Страница 8 от общо 8 ПървиПърви ... 345678
Показване резултати 176 до 184 от общо 184

Тема: Archаeological news from Serbia

  1. #176
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Сремска Митровица: Археолози на трагу резиденције римског цара

    Аустралијски и српски археолози тек што су почели ископавања на пројекту "Вила рустика Глац" код Сремске Митровице, а већ су на прагу сензационалног открића.

    Све што су до сада нашли указује да се на том локалитету налазио велелепан комплекс царског љетњиковца, који је изградио цар Максимијан Херкул крајем трећег и почетком четвртог вијека, када је Сирмијум био једна од престоница Римског царства.
    "Радимо систематска археолошка истраживања касноантичке виле Глац. Прве помене о локалитету налазимо код археолога Игњата Јунга с краја 19. вијека, када су откривени остаци велике виле и мозаици ", каже др Стефан Поп-Лазић, научни сарадник Археолошког института у Београду.
    Радови на локалитету почели су доласком аустралијске једанаесточлане екипе у Сремску Митровицу крајем јуна, док су претходно митровачки археолози са радницима обавили све припремне радње у вези са сређивањем локалитета и радног кампа на имању Глац Пољопривредног добра "Митросрем".

    Иако се за новооткривени локалитет у 19. вијеку најприје претпостављало да је вила богатог Римљанина, каснијим истраживањима стручњаци су дошли до тезе да се ради о љетњиковцу неког од римских царева рођених у Сирмијуму или његовој околини.
    У сачуваним историјским изворима наводи се да је баш римски цар Максимијан Херкулије у близини Сирмијума, на мјесту гдје су његови родитељи радили као надничари, подигао огромну вилу.

    http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=260181
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  2. #177
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Из сремских њива ниче царска палата

    АРХЕОЛОШКИ српско-аустралијски тим грозничаво копа у јари и прашини њива локалитета Глац на периферији Сремске Митровице откривајући легендарни комплекс палате римског цара Максимијана Херкулија. Кад је овог прослављеног војсковођу рођеног у сиромашној породици у античком Сирмијуму за савладара изабрао император Диоклецијан, овај је на имању, где су му родитељи били надничари, подигао велелепну палату, а свој град учинио престоницом западног дела царства.

    Дуже од пола века су безуспешно српски, амерички и француски научници, вођени записима римских историчара, покушавали да на подручју Сремске Митровице лоцирају Максимијанову царску резиденцију.

    Да је потрага најзад довела до циља показали су монументални остаци које је пре неколико дана, на дубини од око метар и по, открио научни тим који предводе др Стефан Поп-Лазић, из Археолошког института у Београду и професор Ричард Мајлс, са Универзитета у Сиднеју. Реч је о зидинама које опасују двориште дуго 400 метара и широко око 300 метара, а у њему се сада ископавају масивни темељи зграде.

    – Реч је је огромној грађевини, палати која се простире на много већој површини од очекиване – говори професор Мајлс. – Посебно је изненађење то што смо у остацима открили три археолошка слоја градње, што показује да су на овом месту људи живели много дуже него што се мислило. Ово је несумњиво било веома значајно место у Сирмијуму.

    Он истиче да је за истраживача старог Рима привилегија да раде на српским локалитетима и с нашим археолозима.

    – Србија је земља с изузетном историјом, баштином и стручњацима. За истраживача Рима у време позне антике најважније место у Римском царству! Одавде долази највише царева који владају из овдашњих престоница каква је Сирмијум, изузетно значајан град и за историју царства и за развој хришћанства. Цареви који су одавде потекли били су чврсти људи, потекли из сиромашних слојева али с изузетним способностима, који су до владарског положаја дошли напредујући у војној служби – каже професор Мајлс.

    Овај стручњак, који пре професуре у Сиднеју дуго година предавао на унивезитету у Кембриџу, захваљујући сарадњи с др Поп-Лазићем дошао је на идеју да се укључи у истраживање Сирмијума, који је римски историчар из 4. века, Амијан Марцелин назвао „славном и многољудном мајком градова“. О значају Сирмијума говори податак да је у њему рођено десет римских императора, а осам царева је боравило у граду од неколико месеци до пар година и одавде управљало империјом.

    Та баштина је, нажалост, боље позната иностраној него српској јавности.

    – Доласком аустралијских стручњака почела је нова епоха у истраживању Сирмујума, јер је професор Мајлс одмах рекао да га не занимају само научни резултати, већ једнако и конзервација и презентација оног што је пронађено. Неко ће се упитати зашто странци треба да нам откривају вредност наше баштине, али то је једноставно тако. Срећом, сад је дошло до великих промена, имамо велику помоћ и разумевање нашег министарства културе, а сарадња с реномираним стручњаком какав је професор Мајлс изродила је дугорочни међународни пројекат. О његовом значају говори и то што ће аустралијска министарка спољних послова током предстојеће посете Србији посетити наш локалитет – каже др Поп-Лазић.

    До тада ће се много јасније видети комплекс чији се обриси и даље само назиру. Из земље провирују зидови дебели метар сазидани од цигала повезаних кречним малтером. Стручњацима ови фрагменти указују да су просторије палате могле да буду високе десетак метара.

    – Грађевина је несумњиво имала резиденцијални карактер и била је врло луксузна. Специјалне опеке, које су приликом постављања на зид остављале слободан простор за циркулацију ваздуха, откривају да је зграда имала зидно грејање и вентилацију. Све то указује да је реч о палати неке изузетне личности, врло вероватно императора Максимијана Херкулија – каже др Поп-Лазић.

