Archаeological news from Serbia

[batbayan]

Руднички печатник кнеза Лазара

У прошлогодишœо¼ археолошко¼ кампаœи, у остацима средœовековног града Рудника, пронаен ¼е типар кнеза Лазара. £единствено откриžе непроцеœиве вредности и други предмети, пронаени током 2015. године на Руднику, изложени су у Музе¼у рудничко-таковског кра¼а у Горœем Милановцу.

На метално¼ плочици-матрици за отискиваœе печата приказан ¼е карактеристичан шлем са украшеним бивоšим роговима и натписом „Господин Лазар кнез све српске земšе“. То ¼е био заштитни знак кнеза Лазара.

Припремила Силви¼а Паша¼лиž

„Ова¼ грб приказан ¼е на припрати кнеза Лазара у Хиландару, а у Музе¼у српске православне цркве у Београду чува се дугме са одоре кнеза Лазара, такое са шлемом и бивоšим роговима“, каже археолошкиœа Ана Цицовиž.

Историчари кажу да су на Руднику у разним епохама боравили многи владари. Кнезу Лазару ова планина била ¼е врло важан извор економске моžи.

„Нису се они овде одмарали. Овде се радило, овде се нешто врло знача¼но радило, овде су се стварали новци. Кнез Лазар ¼е Раваницу цркву радио од новца ко¼и ¼е ковао на Руднику“, сматра Слободан Марковиž, мештанин Рудника.

Типар са заштитним знаком кнеза Лазара, доказу¼е да ¼е он боравио на Руднику и управо ту издавао повеšе. Сво¼ грб отискивао ¼е у злату или воску. Скривен у земšи више од шест векова, донео ¼е спектакуларан археолошки и истори¼ски налаз.

„Ова¼ налаз ¼е ¼единствен по томе што смо до сада познавали само отиске печата ко¼и се чува¼у у различитим ризницама. Ово ¼е први пут да ¼е пронаена и матрица ко¼ом ¼е та¼ печат отискиван. Œу ¼е могао да носи само кнез Лазар или неки œегов на¼ближи поданик у дворско¼ канцелари¼и“, истакла ¼е Цицовиž.

Према речима мештанина Рудника Слободана Марковиžа, ни¼е случа¼но што ¼е та¼ печат наен ту: „Ко зна чега све има овде где сто¼имо, ¼ер ¼е пут направšен касни¼е и затрпано ¼е. Али, незире се нешто. Де¼ан Радичевиž ¼е много учинио што ¼е започео ово да истражу¼е“.

£единствени налаз на Руднику обавезу¼е наставак истраживаœа ко¼е су у 2015.години радили археолози Филозофског факултета у Београду и Музе¼а Рудничко-таковског кра¼а.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/2168547/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0+%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0+.html

[batbayan]

У Кули на Дунаву наено 2.300 стрелица из 14. и 15. века!
РАДНИЦИ ко¼и обнавšа¼у Голубачку твраву ових дана пронашли су више од 2.000 врхова стрела и копаšа из 14. и 15. века, док су рашчишžавали кулу четири. На овом простору у то доба било ¼е на¼више борби, а тврава ¼е прелазила из руке у руку Срба, Маара и Турака.

Коме су стрелице припадале засада не може поуздано да се каже, ¼ер се истраживаœа обавšа¼у без присуства археолога из Републичког завода за заштиту споменика културе. У Заводу су нам об¼аснили да ¼е œихова колегница ко¼а ¼е задужена за Голубац на боловаœу.

Простор унутар твраве богат ¼е археолошким матери¼алом. Стручœаци се, меутим, уопште нису заинтересовали за те ископине. Тек када су се "врхови стрелица из Голупца" по¼авили на "тржишту", стручни надзор за обнову Голупца скренуо ¼е пажœу шефу градилишта да све пронаене предмете обезбеди од уништеœа и крае, а да ¼е другачи¼е понашаœе запослених противзаконито и кажœиво, па žе бити на на¼строжи начин санкционисано. Да ¼е шеф градилишта то озбиšно схватио, сведоче на¼нови¼и налази.

Истраживачки радови на простору Голубачке твраве одви¼а¼у се у оквиру про¼екта обнове ко¼и финансира Европска уни¼а, а спроводи Аустри¼ска разво¼на агенци¼а. Сви предмети ко¼и су до сада откривени, и они ко¼и žе тек бити откривени, постаžе део збирке ко¼а žе бити изложена у Голубачко¼ тврави.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:588212-%D0%A3-%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE-2-300-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-14-%D0%B8-15-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0

[batbayan]

Пре 7 милени¼ума Винчанци су пили пиво

Научници истражу¼у како ¼е на ободима Београда ¼ош пре 7.000 година правšен алкохолни напитак. Тим меународних и домаžих експерата заврнуо рукаве и направио пиžе на исти начин на ко¼и су то радили наши далеки преци из неолита
neolitsko-pivo
Део експертског тима на дегустаци¼и (слева на десно): Драган £анковиž, Марко Секуловиž, др Ксени¼а Боро¼евиž, Миливо¼е £овиž, Тамара Огœевиž и Мишо ХаŸиž / Фото: Милена Смиšаниž
ТЕХНОЛОШКА чуда савремене цивилизаци¼е убеу¼у нас да живимо знатно квалитетни¼е него наши преци, али оста¼е питаœе да ли смо боšи од, на пример, Винчанаца, ко¼и су овде живели пре седам милени¼ума. За разлику од œих, ми смо стално под стресом, кредитом, алкохолом или опи¼атима, пречеста употреба мобилног телефона прети да нам „мозак претвори у пихти¼е“, а заузврат, вероватно неосновано себе сматрамо духовни¼им од оних ко¼и су овде живели пре нас. Истраживаœа ко¼а ¼е недавно спровео меународни тим стручœака, потврдила су нам да, осим што су пре више од 7.000 година наши преци у Винчи имали знатно хумани¼е куžе од оних из средœег века, прастари житеšи Подунавšа живели су не познава¼уžи ратоваœе, молеžи се сво¼им боговима и ужива¼уžи у равноправности полова. Штавише, ¼ош у оно време, познавали су производœу пива.
Тим експерата саставšен од стручœака Универзитета Масачусетс, Музе¼а града Београда, Народног музе¼а и „Артис центра“, у сарадœи са технолозима „Ма¼стора за пиво“ недавно ¼е реконструисао израду неолитског пива у Винчи. Испоставило се да Београд и Срби¼а има¼у неолитску традици¼у производœе пива стару више хиšада година.
Као у неолиту
– Желели смо да испратимо процес припреме пива у условима на¼слични¼им онима у ко¼има су радили Винчанци у неолиту – об¼ашœава др Ксени¼а Боро¼евиž, предавач на Универзитету Масачусетс. – £ечам ¼е експериментално узга¼ен на огледном добру Радмиловац на исти начин како се то радило у праистори¼и, без пестицида.
Дугогодишœи кустос Музе¼а града Београда Драган £анковиž об¼аснио нам ¼е да, када се праве овакве експерименталне реконструкци¼е, од на¼веžег знача¼а ¼е да се што више приближимо начину размишšаœа праистори¼ског Винчанца. Зато су стручœаци у оквиру експеримента користили посуе из Злакусе, локални боров и багремов мед као заслаивач карактеристичан за ову реги¼у, воду са Косма¼а и дивšе ¼абуке ко¼е су додате као побоšшивач укуса ¼едно¼ од две вари¼анте неолитског пива ко¼е ¼е реконструисано, а како дода¼е Тамара Огœевиž, из „Артис центра“, и дегустирано.

