Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    Archаeological news from Serbia

    Ровейки се из интернет попадам на археологически новини от съседна Сърбия и реших да пусна нова тема:

    Археолози открили нове детаšе о средœов¼ековно¼ цркви у Гласиначком поšу

    Соколац – Током археолошких истраживаœа, ко¼а су почела 1. ¼ула на локалитету Црквина у Гласиначком поšу код Сокоца, откривено ¼е више детаšа о средœов¼ековно¼ цркви ко¼а ¼е посто¼ала на овом локалитету при¼е доласка Турака. Истраживаœа финансира општина Соколац, с циšем да се заштите остаци темеšа те цркве и ди¼елови некрополе стеžака, ко¼а се, такое, налази на локалитету Црквина, узвишеœу поред магистралног пута Подромани¼а - Рогатица.

    - Открили смо темеšе цркве, ко¼а ¼е граена кра¼ем 14. и почетком 15. ви¼ека. Интересантно ¼е да смо пронашли уломке фресака, што значи да ¼е црква била фрескописана. Граена ¼е од седре и камена, а имала ¼е дрвени кров. Око цркве су гробнице, ко¼е су уклесаване у „живу сти¼ену“, а поко¼ници су полагани у дрвене сандуке. Од прилога нашли смо сребрени дубровачки новац, а у ¼едно¼ гробници и остатке златовеза и тканине, рекао Александар £ашаревиž, кустос археолог Музе¼а у Добо¼у, ко¼и, за¼едно са Сœежаном Антиž, археологом Музе¼а Сембери¼е, ради на истраживаœу у Гласиначком поšу.

    Локалитет у Гласиначком поšу, на коме се врше археолошка истраживаœа, данас су пос¼етили начелник општине Соколац Милован Б¼елица и соколачки свештеник Златко Богдановиž, како би се на лицу м¼еста упознали са током радова.

    - Посто¼ала ¼е иници¼атива 2008. године да се на овим темеšима гради црква. Нажалост, било ¼е и оних ко¼и су се неодговорно односили према овом знача¼ном ди¼елу нашег културног насšеа и изазвали оштеžеœа ових споменика. Одлучили смо да, упркос нашим скромним могуžностима, финансирамо ово истраживаœе и да заштитимо ова¼ ври¼едан археолошки локалитет. Циš нам ¼е да ове године конзервирамо темеšе цркве, а потом би приступили и изради про¼екта за œену обнову. В¼еру¼ем да žе ово бити знача¼на туристичка дестинаци¼а у општини Соколац. Наравно, у реализаци¼и тог про¼екта очеку¼ем подршку šуди добре воšе и Републичког завода за заштиту културно-истори¼ског насšеа, као и помоž меународних организаци¼а. Желим да се захвалим младим археолозима ко¼и врше ово истраживаœе, као и заводу ко¼и ¼е дао сагласност за ове радове, рекао ¼е начелник Б¼елица.

    Свештеник Златко Богдановиž подс¼етио ¼е да у с¼еžаœу српског народа посебно м¼есто заузима¼у цркве и манастири ко¼и су порушени и нестали.

    - Народ се са пи¼ететом окупšао на црквиштима, палио сви¼еžе на тим м¼естима, чува¼уžи сво¼у духовност. На неким од тих м¼еста су, чак, служена и богослужеœа. Дошло ¼е ври¼еме да се те светиœе обнавšа¼у. Народ ¼е знао за посто¼аœе и ове цркве, долазио овд¼е и Богу се молио, га¼еžи наду да žе она бити обновšена и да žе са овог узвишеœа у Гласиначком поšу да шаšе благослов према гласиначким селима и путницима ко¼и буду овуда пролазили, вршеžи тако сво¼у духовну миси¼у, истакао ¼е свештеник Богдановиž.

    Археолошко истраживаœе у Гласиначком поšу тра¼аžе до 31. ¼ула. Планирано ¼е да, након тога, Републички завод за заштиту културно-истори¼ског и природног насšеа Републике Српске, у сарадœи са археолозима, предузме све што ¼е потребно како би се заштитили, како темеšи средœев¼ековне цркве на Гласинцу, тако и велика некропола стеžака на овом локалитету.

    Занимšиво ¼е да се за посто¼аœе средœов¼ековне цркве, на чи¼им темеšима се, ових дана, врше археолошка истраживаœа, веже и пори¼екло имена Гласинац. Наиме, у ¼едном од дубровачких списа, наведено ¼е да ¼е неки дубровачки трговац требало да пребаци робу „до цркве на гласу“, гд¼е се наплаžивала путарина. И тако ¼е, према том тумачеœу, по „цркви на гласу“, ова висораван добила име Гласинац.

    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    #2
    Откривена та¼анствена средœови¼ековна некропола

    Београд - Археолози у Срби¼и пронашли су на обронцима Голи¼е та¼анствено средœов¼ековно српско гробšе у ко¼ем су поко¼ници сахраœивани од 12. до 18. ви¼ека.

    Гробšе са хиšадама огромних камених споменика необичних облика, ко¼е као дивовски плочник покрива купасто узвишеœе на чи¼ем ¼е врху огроман храст, открили су археолози Музе¼а Рас у Новом Пазару.

    Прастаро гробšе налази се на самом кра¼у дежевске долине, у ко¼о¼ су се налазили дворови српске династи¼е Немаœиžа, кра¼ села Šуšац, гд¼е се по¼ас плодне равнице сужава и претвара у успон на стрме обронке Голи¼е, пишу “Вечерœе новости”.

    Директор Музе¼а Рас у Новом Пазару Драгица Премовиž-Алексиž каже да ¼е ри¼еч о нев¼ероватно¼ српско¼ некрополи, као и да су споменици монументални и ¼единствени и да ништа слично ни¼е виено.

    Она дода¼е да би ова необична некропола могла да буде градско гробšе из средœов¼ековног периода, кад ¼е, по предаœу, дежевска долина била густо насеšена.

    Археолози сматра¼у да ¼е само мистично страхопоштоваœе ко¼е шире камени споменици сачувало од пšачкаша брдо изнад дежевске “Долине краšева”, у ко¼о¼ су се налазили дворови Немаœиžа.

    Неки споменици су огромне фино исклесане плоче са урезаним крстовима, на другима су представšани и ликови поко¼ника, а треžи изгледа¼у као украшени кров куžе “на дви¼е воде”.

    На¼необични¼е археолози су назвали “делфини”, ¼ер су исклесани од огромних камених блокова у облику рибе, ¼едног од на¼стари¼их хришžанских симбола, а има и усправних минуциозно украшених споменика с ликовима.

