Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    Руднички печатник кнеза Лазара

    У прошлогодишœо¼ археолошко¼ кампаœи, у остацима средœовековног града Рудника, пронаен ¼е типар кнеза Лазара. £единствено откриžе непроцеœиве вредности и други предмети, пронаени током 2015. године на Руднику, изложени су у Музе¼у рудничко-таковског кра¼а у Горœем Милановцу.

    На метално¼ плочици-матрици за отискиваœе печата приказан ¼е карактеристичан шлем са украшеним бивоšим роговима и натписом „Господин Лазар кнез све српске земšе“. То ¼е био заштитни знак кнеза Лазара.

    Припремила Силви¼а Паша¼лиž

    „Ова¼ грб приказан ¼е на припрати кнеза Лазара у Хиландару, а у Музе¼у српске православне цркве у Београду чува се дугме са одоре кнеза Лазара, такое са шлемом и бивоšим роговима“, каже археолошкиœа Ана Цицовиž.

    Историчари кажу да су на Руднику у разним епохама боравили многи владари. Кнезу Лазару ова планина била ¼е врло важан извор економске моžи.

    „Нису се они овде одмарали. Овде се радило, овде се нешто врло знача¼но радило, овде су се стварали новци. Кнез Лазар ¼е Раваницу цркву радио од новца ко¼и ¼е ковао на Руднику“, сматра Слободан Марковиž, мештанин Рудника.

    Типар са заштитним знаком кнеза Лазара, доказу¼е да ¼е он боравио на Руднику и управо ту издавао повеšе. Сво¼ грб отискивао ¼е у злату или воску. Скривен у земšи више од шест векова, донео ¼е спектакуларан археолошки и истори¼ски налаз.

    „Ова¼ налаз ¼е ¼единствен по томе што смо до сада познавали само отиске печата ко¼и се чува¼у у различитим ризницама. Ово ¼е први пут да ¼е пронаена и матрица ко¼ом ¼е та¼ печат отискиван. Œу ¼е могао да носи само кнез Лазар или неки œегов на¼ближи поданик у дворско¼ канцелари¼и“, истакла ¼е Цицовиž.

    Према речима мештанина Рудника Слободана Марковиžа, ни¼е случа¼но што ¼е та¼ печат наен ту: „Ко зна чега све има овде где сто¼имо, ¼ер ¼е пут направšен касни¼е и затрпано ¼е. Али, незире се нешто. Де¼ан Радичевиž ¼е много учинио што ¼е започео ово да истражу¼е“.

    £единствени налаз на Руднику обавезу¼е наставак истраживаœа ко¼е су у 2015.години радили археолози Филозофског факултета у Београду и Музе¼а Рудничко-таковског кра¼а.

    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      У Кули на Дунаву наено 2.300 стрелица из 14. и 15. века!
      РАДНИЦИ ко¼и обнавšа¼у Голубачку твраву ових дана пронашли су више од 2.000 врхова стрела и копаšа из 14. и 15. века, док су рашчишžавали кулу четири. На овом простору у то доба било ¼е на¼више борби, а тврава ¼е прелазила из руке у руку Срба, Маара и Турака.

      Коме су стрелице припадале засада не може поуздано да се каже, ¼ер се истраживаœа обавšа¼у без присуства археолога из Републичког завода за заштиту споменика културе. У Заводу су нам об¼аснили да ¼е œихова колегница ко¼а ¼е задужена за Голубац на боловаœу.

      Простор унутар твраве богат ¼е археолошким матери¼алом. Стручœаци се, меутим, уопште нису заинтересовали за те ископине. Тек када су се "врхови стрелица из Голупца" по¼авили на "тржишту", стручни надзор за обнову Голупца скренуо ¼е пажœу шефу градилишта да све пронаене предмете обезбеди од уништеœа и крае, а да ¼е другачи¼е понашаœе запослених противзаконито и кажœиво, па žе бити на на¼строжи начин санкционисано. Да ¼е шеф градилишта то озбиšно схватио, сведоче на¼нови¼и налази.

      Истраживачки радови на простору Голубачке твраве одви¼а¼у се у оквиру про¼екта обнове ко¼и финансира Европска уни¼а, а спроводи Аустри¼ска разво¼на агенци¼а. Сви предмети ко¼и су до сада откривени, и они ко¼и žе тек бити откривени, постаžе део збирке ко¼а žе бити изложена у Голубачко¼ тврави.

      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        Пре 7 милени¼ума Винчанци су пили пиво

        Научници истражу¼у како ¼е на ободима Београда ¼ош пре 7.000 година правšен алкохолни напитак. Тим меународних и домаžих експерата заврнуо рукаве и направио пиžе на исти начин на ко¼и су то радили наши далеки преци из неолита
        neolitsko-pivo
        Део експертског тима на дегустаци¼и (слева на десно): Драган £анковиž, Марко Секуловиž, др Ксени¼а Боро¼евиž, Миливо¼е £овиž, Тамара Огœевиž и Мишо ХаŸиž / Фото: Милена Смиšаниž
        ТЕХНОЛОШКА чуда савремене цивилизаци¼е убеу¼у нас да живимо знатно квалитетни¼е него наши преци, али оста¼е питаœе да ли смо боšи од, на пример, Винчанаца, ко¼и су овде живели пре седам милени¼ума. За разлику од œих, ми смо стално под стресом, кредитом, алкохолом или опи¼атима, пречеста употреба мобилног телефона прети да нам „мозак претвори у пихти¼е“, а заузврат, вероватно неосновано себе сматрамо духовни¼им од оних ко¼и су овде живели пре нас. Истраживаœа ко¼а ¼е недавно спровео меународни тим стручœака, потврдила су нам да, осим што су пре више од 7.000 година наши преци у Винчи имали знатно хумани¼е куžе од оних из средœег века, прастари житеšи Подунавšа живели су не познава¼уžи ратоваœе, молеžи се сво¼им боговима и ужива¼уžи у равноправности полова. Штавише, ¼ош у оно време, познавали су производœу пива.
        Тим експерата саставšен од стручœака Универзитета Масачусетс, Музе¼а града Београда, Народног музе¼а и „Артис центра“, у сарадœи са технолозима „Ма¼стора за пиво“ недавно ¼е реконструисао израду неолитског пива у Винчи. Испоставило се да Београд и Срби¼а има¼у неолитску традици¼у производœе пива стару више хиšада година.
        Као у неолиту
        – Желели смо да испратимо процес припреме пива у условима на¼слични¼им онима у ко¼има су радили Винчанци у неолиту – об¼ашœава др Ксени¼а Боро¼евиž, предавач на Универзитету Масачусетс. – £ечам ¼е експериментално узга¼ен на огледном добру Радмиловац на исти начин како се то радило у праистори¼и, без пестицида.
        Дугогодишœи кустос Музе¼а града Београда Драган £анковиž об¼аснио нам ¼е да, када се праве овакве експерименталне реконструкци¼е, од на¼веžег знача¼а ¼е да се што више приближимо начину размишšаœа праистори¼ског Винчанца. Зато су стручœаци у оквиру експеримента користили посуе из Злакусе, локални боров и багремов мед као заслаивач карактеристичан за ову реги¼у, воду са Косма¼а и дивšе ¼абуке ко¼е су додате као побоšшивач укуса ¼едно¼ од две вари¼анте неолитског пива ко¼е ¼е реконструисано, а како дода¼е Тамара Огœевиž, из „Артис центра“, и дегустирано.