Прове¼аваœе ¼ечма – Драган £анковиž
– У старту смо знали да напитак на коме радимо неžе личити на пиво на ко¼е ¼е навикло наше непце – каже Мишо ХаŸиž, ¼едан од технолога „Ма¼стора за пиво“. – £асно ¼е да ¼е пиво у древно¼ прошлости било култно пиžе на основу бро¼них сачуваних фресака и других уметничких представа широм Медитерана, али су му недоста¼али горчина и данашœи проценат алкохола, ¼ер у то време пивари нису користили хмеš, а сам напитак ни¼е додатно „по¼ачаван“.
УЗГА£АŒЕ СИРОВИНА£ЕЧАМ и пшеница ко¼и су коришžени током овог огледа узга¼ени су на идентичан начин на ко¼и су то чинили наши преци пре седам милени¼ума. Про¼екат ¼е реализован под будним оком археолога Народног музе¼а Вере Богосавšевиž Петровиž, ко¼а ¼е руководила тимом студената Одеšеœа за археологи¼у Филозофског факултета.
Ипак, пиво ¼е било омиšено, пило се навелико, а пила су га чак и деца.
– Будуžи да ¼е то био термички обраен напитак, благог укуса, негде на¼сличи¼и бози, пиво ¼е садржало хранšива сво¼ства и често ¼е било безбедни¼е од воде – дода¼е гастрохеритолог Тамара Огœевиž.
– Отуда ни¼е необично да ¼е било популарно у праистори¼и, али и током средœег века на овим нашим теренима.
Током древног правšеœа пива ипак ¼е било великих потешкоžа у извоеœу тог процеса.
– Млевеœе сладованог ¼ечма на ручном млину на начин како су то чинили Винчанци у неолиту био ¼е веома тежак, било да су правили пиво, или да су млели житарице за хлеб или каше – подсеžа др Боро¼евиž. – Реч ¼е о изузетно напорном процесу у коме се округлим каменом на другом пšоснатом камену ручно ломи зрно по зрно. То ¼е толико захтеван поступак да оставšа тра¼не трагове на зглобовима и шакама.
Археолози данас, на земним остацима древних Винчанаца ¼асно препозна¼у особе ко¼е су биле задужене за та¼ тежак посао. Наиме, сви они има¼у карактеристичне деформаци¼е на зглобовима и шакама.

ДРЕВНА ТЕХНОЛОГИ£А
ПОСТУПАК припреме неолитског пива започиœао ¼е тако што ¼е прво оплевšен, прове¼ан и очишžен ¼ечам. Затим ¼е уследио нарочит процес намакаœа и сушеœа зрна, у пиварству познат као сладоваœе. Зрно ¼е потом ручно млевено и кувано у одговара¼уžем керамичком посуу на самом локалитету Бело Брдо у Винчи.
– Користили смо два лонца – об¼ашœава Марко Секуловиž. – Хтели смо да проверимо шта се догаа када у ¼едну количину пива додамо дивšе ¼абуке. Иначе, пиво ¼е заслаено локалним медом. Затим ¼е уследила ферментаци¼а ко¼а ¼е тра¼ала недеšу дана.
ТИМ ЕКСПЕРАТАСТРУЧŒАЦИ ко¼и су спровели ово истраживаœе, односно експеримент били су др Ксени¼а Боро¼евиž, палеонтоботаничар, предавач на Универзитету Масачусетс у САД, археолог и кустос налазишта у Винчи Драган £анковиž, археолог Вера Богосавšевиž Петровиž, етноархеолог Биšана €оревиž, гастрохеритолог Тамара Огœевиž и технолози Мишо ХаŸиž, Миливо¼е £овиž и Марко Секуловиž из „Ма¼стора за пиво“.
Професорка Боро¼евиž примеžу¼е ¼едну занимšивост – у пиву ко¼ем су додате дивšе ¼абуке био ¼е веžи проценат алкохола. Истовремено, у односу на данашœе пиво, ово неолитско ¼е више налик на „шеžерну водицу“.
Ипак, дегустаци¼а ¼е потпуно успела, а наши стручœаци су закорачили у времеплов, наздравивши са прастарим Винчанцима. Логично питаœе ¼е како се пиво пило у Београду и током наредних милени¼ума.
– Иако вести о пи¼еœу пива немамо у писаним изворима везаним за Београд пре 18. века, ми мислимо да га ¼е било – дода¼е Тамара Огœевиž.
– £ош тада се помиœу забаве на ко¼има се испи¼а¼у буриžи пива и вина, али чиœеница ¼е да ¼е Београд на средокраžи путева, у сфери на¼различити¼их културних утица¼а, па та¼ податак недвосмислено указу¼е да ¼е Винча само почетак београдског пивопи¼ства.

СРЕДŒИ ВЕК У ЖУПИ
ЗАВИЧА£НИ музе¼ у Жупи Александровачко¼ и „Артис центар“ договорили су се да овог лета реконструишу средœовековно пиво ко¼е žе први пут бити приказано током витешких сусрета на Кознику почетком августа.

– Овог пута то žе бити пиво са хмеšом какво су, према доступним истори¼ским изворима, волели да пи¼у наши преци у средœем веку. То су били пре свега на¼шири народни сло¼еви – каже Огœевиžева, иначе аутор и руководилац про¼екта „Живети прошлост – српска средœовековна гастрономи¼а“, ко¼и су подржали Министарство културе Републике Срби¼е и Меународни савет музе¼а

http://grockainfo.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5-7-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D0%B2%D0%BE/

[batbayan]

Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову

У Горовичу код Тополе неумитно пропада задужбина деспота Стефана Лазаревиžа. У овом храму ¼е крштен, венчао се и са устаницима причестио вожд Караоре Петровиž. Око древног храма ново гробšе и нови споменици

Чудесна ¼е лепота древне цркве деспота Стефана Лазаревиžа, посвеžена Преображеœу Христовом. Божанствена, иако ¼е запуштена и заборавšена

На довратницима, у камену, уклесани су, давно, неописиви призори ратника у борби. Симболи и печати државе Немаœиžа. Разни записи... Све ¼е то повезано полукружним сводом у ко¼i ¼е уклесана винова лоза. Лоза тра¼аœа.

Дубоко у храму, олтар у камену. Неколико недогорелих свеžа, три иконе, вино, нечи¼и бели крст, клупе и столице ко¼е су, ваšда, ових празничних дана Сретеœа оставили они ко¼и препозна¼у знача¼ поруке: народ ко¼и не памти сво¼у истори¼у осуен ¼е да ¼е понови.