    Ова¼ локалитет ¼е табу за народ околних села, ко¼и чува предаœе о дворовима и имаœима Немаœиžа у дежевско¼ долини.

    Археолози се нада¼у да žе држава наžи новац за детаšни¼е истраживаœе некрополе, при¼е него што ¼е униште пšачкаши археолошког блага ко¼и су преровили сва стара српска гробšа у околини.

    Београд - Археолози у Србији пронашли су на обронцима Голије тајанствено средњовјековно српско гробље у којем су покојници сахрањивани од 12. до 18. вијека.
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      #3
      Виминаци¼ум: Пронаен жртвеник посвеžен нимфама…

      Археолози у Виминаци¼уму открили су, приликом на¼нови¼их истраживаœа амфитеатра, камени споменик са натписом – жртвеник из другог века, ко¼и ¼е пронаен на простору измеу амфитеатра и северног градског бедема.

      Како ¼е Тан¼угу рекао директор Археолошког парка Виминаци¼ум др Миомир Кораž, жртвеник ¼е димензи¼а 60 са 40 са 30 центиметара. На предœо¼ страни споменика налази се натпис у коме се истиче да ¼е жртвеник подигао во¼ник Клауди¼е „узвишеним нимфама“.

      Натписи посвеžени нимфама су веома ретки, а на територи¼и римске провинци¼е Горœе Мези¼е потврен ¼е само ¼ош ¼едан, пронаен кра¼ем 19. века.

      Такозвани „нимфе¼“ ¼е у античко¼ Грчко¼ и Риму био споменик посвеžен нимфама. Светилишта посвеžена нимфама првобитно су биле пеžине са извором, а у касно¼ антици доби¼а¼у богате архитектонске облике – прочеšа са стубовима, фонтане, посебне нише.

      Осим утилитарне функци¼е снабдеваœа водом, посто¼е мишšеœа да ¼е у ¼едном делу нимфе¼ увек био посвеžен богиœи Ди¼ани, а део ¼е могао да се користи и као купалиште. Извор се често користио и за потребе амфитеатра.

      Како се нимфе углавном везу¼у за воду, оне брзо поста¼у заштитнице термалних извора и баœа. Након опоравка у баœама, излечени Римšани радо су подизали споменике захвалности односно жртвенике нимфама ко¼е су их излечиле.

      Уз жртвеник у Виминаци¼уму, пронаен ¼е и веžи бро¼ фигурина од печене земšе ко¼е представšа¼у жене, на¼вероватни¼е нимфе, као и велики бро¼ уšаних светиšки ко¼е су паšене и за¼едно са фигуринама приношене као дарови нимфама.

      У неспоредно¼ близини жртвеника откривени су остаци зидова преко ко¼их ¼е изграен амфитеатар у сво¼о¼ финално¼ фази. Ти зидови, каже Кораž, отвара¼у могуžност посто¼аœа светилишта на овом месту.

      Присуство жртвеника посвеžеног нимфама у Виминаци¼уму отвара низ занимšивих питаœа како о легионару, ко¼и ¼е на¼вероватни¼е успешно лечен у неко¼ баœи, тако и о поштоваœу нимфи на простору некадашœе римске провинци¼е Горœе Мези¼е, рекао ¼е Кораž.

      Археолози у Виминацијуму открили су, приликом најновијих истраживања амфитеатра, камени споменик са натписом – жртвеник из другог века, који је пронађен на простору између амфитеатра и северног гра…
      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        #4
        Где ¼е дворац Стефана Немаœе

        После две децени¼е истраживаœа, ко¼има ¼е руководила академик £ованка Калиž, радови су напрасно престали, иако су откривени бедеми, три цркве, палата и капела, па ни данас ни¼е решена велика дилема српске истори¼е.
        Готово цео сво¼ радни век академик £ованка Калиž, ¼едно од на¼познати¼их научних имена из истори¼е Византи¼е и средœег века у Срби¼и и Европи, посветила ¼е доказиваœу тезе да Стари Рас, престоница Стефана Немаœе, ни¼е био на Пазаришту код Сопоžана, како тврди званична истори¼а, веž на Градини, брду поред новог пута Рашка – Нови Пазар, удаšеном непун километар ваздушном лини¼ом од Петрове цркве.
        Након што ¼е две децени¼е упорно копала по домаžим и страним архивима, проучила бро¼не истори¼ске изворе и на универзитетима широм света об¼авила на десетине научних радова, £ованка Калиž ¼е 80-их година прошлог века, за¼едно са сво¼им сарадницима са Филозофског факултета у Београду, дошла на брдо Градину у месту Постеœе, где до тада ни¼е било никаквих трагова археолошког локалитета. Убрзо открива све оно што ¼е веровала да се ту кри¼е. Археолошка истраживаœа локалитета вршена су 1982, 1983. и 1984. године, открива¼у три цркве, палату, капелу, остатке бедема и утвреœа, што указу¼е да ¼е овде могло бити Немаœино престоно место. Налазиште ¼е уведено у централни регистар 1991.

        Брдо Градина у Постеœу
        Али, било ¼е и ¼ош увек има оних ко¼и сматра¼у да историчарка £ованка Калиž ни¼е у праву и да ¼е Стари Рас био на Градини, али не оно¼ у Постеœу, веž на Пазаришту близу Сопоžана. На¼упорни¼и заговорник ове верзи¼е ¼е проф. др Марко Поповиž са Балканолошког института у Београду, такое велико научно име, ко¼и ¼е добар део свог животног и радног века посветио Старом Расу.
        Нема овде веž дуже од децени¼е, ни Марка, ни £ованке, на Градини-Пазариште ¼е све одавно окончано, а на Градини-Постеœе тек започето, на¼авšивана су нова и ¼ош веžа откриžа, све ¼е указивало да су надохват руке, али изненада све ¼е стало.
        - Нестало ¼е пара, екипа £ованке Калиž морала ¼е да се повуче, а œен локалитет Градина-Постеœе, ко¼и ¼е само делимично конзервиран, почео ¼е да зараста у коров и пропада, бо¼им се да žе зуб времена поништити све што су археолози открили – прича Мирко Поповац, историчар и публициста из Новог Пазара.
        £ованка Калиž ¼е посебно тражила да САНУ организу¼е велики европски или светски скуп у Београду и Новом Пазару где би се рашчистила дилема где ¼е тачно био Стари Рас, престоница великог жупана.
        - Жеšно смо очекивали та¼ скуп, али ни до œега, не знамо због чега, ни¼е дошло. Тако данас имамо два стара Раса, Марков и £ованкин, туристи би хтели да обиу оба, Марков ¼е приступачан, а до £ованкиног се, иако ¼е сво¼евремено проби¼ен и насут пут, стиже само пешице или добрим теренцем – об¼ашœава Поповац.
        Бивши посланик из овог кра¼а Раденко £оковиž, ко¼и се сво¼евремено пуно ангажовао да помогне екипи Филозофског факултета, ни данас ни¼е изгубио наду да се дилема може разрешити.
        - Колико знам, £ованка данас има око 80 година и не веру¼ем да више може да се бави Старим Расом и Градином, али ту су и œени сарадници на челу са магистром Душком Мркобрадом, œима би требало пружити прилику да наставе радове на Градини-Постеœе. Не би то за државу, ако ¼о¼ ¼е стало до сво¼е истори¼е, била нека велика пара.
        Ранко Филиповиž, домаžин из Постеœа ко¼и живи тик уз Градину, жали што губимо сопствену истори¼у:
        - Дуже од децени¼е дружили смо се са археолозима, помагали им, копали са œима и радовали се œиховим откриžима, сваког лета смо се на Градини спонтано окупšали, а онда бисмо, сваке године, на кра¼у истраживачких радова, обично на Велику или Малу Госпо¼ину, организовали и народни сабор. Долазило ¼е много šуди и ван Новог Пазара да виде шта ¼е тог лета ураено, а онда ¼е све то из нама непознатих разлога стало, а локалитет ко¼и открива на¼светли¼и део наше истори¼е зараста у коров!