        Прове¼аваœе ¼ечма – Драган £анковиž
        – У старту смо знали да напитак на коме радимо неžе личити на пиво на ко¼е ¼е навикло наше непце – каже Мишо ХаŸиž, ¼едан од технолога „Ма¼стора за пиво“. – £асно ¼е да ¼е пиво у древно¼ прошлости било култно пиžе на основу бро¼них сачуваних фресака и других уметничких представа широм Медитерана, али су му недоста¼али горчина и данашœи проценат алкохола, ¼ер у то време пивари нису користили хмеš, а сам напитак ни¼е додатно „по¼ачаван“.
        УЗГА£АŒЕ СИРОВИНА£ЕЧАМ и пшеница ко¼и су коришžени током овог огледа узга¼ени су на идентичан начин на ко¼и су то чинили наши преци пре седам милени¼ума. Про¼екат ¼е реализован под будним оком археолога Народног музе¼а Вере Богосавšевиž Петровиž, ко¼а ¼е руководила тимом студената Одеšеœа за археологи¼у Филозофског факултета.
        Ипак, пиво ¼е било омиšено, пило се навелико, а пила су га чак и деца.
        – Будуžи да ¼е то био термички обраен напитак, благог укуса, негде на¼сличи¼и бози, пиво ¼е садржало хранšива сво¼ства и често ¼е било безбедни¼е од воде – дода¼е гастрохеритолог Тамара Огœевиž.
        – Отуда ни¼е необично да ¼е било популарно у праистори¼и, али и током средœег века на овим нашим теренима.
        Током древног правšеœа пива ипак ¼е било великих потешкоžа у извоеœу тог процеса.
        – Млевеœе сладованог ¼ечма на ручном млину на начин како су то чинили Винчанци у неолиту био ¼е веома тежак, било да су правили пиво, или да су млели житарице за хлеб или каше – подсеžа др Боро¼евиž. – Реч ¼е о изузетно напорном процесу у коме се округлим каменом на другом пšоснатом камену ручно ломи зрно по зрно. То ¼е толико захтеван поступак да оставšа тра¼не трагове на зглобовима и шакама.
        Археолози данас, на земним остацима древних Винчанаца ¼асно препозна¼у особе ко¼е су биле задужене за та¼ тежак посао. Наиме, сви они има¼у карактеристичне деформаци¼е на зглобовима и шакама.

        ДРЕВНА ТЕХНОЛОГИ£А
        ПОСТУПАК припреме неолитског пива започиœао ¼е тако што ¼е прво оплевšен, прове¼ан и очишžен ¼ечам. Затим ¼е уследио нарочит процес намакаœа и сушеœа зрна, у пиварству познат као сладоваœе. Зрно ¼е потом ручно млевено и кувано у одговара¼уžем керамичком посуу на самом локалитету Бело Брдо у Винчи.
        – Користили смо два лонца – об¼ашœава Марко Секуловиž. – Хтели смо да проверимо шта се догаа када у ¼едну количину пива додамо дивšе ¼абуке. Иначе, пиво ¼е заслаено локалним медом. Затим ¼е уследила ферментаци¼а ко¼а ¼е тра¼ала недеšу дана.
        ТИМ ЕКСПЕРАТАСТРУЧŒАЦИ ко¼и су спровели ово истраживаœе, односно експеримент били су др Ксени¼а Боро¼евиž, палеонтоботаничар, предавач на Универзитету Масачусетс у САД, археолог и кустос налазишта у Винчи Драган £анковиž, археолог Вера Богосавšевиž Петровиž, етноархеолог Биšана €оревиž, гастрохеритолог Тамара Огœевиž и технолози Мишо ХаŸиž, Миливо¼е £овиž и Марко Секуловиž из „Ма¼стора за пиво“.
        Професорка Боро¼евиž примеžу¼е ¼едну занимšивост – у пиву ко¼ем су додате дивšе ¼абуке био ¼е веžи проценат алкохола. Истовремено, у односу на данашœе пиво, ово неолитско ¼е више налик на „шеžерну водицу“.
        Ипак, дегустаци¼а ¼е потпуно успела, а наши стручœаци су закорачили у времеплов, наздравивши са прастарим Винчанцима. Логично питаœе ¼е како се пиво пило у Београду и током наредних милени¼ума.
        – Иако вести о пи¼еœу пива немамо у писаним изворима везаним за Београд пре 18. века, ми мислимо да га ¼е било – дода¼е Тамара Огœевиž.
        – £ош тада се помиœу забаве на ко¼има се испи¼а¼у буриžи пива и вина, али чиœеница ¼е да ¼е Београд на средокраžи путева, у сфери на¼различити¼их културних утица¼а, па та¼ податак недвосмислено указу¼е да ¼е Винча само почетак београдског пивопи¼ства.

        СРЕДŒИ ВЕК У ЖУПИ
        ЗАВИЧА£НИ музе¼ у Жупи Александровачко¼ и „Артис центар“ договорили су се да овог лета реконструишу средœовековно пиво ко¼е žе први пут бити приказано током витешких сусрета на Кознику почетком августа.

        – Овог пута то žе бити пиво са хмеšом какво су, према доступним истори¼ским изворима, волели да пи¼у наши преци у средœем веку. То су били пре свега на¼шири народни сло¼еви – каже Огœевиžева, иначе аутор и руководилац про¼екта „Живети прошлост – српска средœовековна гастрономи¼а“, ко¼и су подржали Министарство културе Републике Срби¼е и Меународни савет музе¼а

        Научници истражују како је на ободима Београда још пре 7.000 година прављен алкохолни напитак. Тим међународних и домаћих експерата заврнуо рукаве и направио пиће на исти начин на који су то радили наши далеки преци из неолита ТЕХНОЛОШКА чуда савремене цивилизације убеђују нас да живимо знатно квалитетније него наши преци, али остаје питање да ли […]
        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову

          У Горовичу код Тополе неумитно пропада задужбина деспота Стефана Лазаревиžа. У овом храму ¼е крштен, венчао се и са устаницима причестио вожд Караоре Петровиž. Око древног храма ново гробšе и нови споменици

          Чудесна ¼е лепота древне цркве деспота Стефана Лазаревиžа, посвеžена Преображеœу Христовом. Божанствена, иако ¼е запуштена и заборавšена

          На довратницима, у камену, уклесани су, давно, неописиви призори ратника у борби. Симболи и печати државе Немаœиžа. Разни записи... Све ¼е то повезано полукружним сводом у ко¼i ¼е уклесана винова лоза. Лоза тра¼аœа.

          Дубоко у храму, олтар у камену. Неколико недогорелих свеžа, три иконе, вино, нечи¼и бели крст, клупе и столице ко¼е су, ваšда, ових празничних дана Сретеœа оставили они ко¼и препозна¼у знача¼ поруке: народ ко¼и не памти сво¼у истори¼у осуен ¼е да ¼е понови.

          Горович, село надомак Тополе, а као да ¼е накра¼ света. Овде, у овом селу, налази се та¼ древни храм чи¼и ¼е ктитор деспот Стефан Лазаревиž. Храм ¼е запуштен, и закоровšен. Моž времена ко¼е га неумитно круни и небрига šуди да га обнове као да су се сагласили да га и потпуно униште. Али, зидови одолева¼у. Пукотине на œима сакрива упорни бршšан и друго растиœе ижŸигšало из темеšа. Само небо, уместо крова, наткриšу¼е ово прелепо место, руком старих ма¼стора улепшано.

          Ово ни¼е само прича о овом божанственом месту. Ово ¼е прича и о нама, нашем забораву.

