Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    Градиште истражу¼у археолози из Ирске и Велса

    КИКИНДА - Током августа, другу годину заредом, кикиндски Народни музе¼ реализу¼е про¼екат Ревизионих археолошких истраживаœа локалитета Градиште, знача¼ног археолошког налазишта из, пре свега, периода неолита. ...

    Локалитет се налази на територи¼и општине Кикинда, у атару места Иош и проглашен ¼е археолошким налазиштем од великог знача¼а. Поред стручœака из Срби¼е, из кикиндског Народног музе¼а, Балканолошког института САНУ, партнери на про¼екту су стручœаци и студенти универзитета у Даблину и Кардифу.

    Занимšиво ¼е да су се на локалитету Градиште ископаваœа одви¼ала у неколико наврата, и то у дужем временском периоду - почев од 1913. па до 1972. године. Реализаци¼а актуелног про¼екта ревизионих археолошких истраживаœа требало би да буде наставšена и наредних година.

    На локалитету Градиште у току су истраживаœе стамбених об¼еката, куžа на сектору тзв. €уричиног града, на коме доминира¼у налази из периода неолита, односно потиске и винчанске културе, како би се утврдила организаци¼а живота у оквиру насеšа и потврдили резултати геомагнетних снимаœа изведених прошле године.

    "На делу локалитета реализу¼у се ископаваœа унутар бронзанодопске фортификаци¼е, да би се утврдио карактер и намена занимšивог, монументалног граевинског система", каже мр Неда Мирковиž Мариž, менаŸер про¼екта.

    Др Barry Molloy, истраживач сарадник Универзитетског колеŸа у Даблину, каже да ¼е током истраживаœа, на локалитету реализована и школа археологи¼е, па су део важних археолошких истраживаœа студенти са београдског Универзитета, као и студенти археологи¼е Универзитета у Кардифу и Универзитетског колеŸа у Даблину.

    Вишесло¼ни локалитет Градиште проглашен ¼е за археолошко налазиште од великог знача¼а, а реализаци¼у тог про¼екта финанси¼ски ¼е подржало Министарство културе и информисаœа.

    To learn more, please visit the YouTube Help Center: https://www.youtube.com/help
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      Ископана ранохришžанска базилика на Сарлаху

      После утвреœа из римског периода, археолози су на брду Сарлах на улазу у Пирот открили ранохришžанску базилику с кра¼а 5. и почетка 6. века. Ископаваœа на овом локалитету раде се захваšу¼уžи средствима Министарства културе, локалне самоуправе и Музе¼а.

      Ранохришžанска базилика на брду Сарлах много ¼е веžих размера него што се претпоставšало пре четврт века када су археолози први пут открили део œеног зида. Садашœа ископаваœа су показала да ¼е базилика дугачка 20 и широка девет метара.


      "Ради се о такозвано¼ градско¼ базилици, односно базилици унутар градских бедема. А, недалеко одавде на тридесетак метара налази се ¼угозападна капи¼а касноантичког и рановизанти¼ског Туреса", каже мр Предраг Пе¼иž, археолог Музе¼а "Понишавšа" у Пироту.

      Поред искусног археолога, и будуžи млади стручœаци стичу практична знаœа на терену.

      "Управо то како се одви¼ао живот, како су šуди живели, сама архитектура, та истраживаœа. Што чачкамо у прошлост и имамо могуžност да смо део тога, део ¼едног таквог истори¼ског чина", каже Милица Илиž, апсолвент археологи¼е.

      "£а сам овде да исцртам оно што они нау и откри¼у, значи исцртавам основе ове базилике, наен ¼е и ¼едан гроб-дакле, скелет ¼е исцртан ...", каже Ненад Пе¼иž, апсолвент архитектуре.

      Како ископаваœа напреду¼у, открива¼у се нови детаšи о рановизанти¼ско¼ прошлости Пирота.

      "Током 11. и 12. века, када ¼е византи¼ска власт успоставšена на балканском полуострву, на¼вероватни¼е да су ондашœи становници Пирота знали за посто¼аœе ранохришžанске базилике, тако да су на темеšима те ранохришžанске базилике подигли сво¼у скромну цркву димензи¼е седам пута пет метара", каже мр Предраг Пе¼иž, археолог.

      Након завршетка ископаваœа, Завод за заштиту споменика културе у Нишу урадиžе про¼екат ревитализаци¼е локалитета Сарлах и одлучити на ко¼и начин žе ова¼ знача¼ан археолошки локалитет бити презентован ¼авности.

      Најновије вести, анализе и извештаји са лица места из Србије, Балкана и света. Будите у току са политичким, друштвеним и пословним трендовима
      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        Žирин "Неолит" поста¼е музе¼

        Необичног археолога аматера и œегову поставку у фабрици акумулатора посетио министар туризма РС Предраг Глухаковиž. Брчански ентузи¼аста сакупио збирку предмета ко¼и датира¼у од праистори¼е

        КОЛИКО ентузи¼азам човека може допринети култури сеžаœа на претке и œихово посто¼аœе показу¼е Милорад Žирковиž, графички инжеœер из Брчког ко¼и се веž скоро педесет година бави прикупšаœем археолошких ископина и œиховим чуваœем. Žирковиž ¼е сакупио толико матери¼ала да ¼е пре нешто више од месец дана отворио сво¼ Центар за археолошка и етнографска истраживаœа "Неолит", у коме ¼е изложио до сада прикупšене експонате чи¼а се старост креžе од 5.000 година пре нове ере до артефаката старих само неколико десетина година.