        После две деценије истраживања, којима је руководила академик Јованка Калић, радови су напрасно престали, иако су откривени бедеми, три цркве, палата и капела, па ни данас није решена велика дилема…
        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          #5
          Поред Бора археолошко налазиште из праистори¼е
          БОР - У Баœском поšу у Брестовачко¼ Баœи надомак Бора, пронаени су трагови антике, стари¼ег гвозденог и бакарног доба на налазишту Ружана.
          "Ове године смо имали среžе да у Баœском поšу, на локалитету Ружана, први пут откри¼емо археометалуршки комплекс. Први пут смо у источно¼ Срби¼и наишли на трагове баш металуршког процеса производœе бронзе", рекао ¼е Тан¼угу, др Александар Капуран, научни сарадник Археолошког института у Београду.

          Бета (Слаана Ма¼дак)Бета (Слаана Ма¼дак)

          Пронаени су предмети из првог и другог милени¼ума пре нове ере и остаци металичне шšаке ко¼и сведоче о древном становништву ко¼е се претежно бавило металурги¼ом.

          Предмети из првог и другог милени¼ума пре нове ере, као и четвртог века нове ере, пронаени на локалитету надомак Бора.

          Откривено ¼е вишесло¼но археолошко налазиште Ружана, ко¼е сведочи о три епохе, бакарном, старом гвозденом и античком добу.

          Истраживаœа ¼е покренуо Музе¼ рударства и металурги¼е у Бору, а пронаени су многи предмети на основу ко¼их се открива рударски аспект живота тадашœег становништва.

          “Источна Срби¼а ¼е веома знача¼на за период праистори¼е, ¼ер ¼е овде почело прво рударство и металурги¼а бакра у Европи. То се наставило и кроз период бронзаног доба. Због тога смо на овом подруч¼у пронашли пуно насеšа из бронзаног доба, ко¼а су искšучиво имала функци¼у рударства и металурги¼е, прераде бакра и бронзе", каже Капуран.

          Он ¼е рекао да су археолози пронашли неколико бронзаних новчиžа и карактеристичну керамику из античке епохе.

          "Имамо и налазе из стари¼ег гвозденог доба, први милени¼ум пре нове ере, и матери¼ал из бронзаног доба. Посебно нам ¼е интересантно бронзано доба, ¼ер смо пронашли матери¼ал из другог милени¼ума пре нове ере. Детектовали смо неки об¼екат, не знамо да ли се ради о ¼ами или неком укопу, ко¼и ¼е веома богат археолошким матери¼алом. Пронашли смо делове керамичких посуда, камене алатке, али оно што ¼е на¼знача¼ни¼е ¼е много металичне шšаке”, рекао ¼е Игор £овановиž, кустос и археолог Музе¼а рударства и металурги¼е у Бору.

          Истраживаœе се одви¼а у две фазе, током ¼ула и у друго¼ половини августа, а пронаене предмете осим археолога борског музе¼а, изучава¼у и стручœаци Археолошких института у Београду и Лондону, и Техничког факултета у Бору.

          У непосредно¼ близини посто¼и ¼ош неколико локалитета из бронзаног доба. Откривени су некропола Трœане код Брестовачке Баœе где су сахраœивани рудари тог времена, као и налазишта Ха¼дучка чесма и Борско ¼езеро.

          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            #6
            Ново откриžе у Виминаци¼уму

            Виманици¼ум – „Наставšа¼уžи истраживаœа измеу амфитеатра и источног бедема Виминаци¼ума, код ¼едне од капи¼а кроз ко¼е се улазило у та¼ антички град наишли смо на поплочану улицу ширине око 5,5 метара, са великим каменим блоковима“, рекао ¼е он Тан¼угу.

            Неки блокови, како ¼е прецизирао, дуги су чак три до четири метра, а ширине метар-метар и по и везани су малтером, прецизирао ¼е он.

            „То ¼е изванредна улица ко¼а ¼е чак имала поставšене ивичœаке, ко¼и у горœим деловима залазе у профиле об¼еката ко¼е истражу¼емо. Види се да се улица рачва и одлази на различите стране“, рекао ¼е Кораž.

            Прва асоци¼аци¼а за археологе, како ¼е додао, ¼есте питаœе „какви су тек об¼екти били, ако су им улице биле такве“.

            „Археолошки налаз увек се ставšа у контекст. Ако имате дивну ограду, претпоставšа се да ¼е и куžа лепа“, истакао ¼е Кораž.

            Он ¼е напоменуо да се веž назире читав низ об¼еката, почев од луксузних стамбених куžа, што ¼е логично, ¼ер ¼е реч о простору измеу амфитеатра и термие, а да се на основу геофизичких истраживаœа зна да су ту и храмови, ново позориште, има наговешта¼а форума, царске палате, хиподрома.

            „Ове године добили смо од Министарства културе за истраживаœе амфитеатра око 900.000 динара, што ¼е нешто маœе од 8.000 евра. Надам се да žемо, без обзира на познату беспарицу, добити ¼ош нека средства да наставимо истраживаœа на фасцинантном простору Виминаци¼ума“, из¼авио ¼е Кораž.