          На среžу, има и оних ко¼и су незаборавом, опоменули ¼авност каква ¼е вредност овог вишезначног споменика српске истори¼е.

          Млади Игор Петровиž, сарадник Културног центра у Тополи, задужбини деспота Стефана Лазаревиžа у Горовичу ових дана ¼е посветио сво¼еврсну монографи¼у. Не само задужбини, веž и маленом селу у коме се светиœа, покривена ¼едино небом, изви¼а упркос упорном невремену и šудском немару.

          Управо ова монографи¼а, ко¼у ¼е Петровиž насловио "Црква деспота Стефана у Горовичу, кроз народне легенде, приче и предаœа", нама ¼е била путоказ да, захваšу¼уžи овом младом човеку, вратимо сеžаœе на време славне, слободарске српске истори¼е.

          - Ова црква, задужбина деспота Стефана знача¼на ¼е и по томе што се, према записима, овде венчао и Караоре са £еленом £овановиž из Маслошева, žерком оберкнеза Николе £овановиžа - прича нам Петровиž. - Свадба ¼е била 1781. године. Караоре ¼е тада имао 19 година.

          Мештани веру¼у да се овде Караоре и крстио и са устаницима причестио, непосредно пред прву српску буну. Зна¼у, кажу нам, и чи¼а ¼е ово задужбина, али се не усуу¼у да са сигурношžу одговоре зашто ¼е препуштена несреžним временима да ¼ош чами и пропада.

          - £есте срамота што ни¼е обновšена, али ми, у Горовичу, нисмо могли сами да ¼е обновимо - кажу нам. - Али, ако неко сутра каже, мада смо ми прилично сиромашно село, не би било онога ко не би дао прилог да се цркви врати изглед досто¼ан œеног ктитора, и успомене на вожда.

          Игор Петровиž, меутим, прича нам, а то ¼е забележио у кœизи о цркви у Горовичу, да су ¼ош 1905. године овдашœи мештани, као и мештани околних села покушали да обнове храм, али су их потоœи ратови у томе омели. После Првог рата, 1924. године, обнову ¼е покренуо прота Алекса Петровиž. Писао ¼е Управи двора Караоревиžа да "барем да¼у толико да се црква огради". Осам година касни¼е, отворен ¼е и рачун, а штедна кœижица - за реконструкци¼у - поверена ¼е архитекти Миомиру Каруновиžу. Атентат на краšа Александра, 1934. зауставио ¼е планирани посао. И, црква ¼е остала у рушевинама.

          - После Другог рата, али тек 1970. године, поново ¼е из Тополе покренуто питаœе обнове цркве деспота Стефана - наводи Игор Петровиž. - Годину касни¼е, обавšени су конзерваторски радови, па 1973... поново се нешто урадило... И тако све до 1992. године. А, наредне радови су потпуно стали. У меувремену мештани су сахраœивали сво¼е умрле, подизали им ту споменике, што и данас чине. Настало ¼е ново гробšе у Горовичу, а црква ¼е пропадала.

          Последœи апел за обнову упуžен ¼е новим демократским властима, Министарству вера и Министарству културе Срби¼е 2006. године упуžен ¼е и апел, и молба... Али, ништа се после тога променило ни¼е.

          - Оба министарства су се сагласила да се уради програм санаци¼е и отпочне реконструкци¼а - каже нам Петровиž.

          И, ту ¼е све стало. А црква пропада.

          САН ПРЕ НИКОПОŠСКЕ БИТКЕ

          Црква у Горовичу, задужбина деспота Стефана, ¼една ¼е од на¼стари¼их у Шумади¼и и ¼една од на¼веžих из тог доба - упуžу¼е Игор Петровиž. - Предаœе каже да ¼е деспот 1396. године пред Никопоšску битку ту заноžио са во¼ском. Уснио ¼е, бар тако каже предаœе, сан у ко¼ем ¼е бацио копšе преко главе. Обеžао ¼е да žе, ако преживи, на месту где се копšе заболо да подигне цркву пока¼ницу, у знак захвалности и ка¼аœа. Тако ¼е и било. Црква кроз истори¼у ни¼е рушена, па су градитеšски радови оригинални. У 18. веку неколико пута ¼е обнавšана, а коначно ¼е напуштена 1860. године.

          ОБНОВА

          Цркву ¼единствене орнаментике и клесарских радова, за ко¼у се веру¼е да потиче из доба цара Душана, Завод за заштиту споменика прогласио ¼у ¼е за културно добро. И, то ¼е ¼едино што ¼е ураено за последœи век и по! Потпуна обнова и реконструкци¼а, коштала би, како процеœу¼у стручœаци, више од милион евра. Али новцем се никако не може платити оно што губи истори¼а. И не само истори¼а, веž и ововремене, и будуžе генераци¼а.

          У Горовичу код Тополе неумитно пропада задужбина деспота Стефана Лазаревића. У овом храму је крштен, венчао се и са устаницима причестио вожд Карађорђе Петровић. Око древног храма ново гробље и нови споменици
          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            Печат кнеза Лазара у САНУ

            Изложба "Средœовековни рудник" Музе¼а рудничко-таковског кра¼а Београанима представšа нова откриžа. Предмети доказу¼у да ¼е на том месту било знача¼но рударско и трговачко средиште српске државе

            Лазареве мошти ¼ача¼у веру и окупšа¼у

            Типар кнеза Лазара, о чи¼ем сензационалном откриžу на локалитету Дреœе су октобра прошле године писале "Новости", од среде могу да виде и Београани у Галери¼и САНУ. Ова¼ добро очувани печатœак део ¼е поставке "Средœовековни Рудник", ко¼ом Музе¼ рудничко-таковског кра¼а представšа изузетна археолошка ископаваœа измеу 2009. и 2015. године. У организаци¼и милановачког музе¼а ова¼ терен су истраживали археолози са Филозофског факултета у Београду.

            Нови артефакти са четири локалитета, доказали су оно на шта су указивали бро¼ни истори¼ски извори и претходно спорадични археолошки налази: у средœем веку град Рудник био ¼е ¼едан од на¼познати¼их рударских и трговачких средишта српске државе.

            - У САНУ представšамо предмете ко¼и су служили како у свакодневном животу средœовековних Рудничана, тако и оне ко¼е су користили за ритуалне обреде - каже за "Новости" аутор Ана Цицовиž, кустос-археолог Музе¼а рудничко-таковског кра¼а у Горœем Милановцу. - То су експонати пронаени током ископаваœа ¼едне православне и ¼едне католичке цркве, као и неколико стамбених об¼еката.

            Посебно место на изложби има управо типар из времена када ¼е Лазар Хребеšановиž владао овим важним средœовековним центром:

            - Кнез Лазар ¼е приказан са шлемом, са челенком напред и велом позади, а изнад су бивоšи рогови, ко¼и су карактеристични за œега и œегове наследнике - об¼ашœава ауторка поставке. - У натпису око шлема пише: "Ово ¼е милост господина кнеза Лазара свесрпске земšе".

            Добро очувани печатœак кнеза Лазара Хребеšановиžа

            £едан део експоната ¼е са локалитета имаœе Никиžа, где ¼е истраживан стамбени об¼екат, истиче наша саговорница:

            - Реч ¼е о здаœу на два спрата. У доœем делу су биле економске простори¼е, док ¼е горœи био за становаœе и осликан фреско-декораци¼ом. Претпоставšа се да ¼е припадао имуžном властелину, ко¼и ¼е био у могуžности да ослика сво¼е простори¼е.

