра за разво¼ и улагаœа.

Видео

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254345

[batbayan]

Археолози из Британи¼е и Српске истраживали живот прастановника Херцеговине

У Музе¼у Херцеговине данас су представšени резултати седмодневних теренских истраживаœа подруч¼а ¼уга Херцеговине, у оквиру посšедœе фазе про¼екта ЕУРОФАРМ, чи¼и ¼е циš изучаваœе почетака сточарства и агрикултуре код становника ране праистори¼е подруч¼а БиХ и региона.
Носилац про¼екта ¼е Археолошки институт Универзитетског колеŸа из Лондона, а партнери из Републике Српске – Музе¼ Републике Српске, Републички завод за заштиту културноистори¼ског и природног насšеа, те Музе¼ Херцеговине – у фази истраживаœа на подруч¼у општина наше реги¼е.
Марк Ван Дер Линден са Археолошког института лондонског колеŸа истиче да ¼е циš про¼екта да мултидисциплинарним приступом и уз помоž нових технологи¼а и научних метода утврди – када ¼е и како првобитна šудска за¼едница почела да разви¼а сточарство.
Након анализе прикупšених матери¼ала са теренских истраживаœа, експедици¼а, дода¼е он, планира повратак на ова подруч¼а.

„На¼в¼ероватни¼е žемо се вратити на веž познате локаци¼е, ко¼е нису потпуно истражене кра¼ем ’80-тих година прошлог ви¼ека, како бисмо сакупили што више података и одговора на питаœа – одакле су доби¼али воду, ко¼е су то врсте животиœа они тада узга¼али, на ко¼и су их начин прихраœивали и како се све то уопште уклапало у овдашœи пе¼саж“, рекао ¼е Ван Дер Линден.
Кустос археолог из Музе¼а Републике Српске и координатор на про¼екту за БиХ Ивана ПанŸиž истакла ¼е да би веž наредне године могла бити наставšена археолошка истраживаœа на подруч¼у Српске, за шта ¼е на¼при¼е потребно обезби¼едити средства, те у сарадœи свих партнерских установа из РС креирати детаšан план рада.
Она ¼е додала да ¼е знача¼ ЕУРОФАРМ програма што поново оживšава археолошка истраживаœа праистори¼ских налазишта, на нашем подруч¼у посšедœи пут раена ¼ош 80-тих година прошлог ви¼ека.
„И од тада посто¼и велика празнина. С друге стране, то ¼е и среžа ¼ер су седименти и сло¼еви апсулутно очувани, тако да ¼едноставно можемо наставити тамо гд¼е су наше колеге сво¼евремено стале“, истакла ¼е ПанŸиž.

Директор Музе¼а Херцеговине Ивана Гру¼иž истакла ¼е да поставке и депои ове установе пос¼еду¼у само случа¼не налазе матери¼алних св¼едочанстава из времена неолита, због чега оваква истраживаœа омогуžава¼у да се – и збирке обогате новим налазима али и запослени новим сазнаœима о праистори¼и на подруч¼у ¼уга Херцеговине.
Близина чувеног праистори¼ског налазишта Црвена сти¼ена, сматра она, довоšан ¼е гарант да археолози на простору Херцеговине неžе губити ври¼еме.
„Оно што се налазило на Црвено¼ сти¼ени налазило се и на неким другим околним локатитетима и будуžа истраживаœа žе сигурно показати да су на овом подруч¼у ¼ош од времена палеолита, преко неолита и других периода праистори¼е посто¼ала насеšа, са веžим бро¼ем становника“, истиче Гру¼иžева.
Кустос археолог у Музе¼у Херцеговине £елена Пу¼иž истиче да су и седмодневна истраживаœа пеžина на подруч¼у Šубиœа, Берковиžа и Гацка открила матери¼ална св¼едочанства о животу на¼рани¼их šудских за¼едница на овом подруч¼у, али да наени археолошки матери¼ал – животиœске кости и ди¼елови керамике – тек треба да буде прецизни¼е датован.
Она ¼е захавалила требиœском Спелеолошком друштву „Зелена брда“ на уступšено¼ опреми и стручно¼ помоžи, те м¼ештанима ко¼и су потребама експедици¼е све ври¼еме излазили у сусрет.