            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              #7
              Мистери¼а саркофага Светог Саве


              ОБНОВŠЕНИ саркофаг Светог Саве од краšевски пурпурног мермера заблистао ¼е 20. марта 2003. у Милешеви, четири века после турског уништаваœа гроба и мошти¼у светитеšа. Под поклопац тежак тону и по ставšене су честице мошти¼у првог српског архи¼ере¼а ко¼е су монаси спасли од ¼аросног Синан-паше и столеžима чували као на¼веžу драгоценост.

              Обнова гроба Светог Саве остала ¼е, иако звучи невероватно, незапажена у ¼авности. Као и уметник Ра¼ко Блажиž ко¼и ¼е у тврдом мермеру годину дана клесао и исклесао саркофаг.

              - Питали су у каменолому зашто узимам стену ко¼а се на¼теже обрау¼е. Зато што ¼е Свети Сава угаони камен наше вере и отаŸбине, одговарао сам у себи – каже Блажиž, професор ва¼арства на Академи¼и СПЦ за уметности и конзерваци¼у. Он први пут за „Новости“ говори о обнови гроба Светог Саве и светог краšа Владислава Немаœиžа у Милешеви.

              Click image for larger version

Name:	sarkofag.jpg
Views:	1
Size:	136.6 КБ
ID:	536907

              Наиме, цео подухват од сакупšаœа средстава, преко израде саркофага, до œеговог поставšаœа у припрату Милешеве одви¼ао се годинама у та¼ности. Иници¼атори и организатори и данас су анонимни, по сопствено¼ жеšи.

              - Об¼аснили су ми да ¼е меу „надлежнима“ у Срби¼и било и остало много противника обнавšаœу гроба Светог Саве. Зато ¼е подухват почео неприметно у манастиру ко¼и ¼е дуго сав новац од прода¼е кœиге и брошура чувао за обнову Савиног гроба. Хиšаде Срба су и не зна¼уžи приложници овог великог дела. Захвалан сам šудима ко¼и су ме одабрали да обновим гроб светитеšа, ¼ер ¼е та¼ посао био благослов. £а сам клесао камен, а исклесао душу – каже професор Блажиž.
              Обновšеном саркофагу Светог Саве, тешком око пет тона ни на¼веžе цепидлаке меу стручœацима за средœовековну уметност нису могле да нау ману. Изгледало ¼е као да се чудом из древних времена вратио монументални камени ковчег из доба када ¼е краš Владислав Немаœиž пренео мошти светитеšа из Трнова у Милешеву.

              sarkofag MALA Мистери¼а саркофага Светог СавеСамо малобро¼ни су знали за двогодишœи напор претвараœа блокова мермера у саркофаг ко¼и изгледа као монолит иако ¼е саставšен од 11 брижšиво украшених и углачаних делова.

              - После дугих припрема и планираœа, рад на отвореном потра¼ао ¼е годину дана, од ¼ануара 2002. до ¼ануара 2003. уз свакодневни пост и молитву – прича професор Блажиž, док седимо у атеšеу Академи¼е ко¼а се налази у подруму старе Богослови¼е на Косанчиžевом венцу. Зидови су покривени прелепим каменим реšефима и крхким филигранским розетама какве красе немаœиžке манастире.

              Click image for larger version

Name:	sarkofag-MALA.jpg
Views:	1
Size:	70.8 КБ
ID:	536908

              Стене изгледа¼у као да их ¼е створила природа, али нису изваене из ма¼дана. Реч ¼е о изуму професора Блажиžа, синтетичком матери¼алу названом реšефна камена маса, смеси млевеног камена и везива чи¼а ¼е рецептура та¼на. За ова¼ патент проф. Блажиž добио ¼е 2008. награду Министарства за науку и технолошки разво¼ Републике Срби¼е. Новац никад ни¼е узео, ¼ер ¼е тадашœе министарство тражило да се одрекне ауторских права на патент.

              - Док ¼е влажна, реšефна камена маса може да се излива као бетон, а када се осуши, она се се клеше и обрау¼е као природни камен. Посебним поступцима могу се добити различите и текстуре и бо¼е као и код природне стене – об¼ашœава Блажиž, ко¼и ¼е уз уметност савладавао та¼не технологи¼е камена, ко¼им се бавио и као археолог.

              Археологи¼у праистори¼е студирао ¼е на београдском Филозофском факултету, код поко¼ног академика Драгослава Сре¼овиžа. Пред сам кра¼ студи¼а 1992. дошло ¼е до преокрета, кад су колеге археолози приметили да ¼е Ра¼ко почео да прави невероватно добре цртеже.

              - Археологи¼а ¼е престала да ме испуœава и предао сам документе за при¼емни на уметничко¼ академи¼и, иако ме ¼е веž чекао посао ко¼и ¼е у времену страшне кризе нудио решеœе егзистенци¼е – сеžа се професор Блажиž.

              Отишао ¼е пред мошти Светог Васили¼а и тражио одговор шта да чини.

              - Обеžао сам пред моштима светитеšа да žу ако упишем Академи¼у посветити сво¼ новооткривени таленат вери и отаŸбини – каже Блажиž.

              После завршених студи¼а почео ¼е да преда¼е студентима Академи¼е СПЦ, где ¼е прве три године, као и сви остали професори, радио без динара плате.

              - £едног дана позвао ме ¼е бивши професор са археологи¼е, €оре £анковиž и рекао да су неки šуди заинтересовани да радим обнову саркофага Светог Саве и Светог краšа Владислава. Нисам могао себи да доем од чуда. Данас схватам то као благослов – каже професор Блажиž.

              - На¼веžа ми ¼е жеšа да ¼а или неко од мо¼их ученика оствари про¼екат израде кивота Светог Владике Никола¼а Велимировиžа, на коме žе радити читаво српство. За ова¼ подухват усмени благослов сам добио ¼ош 2000. године, а на реализаци¼у ¼ош увек чекам – каже Блажиž.

              ОБНОВА У ДРУГИМ МАНАСТИРИМА
              ПОСЛЕ успеха у Милешеви, у полудрагом камену ониксу професор Блажевиž обновио ¼е саркофаг из 16. века Светог патри¼арха Максима у Пеžко¼ патри¼арши¼и. Упоредо ¼е први пут у истори¼и уметности српске цркве применио новооткривени матери¼ал „реšефну камену масу“ у манастиру у Леш¼у, код Параžина. Врхунац те технике у пуно¼ лепоти може се данас видети у манастиру у Би¼еšини . Блажиžеви радови налазе се у многим српским средœовековним манастирима, Манаси¼и, Милешеви, Жичи, Светим Архангелима код Призрена, Куманици.