Горович, село надомак Тополе, а као да ¼е накра¼ света. Овде, у овом селу, налази се та¼ древни храм чи¼и ¼е ктитор деспот Стефан Лазаревиž. Храм ¼е запуштен, и закоровšен. Моž времена ко¼е га неумитно круни и небрига šуди да га обнове као да су се сагласили да га и потпуно униште. Али, зидови одолева¼у. Пукотине на œима сакрива упорни бршšан и друго растиœе ижŸигšало из темеšа. Само небо, уместо крова, наткриšу¼е ово прелепо место, руком старих ма¼стора улепшано.

Ово ни¼е само прича о овом божанственом месту. Ово ¼е прича и о нама, нашем забораву.

На среžу, има и оних ко¼и су незаборавом, опоменули ¼авност каква ¼е вредност овог вишезначног споменика српске истори¼е.

Млади Игор Петровиž, сарадник Културног центра у Тополи, задужбини деспота Стефана Лазаревиžа у Горовичу ових дана ¼е посветио сво¼еврсну монографи¼у. Не само задужбини, веž и маленом селу у коме се светиœа, покривена ¼едино небом, изви¼а упркос упорном невремену и šудском немару.

Управо ова монографи¼а, ко¼у ¼е Петровиž насловио "Црква деспота Стефана у Горовичу, кроз народне легенде, приче и предаœа", нама ¼е била путоказ да, захваšу¼уžи овом младом човеку, вратимо сеžаœе на време славне, слободарске српске истори¼е.

- Ова црква, задужбина деспота Стефана знача¼на ¼е и по томе што се, према записима, овде венчао и Караоре са £еленом £овановиž из Маслошева, žерком оберкнеза Николе £овановиžа - прича нам Петровиž. - Свадба ¼е била 1781. године. Караоре ¼е тада имао 19 година.

Мештани веру¼у да се овде Караоре и крстио и са устаницима причестио, непосредно пред прву српску буну. Зна¼у, кажу нам, и чи¼а ¼е ово задужбина, али се не усуу¼у да са сигурношžу одговоре зашто ¼е препуштена несреžним временима да ¼ош чами и пропада.

- £есте срамота што ни¼е обновšена, али ми, у Горовичу, нисмо могли сами да ¼е обновимо - кажу нам. - Али, ако неко сутра каже, мада смо ми прилично сиромашно село, не би било онога ко не би дао прилог да се цркви врати изглед досто¼ан œеног ктитора, и успомене на вожда.

Игор Петровиž, меутим, прича нам, а то ¼е забележио у кœизи о цркви у Горовичу, да су ¼ош 1905. године овдашœи мештани, као и мештани околних села покушали да обнове храм, али су их потоœи ратови у томе омели. После Првог рата, 1924. године, обнову ¼е покренуо прота Алекса Петровиž. Писао ¼е Управи двора Караоревиžа да "барем да¼у толико да се црква огради". Осам година касни¼е, отворен ¼е и рачун, а штедна кœижица - за реконструкци¼у - поверена ¼е архитекти Миомиру Каруновиžу. Атентат на краšа Александра, 1934. зауставио ¼е планирани посао. И, црква ¼е остала у рушевинама.

- После Другог рата, али тек 1970. године, поново ¼е из Тополе покренуто питаœе обнове цркве деспота Стефана - наводи Игор Петровиž. - Годину касни¼е, обавšени су конзерваторски радови, па 1973... поново се нешто урадило... И тако све до 1992. године. А, наредне радови су потпуно стали. У меувремену мештани су сахраœивали сво¼е умрле, подизали им ту споменике, што и данас чине. Настало ¼е ново гробšе у Горовичу, а црква ¼е пропадала.

Последœи апел за обнову упуžен ¼е новим демократским властима, Министарству вера и Министарству културе Срби¼е 2006. године упуžен ¼е и апел, и молба... Али, ништа се после тога променило ни¼е.

- Оба министарства су се сагласила да се уради програм санаци¼е и отпочне реконструкци¼а - каже нам Петровиž.

И, ту ¼е све стало. А црква пропада.

САН ПРЕ НИКОПОŠСКЕ БИТКЕ

Црква у Горовичу, задужбина деспота Стефана, ¼една ¼е од на¼стари¼их у Шумади¼и и ¼една од на¼веžих из тог доба - упуžу¼е Игор Петровиž. - Предаœе каже да ¼е деспот 1396. године пред Никопоšску битку ту заноžио са во¼ском. Уснио ¼е, бар тако каже предаœе, сан у ко¼ем ¼е бацио копšе преко главе. Обеžао ¼е да žе, ако преживи, на месту где се копšе заболо да подигне цркву пока¼ницу, у знак захвалности и ка¼аœа. Тако ¼е и било. Црква кроз истори¼у ни¼е рушена, па су градитеšски радови оригинални. У 18. веку неколико пута ¼е обнавšана, а коначно ¼е напуштена 1860. године.

ОБНОВА

Цркву ¼единствене орнаментике и клесарских радова, за ко¼у се веру¼е да потиче из доба цара Душана, Завод за заштиту споменика прогласио ¼у ¼е за културно добро. И, то ¼е ¼едино што ¼е ураено за последœи век и по! Потпуна обнова и реконструкци¼а, коштала би, како процеœу¼у стручœаци, више од милион евра. Али новцем се никако не може платити оно што губи истори¼а. И не само истори¼а, веž и ововремене, и будуžе генераци¼а.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:591363-%D0%97%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%83

[batbayan]

Печат кнеза Лазара у САНУ

Изложба "Средœовековни рудник" Музе¼а рудничко-таковског кра¼а Београанима представšа нова откриžа. Предмети доказу¼у да ¼е на том месту било знача¼но рударско и трговачко средиште српске државе

Лазареве мошти ¼ача¼у веру и окупšа¼у

Типар кнеза Лазара, о чи¼ем сензационалном откриžу на локалитету Дреœе су октобра прошле године писале "Новости", од среде могу да виде и Београани у Галери¼и САНУ. Ова¼ добро очувани печатœак део ¼е поставке "Средœовековни Рудник", ко¼ом Музе¼ рудничко-таковског кра¼а представšа изузетна археолошка ископаваœа измеу 2009. и 2015. године. У организаци¼и милановачког музе¼а ова¼ терен су истраживали археолози са Филозофског факултета у Београду.

Нови артефакти са четири локалитета, доказали су оно на шта су указивали бро¼ни истори¼ски извори и претходно спорадични археолошки налази: у средœем веку град Рудник био ¼е ¼едан од на¼познати¼их рударских и трговачких средишта српске државе.

- У САНУ представšамо предмете ко¼и су служили како у свакодневном животу средœовековних Рудничана, тако и оне ко¼е су користили за ритуалне обреде - каже за "Новости" аутор Ана Цицовиž, кустос-археолог Музе¼а рудничко-таковског кра¼а у Горœем Милановцу. - То су експонати пронаени током ископаваœа ¼едне православне и ¼едне католичке цркве, као и неколико стамбених об¼еката.