        Прикупšени матери¼ал ¼е изложен у ¼едно¼ простори¼и у кругу некадашœе фабрике акумулатора "Тесла" за ко¼у Žирковиž уредно плаžа закуп. У обиласку ове веома вредне збирке затекли смо Предрага Глухаковиžа, министра трговине и туризма у Влади Републике Српске, ко¼и ¼е обеžао сваку врсту помоžи.

        - Ова збирка, ко¼у ¼е прикупио господин Žирковиž, представšа право богатство ко¼е заслужу¼е много знача¼ни¼у помоž Брчко дистрикта у првом реду да се обезбеди адекватан простор. Влада Републике Српске žе из гранта за Брчко ко¼и ¼е предвиен у буŸету РС помоžи да се отвори музе¼ - прецизирао ¼е Глухаковиž.

        ГРАД ЗАСАД ŽУТИ

        УПРКОС свим специфичностима Брчко дистрикта БиХ, ипак чуди што институци¼е власти скоро па игноришу збирку и напор ко¼и ¼е уложио Милорад Žирковиž прикупšа¼уžи бро¼не експонате меу ко¼има ¼е на¼вредни¼е преистори¼ско камено длето, те алати од оксиди¼ана (на¼тврег камена на свету), нумизматичка збирка, шкоšке и звезде са Ма¼евице, разни приручни алати ко¼им се служио човек од преистори¼е до данас. Тим пре што Брчко нема музе¼ нити било какву музе¼ску поставку.
        Он ¼е позвао надлежне представнике у Влади Брчко дистрикта да доу на састанак у Баœалуку како би се створили просторни и други предуслови, те направила ¼една брошура о експонатима и како би збирка Центра "Неолит" била доступна много ширем кругу šуди.

        - Након скоро пет децени¼а истраживаœа и брижšивог прикупšаœа матери¼ала "Неолит" ¼е оформио завича¼ну музе¼ску збирку ко¼а представšа ризницу културног добра Брчко дистрикта и североисточне БиХ. Ово ни¼е музе¼ веž депо ¼ер простор од 120 квадратних метара не дозвоšава да се преко 500 експоната представе онако како заслужу¼у. Због тих услова збирка ни¼е условна за ширу презентаци¼у, а ни¼е направšен каталог нити ¼е стандардизована - причао нам ¼е Žирковиž.

        Захваšу¼уžи тро¼ици посланика, ко¼и су препознали знача¼ и вредност збирке, брчанска Скупштина ¼е одобрила скроман износ у буŸету дистрикта за ову годину. Тако ¼е збирка из подрума угледала светлост дана. Надлежно Одеšеœе Владе Брчко дистрикта ¼ош увек ни¼е ништа учинило како би се ова збирка туристички валоризовала.

        Део Žирковиžеве поставке

        - Екипа професора са тузланског Универзитета, ко¼а ¼е посетила Центар, износеžи на¼више оцене о вредности скупšених експоната, рекла ми ¼е да ¼е ово превише вредно и превише знача¼но, те да ова¼ ресурс превазилази могуžности ¼едног човека и невладине организаци¼е и да се овом збирком мора позабавити институци¼а - причао ¼е Žирковиž. Он каже да су œегови експонати ресурс свих народа у Брчком.

        Хоžе ли ова збирка добити адекватан простор какав заслужу¼е, знаžе се брзо. £ер како каже ова¼ необични вредни човек, œегов сан ¼е завршен, сада треба да говоре наука и стручœаци.

        Необичног археолога аматера и његову поставку у фабрици акумулатора посетио министар туризма РС Предраг Глухаковић. Брчански ентузијаста сакупио збирку предмета који датирају од праисторије
        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          Конференци¼а о видšивости културног наслеа Срби¼е

          Конференци¼а "Видšивост културног наслеа Срби¼е уписаног и номинованог на листама светске баштине Унеска" одржана ¼е у Градском заводу за заштиту споменика.

          Циš конференци¼е било ¼е окупšаœе стручœака ко¼и кроз размену искустава, знаœа и иде¼а доприносе веžо¼ видšивости културног наслеа у Срби¼и и у свету, ¼авšа Тан¼уг.

          Заменица председника Скупштине Београда Андреа Радуловиž напоменула ¼е да сви за¼едно треба да се потруде и науче шта ¼е то што краси Београд и колико ¼е напора потребно да се то очува.

          Директорка Градског завода за заштиту споменика Нела Миžовиž истакла ¼е да ¼е део археолошких локалитета са територи¼е града Београда веž ставšен на прелиминарну културну листу Унеска, што се први пут дешава.

          Председник удружеœа Дунавфест, ко¼е ¼е организовало конференци¼у, Небо¼ша Брадиž рекао ¼е Тан¼угу да су конвенци¼е донешене у претходном периоду према ко¼има су раене номинаци¼е културног наслеа доспелих на листе Унеска, само оквир за деловаœа.

          Додао ¼е да су веома важни и посвеžеност, енерги¼а, "чак и страст свих šуди ко¼и су повезани са културним наслеем и ко¼и желе да га боšе и активни¼е промовишу".

          Брадиž дода¼е да ¼е циš да се у наредном периоду повеžа видšивости светске баштине што ¼е у неким про¼ектима и услов за обнову, "а обновšена и приступачна културна добра су чиниоци одрживог разво¼а".

          Као посебан проблем на конференци¼и ¼е истакнута културна баштина на Косову и Метохи¼и због захтева Косова да буде примšено у Унеско.

          На листи светске баштине Унеска са територи¼е КиМ се налазе манастири Високи Дечани, Грачаница, Пеžка патри¼арши¼а и црква Богородица Šевишка.