              ЗАПИС НА ФИЛМУ

              ОБНОВА гробног места Светог Саве и Светог краšа Владислава у манастиру Милешева снимšена ¼е „од ма¼дана до освеžеœа“, али до данас нико ни¼е показао интересоваœе да се од тог матери¼ала направи научно популарни филм.

              ОБНОВЉЕНИ саркофаг Светог Саве од краљевски пурпурног мермера заблистао је 20. марта 2003. у Милешеви, четири века после турског уништавања гроба и моштију светитеља. Под поклопац тежак тону и по стављене су честице моштију првог српског архијереја које су монаси спасли од јаросног Синан-паше и...
              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                #8
                Прокупšе: Археолози пронашли прстен стар 7.000 година

                На неолитском налазишту Плочник код Прокупšа археолози су пронашли метални прстен, стар 7.000 година за ко¼и процеœу¼у да ¼е из периода самог почетка металурги¼е у свету.

                - Прва по¼ава коришžеœа метала у свету регистрована ¼е на подруч¼у Срби¼е, на локалитетима Плочник и Беловоде. Када ¼е почела производœа метала и на ко¼и начин ¼е произведен први метал питаœа су о ко¼има се расправšа у протеклих 200 година. Ми очеку¼емо да одговор наемо на основу налаза на Плочнику - рекао ¼е енглески археолог Бен Робертс, ко¼и ради на локалитету у Плочнику.

                Прстен ¼е пронаен данас у ¼едно¼ од неколико куžа из периода неолита, ко¼у су археолози открили прошле године, а сада су наставšена археолошка истражваœа у œено¼ унутрашœости.

                У археолоским истраживаœима на Плочнику, ко¼а су почела пре неколико дана, учеству¼у стручœаци из области археологи¼е, археометалурги¼е и изотопских анализа из Енглеске и Итали¼е, предвоени археологом из Прокупšа £улком Кузмановиž-Цвековиž и археологом из Београда Душаном Шšиварем.

                Археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž рекла ¼е да се ускоро планира експеримантална проба производœе метала, на начин како се то радило у неолиту, пре 7.000 година, као и детаšна анализа металног прстена, ко¼и ¼е данас откривен.

                Археолошка истраживаœа на том локалитету žе тра¼ати месец дана, а половином августа, археолозима žе се прикšучити œихове колеге из Руси¼е, Та¼ланда, Кине, Немачке и Шпани¼е.

                Про¼екат археолошких истраживаœа на Плочнику под називом Разво¼ металурги¼е у Евроази¼и финансира Влада Велике Британи¼е, са око 1,5 милиона динара, за ову сезону.

                На неолитском налазишту Плочник код Прокупља археолози су пронашли метални прстен, стар 7.000 година за који процењују да је из периода самог почетка…
                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  #9
                  Археолози пронашли остатке средœовековног града Рудника

                  Археолошким ископаваœем на локалитету Дреœе на Руднику откривени су остаци средœовековне насеобине ко¼а ¼е имала на¼маœе три цркве. Пронаено ¼е и више од 100 скелета, на¼вероватни¼е из 14. и 15. века. Стручœаци веру¼у да су открили средœовековни град Рудник! Меутим, због недостатка средстава истраживаœа žе бити обуставšена 23. августа.

                  Средœовековни рударски и трговачки град Рудник налазио се на локалитету Дреœе, на истоимено¼ планини, потврено ¼е на¼нови¼им археолошким истраживаœима.

                  Руководилац про¼екта археолог Де¼ан Радичевиž рекао ¼е агенци¼и Бета да су у на¼нови¼им ископаваœем наени остаци средœовековне насеобине ко¼а ¼е имала на¼маœе три цркве, а наено ¼е и више од стотину скелета у гробовима, на¼вероватни¼е из 14. и 15. века.

                  „Наене су велике средœовековне ископине где ¼е сахраœиван и део становника Рудника несрпског порекла, ко¼и ¼е ту боравио због трговачких, дипломатских и других послова“, сматра Радичевиž.

                  Према œеговим речима, документа и матери¼ал недвосмислено указу¼у да ¼е пре отоманске владавине град цветао и слободно живео, с високим стандардом становника, што се закšучу¼е на основу стамбених граевина.

                  Због рудног богатства и географског пoложа¼а, на Руднику су поред староседелаца Срба живели и Дубровчани, Которани, Грци, Млечани, Саси и Угри.

                  Истраживаœа на Руднику биžе обуставšена 23. августа, због недостатка новца.

                  Археолошка ископаваœа на локалитету Дреœе спровео ¼е Музе¼ рудничко-таковског кра¼а из Горœег Милановца са екипом археолога ко¼у предводи Де¼ан Радичевиž.

                  На¼нови¼а откриžа, истичу стручœаци, потвру¼у претпоставке £ана Шафарика из 1865. године, ко¼и ¼е веровао да ¼е на локалитету Дреœе био средœовековни град.

                  Археолошким ископавањем на локалитету Дрење на Руднику откривени су остаци средњовековне насеобине која је имала најмање три цркве. Пронађено је и више од 100 скелета, највероватније из 14. и 15. века. Стручњаци верују
                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    #10
                    Археолошко откриžе на Косову: Крст, мачеви, оклопи, žупови

                    У селу Доœа Брœица, пет километара удаšеном од Приштине, на локалитету на коме се до 1981. године налазило православно гробšе, пронаен ¼е исклесани крст, ко¼и потвру¼е да ¼е насеобина Брœица ¼едно од на¼стари¼их насеšа на Косову И Метохи¼и.

                    Ранко Милиžевиž, бивши просв¼етни радник, ко¼и покушава да сачини записе о археолошким налазиштина на локалитету Брœица, прис¼еžа се да ¼е педесетих година прошлог ви¼ека на локалитету Брœица пронаен бакарни оклоп и мач са крстом.

                    Према в¼ештачеœима и анализама надлежних истори¼ско-арехеолошких инситута, ти предмети датира¼у из Првог или Другог ви¼ека.

                    “Пронаено ¼е неколико керамичких žупова и у œима златници, новци, крстови ко¼и, уз стотинама година стар воденички камен, потвру¼у да ¼е на локалитету старе Башчи¼е посто¼ала насеобина хришžана – Словена - изв¼есно православаца.

                    Управо оклоп, мач, žупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказиваœу да су православци – Срби на подруч¼е Балкана дошли много рани¼е, при¼е других" - каже Милиžевиž.