Археолог Šубица Срдиž, из Републичког завода за заштиту културноистори¼ског и природног насšеа РС, подс¼етила ¼е да база завода бро¼и преко 3.000 археолошких локалитета, што, како ¼е рекла, довоšно говори о културноистори¼ском богатству Републике Српске.

https://radiotrebinje.com/arheolozi-iz-britanije-i-srpske-istrazivali-zivot-prastanovnika-hercegovine/

[batbayan]

Шест векова мистери¼е Светиœе у Смедеревско¼ тврави

Мали град, двор деспота €ура и Проклете £ерине, археолошки ¼е истражен, али шта се кри¼е испод 11 хектара Великог града, последœе престоница Срби¼е Средœег века, нико не зна.

Зна се, ¼едино, да Смедерево поседу¼е чудотворно светилиште чи¼а ¼е локаци¼а мистери¼а ко¼а тра¼е шест векова.

£едан од Апостола Христових и £еванелиста, Свети Лука, почивао ¼е на тлу смедерервске Твраве у Саборно¼ цркви Благовештеœа. Деспот Бранковиž откупио ¼е чудотворне Мошти Светог Луке за 30.000 дуката, веру¼уžи да су последœа заштита и спас српске деспотовине.

Упркос многим покуша¼има, вековима ни¼е одгонетнута та¼на где се налазе остаци ове светиœе у смедеревско¼ Тврави.

Према предаœу, апостол Лука ¼е имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и обесили га о грану маслине у граду Теби Беоти¼ско¼. Сахраœен ¼е у Тиви, главном граду Беоти¼е, где су се очудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанци¼а.

€ура Бранковиž ¼е 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венеци¼у.

Чврсто веру¼уžи да ¼е чудо избавšеœа српске државе могуžе, српски владар ¼е одлучио да светиœу пренесе из епирског града Рогоса у Смедерево. За откуп ¼е плаžено тридесет хиšада дуката ко¼е ¼е у име поклона морао дати султану и пашама у £едрену.

Срби су, уз помоž турског заповедника Рогоса, кроз та¼ни пролаз доспели до куле у ко¼о¼ су мошти чуване, те су их у на¼веžо¼ журби и та¼ности однели из Рогоса и пренели у новоподигнуту €уреву престоницу, Смедерево.

Пут ко¼им су мошти стигле у Срби¼у ни¼е познат. Забележено ¼е само то да ¼е ¼едно коначеœе учиœено у манастиру Грачаници.

Било ¼е то половином петнаестог века.

Тако ¼е богочувани град Смедерево добио новог заштитника чи¼и žе култ у наредним годинама изаžи из оквира градских зидина и постати на¼знача¼ни¼и култ у Срби¼и.

Пренос мошти¼у

Дванаести ¼ануар 1453. године. по старом календару установšен ¼е као празник преноса мошти¼у.
Био ¼е то све само не обичан дан за житеšе престоног града Смедерева док ¼е окрœена српска држава бро¼ала последœе дане.

Лити¼а у ко¼о¼ ¼е ковчег са моштима ношен прошла ¼е улицама града и око œегових зидина у намери да их утврди и учини неосво¼ивим.

Лити¼у ¼е пратио деспот €ура Бранковиž са породицом: супругом Ирином, синовима Гргуром, Стефаном и Лазаром, кžерима £еленом и Маром. Забележено ¼е да су долазак светиœе пратили “сви епископи српски, часни игумани и акони у чистим одеждама и са часним крстовима као и сво племство српско”.

Мошти су похраœене у Саборну цркву Благовештеœа ко¼у ¼е, како ¼е забележено, €ура градио по узору на Ресаву- задужбину деспота Стефана. Веру¼е се да смедеревски храм ни¼е заоста¼ао за узором, ни по величини као ни по уреености.

Меутим, каква ¼е била судбина цркве након пада Смедерева 1459. нема никаквих података.

Посто¼е вероваœа да ¼е након коначног пада града у руке османских осва¼ача црква порушена, вероватно после 1460. године, а да су œени фрагменти узидани у турско купатило – хамам, као и у Водену кулу на ушžу £езаве у Дунав, ко¼у су Турци подигли ради боšе одбране града.

У храму ¼е, како се такое веровало, првобитно сахраœен и сам деспот €ура Бранковиž.

Када су пре три децени¼е откривени остаци сакралног компекса, ко¼и ¼е недавно рестауриран, веровало се да ¼е реч о Благовешетнско¼ цркви. Наде су се брзо распршиле, ¼ер ¼е одмах било ¼асно да ¼е црква Благовештеœа морала бити далеко веžа и репрезентативни¼а. Тако, остаци цркве Благовештеœа до данас нису пронаени.