          Брадиž сматра да су препознаваœе културне баштине и œена употреба кроз комуникаци¼у, про¼екте, фестивале, филмску индустри¼у и шире, кроз активности креативних индустри¼а, као и институци¼а какве су библиотеке и музе¼и веома битни чиниоци у ¼единственом сагледаваœу наслеа.

          Оно што ¼е посебно важно ¼е, а о томе не посто¼и довоšна информисаност, ¼есте да ¼е Срби¼а од 2010. донела Конвенци¼у о нематери¼ално¼ баштини.

          Испред Градског завода за заштиту споменика Вера Павловиž Лончарски рекла ¼е да сви они ко¼и се баве културним наслеем мисле да су те информаци¼е општепозната ствар, меутим нису и "због тога годинама уназад покушавамо да то што ¼е нама познато приближимо и другим šудима".

          Меу учесницима су били председник Националне комиси¼е за сарадœу са Унеском Горан Милашиновиž, директорка Републичког завода за заштиту споменика Мир¼ана Андриž, археолози Ма¼а €оревиž и Славица Ву¼овиž, редитеš Горан Марковиž, члан Националне комиси¼е за сарадœу са Унеском Душица Живковиž и други.

          У саопштеœу из Градске управе наведено ¼е да градски менаŸер Горан Весиž сматра да ¼е потребно да се одржава више таквих скупова и да се ¼авност подсеžа на заштиту споменика културе, ¼ер се као друштво на немаран начин односимо према споменицима.

          "Покренули смо изградœу и поставšаœе великог бро¼а споменика ко¼и треба да подсеžа¼у на нашу истори¼у, културу и традици¼у. Недавно смо се са Заводом за заштиту споменика културе града Београда договорили да покренемо ¼едну акци¼у у ко¼о¼ žемо изабрати 10-20 на¼битни¼их споменика културе и онда позвати друштвено одговорне компани¼е ко¼е žе донирати новац за œихово одржаваœе", наводи се у саопштеœу.

          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            Како ¼е поплавšен Стари Рас

            На археолошком локалитету ко¼и ¼е на Унесково¼ листи светске културне баштине читавог лета стварало се ¼езеро и жабокречина

            Отац Теоктист, игуман манастира Сопоžани Фото С. Бакрачевиž
            Нови Пазар – Радници £КП „Водовод и канализаци¼а” у Новом Пазару ¼уче су почели да на Пазаришту, код археолошког локалитета Трговиште, поправšа¼у оштеžену цев ко¼ом вода из реке Рашке иде на прераду до градског филтера, казао ¼е за „Политику” директор тог комуналног предузеžа Ханефи¼а Брничанин. У меувремену, власник мотела „Рас” Žерим Шемсовиž ¼е наредио сво¼им радницима да са реке уклоне импровизовану брану, како би се „отклонила свака сумœа да ¼е то узрок што се на локалитету ствара бара”.

            На проблем ¼е ових дана гласно указао отац Теоктист, игуман манастира Сопоžани, ко¼и за¼едно са Старим Расом чини целину и налази се на Унесково¼ листи светске културне баштине.

            Читавог, иако сушног лета, поред пута Нови Пазар – Сопоžани, измеу зидова остатака старог Трговишта, ко¼е ¼е претеча садашœег Новог Пазара, стварало се ¼езеро и жабокречина. Отац Теоктист ¼е очекивао да надлежни реагу¼у, али пошто се ништа ни¼е меœало, позвао ¼е новинаре и показао шта се догаа са граевинама ко¼е су сведоци средœовековне и ¼ош стари¼е српске и хришžанске истори¼е.

            – Ако ово остане овако преко зиме, лед и вода žе да нагризу, оштете и потпуно униште ова¼ локалитет – упозорио ¼е игуман, прозива¼уžи надлежни завод за заштиту споменика културе Срби¼е, чи¼и представници су летос долазили на Пазариште и видели ужасну слику.

            „Увидом на лицу места, приликом обиласка терена 3. ¼ула стручна екипа Републичког завода за заштиту споменика културе констатовала ¼е да ¼е простор средœовековног насеšа северно од пута Нови Пазар – Делимее поплавšен на читавом делу измеу пута и падине”, саопштено ¼е из ове установе.

            Даšе се каже да ¼е Завод 8. ¼ула упутио допис Градско¼ управи Новог Пазара, у ком извешта¼е са терена поткрепšу¼е фото-документаци¼ом и тражи предузимаœе хитних мера како би се спречила девастаци¼а овог споменика културе. Меутим, иако ¼е указано да ¼е неопходно хитно реаговаœе због угрожености споменика, одговор ко¼и ¼е стигао тек 10. септембра садржао ¼е само информаци¼у да ¼е при¼ава прослеена £КП „Водовод”.

            У комунално¼ инспекци¼и кажу да ¼е œихова комиси¼а установила да ¼е неко у близини локалитета „изводио неке радове, да ¼е покушао да постави стубове за рекламни пано, па ¼е пробушио водоводну цев”, о чему су обавестили „Водовод”. Ово ¼авно предузеžе ¼е поднело кривичну при¼аву „против Н. Н. лица” и почело да поправšа цев.

            – Ни¼е ми баш ¼асно како ¼е то игуман манастира Сопоžани надлежан да указу¼е на пропусте и да наводно брине о заштити културне баштине. За то посто¼е надлежне институци¼е – каже директор „Водовода” Брничанин. На питаœе зашто се дуго чекало са поправком одговара да то ни¼е ¼едноставан посао и да žе то предузеžе коштати на¼маœе 300.000 динара.