Посебно место на изложби има управо типар из времена када ¼е Лазар Хребеšановиž владао овим важним средœовековним центром:

- Кнез Лазар ¼е приказан са шлемом, са челенком напред и велом позади, а изнад су бивоšи рогови, ко¼и су карактеристични за œега и œегове наследнике - об¼ашœава ауторка поставке. - У натпису око шлема пише: "Ово ¼е милост господина кнеза Лазара свесрпске земšе".

Добро очувани печатœак кнеза Лазара Хребеšановиžа

£едан део експоната ¼е са локалитета имаœе Никиžа, где ¼е истраживан стамбени об¼екат, истиче наша саговорница:

- Реч ¼е о здаœу на два спрата. У доœем делу су биле економске простори¼е, док ¼е горœи био за становаœе и осликан фреско-декораци¼ом. Претпоставšа се да ¼е припадао имуžном властелину, ко¼и ¼е био у могуžности да ослика сво¼е простори¼е.

Само насеšе Рудник, наставšа Ана Цицовиž,

се у средœем веку састо¼ало из доста маœих насеšа у ко¼има су живели рудари, занатли¼е, трговци...

- Била ¼е то урбана средина, са црквама, зградама на два спрата и ни у ком случа¼у не одражава "мрачни средœи век". Главни трг налазио се на археолошком налазишту Дреœе. Разво¼ рударства овде ¼е повукао и трговину и занатство. Поред послова ко¼и су били неопходни у само¼ експлоатаци¼и руде, бавили су се и израдом предмета ко¼и су имали врхунске естетске одлике свог доба.

Бронзана апликаци¼а

Позив да са овом поставком госту¼у у институци¼и каква ¼е Српска академи¼а наука, и то у години када она обележава 175. роендан, за музе¼ из Горœег Милановца, кажу, представšа велику част:

- Изложба у САНУ ¼е верификаци¼а успешног рада Музе¼а рудничко-таковског кра¼а, ко¼и ¼е маœи и млаи, али веома успешан - прича директор музе¼а Милош Николиž. - Имамо у плану да све ове локалитете об¼единимо у неки будуžи археолошки парк, али прво Републички завод за заштиту споменика из Краšева мора да заврши конзерваци¼у.

КАЛУП ЗА ПРИЧЕСТ

£ЕДАН од предмета, ко¼и рани¼е ни¼е био познат на околним просторима, пронаен у католичко¼ цркви, а реч ¼е о калупу за израду хости¼е, ко¼а служи за причест - открива Ана Цицовиž. - На истом месту пронаена ¼е ходочасничка шкоšка, икона Богородице са Христом у наруч¼у, апликаци¼а са распеžем.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:596984-%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82-%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0-%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%83-%D0%A1%D0%90%D0%9D%D0%A3

[batbayan]

Границе неолитског насеšа ¼ош непознате

НОВИ БЕЧЕ£: Трогодишœа археолошка истраживаœа Бороша, неолитског насеšа потиске културе у близини Новог Бече¼а, у ко¼а ¼е прошле године укšучен и локалитет Пречка, старчевачко насеšе старо око 8.000 година, наставšена су током друге половине марта. И ове године тим истраживача чинили су археолози Музе¼а Во¼водине из Новог Сада и œихове немачке колеге са Института за праистори¼у и рану истори¼у из Кила. Део немачкиг тима чинила су дво¼ица професора са овог Института – доктори наука Роберт Хофман и Мартин Фурхолт. Циš овогодишœе кампаœе било ¼е истраживаœе насеšа око централног Бороша, одреиваœе œихових облика и величина, као и утвриваœе меусобних веза.

– Првенствено су нам била интересантна неолитска насеšа. Овог пута смо обавили геомагнетно снимаœе укупно три насеšа, уреа¼ем ко¼и су нам уступиле колеге из Немачке. Оно што ¼е изненау¼уžе и за нас, али и за наше немачке партнере, ¼есте насеšе на Пречки – вели воа српског тима, археоботаничар и кустос Музе¼а Во¼водине Александар Медовиž.

Истраживаœа насеšа на Пречки започета су прошле године, на¼пре маœим геомагнетним снимаœима у априлу, а затим и даšим археолошким ископаваœима на основу доби¼ених налаза. Веž тада се дошло до изванредних резултата.

– Били смо изненаени ¼ер смо за две недеšе истраживаœа открили само део насеšа. За сада ¼е оно површине од 20 хектара, али границе ¼ош увек нису утврене. Надам се да žемо то успети да учинимо следеžе године, када будемо наставили са геомагнетним истраживаœима – истиче Медовиž.

Даšа истраживаœа зависе од финанси¼ских средстава. Да ли žе археолози поново посетити Нови Бече¼ ове или следеžе године, Медовиž не зна, али истиче да су тек на почетку.

– Радимо на два локалитета и жеšа нам ¼е да утврдимо не само како ¼е изгледао живот у време када су насеšа посто¼ала, него и да покушамо да реконструишемо континуитет живота, односно демографски разво¼ овог региона кроз време. Нови Бече¼ се очигледно налазио на изузетно битно¼ праистори¼ско¼ раскрсници на Тиси. Сви путеви у праистори¼и су водили великим рекама. £една од познатих рута ¼е ишла преко Дунава и баш овде код нас у Во¼водини су се делила два крака. £едан ¼е ишао даšе Дунавом, а други горе Тисом – об¼ашœава Медовиž.

Резултате трогодишœих истраживаœа ови археолози планира¼у да до кра¼а године преточе у кœигу.
– Имамо много налаза ко¼и завреу¼у пажœу не само обичне публике, него и стручне ¼авности. Успели смо да привучемо две екипе из ¼едног страног института и да паралелно истражу¼емо старчевачко и потиско насеšе. Не морам ни да наглашавам од колике важности ¼е ова прича, како за нас, тако и за светску археологи¼у. Уколико сада нешто не учинимо, ова насеšа žе ускоро нестати нетрагом, ¼ер žе их поšопривредне машине дотуžи – закšучу¼е Медовиž.

http://www.dnevnik.rs/vojvodina/granice-neolitskog-naselja-jos-nepoznate

[batbayan]