Последœи озбиšни¼и покуша¼ био ¼е у априлу 2010. године

Тада ¼е обавšено геомагнетно снимаœе подземšа Великог града, а за ово ангажовани су немачки стручœаци. Након снимаœа, месецима ¼е тра¼ала израда сателитске мапе у Археолошком институту у Франкфурту.

Геомагнетно истраживаœе требало ¼е да откри¼е остатке чврстих предмета и зиданих об¼еката на дубини до три метра. На снимцима, нажалост, ни¼е пронаено ништа.

Тада ¼е као велика препрека наведено растиœе због ко¼ег компликована апаратура за снимаœе терена ни¼е могла да снима целокупно подземšе.

После овога, остала ¼е нова нада да се негде, на неистраженим деловима, ипак налазе остаци светиœе.
Остаци сакралне граевине у коме су се се чувале мошти Светог Луке, ко¼и се и данас сматра заштитником Смедерева, су мистери¼а, а археолози се нада¼у да žе у будуžности открити ово, на¼свети¼е место у Смедереву.

http://www.slavishow.com/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%8A%D1%89%D0%B0%D1%82-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5/

[batbayan]

Сремска Митровица: Археолози на трагу резиденци¼е римског цара

Аустрали¼ски и српски археолози тек што су почели ископаваœа на про¼екту "Вила рустика Глац" код Сремске Митровице, а веž су на прагу сензационалног откриžа.

Све што су до сада нашли указу¼е да се на том локалитету налазио велелепан комплекс царског šетœиковца, ко¼и ¼е изградио цар Максими¼ан Херкул кра¼ем треžег и почетком четвртог ви¼ека, када ¼е Сирми¼ум био ¼една од престоница Римског царства.
"Радимо систематска археолошка истраживаœа касноантичке виле Глац. Прве помене о локалитету налазимо код археолога Игœата £унга с кра¼а 19. ви¼ека, када су откривени остаци велике виле и мозаици ", каже др Стефан Поп-Лазиž, научни сарадник Археолошког института у Београду.
Радови на локалитету почели су доласком аустрали¼ске ¼еданаесточлане екипе у Сремску Митровицу кра¼ем ¼уна, док су претходно митровачки археолози са радницима обавили све припремне радœе у вези са среиваœем локалитета и радног кампа на имаœу Глац Поšопривредног добра "Митросрем".

Иако се за новооткривени локалитет у 19. ви¼еку на¼при¼е претпоставšало да ¼е вила богатог Римšанина, касни¼им истраживаœима стручœаци су дошли до тезе да се ради о šетœиковцу неког од римских царева роених у Сирми¼уму или œегово¼ околини.
У сачуваним истори¼ским изворима наводи се да ¼е баш римски цар Максими¼ан Херкули¼е у близини Сирми¼ума, на м¼есту гд¼е су œегови родитеšи радили као надничари, подигао огромну вилу.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=260181

[batbayan]

Из сремских œива ниче царска палата

АРХЕОЛОШКИ српско-аустрали¼ски тим грозничаво копа у ¼ари и прашини œива локалитета Глац на перифери¼и Сремске Митровице открива¼уžи легендарни комплекс палате римског цара Максими¼ана Херкули¼а. Кад ¼е овог прославšеног во¼сковоу роеног у сиромашно¼ породици у античком Сирми¼уму за савладара изабрао император Диоклеци¼ан, ова¼ ¼е на имаœу, где су му родитеšи били надничари, подигао велелепну палату, а сво¼ град учинио престоницом западног дела царства.

Дуже од пола века су безуспешно српски, амерички и француски научници, воени записима римских историчара, покушавали да на подруч¼у Сремске Митровице лоцира¼у Максими¼анову царску резиденци¼у.

Да ¼е потрага на¼зад довела до циšа показали су монументални остаци ко¼е ¼е пре неколико дана, на дубини од око метар и по, открио научни тим ко¼и предводе др Стефан Поп-Лазиž, из Археолошког института у Београду и професор Ричард Ма¼лс, са Универзитета у Сидне¼у. Реч ¼е о зидинама ко¼е опасу¼у двориште дуго 400 метара и широко око 300 метара, а у œему се сада ископава¼у масивни темеšи зграде.

– Реч ¼е ¼е огромно¼ граевини, палати ко¼а се простире на много веžо¼ површини од очекиване – говори професор Ма¼лс. – Посебно ¼е изненаеœе то што смо у остацима открили три археолошка сло¼а градœе, што показу¼е да су на овом месту šуди живели много дуже него што се мислило. Ово ¼е несумœиво било веома знача¼но место у Сирми¼уму.