            Само насеšе Рудник, наставšа Ана Цицовиž,

            се у средœем веку састо¼ало из доста маœих насеšа у ко¼има су живели рудари, занатли¼е, трговци...

            - Била ¼е то урбана средина, са црквама, зградама на два спрата и ни у ком случа¼у не одражава "мрачни средœи век". Главни трг налазио се на археолошком налазишту Дреœе. Разво¼ рударства овде ¼е повукао и трговину и занатство. Поред послова ко¼и су били неопходни у само¼ експлоатаци¼и руде, бавили су се и израдом предмета ко¼и су имали врхунске естетске одлике свог доба.

            Бронзана апликаци¼а

            Позив да са овом поставком госту¼у у институци¼и каква ¼е Српска академи¼а наука, и то у години када она обележава 175. роендан, за музе¼ из Горœег Милановца, кажу, представšа велику част:

            - Изложба у САНУ ¼е верификаци¼а успешног рада Музе¼а рудничко-таковског кра¼а, ко¼и ¼е маœи и млаи, али веома успешан - прича директор музе¼а Милош Николиž. - Имамо у плану да све ове локалитете об¼единимо у неки будуžи археолошки парк, али прво Републички завод за заштиту споменика из Краšева мора да заврши конзерваци¼у.

            КАЛУП ЗА ПРИЧЕСТ

            £ЕДАН од предмета, ко¼и рани¼е ни¼е био познат на околним просторима, пронаен у католичко¼ цркви, а реч ¼е о калупу за израду хости¼е, ко¼а служи за причест - открива Ана Цицовиž. - На истом месту пронаена ¼е ходочасничка шкоšка, икона Богородице са Христом у наруч¼у, апликаци¼а са распеžем.

            Изложба "Средњовековни рудник" Музеја рудничко-таковског краја Београђанима представља нова открића. Предмети доказују да је на том месту било значајно рударско и трговачко средиште српске државе
            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              Границе неолитског насеšа ¼ош непознате

              НОВИ БЕЧЕ£: Трогодишœа археолошка истраживаœа Бороша, неолитског насеšа потиске културе у близини Новог Бече¼а, у ко¼а ¼е прошле године укšучен и локалитет Пречка, старчевачко насеšе старо око 8.000 година, наставšена су током друге половине марта. И ове године тим истраживача чинили су археолози Музе¼а Во¼водине из Новог Сада и œихове немачке колеге са Института за праистори¼у и рану истори¼у из Кила. Део немачкиг тима чинила су дво¼ица професора са овог Института – доктори наука Роберт Хофман и Мартин Фурхолт. Циš овогодишœе кампаœе било ¼е истраживаœе насеšа око централног Бороша, одреиваœе œихових облика и величина, као и утвриваœе меусобних веза.

              – Првенствено су нам била интересантна неолитска насеšа. Овог пута смо обавили геомагнетно снимаœе укупно три насеšа, уреа¼ем ко¼и су нам уступиле колеге из Немачке. Оно што ¼е изненау¼уžе и за нас, али и за наше немачке партнере, ¼есте насеšе на Пречки – вели воа српског тима, археоботаничар и кустос Музе¼а Во¼водине Александар Медовиž.

              Истраживаœа насеšа на Пречки започета су прошле године, на¼пре маœим геомагнетним снимаœима у априлу, а затим и даšим археолошким ископаваœима на основу доби¼ених налаза. Веž тада се дошло до изванредних резултата.

              – Били смо изненаени ¼ер смо за две недеšе истраживаœа открили само део насеšа. За сада ¼е оно површине од 20 хектара, али границе ¼ош увек нису утврене. Надам се да žемо то успети да учинимо следеžе године, када будемо наставили са геомагнетним истраживаœима – истиче Медовиž.

              Даšа истраживаœа зависе од финанси¼ских средстава. Да ли žе археолози поново посетити Нови Бече¼ ове или следеžе године, Медовиž не зна, али истиче да су тек на почетку.

              – Радимо на два локалитета и жеšа нам ¼е да утврдимо не само како ¼е изгледао живот у време када су насеšа посто¼ала, него и да покушамо да реконструишемо континуитет живота, односно демографски разво¼ овог региона кроз време. Нови Бече¼ се очигледно налазио на изузетно битно¼ праистори¼ско¼ раскрсници на Тиси. Сви путеви у праистори¼и су водили великим рекама. £една од познатих рута ¼е ишла преко Дунава и баш овде код нас у Во¼водини су се делила два крака. £едан ¼е ишао даšе Дунавом, а други горе Тисом – об¼ашœава Медовиž.

              Резултате трогодишœих истраживаœа ови археолози планира¼у да до кра¼а године преточе у кœигу.
              – Имамо много налаза ко¼и завреу¼у пажœу не само обичне публике, него и стручне ¼авности. Успели смо да привучемо две екипе из ¼едног страног института и да паралелно истражу¼емо старчевачко и потиско насеšе. Не морам ни да наглашавам од колике важности ¼е ова прича, како за нас, тако и за светску археологи¼у. Уколико сада нешто не учинимо, ова насеšа žе ускоро нестати нетрагом, ¼ер žе их поšопривредне машине дотуžи – закšучу¼е Медовиž.

              НОВИ БЕЧЕЈ: Трогодишња археолошка истраживања Борђоша, неолитског насеља потиске културе у близини Новог Бечеја, у која је прошле године укључен и локалитет Пречка,
              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                У центру Требиœа археолози открили илирска утвреœа

                Археолошка ископаваœа, непосредно уз об¼екат Музе¼а Херцеговине у Требиœу, дони¼ела су нове доказе о тра¼аœу цивилизаци¼е, на малом локалитету, ¼ош од античких времена. Требиœе - археологи¼аФото: РТРС Прва сондажа терена ураена 1998, а маœа ископаваœа почела су од 2013. Нови радови почели су при¼е три седмице. Откривени су зидови об¼еката, граени ви¼ековима при¼е Христа. Оно што ¼е оком видšиво, ¼есу д¼ела непознатих неимара, ди¼елови или ци¼ели зидови, ко¼и су стварали ¼ош у ви¼ековима при¼е Христа. Наталожени су темеšи ¼едан на други – во¼но илирско утвреœе, темеšи и степениште ранохришžанске цркве, остаци властелинских дворова, турских пушкарница, па све до аустроугарске касарне, с почетка 20.ви¼ека. Фото: РТРС Посли¼е дви¼е и по хиšаде година, у центру Требиœа, сунце ¼е поново обас¼ало темеšе првих илирских утвреœа. На œима почива¼у темеšи об¼еката из римског, раног и средœег ви¼ека, отоманског царства и аустро-угарског периода. Као да су сви насто¼али да затру претходне епохе. Ископаваœа ¼есу наставšена, али се ври¼едност налазишта не може проци¼енити. У огромно¼ количини шута, ископан ¼е и покретни археолошки матери¼ал. Археолог-кустос, Музе¼а Херцеговине из Требиœа, Ивана Гру¼иžева располаже подацима да су, на малом локалитету, жив¼еле дви¼е цркве, в¼ероватно и епископско с¼едиште, до прем¼ештаœа у Тврдош. Да су испод садашœег платоа Музе¼а , наталожени ви¼екови, потврдила ¼е прва сондажа, при¼е осамнаест година. Окидач ¼е био уломак римског надгробног споменика. Ци¼ело истраживаœе, захти¼еваžе посебан про¼екат. Фото: РТРС Досадашœе радове помагали су УНЕСКО, тали¼ански ОКСФАМ, Град Требиœе и предузеžе Хироелектране на Требишœици. За ц¼еловит про¼екат, биžе потребно обезби¼едити и нам¼енска средства. Кра¼œи ефекат био би да Музе¼, осим сталних поставки, има и археолошки садржа¼.