            С. Бакрачевиž

            Шемсовиžу жао што га монаси оптужу¼у

            Власник мотела „Рас” Žерим Шемсовиž каже да му ¼е жао што га братство манастира оптужу¼е. Зато ¼е одлучио да пропустšиву брану, од шšунка и камеœа уклони. Он подсеžа да ¼е сам финансирао изградœу 950 метара макадамског пута од мотела на Пазаришту до утвреœа Стари Рас и да ¼е поставио клупе на сваких стотинак метара, да би ова¼ истори¼ски споменик био свима доступан.

            Седам цркава и некропола

            Археолози су локалитет, за¼едно са Градином на брду изнад реке, истраживали неколико децени¼а прошлог века. Овде су откривени остаци касноантичке некрополе и рановизанти¼ске цркве са гробницом из петог или шестог века, као и пет маœих средœовековних цркава и 64 стамбена об¼екта. С друге стране Рашке под водом ¼е ранохришžанска базилика.

            Нови Пазар – Радници ЈКП „Водовод и канализација” у Новом Пазару јуче су почели да на Пазаришту, код археолошког локалитета Трговиште, поправљају оштећену цев којом вода из реке Рашке иде на прераду до градског филтера, казао је за „Политику” директор тог комуналног предузећа Ханефија Брничанин. У међувремену, власник мотела „Рас” Ћерим Шемсовић је наредио својим радницима да са реке...

            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              Откривени темеšи средœов¼ековне цркве

              На локалитету Црквиште на брду Боровац у сребреничком селу Ораховица откривени су темеšи и зидине православне цркве, стари више од 550 година.

              М¼есни парох прото¼ере¼ Александар Млаеновиž рекао ¼е да су то остаци средœов¼ековне цркве ко¼а ¼е ту посто¼ала при¼е турске окупаци¼е ових кра¼ева.
              "Археолози треба тачно да утврде из ког ви¼ека ¼е та црква ко¼а ¼е порушена у доба турске владавине. Ту су откривени и šудски скелети сахраœивани у црквено¼ порти, као и аустри¼ски новчиžи и други архефакти о чи¼о¼ ври¼едности и знача¼у žе оц¼ену дати стручœаци", истакао ¼е Млаеновиž.
              Он ¼е истакао да су остаци цркве пронаени при¼е неколико дана приликом урееœа овог локалитета гд¼е ¼е при¼е годину подигнут крст и православни в¼ерници нам¼ерава¼у да граде цркву.
              "Показало се да ова¼ локалитет ни¼е случа¼но називан Црквиште. Много локаци¼а у БиХ носе такве називе ¼ер су у народу остала с¼еžаœа да су се на тим м¼естима некада налазиле цркве ко¼е су поробšивачи и окупатори рушили", рекао ¼е Млаеновиž.
              М¼ештани Ораховице в¼еровали су у легенду ко¼а ¼е преношена са генераци¼е на генераци¼у да ¼е назив Црквиште на Боровцу настао због цркве ко¼а се ту некада налазила и жеšели су да на то¼ локаци¼и граде храм.
              "Приликом чишžеœа и припреме терена за изградœу цркве наишли су остатке, односно темеšе некадашœе српске богомоšе димензи¼а 10 са шест метара, што ¼е потврдило да ни¼е ри¼еч о измишšено¼ него о легенди ко¼а ¼е одраз истинског памžеœа и незаборава народног и на тим темеšима поново желе изградити храм", навео ¼е Млаеновиž.
              Он ¼е истакао да ¼е ово археолошко откриžе ¼ош више учврстило воšу в¼ерника овог и сус¼едних српских села да се на Црквишту изнад Ораховице поново подигне црква и након више ви¼екова да легенда о посто¼аœу храма на Боровцу постане нова стварност, а да звук црквеног звона то потврди.
              Млаеновиž ¼е на¼авио да žе археолози за неколико дана пос¼етити ово налазиште и да žе тек након обавšаœа археолошких радова бити наставšени радови на урееœу терена за изградœу цркве.

              На локалитету Црквиште на брду Боровац у сребреничком селу Ораховица откривени су темељи и зидине православне цркве, стари више од 550 година.
              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                Нова ископаваœа на локалитету Timacum Maius

                Тимацум Маиус, ко¼и ¼е лоциран недалеко од сврл¼ишког села Нишевца, датира са почетка нове ере и представšа важну путну тачку на По¼тингерово¼ мапи, прву станицу на римском путу од Наиссуса ка Арчеру на Дунаву. Истраживаœа ко¼а су спроведена претходних година показала су да се ово римско насеšе простирало на површини од око 5 хектара, а пронаени су и остаци пута и система за одвоеœе отпадних вода из насеšа. Откривен ¼е и ¼единствен луксузни стамбени об¼екат са почетка другог века наше ере, са керамичким цевима ко¼е су служиле за подно и зидно гре¼аœе. Судеžи по пронаеним новчиžима, на ко¼има се види да су били изложени велико¼ температури и ватри, ова¼ об¼екат ¼е на¼вероватни¼е страдао кра¼ем 4. века у на¼езди варварских племена.
                Истраживаœа на овом локалитету наставл¼ена су и ове године, а спровели су их еминентни стручœаци са Балканолошког института САНУ, археолози др Владимир Петровиž и мр Во¼ислав Филиповиž, у сарадœи са Центром за туризам, културу и спорт Сврšиг и колегама са Универзитета у Бордоу.
                Резултати истраживаœа, као и научна монографи¼а о античком насеšу, ¼авности žе бити представšени у среду, 30. септембра у 20 часова, у Центру за туризам, културу и спорт Сврšиг.