Он истиче да ¼е за истраживача старог Рима привилеги¼а да раде на српским локалитетима и с нашим археолозима.

– Срби¼а ¼е земšа с изузетном истори¼ом, баштином и стручœацима. За истраживача Рима у време позне антике на¼важни¼е место у Римском царству! Одавде долази на¼више царева ко¼и влада¼у из овдашœих престоница каква ¼е Сирми¼ум, изузетно знача¼ан град и за истори¼у царства и за разво¼ хришžанства. Цареви ко¼и су одавде потекли били су чврсти šуди, потекли из сиромашних сло¼ева али с изузетним способностима, ко¼и су до владарског положа¼а дошли напреду¼уžи у во¼но¼ служби – каже професор Ма¼лс.

Ова¼ стручœак, ко¼и пре професуре у Сидне¼у дуго година предавао на унивезитету у КембриŸу, захваšу¼уžи сарадœи с др Поп-Лазиžем дошао ¼е на иде¼у да се укšучи у истраживаœе Сирми¼ума, ко¼и ¼е римски историчар из 4. века, Ами¼ан Марцелин назвао „славном и многоšудном ма¼ком градова“. О знача¼у Сирми¼ума говори податак да ¼е у œему роено десет римских императора, а осам царева ¼е боравило у граду од неколико месеци до пар година и одавде управšало импери¼ом.

Та баштина ¼е, нажалост, боšе позната инострано¼ него српско¼ ¼авности.

– Доласком аустрали¼ских стручœака почела ¼е нова епоха у истраживаœу Сирму¼ума, ¼ер ¼е професор Ма¼лс одмах рекао да га не занима¼у само научни резултати, веž ¼еднако и конзерваци¼а и презентаци¼а оног што ¼е пронаено. Неко žе се упитати зашто странци треба да нам открива¼у вредност наше баштине, али то ¼е ¼едноставно тако. Среžом, сад ¼е дошло до великих промена, имамо велику помоž и разумеваœе нашег министарства културе, а сарадœа с реномираним стручœаком какав ¼е професор Ма¼лс изродила ¼е дугорочни меународни про¼екат. О œеговом знача¼у говори и то што žе аустрали¼ска министарка споšних послова током предсто¼еžе посете Срби¼и посетити наш локалитет – каже др Поп-Лазиž.

До тада žе се много ¼асни¼е видети комплекс чи¼и се обриси и даšе само назиру. Из земšе провиру¼у зидови дебели метар сазидани од цигала повезаних кречним малтером. Стручœацима ови фрагменти указу¼у да су простори¼е палате могле да буду високе десетак метара.

– Граевина ¼е несумœиво имала резиденци¼ални карактер и била ¼е врло луксузна. Специ¼алне опеке, ко¼е су приликом поставšаœа на зид оставšале слободан простор за циркулаци¼у ваздуха, открива¼у да ¼е зграда имала зидно гре¼аœе и вентилаци¼у. Све то указу¼е да ¼е реч о палати неке изузетне личности, врло вероватно императора Максими¼ана Херкули¼а – каже др Поп-Лазиž.

Досадашœа истраживаœа Сирми¼ума извоена су махом у близини центра Сремске Митровице, где ¼е утврено посто¼аœе царске палате и стадиона-хиподрома, храма £упитера, ко¼и ¼е по величини треžи у Европи, осам ранохришžанских цркава… Актуелна ископаваœа на Глацу се изводе на простору ко¼и ¼е до пре неколико дана био покривен непроходним жбуœем на рубу имаœу поšопривредног предузеžа „Митросрем“, ко¼е ¼е тешко страдало у приватизаци¼ама.

– Ирони¼ом судбине, остаци палате налазе се тик уз савремене рушевине штала и свиœаца – каже др Поп-Лазиž. – Овде има бар десет година посла за велики тим археолога рестауратора и конзерватора, ¼ер ¼е замисао да овде буде прави царски архео-парк.

Чишžеœе и складиштеœе пронаених предмета

АКВАДУКТ

СРПСКИ научници наглашава¼у да ¼е Сирми¼ум ископаван децени¼ама, али да презентаци¼а откриžа археолога ни¼е била на нивоу œиховог знача¼а.

Ни¼е искоришžена ни ¼ака меународна културна и научна сарадœа седамдестих година, кад су на овом терену боравили амерички и француски археолози.