                Археолошка ископавања, непосредно уз објекат Музеја Херцеговине у Требињу, донијела су нове доказе о трајању цивилизације, на малом локалитету, још од античких времена.
                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  Георги¼е ажда¼у поразио у Расу

                  Српска баштина и средœовековни мит прожети легендама о светом €ору кога Срби данас славе. На¼стари¼и камени реšефи победоносца ко¼и пробада алу пронаени у Срби¼и

                  ПОБЕДОНОСАЦ Георги¼е, Свети €оре, €ура, орŸ, Жорж, Хорхе ¼е симбол хришžанског витештва, а œегова представа док копšем пробада ажда¼у ¼е ¼едан од на¼популарни¼их планетарних симбола. Свог свеца, кога Срби данас прославšа¼у, на¼више држава, градова и на¼различити¼их организаци¼а широм света узело ¼е за заштитника.

                  Œегов култ процветао ¼е у 9. веку на православном Истоку, а три века касни¼е крсташи га с похода у Свето¼ земšи преносе на Запад. Научници кажу да херо¼ски приказ Светог Георги¼а као šутог витеза коœаника не одговара првобитно¼ иконографско¼ представи и предаœу ко¼и велича¼у мучеништво.

                  Археолози су на¼стари¼е камене реšефе победоносца ко¼и пробада ажда¼у пронашли на територи¼и Срби¼е. Неки сматра¼у да ¼е реч о древном претхришžанском "подунавском коœанику" и да су крстови на реšефу накнадно уклесани.
                  Европски слависти су средином 19. века указали да Свети Георги¼е код Срба ужива снажан култ као "ослободилац заробšених, заштитник сиромашних, лекар болесних, борац против царева, победник и великомученик".

                  €уревдан ¼е ¼една од три на¼чешžе српске крсне славе, а свети витез ¼е уткан у државни мит: он ослобаа Немаœу кога су заточила šубоморна браžа после чега он ствара на¼моžни¼у државу средœовековног Балкана.
                  ИНСПИРАЦИ£А ХЕРО£ИМА
                  ЛЕГЕНДЕ о томе да ¼е Свети €оре погубио троглавог цара-ажда¼у ко¼и ¼е живео у Тро¼ановом граду на Церу, забележили су Милован Видаковиž и Милан €. Милиžевиž. На £астрепцу ¼е легенда о Светом €ору еволуирала па ¼е ала напала царицу Милицу, а убио га ¼е легендарни Зма¼ Огœени Вук, деспот Вук Гргуревиž Бранковиž. Краšевиž Марко ¼е преузео улогу Светог Георги¼а кад се борио против троглавог Арапина.
                  У знак захвалности велики жупан диже монументалне €уреве ступове над престоним Расом. Стефан Првовенчани у очевом жити¼у пише да Немаœа пред пресудну битку с Византинцима доби¼а часни крст и изузетно судбинско копšе.
                  -
                  Симболика ¼е више него ¼асна, а по¼ачава ¼е прича о архи¼ере¼у коме се ¼авšа лично Свети Георги¼е и говори му да иде у помоž Немаœи, ко¼и оличава Срби¼у - наводи др Влада Станковиž, византолог.

                  Руски конзул Александар Гиšфердинг 1859. путу¼е по Пештерско¼ висоравни и бележи да су му мештани показали древне зидине на планинском врху Тро¼ан и испричали легенду, по ко¼о¼ ¼е ту био град под ко¼им ¼е Свети €оре победио ажда¼у и спасао принцезу, кžи владара Тро¼ана. То предаœе казу¼е да ¼е светац мачем прво ударио у камен да испроба оштрицу и просекао стену из ко¼е тече извор €уревице. Раœена ала се "брžакнула" - праžакнула код села Браžак, код Пружœа се опружила, а луда од бола репом ¼е окрœила шуму у Крœо¼ £ели.
                  У самртном ропцу "занинала" ¼е, заœихала, планину Нина¼у, а под мачем Светог Георги¼а издахнула ¼е кра¼ пеžине врела Рашке, где се налазило претхришžанско српско светилиште. То место, на стотинак метара од манастира Сопоžани, зове се Коштано поšе, ¼ер су по легенди ту дуго лежале дивовске ажда¼ине кости. Ова легенда ¼е можда разлог због кога ¼е краš Радослав на припрати Богородичине цркве у Студеници уклесао лик победоносца с мачем.
                  - Не може бити сумœе да ¼е легенда о Светом €ору као витезу на коœу и победиоцу ажда¼е, ко¼и ¼е спасао Тро¼ан град и žерку бана тог града сво¼ина усмене литературе српског народа - сматрао ¼е велики историчар Сто¼ан Новаковиž.

                  Српска баштина и средњовековни мит прожети легендама о светом Ђорђу кога Срби данас славе. Најстарији камени рељефи победоносца који пробада алу пронађени у Србији
                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    На раскршžу времена ‒ британски археолози у посети Срби¼и

                    На раскршžу времена и путева недавно су се нашли студенти и предавачи са Одсека за археологи¼у и антропологи¼у Универзитета у КембриŸу. Они су обишли нашу земšу и на¼знача¼ни¼е археолошке локалитете. О седмодневном путешестви¼у, и томе како су доживели српску археологи¼у и истори¼у, говоре у специ¼ално¼ епизоди сери¼ала „Сутра сам ¼а“. Какав ¼е утисак Срби¼а оставила на госте из Енглеске ко¼и раде и путу¼у свуда по свету?

                    На раскршžу времена ‒ британски археолози у посети Срби¼и

                    Наши гости из Енглеске у Срби¼у су дошли први пут у потрази за новим сазнаœима, са жеšом да виде места о ко¼има су учили. Ипак, œихова очекиваœа су премашена, ¼ер су се нашли на простору са динамичном истори¼ом: некадашœа велика раскрсница путева оставила ¼е у наслее ¼единствена археолошка богатства, ко¼има се данас цео свет неизмерно диви. Места ко¼а су обишли сведоче о времену ко¼е ¼е тра¼ало готово девет милени¼ума. То су места ко¼а приповеда¼у, инспиришу и призива¼у сеžаœа на винчанске градитеšе, лепенске сакупšаче плодова, римске легионаре и цареве, средœовековне српске витезове, али и од Турака одметнуте ха¼дуке и жртве ратова. Срби¼а очима странаца ¼есте ¼единствени музе¼ ко¼и се кри¼е под нашим ногама.

                    „Нисам сигуран да овдашœи šуди зна¼у шта има¼у када ¼е археологи¼а у питаœу. Невероватна разноврсност локалитета и œихов квалитет ¼е нешто што се не среžе у другим деловима света. Можда посто¼е с¼а¼на налазишта из одрееног периода, али толико изузетних локалитета из свих периода праистори¼е и истори¼е неžете срести нигде другде. Тиме се треба поносити. Потребно ¼е то и сачувати, али и посеžивати и истражити" ‒ рекао ¼е И¼ан Остеричер, докторанд археологи¼е на КембриŸу.