                    Нечи¼ом несав¼есношžу, или смишšено, осамдесетих година прошлог ви¼ека м¼ештани су затрпали гробšе ко¼е се налазило у дворишту цркве “Свети Никола” у овом селу у коме данас живи око 1.000 Срба.

                    На гробšу су наени и, како тврди Милиžевиž, пренесени у Истори¼ски музе¼ надгобни споменици ко¼и датира¼у из раног Средœег ви¼ека, из периода Немаœиžа, од када датира и Српска православна црква.

                    Пописом из 1455. године Турци одва¼а¼у Брœицу на Горœу и Доœу, а први писани траг на српском ¼езику о локалитету Срба с¼еверно од Приштине под називом "Брœица" датира из Душанове повеšе ко¼а ¼е чувана у манастиру Свети архангели.

                    У œо¼ сто¼и: "Срби из Брœице су приложници манастира Свети архангели”.

                    Милиžевиž и м¼ештани Брœице очеку¼у да их убрзо пос¼ети неко од стручœака из области историографи¼е и археологи¼е да би "растумачили" гравуре на новоотркивеном крсту – надгорбном споменику.

                    Крст ¼е пронаен на око дв¼еста метара од цркве, на лини¼и ко¼а прати зидине чи¼и се трагови - камен и цигла - налазе дужином од око ¼едног километра. Све то потвру¼е да ¼е посто¼ала уреена насеобина.

                    Милиžевиž наводи да су косовски археолози, уз помоž или у сарадœи са меународним стручœацима, при¼е неколико година вршили ископаваœа с¼еверно до Брœице и да су, бар према доступним информаци¼ама, пронашли велики бро¼ предмета.

                    О судбини тих археолошких проналазака ништа не зна. Причало се да ¼е бивши цивилни администратор Косова Михаил Шта¼нер постао власник ¼едног од предмета наених на локалитету ко¼и одва¼а садашœу Горœу од Доœе Брœице.

                    Бивши директор Средœе школе из Обилиžа Добриво¼е Танасковиž тврди да су археолози пронаени накит, огрлице, минуше, мачеве и бро¼не друге предмете и ствари односили, те да ¼е мало тога сачувано у музе¼има.

                    "Свако ко се имало бави археолошким истраживаœима зна да ¼е локалитет Брœице и српска насеšа Девет £уговиžа, Трудна и Лебане, уз А¼вали¼у, надомак Грачанице, на¼изазовни¼и локалитет и да ¼е потребно предузети озбиšан археолошки про¼екат ко¼им žе да руководе експерти св¼етског гласа" - наводи Танасковиž.

                    Једини ћирилични портал западно од Дрине!
                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment


                      #11
                      ЛОКАЛИТЕТ БРŒИЦА, КОСОВО И МЕТОХИ£А: ПРОНА€ЕН КРСТ ИЗ РАНОГ СРЕДŒЕГ ВИ£ЕКА

                      Управо оклоп, мач, žупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказиваœу да су православци – Срби на подруч¼е Балкана дошли много рани¼е, при¼е других…

                      ПРИШТИНА – У селу Доœа Брœица, пет километара удаšеном од Приштине, на локалитету на коме се до 1981. године налазило православно гробšе, пронаен ¼е исклесани крст, ко¼и потвру¼е да ¼е насеобина Брœица ¼едно од на¼стари¼их насеšа на Косову И Метохи¼и.

                      Ранко Милиžевиž, бивши просв¼етни радник, ко¼и покушава да сачини записе о археолошким налазиштина на локалитету Брœица, прис¼еžа се да ¼е педесетих година прошлог ви¼ека на локалитету Брœица пронаен бакарни оклоп и мач са крстом.

                      Према в¼ештачеœима и анализама надлежних истори¼ско-арехеолошких инситута, ти предмети датира¼у из Првог или Другог ви¼ека.

                      “Пронаено ¼е неколико керамичких žупова и у œима златници, новци, крстови ко¼и, уз стотинама година стар воденички камен, потвру¼у да ¼е на локалитету старе Башчи¼е посто¼ала насеобина хришžана – Словена – изв¼есно православаца.

                      Управо оклоп, мач, žупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказиваœу да су православци – Срби на подруч¼е Балкана дошли много рани¼е, при¼е других” – каже Милиžевиž.

                      Нечи¼ом несав¼есношžу, или смишšено, осамдесетих година прошлог ви¼ека м¼ештани су затрпали гробšе ко¼е се налазило у дворишту цркве “Свети Никола” у овом селу у коме данас живи око 1.000 Срба.

                      На гробšу су наени и, како тврди Милиžевиž, пренесени у Истори¼ски музе¼ надгобни споменици ко¼и датира¼у из раног Средœег ви¼ека, из периода Немаœиžа, од када датира и Српска православна црква.

                      Пописом из 1455. године Турци одва¼а¼у Брœицу на Горœу и Доœу, а први писани траг на српском ¼езику о локалитету Срба с¼еверно од Приштине под називом “Брœица” датира из Душанове повеšе ко¼а ¼е чувана у манастиру Свети архангели.

                      У œо¼ сто¼и: “Срби из Брœице су приложници манастира Свети архангели”.

                      Милиžевиž и м¼ештани Брœице очеку¼у да их убрзо пос¼ети неко од стручœака из области историографи¼е и археологи¼е да би “растумачили” гравуре на новоотркивеном крсту – надгорбном споменику.

                      Крст ¼е пронаен на око дв¼еста метара од цркве, на лини¼и ко¼а прати зидине чи¼и се трагови – камен и цигла – налазе дужином од око ¼едног километра. Све то потвру¼е да ¼е посто¼ала уреена насеобина.

                      Милиžевиž наводи да су косовски археолози, уз помоž или у сарадœи са меународним стручœацима, при¼е неколико година вршили ископаваœа с¼еверно до Брœице и да су, бар према доступним информаци¼ама, пронашли велики бро¼ предмета.

                      О судбини тих археолошких проналазака ништа не зна. Причало се да ¼е бивши цивилни администратор Косова Михаил Шта¼нер постао власник ¼едног од предмета наених на локалитету ко¼и одва¼а садашœу Горœу од Доœе Брœице.

                      Бивши директор Средœе школе из Обилиžа Добриво¼е Танасковиž тврди да су археолози пронаени накит, огрлице, минуше, мачеве и бро¼не друге предмете и ствари односили, те да ¼е мало тога сачувано у музе¼има.