У центру Требиœа археолози открили илирска утвреœа

Археолошка ископаваœа, непосредно уз об¼екат Музе¼а Херцеговине у Требиœу, дони¼ела су нове доказе о тра¼аœу цивилизаци¼е, на малом локалитету, ¼ош од античких времена. Требиœе - археологи¼аФото: РТРС Прва сондажа терена ураена 1998, а маœа ископаваœа почела су од 2013. Нови радови почели су при¼е три седмице. Откривени су зидови об¼еката, граени ви¼ековима при¼е Христа. Оно што ¼е оком видšиво, ¼есу д¼ела непознатих неимара, ди¼елови или ци¼ели зидови, ко¼и су стварали ¼ош у ви¼ековима при¼е Христа. Наталожени су темеšи ¼едан на други – во¼но илирско утвреœе, темеšи и степениште ранохришžанске цркве, остаци властелинских дворова, турских пушкарница, па све до аустроугарске касарне, с почетка 20.ви¼ека. Фото: РТРС Посли¼е дви¼е и по хиšаде година, у центру Требиœа, сунце ¼е поново обас¼ало темеšе првих илирских утвреœа. На œима почива¼у темеšи об¼еката из римског, раног и средœег ви¼ека, отоманског царства и аустро-угарског периода. Као да су сви насто¼али да затру претходне епохе. Ископаваœа ¼есу наставšена, али се ври¼едност налазишта не може проци¼енити. У огромно¼ количини шута, ископан ¼е и покретни археолошки матери¼ал. Археолог-кустос, Музе¼а Херцеговине из Требиœа, Ивана Гру¼иžева располаже подацима да су, на малом локалитету, жив¼еле дви¼е цркве, в¼ероватно и епископско с¼едиште, до прем¼ештаœа у Тврдош. Да су испод садашœег платоа Музе¼а , наталожени ви¼екови, потврдила ¼е прва сондажа, при¼е осамнаест година. Окидач ¼е био уломак римског надгробног споменика. Ци¼ело истраживаœе, захти¼еваžе посебан про¼екат. Фото: РТРС Досадашœе радове помагали су УНЕСКО, тали¼ански ОКСФАМ, Град Требиœе и предузеžе Хироелектране на Требишœици. За ц¼еловит про¼екат, биžе потребно обезби¼едити и нам¼енска средства. Кра¼œи ефекат био би да Музе¼, осим сталних поставки, има и археолошки садржа¼.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=195830

[batbayan]

Георги¼е ажда¼у поразио у Расу

Српска баштина и средœовековни мит прожети легендама о светом €ору кога Срби данас славе. На¼стари¼и камени реšефи победоносца ко¼и пробада алу пронаени у Срби¼и

ПОБЕДОНОСАЦ Георги¼е, Свети €оре, €ура, орŸ, Жорж, Хорхе ¼е симбол хришžанског витештва, а œегова представа док копšем пробада ажда¼у ¼е ¼едан од на¼популарни¼их планетарних симбола. Свог свеца, кога Срби данас прославšа¼у, на¼више држава, градова и на¼различити¼их организаци¼а широм света узело ¼е за заштитника.

Œегов култ процветао ¼е у 9. веку на православном Истоку, а три века касни¼е крсташи га с похода у Свето¼ земšи преносе на Запад. Научници кажу да херо¼ски приказ Светог Георги¼а као šутог витеза коœаника не одговара првобитно¼ иконографско¼ представи и предаœу ко¼и велича¼у мучеништво.

Археолози су на¼стари¼е камене реšефе победоносца ко¼и пробада ажда¼у пронашли на територи¼и Срби¼е. Неки сматра¼у да ¼е реч о древном претхришžанском "подунавском коœанику" и да су крстови на реšефу накнадно уклесани.
Европски слависти су средином 19. века указали да Свети Георги¼е код Срба ужива снажан култ као "ослободилац заробšених, заштитник сиромашних, лекар болесних, борац против царева, победник и великомученик".

€уревдан ¼е ¼една од три на¼чешžе српске крсне славе, а свети витез ¼е уткан у државни мит: он ослобаа Немаœу кога су заточила šубоморна браžа после чега он ствара на¼моžни¼у државу средœовековног Балкана.
ИНСПИРАЦИ£А ХЕРО£ИМА
ЛЕГЕНДЕ о томе да ¼е Свети €оре погубио троглавог цара-ажда¼у ко¼и ¼е живео у Тро¼ановом граду на Церу, забележили су Милован Видаковиž и Милан €. Милиžевиž. На £астрепцу ¼е легенда о Светом €ору еволуирала па ¼е ала напала царицу Милицу, а убио га ¼е легендарни Зма¼ Огœени Вук, деспот Вук Гргуревиž Бранковиž. Краšевиž Марко ¼е преузео улогу Светог Георги¼а кад се борио против троглавог Арапина.
У знак захвалности велики жупан диже монументалне €уреве ступове над престоним Расом. Стефан Првовенчани у очевом жити¼у пише да Немаœа пред пресудну битку с Византинцима доби¼а часни крст и изузетно судбинско копšе.
-
Симболика ¼е више него ¼асна, а по¼ачава ¼е прича о архи¼ере¼у коме се ¼авšа лично Свети Георги¼е и говори му да иде у помоž Немаœи, ко¼и оличава Срби¼у - наводи др Влада Станковиž, византолог.

Руски конзул Александар Гиšфердинг 1859. путу¼е по Пештерско¼ висоравни и бележи да су му мештани показали древне зидине на планинском врху Тро¼ан и испричали легенду, по ко¼о¼ ¼е ту био град под ко¼им ¼е Свети €оре победио ажда¼у и спасао принцезу, кžи владара Тро¼ана. То предаœе казу¼е да ¼е светац мачем прво ударио у камен да испроба оштрицу и просекао стену из ко¼е тече извор €уревице. Раœена ала се "брžакнула" - праžакнула код села Браžак, код Пружœа се опружила, а луда од бола репом ¼е окрœила шуму у Крœо¼ £ели.
У самртном ропцу "занинала" ¼е, заœихала, планину Нина¼у, а под мачем Светог Георги¼а издахнула ¼е кра¼ пеžине врела Рашке, где се налазило претхришžанско српско светилиште. То место, на стотинак метара од манастира Сопоžани, зове се Коштано поšе, ¼ер су по легенди ту дуго лежале дивовске ажда¼ине кости. Ова легенда ¼е можда разлог због кога ¼е краš Радослав на припрати Богородичине цркве у Студеници уклесао лик победоносца с мачем.
- Не може бити сумœе да ¼е легенда о Светом €ору као витезу на коœу и победиоцу ажда¼е, ко¼и ¼е спасао Тро¼ан град и žерку бана тог града сво¼ина усмене литературе српског народа - сматрао ¼е велики историчар Сто¼ан Новаковиž.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:603815-Georgije-azdaju-porazio-u-Rasu

[batbayan]

На раскршžу времена ‒ британски археолози у посети Срби¼и

На раскршžу времена и путева недавно су се нашли студенти и предавачи са Одсека за археологи¼у и антропологи¼у Универзитета у КембриŸу. Они су обишли нашу земšу и на¼знача¼ни¼е археолошке локалитете. О седмодневном путешестви¼у, и томе како су доживели српску археологи¼у и истори¼у, говоре у специ¼ално¼ епизоди сери¼ала „Сутра сам ¼а“. Какав ¼е утисак Срби¼а оставила на госте из Енглеске ко¼и раде и путу¼у свуда по свету?

На раскршžу времена ‒ британски археолози у посети Срби¼и

Наши гости из Енглеске у Срби¼у су дошли први пут у потрази за новим сазнаœима, са жеšом да виде места о ко¼има су учили. Ипак, œихова очекиваœа су премашена, ¼ер су се нашли на простору са динамичном истори¼ом: некадашœа велика раскрсница путева оставила ¼е у наслее ¼единствена археолошка богатства, ко¼има се данас цео свет неизмерно диви. Места ко¼а су обишли сведоче о времену ко¼е ¼е тра¼ало готово девет милени¼ума. То су места ко¼а приповеда¼у, инспиришу и призива¼у сеžаœа на винчанске градитеšе, лепенске сакупšаче плодова, римске легионаре и цареве, средœовековне српске витезове, али и од Турака одметнуте ха¼дуке и жртве ратова. Срби¼а очима странаца ¼есте ¼единствени музе¼ ко¼и се кри¼е под нашим ногама.