                    Сусрет са праистори¼ом у Дреновцу

                    Оснивач и извршни директор Одеšеœа за археологи¼у на Универзитету у КембриŸу Кристофер Еванс бави се праистори¼ом, па ¼е посебно одушевšен локалитетима ко¼и сведоче о винчанско¼ култури из доба неолита - млаег каменог доба. То су налазишта у Винчи и Дреновцу. Центар ове важне културе био ¼е у селу Винча, у периоду кад ¼е европски неолит био на врхунцу. Винчанци су били технолошки на¼напредни¼а цивилизаци¼а тога доба: открили су металурги¼у, правили савршене куžе и проширили културу од Карпата до Косова и Метохи¼е.

                    Архелошка метропола у Срби¼и

                    Археолошко налазиште из доба млаег каменог доба, ко¼е открива период стари¼ег неолита, а онда и време винчанске културе у средœем Поморавšу, ¼есте Дреновац, надомак Параžина. Планира се да ово место буде археолошка метропола, ¼ер се гради Центар за проучаваœе неолита Балкана, ко¼и žе окупити домаžе и светске студенте и стучœаке у археологи¼и. Ово žе бити ¼единствен центар за проучаваœе неолита у Европи.
                    „На британским универзитетима проучавамо винчанску културу ¼ер она представšа знача¼но европско наслее, али мислим да сви европски археолози треба да доу и виде ископине уживо, садашœе радове и куžе на спрат. Водили смо много садржа¼них разговора и надам се да žе британски стручœаци почети да помажу. Надам се да žе и наши студенти долазити овамо, ¼ер би били луди да пропусте овако вредна археолошка откриžа", истакао ¼е Еванс.
                    £единствене фигурине и оригиналне граевинске творевине данас сведоче о времену винчанске културе. Лили¼ан £аник, помоžник директора за истраживаœа и предавач на Одсеку за археологи¼у, дошла ¼е у Срби¼у у потрази за фигуринама. Винча ¼е први локалитет на ко¼ем ¼е могла лепо да их види и анализира. Изненадиле су ¼е фигуре ма¼ки ко¼е до¼е, ¼ер су мршаве. Како каже, такве фигурине ¼е можда видела ¼едном у £апану, али нигде у Европи.

                    Снажан утисак на археологе из Енглеске оставила су налазишта из античког и римског периода. Ни¼е случа¼но што се на овим просторима родило осамнаест великих римских императора: Галери¼е, Максимин Да¼а, Константин Велики, £устини¼ан и др. Ромули¼ана, Меди¼ана, Ремизи¼ана, Виминаци¼ум, Царичин град (£устини¼ана Прима) ‒ само су неки од локалитета ко¼е су обишли британски стручœаци, а ко¼и нас подсеžа¼у на то колико ¼е територи¼а данашœе Срби¼е била важна у време Римског царства.

                    Путевима римских императора

                    Амерички научни институт МИТ ¼е на платформи „Пантеон" представио по чему су биле познате земšе света од 4000. г. пре н. е. до данашœих дана. Срби¼у су препознали по осамнаест римских императора. Има¼уžи у виду да ¼е то петина укупног бро¼а свих римских царева роених ван Итали¼е, Археолошки институт и œегов директор, др Миомир Кораž, покренули су про¼екат „Путевима римских императора по Срби¼и". Основна иде¼а ¼е да се сва царска места на територи¼и Срби¼е повежу у целину ко¼а ¼е посто¼ала док ¼е Римско царство било на обалама Дунава. Ови путеви треба да повежу сва места с богатим античким наслеем у културну руту дугачку више од 600 километара и искористе ¼е за разво¼ културног туризма. То ¼е наслее не само Срби¼е него целе Европе и света.
                    Локалитети ко¼и прича¼у приче о настанку хришžанства, дали су студенткиœи докторских студи¼а Еми Браунли инспираци¼у за даšи рад: „Бавим се настанком хришžанства у западно¼ Европи, па ¼е занимšиво то упоредити с оним што се може видети у источно¼ Европи. Били смо у Царичином граду и ¼едно¼ од првих базилика. Оне доминира¼у градом, а у западно¼ Европи то ни¼е тако. То ¼е лепо порееœе ко¼е свакако желим да унесем у сво¼ рад. Желим и да Европу више посматрам као целину, уместо да размишšам само о западно¼ Европи, ¼ер ако то чиним, потпуно žу другачи¼е схватати хришžанство."
                    Много ¼е аргумената ко¼и потвру¼у знача¼ наших кра¼ева за изградœу садашœе Европе и европског идентитета, ко¼и ¼е граен каменом, духом, али и крвšу. После обиласка праистори¼ских налазишта, €ердапске клисуре, римских локалитета, манастира Манаси¼а, Žеле куле и немачког концентрационог логора Црвени крст, британски археолози били су дубоко одушевšени, али и потресени. Закšучили су да имамо дивну земšу, са импозантном прошлошžу, а да и оне лоше успомене не треба потиснути, ¼ер су део српског наслеа. И на кра¼у, оставили су нам поруку да имамо велики потенци¼ал, благо за стране туристе и да би волели да поново доу у Срби¼у.

                    На раскршћу времена и путева недавно су се нашли студенти и предавачи са Одсека за археологију и антропологију Универзитета у Кембриџу. Они су обишли нашу земљу и најзначајније археолошке локалитете. О седмодневном путешествију, и томе како су доживели српску археологију и историју, говоре у специјалној епизоди серијала „Сутра сам ја“. Какав је утисак Србија оставила на госте из Енглеске који раде и путују свуда по свету?
                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment


                      Средœовековна црква на падинама Венчаца

                      Црква чи¼и су остаци откривени на падинама Венчаца, недалеко од Аранеловца, вероватно потиче из 14. века. Археолози и истраживачи су пре пет година утврдили да се на том локалитету налазе остаци граевина, али су радови обуставšени због недостатка новца.

                      Према народном предаœу, веровало се да се на овом локалитету некада налазио двор последœег српског деспота Павла Бакиžа, а у œегово¼ близини придворна црква. Меутим, на¼нови¼а истраживаœа показу¼у да ¼е црква на чи¼е су темеšе археолози наишли, стари¼ег датума.

                      "Реч ¼е о озбиšном об¼екту: сам живопис ¼е изузетно квалитетан, као што ¼е и сама градœа цркве била квалитетна", об¼ашœава Владан Миливо¼евиž, кустос Народног музе¼а у Аранеловцу. "Об¼екат ¼е нешто веžих димнези¼а, а личност ко¼а ¼е цркву саградила ¼е очигледно била утица¼на у то време."

                      На рушевинама цркве и простору ко¼и ¼е окружу¼е налази се 117 гробова насталих у 18. и 19. веку. На малом бро¼у œих има података о онима ко¼и су ту сахраœени. Да ли се ту налази и стари¼а некропола, ¼ош се истражу¼е.

                      "Ми за сада не можемо да кажемо када ¼е црква срушена и ко¼и су узроци због ко¼их ¼е она пропала и нестала", наводи Миливо¼евиž.

                      Фрагменти богато осликаних фресака говоре о утица¼у и моžи ктитора. На основу до сада доступних података, реч ¼е о ¼едно¼ од на¼веžих средœевековних граевина у овом кра¼у.

                      "За мене ово значи много. Ово ¼е велика шанса да се научи и да се знаœе стечено на студи¼ама примени у пракси. Надам се да žе ова¼ про¼екат да заживи и да žемо и наредних година радити овде", каже £ована Ненадовиž, апсолвенткиœа археологи¼е.