                Видео

                To learn more, please visit the YouTube Help Center: https://www.youtube.com/help
                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  Пронаени предмети из раног бакарног доба

                  На локалитету Хумска чука код Ниша, завршени су ¼едномесечна археолошка истраживаœа. Пронаени су предмети из раног бакарног доба.

                  Два пехара, две зделе и амфора пронаени су об¼екту из раног бакарног доба, на налазишту Велика хумска чука код Ниша. Претпоставšа се да су направšени 4.000 година пре нове ере. Оно што ¼е необично ¼е да ¼е ова керамика осликавана графитом.

                  Припремио Де¼ан Тасиž

                  Ове године истражен ¼е простор од око 70 квадрата. Радове су финансирали ресорно министарство и град Ниш.

                  Археолози су поред стадиона у селу Хум пронашли и део Римске некрополе са четири гроба.

                  Сви предмети ко¼и су пронаени на овом локалитету су од изузетног знача¼а и о œима žе бринути Народни музе¼ из Ниша.

                  Видео

                  Најновије вести, анализе и извештаји са лица места из Србије, Балкана и света. Будите у току са политичким, друштвеним и пословним трендовима
                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    ОНФЕРЕНЦИ£А ''ТЕХНИКЕ И ТЕХНОЛОГИ£Е КРОЗ ВРЕМЕ'' ОДРЖАНА У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕ£У У БЕОГРАДУ

                    У оквиру обележаваœа „Дана европске баштине” чи¼а ¼е овогодишœа централна тема „Стари и традиционални занати – очуваœе и одржаœе“, у Етнографском музе¼у у Београду ¼е у петак и суботу, 25. и 26. септембра, одржана конференци¼а „Технике и технологи¼е кроз време”.
                    Првог дана су представšена излагаœа на две теме ''Стари занати, као културно наслее'' и ''Садашœост и будуžност занатске традици¼е у Срби¼и'' о чему су говорили етнолози, антрополози, археолози, историчари и архитекте ко¼и се баве овом тематиком.

                    Другог дана су на теме ''Истори¼ски контекст од средœег века до модерног доба'' и Технички и технолошки поступци у конзерваци¼и и рестаураци¼и споменичког наслеа'' представили резултате сво¼их истраживаœа и рада на поšу проучаваœа индустри¼ског и техничког наслеа, као и савремених технолошких поступака у конзерваци¼и и рестаураци¼и.

                    Конференци¼у су организовали Друштво конзерватора Срби¼е, ко¼е активно ради на заштити индустри¼ског и техничког наслеа и Етнографски музе¼, ко¼и проучаваœе и представšаœе старих заната препозна¼е као веома важну активност у погледу очуваœа и заштите културног наслеа.
                    У раду Конференци¼е су учествовали стручœаци из Срби¼е, Републике Српске и Словени¼е, меу ко¼има су били и конзерватори Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, а археолог Де¼ан М. Радовановиž ¼е имао излагаœе на тему ''САРТИД - увод у модерно доба Срби¼е''.
                    Пратеžи део овог научног скупа ¼е изложба „Индустри¼ско и техничко наслее у Во¼водини” поставšена у Етнографском музе¼у.

                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment


                      Завршена овогодишœа ископаваœа на локалитету Timacum Maius

                      Видео

                      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                      НА ИЛИНДЕН

                      Паметна плоча, Крушево,
                      ИЛИНДЕН 1953

                      Comment


                        Праистори¼ска кашика стара 7000 година наена код Новог Бече¼а

                        Kод Новог Бече¼а у локалитетима Борош и Пречка, са ко¼их ¼е кренула поšопривреда, српски и немачки археолози дошли су до невероватних резултата од ко¼их издва¼а¼у кашику од печене глине стару 7.000 година.

                        Археолошко ископаваœе почело ¼е 3. августа и тра¼ало ¼е месец дана. Немачки археолози су заинтересовани за винчанску културу, и били су упорни у ископаваœу. Kашика ¼е без дршке, али с обзиром да ¼е стара 7.000 година, право ¼е чудо да ¼е уопште пронаена.

                        Тим су чинили археолози Музе¼а Во¼водине из Новог Сада и œихове колеге са Института за праистори¼у и рану истори¼у “Kристи¼ан Албрехт“ Универзитета у Kилу.

                        Kао ¼едан од на¼вредни¼их налаза ископаваœа на Борошу Александар Медовиž, археоботаничар, издва¼а кашику од печене глине стару 7.000 година, ко¼а потвру¼е оно што ¼е Медовиž годинама говорио, да смо кроз истори¼у одрастали уз каше, а не хлеб.

                        – У питаœу ¼е изузетан налаз. Kашика ¼е од печене глине, а не од кости, а оне су веома ретке на налазиштима. Слична ¼е ¼едно¼ кашики из Грчке, са насеšа Дикилиташ. Са ¼едне стране ¼е реципи¼ент, а са друге дршка и на œеном кра¼у углавном нека фигурина, али ми смо нашли само реципи¼ент. Сам налаз ¼е у одличном стаœу – вели Медовиž.

                        Он каже да ¼е на локалитету Борош завршено ископаваœе ¼едне од куžа потиске културе започето прошле године. Пречка ¼е насеšе старчевачке културе, старо 8.000 година и 1.000 година стари¼е од Бороша. То ¼е насеšе првих ратара и сточара одакле ¼е кренула поšопривреда.

                        – Циš нам ¼е да установимо везу измеу Бороша и Пречке и континуитет живšеœа на овом подруч¼у, ¼ер се поставšа питаœе како ¼е могуžе да на овако малом простору имамо два веома велика насеšа. £едно ¼е од 10 хектара, што ¼е за старчевачки период изузетно велико, и друго, на Борошу, од 40 хектара, ко¼е спада у касни неолит – напомиœе Медовиž. Он истиче да ¼е предео у ко¼ем се обавšа¼у археолошка истраживаœа одувек био интересантан šудима, пре свега због земšорадœе.