„Нисам сигуран да овдашœи šуди зна¼у шта има¼у када ¼е археологи¼а у питаœу. Невероватна разноврсност локалитета и œихов квалитет ¼е нешто што се не среžе у другим деловима света. Можда посто¼е с¼а¼на налазишта из одрееног периода, али толико изузетних локалитета из свих периода праистори¼е и истори¼е неžете срести нигде другде. Тиме се треба поносити. Потребно ¼е то и сачувати, али и посеžивати и истражити" ‒ рекао ¼е И¼ан Остеричер, докторанд археологи¼е на КембриŸу.

Сусрет са праистори¼ом у Дреновцу

Оснивач и извршни директор Одеšеœа за археологи¼у на Универзитету у КембриŸу Кристофер Еванс бави се праистори¼ом, па ¼е посебно одушевšен локалитетима ко¼и сведоче о винчанско¼ култури из доба неолита - млаег каменог доба. То су налазишта у Винчи и Дреновцу. Центар ове важне културе био ¼е у селу Винча, у периоду кад ¼е европски неолит био на врхунцу. Винчанци су били технолошки на¼напредни¼а цивилизаци¼а тога доба: открили су металурги¼у, правили савршене куžе и проширили културу од Карпата до Косова и Метохи¼е.

Архелошка метропола у Срби¼и

Археолошко налазиште из доба млаег каменог доба, ко¼е открива период стари¼ег неолита, а онда и време винчанске културе у средœем Поморавšу, ¼есте Дреновац, надомак Параžина. Планира се да ово место буде археолошка метропола, ¼ер се гради Центар за проучаваœе неолита Балкана, ко¼и žе окупити домаžе и светске студенте и стучœаке у археологи¼и. Ово žе бити ¼единствен центар за проучаваœе неолита у Европи.
„На британским универзитетима проучавамо винчанску културу ¼ер она представšа знача¼но европско наслее, али мислим да сви европски археолози треба да доу и виде ископине уживо, садашœе радове и куžе на спрат. Водили смо много садржа¼них разговора и надам се да žе британски стручœаци почети да помажу. Надам се да žе и наши студенти долазити овамо, ¼ер би били луди да пропусте овако вредна археолошка откриžа", истакао ¼е Еванс.
£единствене фигурине и оригиналне граевинске творевине данас сведоче о времену винчанске културе. Лили¼ан £аник, помоžник директора за истраживаœа и предавач на Одсеку за археологи¼у, дошла ¼е у Срби¼у у потрази за фигуринама. Винча ¼е први локалитет на ко¼ем ¼е могла лепо да их види и анализира. Изненадиле су ¼е фигуре ма¼ки ко¼е до¼е, ¼ер су мршаве. Како каже, такве фигурине ¼е можда видела ¼едном у £апану, али нигде у Европи.

Снажан утисак на археологе из Енглеске оставила су налазишта из античког и римског периода. Ни¼е случа¼но што се на овим просторима родило осамнаест великих римских императора: Галери¼е, Максимин Да¼а, Константин Велики, £устини¼ан и др. Ромули¼ана, Меди¼ана, Ремизи¼ана, Виминаци¼ум, Царичин град (£устини¼ана Прима) ‒ само су неки од локалитета ко¼е су обишли британски стручœаци, а ко¼и нас подсеžа¼у на то колико ¼е територи¼а данашœе Срби¼е била важна у време Римског царства.

Путевима римских императора

Амерички научни институт МИТ ¼е на платформи „Пантеон" представио по чему су биле познате земšе света од 4000. г. пре н. е. до данашœих дана. Срби¼у су препознали по осамнаест римских императора. Има¼уžи у виду да ¼е то петина укупног бро¼а свих римских царева роених ван Итали¼е, Археолошки институт и œегов директор, др Миомир Кораž, покренули су про¼екат „Путевима римских императора по Срби¼и". Основна иде¼а ¼е да се сва царска места на територи¼и Срби¼е повежу у целину ко¼а ¼е посто¼ала док ¼е Римско царство било на обалама Дунава. Ови путеви треба да повежу сва места с богатим античким наслеем у културну руту дугачку више од 600 километара и искористе ¼е за разво¼ културног туризма. То ¼е наслее не само Срби¼е него целе Европе и света.
Локалитети ко¼и прича¼у приче о настанку хришžанства, дали су студенткиœи докторских студи¼а Еми Браунли инспираци¼у за даšи рад: „Бавим се настанком хришžанства у западно¼ Европи, па ¼е занимšиво то упоредити с оним што се може видети у источно¼ Европи. Били смо у Царичином граду и ¼едно¼ од првих базилика. Оне доминира¼у градом, а у западно¼ Европи то ни¼е тако. То ¼е лепо порееœе ко¼е свакако желим да унесем у сво¼ рад. Желим и да Европу више посматрам као целину, уместо да размишšам само о западно¼ Европи, ¼ер ако то чиним, потпуно žу другачи¼е схватати хришžанство."
Много ¼е аргумената ко¼и потвру¼у знача¼ наших кра¼ева за изградœу садашœе Европе и европског идентитета, ко¼и ¼е граен каменом, духом, али и крвšу. После обиласка праистори¼ских налазишта, €ердапске клисуре, римских локалитета, манастира Манаси¼а, Žеле куле и немачког концентрационог логора Црвени крст, британски археолози били су дубоко одушевšени, али и потресени. Закšучили су да имамо дивну земšу, са импозантном прошлошžу, а да и оне лоше успомене не треба потиснути, ¼ер су део српског наслеа. И на кра¼у, оставили су нам поруку да имамо велики потенци¼ал, благо за стране туристе и да би волели да поново доу у Срби¼у.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/2310568/.html

[batbayan]

Средœовековна црква на падинама Венчаца

Црква чи¼и су остаци откривени на падинама Венчаца, недалеко од Аранеловца, вероватно потиче из 14. века. Археолози и истраживачи су пре пет година утврдили да се на том локалитету налазе остаци граевина, али су радови обуставšени због недостатка новца.

Према народном предаœу, веровало се да се на овом локалитету некада налазио двор последœег српског деспота Павла Бакиžа, а у œегово¼ близини придворна црква. Меутим, на¼нови¼а истраживаœа показу¼у да ¼е црква на чи¼е су темеšе археолози наишли, стари¼ег датума.

"Реч ¼е о озбиšном об¼екту: сам живопис ¼е изузетно квалитетан, као што ¼е и сама градœа цркве била квалитетна", об¼ашœава Владан Миливо¼евиž, кустос Народног музе¼а у Аранеловцу. "Об¼екат ¼е нешто веžих димнези¼а, а личност ко¼а ¼е цркву саградила ¼е очигледно била утица¼на у то време."

На рушевинама цркве и простору ко¼и ¼е окружу¼е налази се 117 гробова насталих у 18. и 19. веку. На малом бро¼у œих има података о онима ко¼и су ту сахраœени. Да ли се ту налази и стари¼а некропола, ¼ош се истражу¼е.