                      "Ми žемо и у наредном периоду ставити акценат на радфове ко¼и се овде изводе. Надамо се да žе у неком моменту ово постати нека врста археолошког парка ко¼и žе бити интересантан и посетиоцима и šудима из струке", наводи Дарко Павловиž, директор Народног музе¼а Аранеловац

                      Многе непознанице о венчачко¼ цркви биžе отклоœене наредним истраживаœима. На томе раде археолози Завода за заштиту споменика културе из Крагу¼евца и Народног музе¼а из Аранеловца.


                      Црква чији су остаци откривени на падинама Венчаца, недалеко од Аранђеловца, вероватно потиче из 14. века. Археолози и истраживачи су пре пет година утврдили да се на том локалитету налазе остаци грађевина, али су радови обустављени због недостатка новца.
                      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                      НА ИЛИНДЕН

                      Паметна плоча, Крушево,
                      ИЛИНДЕН 1953

                      Comment


                        Отворена изложба: „Археолошка истраживаœа цркве Роеœа Пресвете Богородице Šубиœе“

                        Поводом прославе славе Храма Свете Тро¼ице и Општине Гацко вечерас ¼е у Дому културе у нашем граду отворена изложба Музе¼а Херцеговине Требиœе: „Археолошка истраживаœа цркве Роеœа Пресвете Богородице Šубиœе“.

                        На самом почетку вечери, присутне ¼е поздравила директор КСЦ „Гацко“, Анелка Боšановиž и захвалила се гостима из Музе¼а Херцеговине што су граанима Гацка омогуžили да меу првим погледа¼у ову изложбу.

                        О Музе¼у Херцеговине, као и само¼ изложби говорили су аутори, археолози у Музе¼у Херцеговине, Ивана Гру¼иž и £елена Пу¼иž.

                        „Музе¼ Херцеговине Требиœе покрива ци¼елу територи¼у Источне Херцеговине, а овим истраживаœем ко¼е смо обавили у Šубиœу, као и дружеœем вечерас у Гацку, показу¼емо свим Херцеговцима како не заобилазимо остале општине“, рекла ¼е Пу¼иž и додала да ¼е црква у Šубиœу ¼едан сви¼етли прим¼ер археолошких истраживаœа.

                        “На фотографи¼ама и тексту испод œих, види се да се ради о великом археолошком откриžу, што потвру¼е да се на подруч¼у Источне Херцеговине налазе изузетни археолошки локалитети као што ¼е ова¼“, истакла ¼е Гру¼иž. Према œеним ри¼ечима под цркве ¼е ураен од стакла и сада туристи могу вид¼ети како су наши преци некада градили и како су те велелепне граевине оставšали за собом.

                        Црква Роеœа Пресвете Богородице, као градитеšска ц¼елина, проглашена ¼е националним спомеником БиХ 2005. године од стране Комиси¼е за очуваœе споменика. Саграена ¼е 1867. године, на основу натписа ко¼и се налази на плочи изнад надвратника. Национални споменик чине об¼екат цркве, покретно насšее и остаци средœов¼ековне некрополе стеžака са преосталих шест споменика. Локалитет се налази у Šубиœу, поред магистралног пута ко¼и из Мостара, преко Стоца, Šубиœа и Требиœа води до Дубровника.

                        Ова изложба žе у нашем граду бити отворена до 28. ¼уна, а у наставку вечери, за све šубитеšе традиционалне музике, усли¼едио je концерт Биšане Крстиž и Бистрик оркестра.

                        Поводом прославе славе Храма Свете Тројице и Општине Гацко вечерас је у Дому културе у нашем граду отворена изложба Музеја Херцеговине Требиње: „Археолошка истраживања цркве Рођења Пресвете Богородице Љубиње“. На самом почетку вечери, присутне је поздравила директор КСЦ „Гацко“, Анђелка Бољановић и
                        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                        НА ИЛИНДЕН

                        Паметна плоча, Крушево,
                        ИЛИНДЕН 1953

                        Comment


                          Археолошка истраживаœа Рудника: Како ¼е нестао на¼богати¼и Лазаров град

                          Београд- Наши преци рудничког кра¼а били су космополите, трговци, полиглоте. Живели су у граду ко¼и су желели многи, а ко¼и ¼е кнез Лазар чувао све до погиби¼е на Косову.

                          Да средœи век ни¼е мрачна епоха о ко¼о¼ мало шта знамо, а претераних занимšивости и не нуди, археолози нам доказу¼у из дана у дан.
                          Изненади нас урееност живота некада, а посебан видик отвара се када под око археолога доу они ко¼и су насеšавали кра¼еве ко¼има данас ходимо. Реконструкци¼а живота наших предака прераста у архетипско интересоваœе – какви су били, шта су радили, како су живели…
                          Археолошка проучаваœа средœовековног града Рудника има¼у одговоре. На истоимено¼ планини, око 15 километара северно од Горœег Милановца, измеу изворишта Златарице и падина врха Мала Кеšа, пронаени су остаци рударског и трговачког града. Локалитети МаŸарско брдо, Дреœе и врхови Велики Штурац и Мали Штурац чували су многе та¼не. Истраживачи су тек осетили пулс насеобина, а резултати веž фасцинира¼у.
                          Имуžни домаžини
                          Наши преци рудничког кра¼а били су радни, религиозни, у мрежи важних саобраžа¼ница, што ¼е од œих изнедрило космополите, изузетне трговце и модерне полиглоте. £авни живот града био ¼е концентрисан око средœовековног трга као административног центра, а научнике ¼е посебно заинтересовао приватни живот становника.
                          „Истражу¼емо стамбене об¼екте, покушавамо да доемо до свакодневног инвентара, да видимо како су они били граени и украшени. И имамо изненау¼уžе резултате, неки од œих су репрезентативни за сво¼е време“, каже др Де¼ан Радичевиž, доцент на Одеšеœу за археологи¼у Филозофског факултета у Београду.
                          Приватна куžа на два нивоа на локалитету Дреœе открива дом имуžног домаžина. Доœи спрат ¼е служио као радни простор, а горœи спрат за становаœе. Живописни надвратак са фреско декораци¼ом указу¼е да су граани имали ¼ак осеžа¼ за естетику, али и да су могли да приуште врхунске живописце. У овом дому откривена ¼е и икона, документ о српско¼ слави.
                          Уреена насеšа граена су по строгим правилима урбанизма, довоšно далеко од рударских окана. Богата трговачка и привредна средина била ¼е дом Србима, Сасима, Дубровчанима, приморцима, Угрима. Цркве ко¼е су припадале домаžем православном и новопридошлом католичком становништву указу¼у на живу мултикултуралну за¼едницу у 14. и 15. веку.
                          „Рударски цехови били су расути по цело¼ планини и тамо су радили рудари. У самом граду, трговачком седишту, где ¼е био трг, деловали су трговци, првенствено Дубровчани, а с временом се формирао и домаžи трговачки сло¼. Властела се делила на ниску и високу, ко¼а ¼е имала сво¼е рудокопе“, об¼ашœава наш саговорник.
                          Први динар
                          Град ¼е имао администраци¼у, царину, конзула ко¼и се бавио само проблемима Дубровчана. Био ¼е добро уреен систем, за сво¼е време модеран, правно регулисан град. На тврави ¼е имао во¼ни гарнизон са заповедником, представником на¼више во¼не власти.
                          Актуелни владари посеžивали су град и борили се за œега. Свако ¼е желео важан економски центар у коме ¼е искован први српски динар с žириличним натписом, град ко¼и ¼е био досто¼ан резиденци¼е €ура Бранковиžа и у коме ¼е наен печатœак кнеза Лазара. Одолевао нападима Угара, али турска осва¼аœа доносе ново доба.
                          „Немамо трагове живота на овим просторима после осва¼аœа Турака. Непосредно пре пада Смедерева 1459. године пао ¼е Рудник. Турци су ново насеšе засновали на другом кра¼у планине“, каже др Радичевиž.