                      “Свако ко се имало бави археолошким истраживаœима зна да ¼е локалитет Брœице и српска насеšа Девет £уговиžа, Трудна и Лебане, уз А¼вали¼у, надомак Грачанице, на¼изазовни¼и локалитет и да ¼е потребно предузети озбиšан археолошки про¼екат ко¼им žе да руководе експерти св¼етског гласа” – наводи Танасковиž.

                      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                      НА ИЛИНДЕН

                      Паметна плоча, Крушево,
                      ИЛИНДЕН 1953

                      Comment


                        #12
                        Велико откриžе археолога: Пола Европе трговало ¼е испод Рудника

                        Последœа археолошка ископаваœа на Руднику доказала су да ¼е ова варошица пред долазак Отоманске импери¼е била европски знача¼ни рударски, занатски и трговачки центар. На Руднику су у средœем веку живели веома имуžни šуди, а живот ¼е био налик оном у европским градовима.

                        На локалитету Дреœе данашœе варошице Рудник, ко¼а се налази на истоимено¼ планини, археолошки тим ко¼и ¼е предводио др Де¼ан Радичевиž открио ¼е, поред осталог, остатке огромних куžа, а за неке од œих се претпоставšа да су биле велелепне виле дужине и преко 20 метара.

                        „Открили смо ¼едну граевину са тако квалитетним малтерним подом да би без проблема могао данас да се користи. Има¼уžи у виду период у ко¼ем су направšене, те граевине су биле фасцинантне, што указу¼е да су у œима могли живети изузетно богати šуди. Сви пронаени об¼екти били су луксузно опремšени на¼квалитетни¼ом грнчари¼ом, стакленим и металним предметима”, каже археолог Ана Цицовиž, кустос Музе¼а рудничко-таковског кра¼а.

                        Од кра¼а 12. века, када су Саси, данашœи Немци, обновили рударство на Руднику, то место постало ¼е огроман центар у ко¼ем су поред Срба и Саса живели Дубровчани, Млечани, Которани, Угри, šуди из Венеци¼е.

                        И архивска граа у Дубровачком архиву потвру¼е да су Дубровчани и Саси имали у 14. веку на Руднику сво¼е снажне колони¼е, а чак ¼е и дубровачки конзул ¼едно време боравио у овом граду. С обзиром на велика налазишта сребра и олова, ту се ковао новац и одви¼ала жива трговинска размена. Пре турског осва¼аœа, у 14. и 15. веку Рудник ¼е био на¼важни¼е трговачко средиште у Срби¼и. Остаци средœовековне насеобине, на¼маœе три цркве и више од стотину у некрополама пронаених скелета, недвосмослено доказу¼у да ¼е било тако.

                        „У граду ¼е посто¼ало утвреœе, а у œему су се налазиле куžе у ко¼е ¼е долазио владар. Ту ¼е живео ¼ако богат свет. Живело се као у европским градовима тог времена, веома модерно и богато. У 15. веку Рудник поста¼е на¼важни¼и град у Срби¼и после Смедерева. Деспот €ура Бранковиž ¼е осим Смедерева имао сво¼у резиденци¼у управо у Руднику, а и сахраœен ¼е негде у том кра¼у, у ¼едно¼ од црквица у близини вароши”, наводи историчар чачанског Народног музе¼а Милош Тимоти¼евиž.

                        Рудник ¼е, каже он, био на¼знача¼ни¼и кра¼ овог дела Срби¼е и за време Турака. Био ¼е, рецимо, много важни¼и од Чачка и Краšева.

                        „Тако ¼е било све док га српски устаници потиску¼уžи Турке нису спалили 1804. године. Рудник ¼е био први град ко¼и ¼е нападнут у Првом српском устанку. Турске куžе су сравœене са земšом, а утвреœе у добро¼ мери разрушено. Од тада до данас Рудник ¼е остао на нивоу варошице и никада ни изблиза ни¼е имао знача¼ као у средœем веку. Центар подруч¼а премештен ¼е у Брусницу, а касни¼е у Милановац”, об¼ашœава за „Блиц” историчар Милош Тимоти¼евиž.

                        Колико ¼е Рудник у средœем веку био знача¼ан, говори и чиœеница да су се владари отимали за œега. За Рудник су се борили меу собом краš Урош и œегов брат Драгутин, цар Душан и маарски владари, деспот €ура Бранковиž и Турци... Деспот €ура Бранковиž у овом месту имао ¼е и сво¼ двор на ко¼ем ¼е углавном проводио лета са двор¼анима.

                        Најновије вести из земље и света. Новости, актуелно, бизнис, политика, спорт, забава, култура, аутомобили.
                        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                        НА ИЛИНДЕН

                        Паметна плоча, Крушево,
                        ИЛИНДЕН 1953

                        Comment


                          #13
                          Код Прокупšа топе бакар као пре 7.000 година!

                          На археолошком налазишту Плочник код Прокупšа, организован ¼е експеримент ¼единствен на Балкану! Топšена ¼е руда бакра на начин како ¼е то раено пре 7.000 година.

                          У простору посебно одрееном за ту намену, руда бакра топšена ¼е на два начина уз помоž дуваšки и директно на запаšеном грабовом дрвету.

                          У осмишšаваœу и организаци¼и укупно 12 експеримената, ко¼и су се одви¼али претходних дана, учествовали су археометалурзи из Дохе, Лондона, Пекинга…

                          Према речима Басти¼ана Асмуса, археометалурга из Немачке, све ¼е веома добро организовано.

                          „Имали смо тежак програм ¼уче са 11 експеримената, ко¼и ¼е тра¼ао до касно у ноž. Али, имамо добре резултате. Среžан сам што сам овде и надам се да žу доžи опет да наставим оно што сам почео“, истакао ¼е др Асмус.

                          Експеримент ¼е водила Миšана Радиво¼евиž са Института за археологи¼у у Лондону. У сво¼о¼ докторско¼ тези др Радиво¼евиž показала ¼е да на¼стари¼а светска металурги¼а потиче управо са ових простора.

                          „Нашли смо комаде згуре, комаде керамике са згуром, произвели смо, наравно, метал. Управо су колеге екстраховале неке опиšке ко¼е žемо сада лити, успели смо да реконстуишемо бакар ко¼и смо негде замислили из лаборатори¼ских анализа“, об¼аснила ¼е научница лондонског Института.

                          Експеримент ¼е део великог меународног про¼екта „Разво¼ металурги¼е у Евроази¼и“, чи¼и су носиоци лодонски Институт за археологи¼у, Народни музе¼ у Београду, Музе¼ Топлице у Прокупšу и Завича¼ни музе¼ у Прибо¼у на Лиму. Про¼екат ¼е вредан 500.000 фунти и укšучу¼е велики бро¼ šуди из четири музе¼а и три државе.