                        – Знамо да ¼е овде било веома добро земšиште, а клима врло повоšна. Сама величина насеšа указу¼е на разви¼еност поšопривреде, ко¼у бих ради¼е назвао биšна привреда. Тадашœи становници покушавали су да узга¼а¼у разне усеве, неке с успехом, неке не – каже он.

                        Током истраживаœа на Пречки, пронаен ¼е и скелет стар 8.000 година, па ¼е у помоž позвана и Софи¼а Стефановиž са београдског Одеšеœа за археологи¼у.

                        За археолошке налазе и избор локаци¼а ископаваœа сонди, веома знача¼ан ¼е био геомагнетни снимак терена, об¼ашœава археолог, Илдико Медовиž.

                        Изложба “Та¼не древног Бороша” планирана ¼е за децембар, а даšа истраживаœа за април и ма¼ 2016. Мартин Фурхолд, доцент Института за праистори¼у и рану истори¼у из Kила, воа другог немачког тима ко¼и ¼е у августа учествовао у истраживаœима, такое планира да се врати, истичуžи да се тежи дужо¼ сарадœи.

                        – На основу снимка се тачно виде обриси земšе, где ¼е твра, где мекша, а где ¼е нешто горело. Помоžу обриса откривамо шта би нам било занимšиво и неке интересантне детаšе. Ово ¼е први пут у Срби¼и да се на основу геомагнетног снимаœа терена, веома прецизно и без губšеœа времена, копа ¼едно старчевачко насеšе – истиче Илдико Медовиž.

                        Од почетка двогодишœих истраживаœа, у тиму стручœака, осим археолога, били су и научници многих других области, а током истраживаœа коришžене су модерне археолошке технологи¼е и методе. У Новом Бече¼у ни¼е изостала ни подршка локалне самоуправе.

                        – Помогли су нам финанси¼ски да урадимо конзерваци¼у и рестаураци¼у ¼едног гроба из бронзаног доба. Општина Нови Бече¼ нам ¼е помогла и око превоза, и других по¼единости – напомиœе Илдико Медовиž.

                        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                        НА ИЛИНДЕН

                        Паметна плоча, Крушево,
                        ИЛИНДЕН 1953

                        Comment


                          Antički nakit u nekropoli ''Slog''

                          Prvi put otkrivena tokom izgradnje puta Ravna – Debelica, nekropola iz kasnoantičkog i ranosrednjevekovnog perioda na lokalitetu ''Slog'' u Ravni i ove godine bila je predmet pažnje argheologa, koji su u istraženim grobovima pronašli zlatni i srebrni nakit

                          Видео

                          Prvi put otkrivena tokom izgradnje puta Ravna – Debelica, nekropola iz kasnoantičkog i ranosrednjevekovnog perioda na lokalitetu ''Slog'' u Ravni i ove godin...
                          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                          НА ИЛИНДЕН

                          Паметна плоча, Крушево,
                          ИЛИНДЕН 1953

                          Comment


                            Откривени темеšи цркве у Новобрдско¼ тврави

                            Наставком ископаваœа у цитадели новобрдске твраве, чи¼у ¼е градœу почео краš Милутин, а завршио Стефан Дечански, откривено ¼е неколико граевина, од ко¼их ¼е на¼знача¼ни¼а ¼еднобродна црква са припратом.

                            Марко Поповиž, арехеолог ко¼и у име Унеска надгледа и контролише археолошка ископаваœа и обнову новобрдске твраве, каже за Срну да ¼е црква, према облику основе и ономе што су археолози до сада открили, изграена почетком или, на¼касни¼е, средином 14. ви¼ека.
                            Осим цркве, откривена ¼е велика стамбена зграда ко¼а прати лини¼у бедема уз цитаделе. Та зграда ¼е, такое, као и бедеми, настала у прво¼ половини 14. ви¼ека.
                            "На овим просторима нема тако очуваних примера цитаделе. Имамо замкове, али ово ¼е градска цитадела у ко¼о¼ ни¼е боравио властелин веž представник владара, ко¼и ¼е имао веома важну улогу у тадашœем Новом Брду као на¼познати¼ем урбаном насеšу на овим просторима", по¼ашœава Поповиž.
                            На основу археолошких налаза и записа, он тврди да се у цитадели налазила управа Новог Брда са здаœем ко¼е ¼е припадало во¼води. Осим те граевине, било ¼е више стамбених об¼еката у ко¼има ¼е жив¼ела властела, као и дио у ко¼ем се налазила ризница у ко¼о¼ ¼е чувано сребро ископавано у новобрдским рудницима.
                            "Са сигурношžу могу да кажем да ¼е ово први овакав модел цитаделе откривен на ширем подруч¼у Балкана", наглашава Поповиž.
                            Он ¼е ув¼ерен да новобрдску твраву и цитаделу Турци нису користили и да су по доласку у ово м¼есто 1455. године све порушили, а матери¼ал разни¼ели.
                            Све што ¼е до сада откривено и обраено потиче из времена српских владара краšа Милутина и Стефана Дечанског, тврди др Поповиž.
                            Током ископаваœа лоцирана су и два велика об¼екта, ко¼а су затрпана шутом, тако да се у овом тренутку не може реžи ништа о œихово¼ нам¼ени.
                            Велика граевина ко¼а се налази у непосредно¼ близини цркве ¼е у средœем ви¼еку била палата, односно с¼едиште во¼воде или команданта во¼ске ко¼а ¼е штитила Ново брдо.
                            Због завршетка граевинске сезоне, посебно због климатских услова на висини веžо¼ од 1.100 метара на ко¼о¼ се налази новобрдска тврава, археолошка истраживаœа и реконструкци¼а цитаделе биžе обуставšени до проšеžа сšедеžе године.
                            Планирано ¼е да у наставку радова буде истражена комплетна цитадела или Горœи град и тада žе бити створени услови да буду конзервирани и реконструисани об¼екти откривени у унутрашœости цитаделе.
                            Зидаœе бедема и кула, како истиче Поповиž, иде према плану ко¼и ¼е утврдио Унеско, ко¼и ¼е у за ову фазу радова издво¼ио милон евра.