– Саме локалне власти су дуго биле незаитересоване за богатство ко¼е има¼у. Чак су доста тога и уништиле. На пример, велики аквадукт са Фрушке горе, ко¼и ¼е миниран да би œеговим циглама поплочавали сеоске улице. Сада се то променило. Ископаваœа више нису сама себи циš веž заштита и представšаœе ¼авности остатака града ко¼и ¼е ¼едно време био престоница Римског царства – каже др Стефан Поп-Лазиž.

ОД НАДНИЧАРА ДО ЦАРА

ЦАР Максими¼ан Херкули¼е ¼е подигао палату на имаœу бившег римског во¼ника, где су œегови родитеšи били надничари.

– То нам открива велику вертикалну проходност тадашœег римског друштва у коме син надничара може да стигне до царског трона. То ¼е време во¼ничких царева, ¼едне изузетне групе šуди ко¼и су служили у истим леги¼ама на истоку, а меусобно су се позанавали и ратовали за¼едно и на кра¼у су завладали царством – каже др Поп-Лазиž.

http://www.intermagazin.rs/iz-sremskih-njiva-nice-carska-palata/?lang=cir

[batbayan]

Професор из Задра: Хрватски кнез Вишеслав никад ни¼е посто¼ао

Професор емеритус Универзитета у Задру Никола £акшиž дигао ¼е прашину сво¼им истраживаœима посвеžеним крстионици кнеза Вишеслава из Нина, ко¼а се у хрватско¼ историографи¼и сматрала аутентичним спомеником покрштаваœа Хрвата.

Œегов закšучак ¼е да Вишеславова крстионица ни¼е из Нина, да ни¼е настала у Хрватско¼ него у Венеци¼и по наруŸби Млетака и да ни¼е била нами¼еœена Хрватима, веž ¼едно¼ од кнежевина на источно¼ обали £адрана.

Штавише, он сматра да митска крстионица Хрвата то заправо никад ни¼е била, а да кнез Вишеслав никад и ни¼е био хрватски кнез, него „неки словенски“.

О Вишеславу чак ни не посто¼и много података, а у œегово време ни¼е посто¼ао хрватски великаш с именом Вишеслав. Занимšиво ¼е да œегове колеге историчари и археолози покушава¼у да оспоре œегова тумачеœа и откриžа и £акшиžа оптужу¼у на недостатак патриотизма и националне сви¼ести.

Професор £акшиž ¼е за Слободну Далмаци¼у коментарисао дио изв¼ешта¼а у ко¼ем тврди да крстионица ни¼е хрватски споменик и да нема никакве везе с Хрватима.

„Крстионица ¼е први пут уочена 1853. године у капуцинском самостану у Венеци¼и када ¼е пренесена у млетачки Museo Correr. Тако ¼е постала позната ¼авности. О крстионици су прво писали итали¼ански аутори ко¼и су на œо¼ уочили словенско име, што ¼е изазвало потребу за тумачеœем. Главно питаœе ¼е било ко ¼е та¼ Вишеслав? Било ¼е ¼асно да крстионица ни¼е била нами¼еœена простору у ко¼ем ¼е наена. Било ¼е различитих интерпретаци¼а, неке су укšучивале и руске кнежеве, а онда ¼е на основу ¼едног задарског рукописа из 18. ви¼ека, тзв. Аноним Филипи, задарски аутор €узепе Ферари Купили опрезно претпоставио да би крстионица могла бити пори¼еклом из Нина. Наиме, Купили ¼е у том рукопису пронашао податке да ¼е 1746. из Нина однесена нека крстионица ко¼а ¼е била, како каже, декорисана написима и грбовима. За та¼ Купили¼ев при¼едлог ‘запалио’ се Лука £елиž ко¼и ¼е почетком 20. ви¼ека истраживао нинске споменике. Он ¼е претпоставио да би то могао бити доказ, не само да крстионица у Кореру потиче из Нина, него да ¼е и на œо¼ уписано име ¼едног хрватског кнеза из 9. ви¼ека у ври¼еме чи¼е владавине ¼е дошло до покрштаваœа Хрвата“, об¼аснио ¼е £акшиž за Слободну Далмаци¼у.

Наиме, како каже, ни¼е упитно када ¼е настала, веž ко ¼у ¼е направио.

„Датираœе ни¼е промашено, ¼ер то и ¼есте 9. ви¼ек, тачни¼е œегова посšедœа четвртина. Проблем ¼е што ¼е £елиž крстионицу хтио ¼аче да усидри у Нин на почетак 9. ви¼ека. Као воа археолошких истраживаœа у Нину, £елиž ¼е 1911. године об¼авио изв¼ешта¼ према ко¼ем ¼е код данашœе жупне Цркве светог Азела (а то ¼е средœев¼ековна нинска катедрала) пронашао темеšе граевине крстионице обликом блиске опису у рукопису Анонима Филипа.