                          Намера ¼е да се повежу прошлост и садашœост.

                          „То ¼е била ¼една цивилизаци¼а истинска, ко¼а ¼е познавала металурги¼у, ко¼а ¼е имала с¼а¼ну уметност. Хоžемо да управо то покажемо туристима, да покажемо деци. Хоžемо да покажемо šудима ко¼и пролазе овим кра¼ем“, нагласила ¼е £улка Кузмановиž Цветковиž, директор Музе¼а Топлице.

                          Про¼екат ¼е започет прошле, а тра¼аžе и наредне године. Овогодишœа истраживаœа на Плочнику донела су велики бро¼ узорака за даšе анализе.

                          Меу на¼знача¼ни¼им налазима ¼е прстен пронаен августа ове године, ¼едан од на¼стари¼их комада ливеног бакарног накита на свету.

                          На археолошком налазишту Плочник код Прокупља, организован је експеримент јединствен на Балкану! Топљена је руда...
                          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                          НА ИЛИНДЕН

                          Паметна плоча, Крушево,
                          ИЛИНДЕН 1953

                          Comment


                            #14
                            Код Прокупšа откривен византи¼ски град

                            Само четири сондажна ископаваœа била су довоšна за археологе да утврде да ¼е на локалитету Златно Кале у 6. веку посто¼ао град површине 15 хектара. Поред œега вештачко ¼езеро дужине 100 метара и дубине до шест метара. На основу сателитских снимика утврено ¼е место на коjeм се налази централни градски трг.

                            Миха¼ло Милинковиž са Филозофског факултета у Београду об¼ашœава да ¼е насеšе последица планинског урбанизма.

                            „До градœе ни¼е могло доžи без одобреœа са самог државног врха, од самог цара. То ¼е тада био £устини¼ан Први, за ко¼ег се сматра да ¼е роен на ¼угу Срби¼е“, истиче Милинковиž.

                            Уз Царичин град ово ¼е ¼едно од на¼важни¼их рановизанти¼ских налазишта у Срби¼и. Због тога ¼е посебно занимšиво за младе археологе – студенте Филозофског факултета.

                            Мари¼а Николиž, студенткиœа друге године, каже да ¼е то одлично искуство ко¼е žе позитивно утицати на œене студи¼е и будуžе опредеšеœе.

                            „Пракса ¼е стварно све у нашо¼ струци и мо¼и утисци су одлични“, наводи Мари¼а.

                            Локалитет Кале у близини Житног потока код Прокупšа би ускоро да буде ставšен под заштиту државе. На ова¼ начин био би решен и проблем дивšих копача, ко¼и су овде све чешžе у потрази за драгоценостима.

                            „Када то буде одраено, кроз зону заштите и скупину парцела, сви они ко¼и нелегално желе овде да копа¼у биžе кривично гоœени“, каже Милинковиž.

                            Иако ¼е ово прво организовано истраживаœе, славни британски археолог он Артур Еванс, ¼ош ¼е кра¼ем 19-ог века скицирао остатке великог рановизанти¼ског утвреног града.

                            Само четири сондажна ископавања била су довољна за археологе да утврде да је на локалитету...
                            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                            НА ИЛИНДЕН

                            Паметна плоча, Крушево,
                            ИЛИНДЕН 1953

                            Comment


                              #15
                              Археолози oткрива¼у та¼не Црне краšице

                              Мркоœиž Град - Археолошка истраживаœа ко¼а су започета на локалитету средœов¼ековног града Призрена у каœону ри¼еке Сане, у ко¼ем ¼е жив¼ела легендарна Црна краšица, биžе наставšена до кра¼а овог м¼есеца.

                              Потврдио ¼е ово предс¼едник Скупштине општине Мркоœиž Град Миленко Милекиž и додао да ¼е ри¼еч о про¼екту ко¼и ¼е, измеу осталог, знача¼ан и за разво¼ туризма.

                              - Договорено ¼е да археолози Музе¼а РС наставе истраживаœе Призрена, за шта су новац обезби¼едили Министарство просв¼ете и културе РС и општина. У плану ¼е да се уради конзерваци¼а досадашœих радова - рекао ¼е Милекиž.

                              Према œеговим ри¼ечима, током 2011. и 2012. године археолошки Музе¼ РС извео ¼е дви¼е истраживачке кампаœе на локалитету Призрен. Археолози žе поново имати прилику да завире дубšе у прошлост утвреœа ко¼е ви¼ековима скрива та¼ну о Црно¼ краšици и становницима Призрена, ко¼и су се усудили да на тако врлетном м¼есту сви¼у "гни¼ездо од камена". Археолог Горан Симовиž истиче да се Призрен током средœег ви¼ека налазио на ¼ужним границама жупе Баœице, ¼едне од жупа средœов¼ековне босанске државе.

                              - Меу локалним становништвом у селима у долини ри¼еке Сане Призрен ¼е и данас познат као м¼есто гд¼е се налазио средœов¼ековни град у ко¼ем ¼е жив¼ела легендарна Црна краšица. То ¼е локалитет гд¼е су м¼ештани налазили врхове копаšа и стри¼ела, ди¼елове "сабšи", клинова, потковица, с¼екира и ланаца - рекао ¼е Симовиž и додао да се боравак во¼ничке посаде на локалитету може повезати са формираœем £а¼ачке бановине, тампон-зоне измеу Угарске и Турске царевине.

                              - Истраживаœа су бацила само трачак св¼етлости на та¼не ко¼е чува и памти ово необично утвреœе. £ош ¼е непознат одговор ко ¼е и када подигао ово утвреœе - рекао ¼е Симовиž.

                              На подруч¼у мркоœиžке општине евидентирано ¼е 270 археолошких локалитета, од праистори¼е до средœег ви¼ека.

                              Легенда
                              Посто¼е бро¼не легенде о Црно¼ краšици, о томе како ¼е нападала šуде помоžу црних гавранова, о закопаном благу и друге. Пред кра¼ живота наводно се бавила алхеми¼ом и окултизмом. Сматра се да ¼е умрла 1451. године.

                              Мркоњић Град - Археолошка истраживања која су започета на локалитету средњовјековног града Призрена у кањону ријеке Сане, у којем је живјела легендарна Црна краљица, биће настављена до краја овог мјесеца.
                              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                              НА ИЛИНДЕН

                              Паметна плоча, Крушево,
                              ИЛИНДЕН 1953

                              Comment

                              Working...
                              X