                            Наставком ископавања у цитадели новобрдске тврђаве, чију је градњу почео краљ Милутин, а завршио Стефан Дечански, откривено је неколико грађевина, од којих је најзначајнија једнобродна црква са припратом.
                            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                            НА ИЛИНДЕН

                            Паметна плоча, Крушево,
                            ИЛИНДЕН 1953

                            Comment


                              Налази са локалитета код Сврšига заслужу¼у музе¼

                              Сврšиг – Бро¼не стаклене и бронзане посуде, жетони за игру и друга откриžа са античког локалитета Тимицум Маиус кра¼ Сврšига матери¼ал су за ¼едан модеран музе¼, док об¼екти, терме и трг могу бити микроархеолошки парк, па žе Општина конкурисати про¼ектом за œихову изградœу.
                              Налазиште у атару села Нишевац се истражу¼е 10 година, а према речима археолога Балканолошког института САНУ др Владимира Петровиžа и мр Во¼ислава Филиповиžа, археолошки матери¼ал ¼е довоšан за модеран музе¼ ко¼и žе презентовати не само слику Сврšига у прошлости, веž и целе тимочке реги¼е.
                              Како на¼авšу¼е председница Општине Сврšиг £елена Трифуновиž, следеžи корак ¼е израда про¼екта и конкурисаœе за средства из фондова прекограничне сарадœе. Музе¼ би на¼вероватни¼е био смештен у центру града, у близини зграде Центра за туризам, културу и спорт, док би сам локалитет био покривен као микроархеолошки парк.
                              На локалитету Калница, потврено ¼е Истраживаœима, налази се насеšе Тимацум Маиус ко¼е датира са кра¼а 1. и почетка 2. века после Христа, а ко¼е ¼е било важна тачка По¼тингерове мапе ко¼а се налазила на римском путу ко¼и ¼е водио од тадашœег Наисуса до Арчара на Дунаву.
                              До сада ¼е познато да се град простирао на површини од око 5 хектара, пронаен ¼е римски пут, терме, об¼екти, део система за одвоеœе отпадних вода, жртвеник, античка керамика и нумизматички налази.
                              Само насеšе, кажу археолози, треба посматрати као целину са оближœим утвреœем Сврšиг-градом, кулама изнад села Варош, удаšеним око 4 километра северни¼е од Калнице, где ¼е такое потврено римско присуство, а подно утвреœа, тачни¼е у Баœици, откривена ¼е и велика ранохришžанска црква са типичним гробницама за то време.
                              Трг са одводом за атмосферску воду
                              Према речима др Владимира Петровиžа, овогодишœим истраживаœем ко¼е ¼е завршено почетком октобра обухваžен ¼е ¼едан шири потез, чиме ¼е употпуœена слика како ¼е изгледала урбанистичка структура овог античког насеšа.
                              С ¼едне стране ради се о ¼авно¼ површини, тргу ко¼и има канал за одвоеœе атмосферских вода, док се са друге стране ради о два об¼екта ко¼и се налазе на ивици те ¼авне површине, тако да смо ове године утврдили неко место ко¼е би можда могло бити центар римског насеšа – каже Петровиž.
                              £едан од откривених стамбених об¼еката граен ¼е од каменог сухозида и облепšен блатом, док су у непосредно¼ близини регистроване две отпадне ¼аме са остацима животиœских кости¼у и керамичких посуда.
                              Вероватно ¼е реч о об¼екту ко¼и датира са кра¼а 4. века када ове просторе насеšава¼у варварска племена ко¼а на неко време прекида¼у римски правно-политички поредак на територи¼и римске провинци¼е Мези¼е – каже мр Во¼ислав Филиповиž.
                              Откривен ¼е и веома велики бро¼ предмета од керамике, стакла и метала ко¼и су веома ретки и луксузни. Посебно се, према Филиповиžевим речима, истичу бронзана кути¼а у облику сузе за држаœе печата украшена стакленом пастом, жетон за игру, делови по¼аса и римских фибула и фрагменти керамичких лампи.
                              £единствен об¼екат са подним и зидним гре¼аœем
                              На самом локалитету, сондираœем земšишта 2010. године пронаен ¼е по свему ¼единствен римски об¼екат са, засада, две простори¼е, а ко¼и ¼е поседовао сложени хипокаустни систем загреваœа подова и зидова.
                              Сачувано ¼е укупно 26 керамичких тубула, односно цеви кружног пресека испуœених каменим облуцима ко¼и ¼е кроз канале топао ваздух спроводио у под и зидове целог об¼екта, и то са регулаци¼ом ¼ачине гре¼аœа.
                              Истраживаœа се наставšа¼у, али ¼ош се чека експропри¼аци¼а
                              Иако ¼е Општина Сврšиг затражила од Владе Срби¼е да се земšиште на коме се врши истраживаœе прогласи земšиштем од ¼авног знача¼а како би се могла извршити експропри¼аци¼а, до сада ни¼е доби¼ена сагласност. Због тога се истраживаœа засада врше само на потезу где ¼е сам власник уступио парцелу за ископаваœа.
                              Знача¼ откриžа код Сврšига препознали су и Французи ко¼и су и ове године учествовали у ископаваœима, док се од наредне године очеку¼е интензивни¼а сарадœа са Универзитетом у Бордоу и учешžе много веžег бро¼а археолога из те земšе, а самим тим и обимни¼а истраживаœа.
                              ​£​ужне вести žе у наредном периоду представити квалитете и природне потенци¼але Сврšига.
                              Текстови žе се односити на придродне ресурсе укšучу¼уžи храну, животну средину, традици¼у, природне лепоте, истори¼ске и културне локаци¼е… Покушаžемо да презенту¼емо што више потенци¼ала ко¼е ова¼ кра¼ нуди и по ко¼има ¼е специфичан у Срби¼и и свету.
                              Ови текстови су део про¼екта “Сврšиг у срцу природе” ко¼и ¼е финансиран из ¼авних средстава Општине Сврšиг, а има за циš да у складу са Законом о ¼авном информисаœу допринесе веžо¼ видšивости Сврšига и ширем информисаœу ¼авности о овом кра¼у.