Према œеговом тумачеœу, у то¼ граевини ¼е некада била см¼ештена Вишеславова крстионица у ко¼о¼ су Хрвати примили хришžанство. Касни¼а археолошка истраживаœа су меутим показала да такве граевине на терену уопште нема. Меутим, пошто ¼у ¼е £елиž у свом изв¼ешта¼у чврсто ‘забетонирао’ у Нин, крстионица ¼е ушла у историографи¼у као готова чиœеница. Касни¼е се ипак успоставило да ¼е £елиž ту граевину измислио“, наставио ¼е £акшиž.

На питаœе коме ¼е крстионица била нами¼еœена, £акшиž наставšа: „В¼еру¼ем да ¼е требало да послужи за крштеœе кнеза ¼едне од маœих словенских кнежевина на источно¼ обали £адрана. Знамо да су на том простору, осим Хрватске, посто¼але и друге кнежевине, рецимо Хум, Захумšе, Травуни¼а, итд. Наиме, Млеци су у 9. ви¼еку имали великих проблема с пловидбом по £адрану ¼ер су œихове бродове нападали ови Словени. Крстионица ¼е по мом мишšеœу на¼в¼еро¼атни¼е била покуша¼ Млетака да придоби¼у кнеза неке од тих малих држава, што би им гарантовало заштиту поморских и трговачких путева дуж £адранске обале. Шта се на кра¼у догодило, тешко ¼е реžи. По мом суду, та млетачка акци¼а ¼е или отпала или ¼е сторнирана или ¼е неко умро. Углавном, крстионица никад ни¼е отишла из Венеци¼е нити се остварила œо¼ нами¼еœена улога. Ту оста¼е све до Другог св¼етског рата, када по споразуму измеу Павелиžа и Мусолини¼а, досп¼ела у Хрватску. Власништво ¼е Хрватске академи¼е знаности и ум¼етности, а изложена у Музе¼у хрватских археолошких споменика у Сплиту“.

http://vidovdan.org/2017/07/08/profesor-iz-zadra-hrvatski-knez-viseslav-nikad-nije-postojao/

[batbayan]

Археолози у потрази за неолитским куžама

Стална екипа београдског Археолошког института и студенти археологи¼е на Филозофском факултету, са гостима из БиХ и Бугарске, наставили су истраживаœа под балоном. То žе омогуžити истраживачима да не раде више под ведрим небом и боšу заштиту ископина, а радови на œеговом урееœу самог балона тек недавно су комплетирани. Уреени су потпорни зидови и бетонирани прилази, а према речима директора параžинског Завича¼ног музе¼а Бранислава Сто¼ановиžа, то ¼е и неопходна припрема ко¼а žе омогуžити скорашœи долазак туриста.

- Овог лета археолози и студенти радиžе на дефинисаœу об¼екта у сонди 22. То ¼е ¼едан од последœе пронаених об¼еката, остатака неолитске куžе у балону. Археолози žе такое отворити и пресек рова са источне стране локалитета. Прошлог лета откривено ¼е да та¼ ров опасу¼е цео локалитет, а са доœе стране ¼е ауто-пута према селу Сикирица - об¼ашœава Сто¼ановиž.

У археолошком тиму, ко¼и се ¼ош окупšа, биžе четрдесетак šуди. Носилац про¼екта ¼е Археолошки институт, а радове финансира¼у за¼еднички Министарство културе и информисаœа и параžинска локална самоуправа.

И док група ентузи¼аста наставšа са послом под балоном, остали део екипе ¼е на свом "радном месту" у дреновачко¼ основно¼ школи. Ова школа ¼е веž годинама током лета сво¼им простором на услузи истраживачима, œихова ¼е база за смешта¼ и рад. Осим у школи, део покретних налаза овог лета први пут žе се обраивати и у новом депоу Завича¼ног музе¼а у Параžину.

Остаци некадашœе неолитске пеžи,фото Завича¼ни музе¼

Резултати рада из ове сезоне биžе такое публиковани, али тек идуžе године ¼ер ¼е веž об¼авšена ¼една штампана публикаци¼а о локалитету Дреновац. Нажалост, ово изузетно археолошко налазиште биžе доступни¼е туристима тек када се заврши прилаз са ауто-пута. Баш из тог разлога, а на захтев општине Параžин, одобрена ¼е изградœа ста¼алишта и радови су у току. Прилазни путеви локалитету са других страна делимично су санирани, тако да из Завича¼ног музе¼а позива¼у посетиоце ко¼и желе да га виде, да им се ¼аве ради организаци¼е обиласка.