"Ми за сада не можемо да кажемо када ¼е црква срушена и ко¼и су узроци због ко¼их ¼е она пропала и нестала", наводи Миливо¼евиž.

Фрагменти богато осликаних фресака говоре о утица¼у и моžи ктитора. На основу до сада доступних података, реч ¼е о ¼едно¼ од на¼веžих средœевековних граевина у овом кра¼у.

"За мене ово значи много. Ово ¼е велика шанса да се научи и да се знаœе стечено на студи¼ама примени у пракси. Надам се да žе ова¼ про¼екат да заживи и да žемо и наредних година радити овде", каже £ована Ненадовиž, апсолвенткиœа археологи¼е.

"Ми žемо и у наредном периоду ставити акценат на радфове ко¼и се овде изводе. Надамо се да žе у неком моменту ово постати нека врста археолошког парка ко¼и žе бити интересантан и посетиоцима и šудима из струке", наводи Дарко Павловиž, директор Народног музе¼а Аранеловац

Многе непознанице о венчачко¼ цркви биžе отклоœене наредним истраживаœима. На томе раде археолози Завода за заштиту споменика културе из Крагу¼евца и Народног музе¼а из Аранеловца.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/2350971/srednjovekovna-crkva-na-padinama-vencaca.html

[batbayan]

Отворена изложба: „Археолошка истраживаœа цркве Роеœа Пресвете Богородице Šубиœе“

Поводом прославе славе Храма Свете Тро¼ице и Општине Гацко вечерас ¼е у Дому културе у нашем граду отворена изложба Музе¼а Херцеговине Требиœе: „Археолошка истраживаœа цркве Роеœа Пресвете Богородице Šубиœе“.

На самом почетку вечери, присутне ¼е поздравила директор КСЦ „Гацко“, Анелка Боšановиž и захвалила се гостима из Музе¼а Херцеговине што су граанима Гацка омогуžили да меу првим погледа¼у ову изложбу.

О Музе¼у Херцеговине, као и само¼ изложби говорили су аутори, археолози у Музе¼у Херцеговине, Ивана Гру¼иž и £елена Пу¼иž.

„Музе¼ Херцеговине Требиœе покрива ци¼елу територи¼у Источне Херцеговине, а овим истраживаœем ко¼е смо обавили у Šубиœу, као и дружеœем вечерас у Гацку, показу¼емо свим Херцеговцима како не заобилазимо остале општине“, рекла ¼е Пу¼иž и додала да ¼е црква у Šубиœу ¼едан сви¼етли прим¼ер археолошких истраживаœа.

“На фотографи¼ама и тексту испод œих, види се да се ради о великом археолошком откриžу, што потвру¼е да се на подруч¼у Источне Херцеговине налазе изузетни археолошки локалитети као што ¼е ова¼“, истакла ¼е Гру¼иž. Према œеним ри¼ечима под цркве ¼е ураен од стакла и сада туристи могу вид¼ети како су наши преци некада градили и како су те велелепне граевине оставšали за собом.

Црква Роеœа Пресвете Богородице, као градитеšска ц¼елина, проглашена ¼е националним спомеником БиХ 2005. године од стране Комиси¼е за очуваœе споменика. Саграена ¼е 1867. године, на основу натписа ко¼и се налази на плочи изнад надвратника. Национални споменик чине об¼екат цркве, покретно насšее и остаци средœов¼ековне некрополе стеžака са преосталих шест споменика. Локалитет се налази у Šубиœу, поред магистралног пута ко¼и из Мостара, преко Стоца, Šубиœа и Требиœа води до Дубровника.

Ова изложба žе у нашем граду бити отворена до 28. ¼уна, а у наставку вечери, за све šубитеšе традиционалне музике, усли¼едио je концерт Биšане Крстиž и Бистрик оркестра.

http://gacko-rs.info/otvorena-izlozba-arheoloska-istrazivanja-crkve-rodjenja-presvete-bogorodice-ljubinje/

[batbayan]

Археолошка истраживаœа Рудника: Како ¼е нестао на¼богати¼и Лазаров град

Београд- Наши преци рудничког кра¼а били су космополите, трговци, полиглоте. Живели су у граду ко¼и су желели многи, а ко¼и ¼е кнез Лазар чувао све до погиби¼е на Косову.

Да средœи век ни¼е мрачна епоха о ко¼о¼ мало шта знамо, а претераних занимšивости и не нуди, археолози нам доказу¼у из дана у дан.
Изненади нас урееност живота некада, а посебан видик отвара се када под око археолога доу они ко¼и су насеšавали кра¼еве ко¼има данас ходимо. Реконструкци¼а живота наших предака прераста у архетипско интересоваœе – какви су били, шта су радили, како су живели…
Археолошка проучаваœа средœовековног града Рудника има¼у одговоре. На истоимено¼ планини, око 15 километара северно од Горœег Милановца, измеу изворишта Златарице и падина врха Мала Кеšа, пронаени су остаци рударског и трговачког града. Локалитети МаŸарско брдо, Дреœе и врхови Велики Штурац и Мали Штурац чували су многе та¼не. Истраживачи су тек осетили пулс насеобина, а резултати веž фасцинира¼у.
Имуžни домаžини
Наши преци рудничког кра¼а били су радни, религиозни, у мрежи важних саобраžа¼ница, што ¼е од œих изнедрило космополите, изузетне трговце и модерне полиглоте. £авни живот града био ¼е концентрисан око средœовековног трга као административног центра, а научнике ¼е посебно заинтересовао приватни живот становника.
„Истражу¼емо стамбене об¼екте, покушавамо да доемо до свакодневног инвентара, да видимо како су они били граени и украшени. И имамо изненау¼уžе резултате, неки од œих су репрезентативни за сво¼е време“, каже др Де¼ан Радичевиž, доцент на Одеšеœу за археологи¼у Филозофског факултета у Београду.
Приватна куžа на два нивоа на локалитету Дреœе открива дом имуžног домаžина. Доœи спрат ¼е служио као радни простор, а горœи спрат за становаœе. Живописни надвратак са фреско декораци¼ом указу¼е да су граани имали ¼ак осеžа¼ за естетику, али и да су могли да приуште врхунске живописце. У овом дому откривена ¼е и икона, документ о српско¼ слави.
Уреена насеšа граена су по строгим правилима урбанизма, довоšно далеко од рударских окана. Богата трговачка и привредна средина била ¼е дом Србима, Сасима, Дубровчанима, приморцима, Угрима. Цркве ко¼е су припадале домаžем православном и новопридошлом католичком становништву указу¼у на живу мултикултуралну за¼едницу у 14. и 15. веку.
„Рударски цехови били су расути по цело¼ планини и тамо су радили рудари. У самом граду, трговачком седишту, где ¼е био трг, деловали су трговци, првенствено Дубровчани, а с временом се формирао и домаžи трговачки сло¼. Властела се делила на ниску и високу, ко¼а ¼е имала сво¼е рудокопе“, об¼ашœава наш саговорник.
Први динар
Град ¼е имао администраци¼у, царину, конзула ко¼и се бавио само проблемима Дубровчана. Био ¼е добро уреен систем, за сво¼е време модеран, правно регулисан град. На тврави ¼е имао во¼ни гарнизон са заповедником, представником на¼више во¼не власти.
Актуелни владари посеžивали су град и борили се за œега. Свако ¼е желео важан економски центар у коме ¼е искован први српски динар с žириличним натписом, град ко¼и ¼е био досто¼ан резиденци¼е €ура Бранковиžа и у коме ¼е наен печатœак кнеза Лазара. Одолевао нападима Угара, али турска осва¼аœа доносе ново доба.
„Немамо трагове живота на овим просторима после осва¼аœа Турака. Непосредно пре пада Смедерева 1459. године пао ¼е Рудник. Турци су ново насеšе засновали на другом кра¼у планине“, каже др Радичевиž.

http://www.vaseljenska.com/vesti/arheoloska-istrazivanja-rudnika-kako-je-nestao-najbogatiji-lazarov-grad/

[batbayan]

Откривен храм Немаœиžа на Венчацу!