                              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                              НА ИЛИНДЕН

                              Паметна плоча, Крушево,
                              ИЛИНДЕН 1953

                              Comment


                                Пронаен печат кнеза Лазара на Руднику

                                Горœи Милановац - У рушевинама средœовековног града Рудника ¼е пронаено непроцеœиво благо - печат с угравираним владарским грбом Кнез Лазар Хребеšановиž и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земšе."
                                Археолози Филозофског факултета у Београду и Музе¼а рудничко- таковског кра¼а били су запеœени када ¼е из земšе изронила метална плочица, матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом, украшеним бивоšим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земšе, пишу “Вечерœе новости.”
                                Печат ¼е урезан у негативу као слика у огледалу да би се читао правилно после отискиваœа у воску или злату.
                                Археолози истичу да ¼е ову матрицу могао да носи само кнез Лазар или œегов на¼ближи сарадник са двора.
                                ”Реч ¼е о ¼единственом налазу. До сада смо познавали само отиске печата на владарским повеšама салуваним у ризницама. По први пут ¼е пронаена матрица ко¼ом су ти печати отискивани. Œу ¼е могао да носи само Кнез Лазар или œегов на¼ближи сарадник из дворске канцелари¼е”, каже доцент др Де¼ан Радичевиž ко¼и са кустосом Аном Цицовиž руководи истраживаœима.
                                Да би прецизно установили од ког ¼е метала изливена матрица послали су ¼е на испитиваœе у Републички завод за заштиту споменика културе.
                                ”Спелтрометри¼ска анализа ¼е дала невероватан резултат – реч ¼е о аутентично¼ легури ко¼у су направили овдашœи металурзи”, каже др Радичевиž.
                                Печат ¼е направšен од легуре ко¼а садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто кала¼а, два одсто цинка и ¼едан проценат силици¼ума.
                                Стручœаци сматра¼у да ¼е са матрице отискивана предна страна жига и да ¼е вероватно имала и други део.
                                ”За другим делом печата потрага тек почиœе”, истиче Радичевиž.
                                Он истиче да печат ко¼и ¼е пронаен подсеžа на “велики типар” ко¼им ¼е оверена повеšа светогорском манастиру Пантеле¼мону, али и на печат с писма Дубровчанима.
                                Титула ко¼у ¼е Лазар користио на рудничко¼ матрици и тип витешког шлема стари¼и од приказаног на реšефу у Хиландару, указу¼у да ¼е кнез ова¼ печат користио у рано¼ фази владавине.
                                ”Вероватно ¼е реч о периоду непосредно после 1373. године када ¼е победио великаша Николу Алтомановиžа”, каже др Радичевиž.
                                Од тада овдашœи рудници и градови поста¼у знача¼ан извор моžи Кнеза Лазара, а касни¼е деспота Стефана Лазаревиžа. Ту ¼е радила на¼дуговечни¼а ковница новца средœевековне Срби¼е.
                                Средœевековни Рудник ни¼е био заштиžен зидинама и можда ¼е то разлог за губитак и откриžе печата.
                                "Лазаров печат смо нашли у отпадно¼ ¼ами. Као да га ¼е неко бацио у задœем тренутку да би спречио да владарска ознака буде пронаена и злоупотребšена”, каже др Радичевиž.
                                Печат žе бити изложен у музе¼у у Горœем Милановцу.
                                Кнез Лазар роен ¼е 1329. године као син племиžа Прибца Хребеšановиžа, ко¼и ¼е после Душановог крунисаœа постао логотет - канцелар на œеговом двору.
                                Лазар ¼е, женидбом са Милицом из лозе Вукана Немаœиž, практично ушао у владарску породицу.
                                Погинуо ¼е у бици на Косову 1389. године. Проглашен ¼е за свеца.

                                Иначе, На изложби “Средœовековни Рудник. Археолошка истраживаœа 2009-2014. године” ко¼а žе се одржати у четвртак 22. октобра са почетком у 13 часова у Галери¼и Музе¼а рудничко-таковског кра¼а биžе изложен печат кнеза Лазара ко¼и ¼е недавно пронаен на планини Рудник.

                                Горњи Милановац - У рушевинама средњовековног града Рудника је пронађено непроцењиво благо - печат с угравираним владарским грбом
                                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                                НА ИЛИНДЕН

                                Паметна плоча, Крушево,
                                ИЛИНДЕН 1953

                                Comment

                                Working...
                                X