Истраживачи под балоном истражу¼у налазиште, фото Завича¼ни музе¼

НЕОЛИТСКИ МЕГАЛОПОЛИС

ЛОКАЛИТЕТ Дреновац простире се на шездесетак хектара кра¼ ауто-пута Београд - Ниш и истражу¼е се више од десет година. Испиту¼у се остаци древне културе из периода пре око 7.000 година, а због сво¼е величине - претпоставšа се да ¼е имало око 1.500 куžа - насеšе ¼е названо "неолитски мегалополис". Ипак, ни¼е се развило у прави град ¼ер ¼е страдало, претпоставšа се, у пожару или неко¼ друго¼ катастрофи.

Потпорни зидови олакшаžе посао археолозима,фото З.Рашиž

КОНЗЕРВАЦИ£А

С ОБЗИРОМ на досад откривене остатке неолитских куžа, до кра¼а године биžе ураена конзерваци¼а об¼еката испод балона за¼едничким средствима Археолошког института из Београда и параžинског Завича¼ног музе¼а. Конзерваци¼а žе се радити после завршетка радне сезоне, што žе омогуžити боšу презентаци¼у ¼авности.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:674718-Arheolozi-u-potrazi-za-neolitskim-kucama

[batbayan]

Завршена друга фаза археолошких истраживаœа Врдничке куле

С последœим данима протекле седмице завршена ¼е овогодишœа кампаœа археолошких радова на потесу Врдничке куле, ко¼а ¼е са обимним зидовима и непосредном околином заштиžени споменик културе ¼ош од 15. марта 1949.

Меутим, тек пре две ¼есени почела су опсежна истраживаœа тог локалитета с циšем да се попуне празнине у истори¼ско¼ читанци ¼едног од ретких сачуваних одбрамбених утвреœе на подруч¼у Во¼водине, али и да се, с друге стране, створе предуслови за конзерваци¼у па можда чак делимичну реконструкци¼у ове по много чему изузетне фортификаци¼е.

„У ово¼ фази истраживаœа открили смо улаз у утвреœе, ко¼и нам до сада ни¼е био познат. Утврдили смо и да ¼е улазна кула изворно део неке млае фазе фортификаци¼е, односно ни¼е била саставни део првог утвреœа веž ¼е подигнута накнадно. Археолошка ископаваœа извоена су и са споšне стране одбрамбених зидина, све у циšу конзерваци¼е бедема и улазне куле, ко¼и су склони рушеœу. Сонде су, иначе, пре две године отваране и унутар комплекса, и оне нам говоре о веома интензивном животу утврде ко¼а ¼е током векова неколико пута рушена па поправšана и дозиивана“, наводи за “Дневник” шеф тима археолога Покра¼инског завода за заштиту споменика културе Ивана Пашиž.

Сада ¼е на реду конзерваци¼а откопаног, како се налази не би деградирали, а план за следеžу годину ¼е да се истражи цела улазна парти¼а и потом припреми детаšна презентаци¼а, закšучно са покретним мостом ко¼и ¼е преко сувог одбрамбеног рова водио до улазне капи¼е, све како би посетиоци добили слику о томе како ¼е тврава изгледало кроз векове. Предвиено ¼е такое и да се сви делови утврде склони рушеœу обезбеде и „дотегну”, како би локалитет био потпуно сигуран за посетиоце. То се поготово односи на остатке бедема, као и високе зидине улазне куле, ко¼а ¼е и на¼угрожени¼а због два метра дубоке рупе ко¼у су кадгод направили дивšи копачи трага¼уžи за златом и артефактима наводно закопаним у тврави.

Тврžава ¼е током векова неколико пута рушена па поправšана
„На темеšу остатака бедема ко¼и се виде, мада не баш целим обимом, може се закšучити да се само утвреœе налазило у габаритима 50 пута 60 метара. На доœем платоу смо рани¼е уз бедем пронашли и делове зида граевине ко¼а ¼е вероватно служила за смешта¼ посаде или као коœушница. Улаз у твраву ¼е био на источно¼ страни и испред се простирао суви ров, а у средишту, на самом врху брда, изграена ¼е бранич или дижон кула, висока 18 метара, са вратима на првом спрату, до ко¼их се на¼вероватни¼е стизало мердевинама. Кула ¼е била и осматрачница и последœа лини¼а одбране, централна тачка твреœа, али ипак само део добро утвреног комплекса ко¼и цео завреу¼е пажœу...“, наводи Ивана Пашиž.