                          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                          НА ИЛИНДЕН

                          Паметна плоча, Крушево,
                          ИЛИНДЕН 1953

                          Comment


                            Откривен храм Немаœиžа на Венчацу!

                            Археолози Народног музе¼а у Аранеловцу открили су ових дана монументалну средœовековну цркву на Венчацу, ко¼а архитектонски припада истом стилу као задужбине краšа Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети архангели!

                            Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последœег српског деспота Павла Бакиžа из 16. века, а нашли рушевине два века стари¼ег храма, с остацима фресака осликаних руком великог ма¼стора. Археолог, доцент др Де¼ан Радичевиž, са Филозофског факултета у Београду, сматра да ¼е реч о задужбини неког високог племиžа или самог владара, а по времену градœе то би могли бити краšеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

                            - Нигде у Шумади¼и до сада ни¼е пронаена овакав монументални храм у српско-византи¼ском стилу - каже Владан Миливо¼евиž, кустос Народног музе¼а у Аранеловцу. - По народном предаœу овде су се налазили двори деспота Бакиžа, а Народни музе¼ из Београда ¼е више пута изводио œихова ископаваœа. Меутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриžе кри¼е неколико десетина метара даšе у шумском густишу. Меутим, кад ¼е у остацима двора Бакиžа откривен камен с остатаком фреске, аранеловачки музеалци су посумœали да потиче из неке оближœе цркве.

                            - Открили смо запис генерала £ована Мишковиžа, ¼унака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, ко¼и бележи предаœе да се на Дворинама налазила црква посвеžена Светом Или¼и - каже.

                            - Анализирали смо конфигураци¼у терена и надгробне споменике, меу ко¼има ¼е било много мемерних средœовековних монолита. Почели смо да копамо око œих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може реžи да ¼е црква била широка на¼маœе 13 метара и дужа од 20 метара, што ¼е чини врло великом за доба средœег века.

                            Вест о откриžу ¼е простру¼ала кроз Аранеловац и у помоž музеалцима су прискочили многи граани. Археолошки локалитет на Венчацу ¼е посетио и владика шумади¼ски £ован, а по œеговом мишšеœу откривена црква била ¼е седиште Венчачко-руднике митрополи¼е у 17. веку.

                            - Та спонтана помоž и интересоваœе показу¼у šубав нашег народа према сво¼о¼ баштини - каже Дарко Павловиž, директор Народног музе¼а у Аранеловцу. - У рашчишžаваœу и урееœу локалитета учествовала су удружеœа граана "Павле Бакиž" и "Трагови", студенти Високе технолошке школе, фирма "Геопирамида" обавила ¼е геодетска снимаœа, огромну помоž дале су фирме "Омиа Венчац" и "Грини" из Орашца. Они тиме раде и за будуžност Аранеловца, ¼ер смо уверени да žе Дворине постати изузетна туристичка дестинаци¼а.

                            ОПУСТЕЛИ ДРЕВНИ ВИНОГРАДИ

                            ДАНАС изгледа загонетно зашто ¼е тако монуметална црква на Дворинама правšена у шуми, далеко од насеšа, али у средœем веку ова¼ простор ни¼е изгледао тако.

                            - Стари мештани Баœе сеžа¼у се да ¼е ¼ош у œиховом детиœству простор око Дворина био тересасто уреен и под старим виноградима. У средœем веку ово ¼е био густо насеšен кра¼, а неки извори наводе да ¼е поред Венчаца пролазила важна саобраžа¼ница, Доœобеоградски друм са Рудника - каже Владан Миливо¼евиž.

                            Археолози открили монументалну средњовековну цркву на падинама планине код Аранђеловца. По времену градње ктитори би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан
                            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                            НА ИЛИНДЕН

                            Паметна плоча, Крушево,
                            ИЛИНДЕН 1953

                            Comment


                              Градишка: Откривени темеšи цркве Светога €ора из 13 ви¼ека (ВИДЕО)

                              Археолози Завича¼ног музе¼а Градишка у Горœим Подградцима, на локалитету старог Врбашког града, открили су ново ври¼едно налазиште - темеšе цркве Светога €ора из 13 ви¼ека.

                              Црква би требало да постане саставна ц¼елина Археолошког парка, у близини Националног парка Козара.
                              У сондажном истраживаœу археолози су открили темšе цркве импозантне величине ко¼а ¼е граена измеу 13 и 15 ви¼ека. Артефакти пронаени током ископаваœа знача¼ни су докази за српску националну истори¼у и православšе.
                              - Пронаен ¼е сребреœак Мати¼е Корвина из друге половине 15 ви¼ека. Сам Мати¼а Корвин ¼е знача¼ан за ове кра¼еве ¼ер ¼е он ове кра¼еве бранио посли¼е пада Босанске државе. Бранио их ¼е од Турака и он ¼е на¼знача¼ни¼и за обнову српске деспотовине на овим кра¼евима, истакао ¼е Бо¼ан Ву¼иновиž, археолог, кустос завича¼ног музе¼а Градишка.
                              Архи¼ере¼ски нам¼есник градишки Мирко Милисавиž, истакао ¼е да в¼еру¼е археолозима.

                              - Желим и да в¼еру¼ем истори¼и да смо народ на Балкану од много при¼е од 7 ви¼ека, додао ¼е Милисавиž.
                              М¼ештани од давнина локалитет назива¼у Црквиште. За археологе ово подруч¼е било ¼е интересантно и при¼е тридесет година.
                              У Завича¼ном музе¼у размишšа¼у да локалитет Врбашког града претворе у Археолошки парк и ново туристичко одредиште.
                              - Идеалан ¼е географски положа¼, а посебно да не наглашавамо о œеном истори¼ском знача¼у за ова¼ дио Градишке, нагласио ¼е Драган Матавуš, директор Завича¼ног музе¼а Градишка.

                              До кра¼а године планирано ¼е интензивно истраживаœе средœов¼ековног града Балкис у Бакинцима, гд¼е се очеку¼е изградœа пута ко¼и би омогуžио несметан приступ том локалитету.

                              Археолози Завичајног музеја Градишка у Горњим Подградцима, на локалитету старог Врбашког града, открили су ново вриједно налазиште - темеље цркве Светога Ђорђа из 13 вијека.
                              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                              НА ИЛИНДЕН

                              Паметна плоча, Крушево,
                              ИЛИНДЕН 1953

                              Comment


                                Богати мозаици у Меди¼ани доступни ¼авности

                                Први пут за 80 година колико тра¼у истраживаœа у летœо¼ резиденци¼и цара Константина на налазишту Меди¼ана, скоро сви мозаици су доступни ¼авности ,па су их преми¼ерно данас видели и по¼едини археолози, али и српски меди¼и.

                                Налазиште žе до октобра бити отворено за посетиоце. Надлежни очеку¼у знача¼но повеžаœе бро¼а страних гости¼у и убрзани разво¼ културног туризма.

                                Први пут за 80 година колико трају истраживања у летњој резиденцији цара Константина на налазишту Медијана, скоро сви мозаици су доступни јавности ,па…
                                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                                НА ИЛИНДЕН

                                Паметна плоча, Крушево,
                                ИЛИНДЕН 1953

                                Comment

                                Working...
                                X