Археолози Народног музе¼а у Аранеловцу открили су ових дана монументалну средœовековну цркву на Венчацу, ко¼а архитектонски припада истом стилу као задужбине краšа Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети архангели!

Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последœег српског деспота Павла Бакиžа из 16. века, а нашли рушевине два века стари¼ег храма, с остацима фресака осликаних руком великог ма¼стора. Археолог, доцент др Де¼ан Радичевиž, са Филозофског факултета у Београду, сматра да ¼е реч о задужбини неког високог племиžа или самог владара, а по времену градœе то би могли бити краšеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

- Нигде у Шумади¼и до сада ни¼е пронаена овакав монументални храм у српско-византи¼ском стилу - каже Владан Миливо¼евиž, кустос Народног музе¼а у Аранеловцу. - По народном предаœу овде су се налазили двори деспота Бакиžа, а Народни музе¼ из Београда ¼е више пута изводио œихова ископаваœа. Меутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриžе кри¼е неколико десетина метара даšе у шумском густишу. Меутим, кад ¼е у остацима двора Бакиžа откривен камен с остатаком фреске, аранеловачки музеалци су посумœали да потиче из неке оближœе цркве.

- Открили смо запис генерала £ована Мишковиžа, ¼унака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, ко¼и бележи предаœе да се на Дворинама налазила црква посвеžена Светом Или¼и - каже.

- Анализирали смо конфигураци¼у терена и надгробне споменике, меу ко¼има ¼е било много мемерних средœовековних монолита. Почели смо да копамо око œих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може реžи да ¼е црква била широка на¼маœе 13 метара и дужа од 20 метара, што ¼е чини врло великом за доба средœег века.

Вест о откриžу ¼е простру¼ала кроз Аранеловац и у помоž музеалцима су прискочили многи граани. Археолошки локалитет на Венчацу ¼е посетио и владика шумади¼ски £ован, а по œеговом мишšеœу откривена црква била ¼е седиште Венчачко-руднике митрополи¼е у 17. веку.

- Та спонтана помоž и интересоваœе показу¼у šубав нашег народа према сво¼о¼ баштини - каже Дарко Павловиž, директор Народног музе¼а у Аранеловцу. - У рашчишžаваœу и урееœу локалитета учествовала су удружеœа граана "Павле Бакиž" и "Трагови", студенти Високе технолошке школе, фирма "Геопирамида" обавила ¼е геодетска снимаœа, огромну помоž дале су фирме "Омиа Венчац" и "Грини" из Орашца. Они тиме раде и за будуžност Аранеловца, ¼ер смо уверени да žе Дворине постати изузетна туристичка дестинаци¼а.

ОПУСТЕЛИ ДРЕВНИ ВИНОГРАДИ

ДАНАС изгледа загонетно зашто ¼е тако монуметална црква на Дворинама правšена у шуми, далеко од насеšа, али у средœем веку ова¼ простор ни¼е изгледао тако.

- Стари мештани Баœе сеžа¼у се да ¼е ¼ош у œиховом детиœству простор око Дворина био тересасто уреен и под старим виноградима. У средœем веку ово ¼е био густо насеšен кра¼, а неки извори наводе да ¼е поред Венчаца пролазила важна саобраžа¼ница, Доœобеоградски друм са Рудника - каже Владан Миливо¼евиž.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:612887-%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%86%D1%83

[batbayan]

Градишка: Откривени темеšи цркве Светога €ора из 13 ви¼ека (ВИДЕО)

Археолози Завича¼ног музе¼а Градишка у Горœим Подградцима, на локалитету старог Врбашког града, открили су ново ври¼едно налазиште - темеšе цркве Светога €ора из 13 ви¼ека.

Црква би требало да постане саставна ц¼елина Археолошког парка, у близини Националног парка Козара.
У сондажном истраживаœу археолози су открили темšе цркве импозантне величине ко¼а ¼е граена измеу 13 и 15 ви¼ека. Артефакти пронаени током ископаваœа знача¼ни су докази за српску националну истори¼у и православšе.
- Пронаен ¼е сребреœак Мати¼е Корвина из друге половине 15 ви¼ека. Сам Мати¼а Корвин ¼е знача¼ан за ове кра¼еве ¼ер ¼е он ове кра¼еве бранио посли¼е пада Босанске државе. Бранио их ¼е од Турака и он ¼е на¼знача¼ни¼и за обнову српске деспотовине на овим кра¼евима, истакао ¼е Бо¼ан Ву¼иновиž, археолог, кустос завича¼ног музе¼а Градишка.
Архи¼ере¼ски нам¼есник градишки Мирко Милисавиž, истакао ¼е да в¼еру¼е археолозима.

- Желим и да в¼еру¼ем истори¼и да смо народ на Балкану од много при¼е од 7 ви¼ека, додао ¼е Милисавиž.
М¼ештани од давнина локалитет назива¼у Црквиште. За археологе ово подруч¼е било ¼е интересантно и при¼е тридесет година.
У Завича¼ном музе¼у размишšа¼у да локалитет Врбашког града претворе у Археолошки парк и ново туристичко одредиште.
- Идеалан ¼е географски положа¼, а посебно да не наглашавамо о œеном истори¼ском знача¼у за ова¼ дио Градишке, нагласио ¼е Драган Матавуš, директор Завича¼ног музе¼а Градишка.

До кра¼а године планирано ¼е интензивно истраживаœе средœов¼ековног града Балкис у Бакинцима, гд¼е се очеку¼е изградœа пута ко¼и би омогуžио несметан приступ том локалитету.

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=210247

[batbayan]

Богати мозаици у Меди¼ани доступни ¼авности

Први пут за 80 година колико тра¼у истраживаœа у летœо¼ резиденци¼и цара Константина на налазишту Меди¼ана, скоро сви мозаици су доступни ¼авности ,па су их преми¼ерно данас видели и по¼едини археолози, али и српски меди¼и.

Налазиште žе до октобра бити отворено за посетиоце. Надлежни очеку¼у знача¼но повеžаœе бро¼а страних гости¼у и убрзани разво¼ културног туризма.

http://www.juznasrbija.info/turizam/bogati-mozaici-u-medijani-dostupni-javnosti.html