Када ¼е реч о матери¼алу ко¼и су пронашли археолози, уз неколико комада керамике из млаег гвозденог доба, ко¼а сведочи о томе да ¼е и у том периоду ова¼ простор био насеšен, на¼више ¼е, очекивано, налаза из средœег века и времена интензивног живота твраве, доста ¼е гвоздених предмета - мамуза, узенги¼а, копчи, блоке¼а за чизме... Сво¼еврстан су раритет увозни предмети из Итали¼е, стаклене чаше и флаше, те комади ма¼олике - луксузне трпезне керамике тог доба. По речима директора Покра¼инског завода за заштиту споменика културе Зорана Вапе, наставак археолошких истраживаœа налази се у програму рада институци¼е и за 2018, паралелно са конкретним конзерваторским активностима, као што ¼е урееœе степеништа унутар дебелих зидина саме донжон куле ко¼е žе водити до планираног видиковца.

„Олакшава¼уžа околност за урееœе твраве ¼е близина етно-села Врдничка кула, ¼ер се тиме, измеу осталог, решава и питаœе тоалета за туристе. Другим речима, сам локалитет се у ово¼ фази не мора оптереžивати по¼единим пратеžим инфраструктурним садржа¼има, ко¼е не би било ни лако ни ¼ефтино извести, веž žе бити довоšно да се простор партерно уреди, односно да се, поред инфо-табли, поставе и клупе за одмор. £ер, чиœеница ¼е да шетœа до твраве ¼едном од две стазе ко¼е до œе воде, ма колико била при¼атна, ни¼е нимало лака – практично се кроз шуму пеœете на 24. спрат... Што се самих зидина тиче, они žе бити обезбеени, али се ¼ош неко време неžе радити на œихово¼ реконструкци¼и, с обзиром на то да би такав захват изискивао ¼ако пуно новца. Али има сасвим довоšно елемената, од овог што ¼е сачувано, као и на темеšу археолошких откриžа, да се доби¼е импреси¼а о томе како ¼е тврава изгледала“, наводи Вапа.

О утврди изнад Врдника нема пуно писаних трагова. Како наводи Александар Дероко у сво¼о¼ студи¼и „Средœоевропски градови у Срби¼и, Црно¼ Гори и Македони¼и”, Врдник се као угарски утврени град Реднек први пут помиœе 1315. године, а маарски историчар Пал Енгел забележио ¼е да ¼е утврда веž тада, па све до почетка ВИ века, била у власништву Калочке надбискупи¼е, те да ¼е насеšе у œеном поднож¼у имало право да организу¼е недеšне са¼мове, што ¼е била важна привилеги¼а у то доба.

„Не зна се баш тачно када ¼е тврава изграена. По архитектури, начину градœе, концепту, може се претпоставити да ¼е у питаœу кра¼ 13. и почетак 14. века. Угарска држава ¼е у то време правила систем одбрамбених утвреœа, а ова¼ део Срема ¼е био нарочито битан због заштите ¼ужних граница. О томе сведоче записи према ко¼има ¼е на овом простору било ¼ош утвреœа, попут Черевиžа и Сремских Карловаца, само што од œих нису данас остали видšиви трагови“, наводи Ивана Пашиž.

По¼едини локални извори тврде да ¼е врднички кастел подигнут на темеšима римске предстраже, а као доказ за то се потеже немачки археолог Роберт Рудолф Шмит, ко¼и ¼е, наводно, тридесетих година прошлог века током сво¼их краткотра¼них ископаваœа у близини Врдничке куле, истина никада документовано, пронашао новчиžе из доба римске тетрархи¼е и цара Проба, ко¼и ¼е управšао делом Римског царства из Сирми¼ума. Досадашœи археолошки налази ипак упуžу¼у на то да „римска прича” Врдничке куле нема реално утемеšеœе, али то, наравно, не значи да се током наредних ископаваœа неžе доžи до другачи¼их сазнаœа. Мада нема спора да ¼е и без легионара ова фрушкогорска тврава итекако вредна...

https://www.dnevnik.rs/index.php/kultura/naslovi/zavrsena-druga-faza-arheoloskih-istrazivana-vrdnicke-kule-31-07-2017