    Досадашња истраживања Сирмијума извођена су махом у близини центра Сремске Митровице, где је утврђено постојање царске палате и стадиона-хиподрома, храма Јупитера, који је по величини трећи у Европи, осам ранохришћанских цркава… Актуелна ископавања на Глацу се изводе на простору који је до пре неколико дана био покривен непроходним жбуњем на рубу имању пољопривредног предузећа „Митросрем“, које је тешко страдало у приватизацијама.

    – Иронијом судбине, остаци палате налазе се тик уз савремене рушевине штала и свињаца – каже др Поп-Лазић. – Овде има бар десет година посла за велики тим археолога рестауратора и конзерватора, јер је замисао да овде буде прави царски архео-парк.

    Чишћење и складиштење пронађених предмета

    АКВАДУКТ

    СРПСКИ научници наглашавају да је Сирмијум ископаван деценијама, али да презентација открића археолога није била на нивоу њиховог значаја.

    Није искоришћена ни јака међународна културна и научна сарадња седамдестих година, кад су на овом терену боравили амерички и француски археолози.

    – Саме локалне власти су дуго биле незаитересоване за богатство које имају. Чак су доста тога и уништиле. На пример, велики аквадукт са Фрушке горе, који је миниран да би његовим циглама поплочавали сеоске улице. Сада се то променило. Ископавања више нису сама себи циљ већ заштита и представљање јавности остатака града који је једно време био престоница Римског царства – каже др Стефан Поп-Лазић.

    ОД НАДНИЧАРА ДО ЦАРА

    ЦАР Максимијан Херкулије је подигао палату на имању бившег римског војника, где су његови родитељи били надничари.

    – То нам открива велику вертикалну проходност тадашњег римског друштва у коме син надничара може да стигне до царског трона. То је време војничких царева, једне изузетне групе људи који су служили у истим легијама на истоку, а међусобно су се позанавали и ратовали заједно и на крају су завладали царством – каже др Поп-Лазић.

    http://www.intermagazin.rs/iz-sremsk...lata/?lang=cir
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  3. #178
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Професор из Задра: Хрватски кнез Вишеслав никад није постојао

    Професор емеритус Универзитета у Задру Никола Јакшић дигао је прашину својим истраживањима посвећеним крстионици кнеза Вишеслава из Нина, која се у хрватској историографији сматрала аутентичним спомеником покрштавања Хрвата.

    Његов закључак је да Вишеславова крстионица није из Нина, да није настала у Хрватској него у Венецији по наруџби Млетака и да није била намијењена Хрватима, већ једној од кнежевина на источној обали Јадрана.

    Штавише, он сматра да митска крстионица Хрвата то заправо никад није била, а да кнез Вишеслав никад и није био хрватски кнез, него „неки словенски“.

    О Вишеславу чак ни не постоји много података, а у његово време није постојао хрватски великаш с именом Вишеслав. Занимљиво је да његове колеге историчари и археолози покушавају да оспоре његова тумачења и открића и Јакшића оптужују на недостатак патриотизма и националне свијести.

    Професор Јакшић је за Слободну Далмацију коментарисао дио извјештаја у којем тврди да крстионица није хрватски споменик и да нема никакве везе с Хрватима.

    „Крстионица је први пут уочена 1853. године у капуцинском самостану у Венецији када је пренесена у млетачки Museo Correr. Тако је постала позната јавности. О крстионици су прво писали италијански аутори који су на њој уочили словенско име, што је изазвало потребу за тумачењем. Главно питање је било ко је тај Вишеслав? Било је јасно да крстионица није била намијењена простору у којем је нађена. Било је различитих интерпретација, неке су укључивале и руске кнежеве, а онда је на основу једног задарског рукописа из 18. вијека, тзв. Аноним Филипи, задарски аутор Ђузепе Ферари Купили опрезно претпоставио да би крстионица могла бити поријеклом из Нина. Наиме, Купили је у том рукопису пронашао податке да је 1746. из Нина однесена нека крстионица која је била, како каже, декорисана написима и грбовима. За тај Купилијев приједлог ‘запалио’ се Лука Јелић који је почетком 20. вијека истраживао нинске споменике. Он је претпоставио да би то могао бити доказ, не само да крстионица у Кореру потиче из Нина, него да је и на њој уписано име једног хрватског кнеза из 9. вијека у вријеме чије владавине је дошло до покрштавања Хрвата“, објаснио је Јакшић за Слободну Далмацију.

    Наиме, како каже, није упитно када је настала, већ ко ју је направио.

    „Датирање није промашено, јер то и јесте 9. вијек, тачније његова посљедња четвртина. Проблем је што је Јелић крстионицу хтио јаче да усидри у Нин на почетак 9. вијека. Као вођа археолошких истраживања у Нину, Јелић је 1911. године објавио извјештај према којем је код данашње жупне Цркве светог Азела (а то је средњевјековна нинска катедрала) пронашао темеље грађевине крстионице обликом блиске опису у рукопису Анонима Филипа.

    Према његовом тумачењу, у тој грађевини је некада била смјештена Вишеславова крстионица у којој су Хрвати примили хришћанство. Каснија археолошка истраживања су међутим показала да такве грађевине на терену уопште нема. Међутим, пошто ју је Јелић у свом извјештају чврсто ‘забетонирао’ у Нин, крстионица је ушла у историографију као готова чињеница. Касније се ипак успоставило да је Јелић ту грађевину измислио“, наставио је Јакшић.

    На питање коме је крстионица била намијењена, Јакшић наставља: „Вјерујем да је требало да послужи за крштење кнеза једне од мањих словенских кнежевина на источној обали Јадрана. Знамо да су на том простору, осим Хрватске, постојале и друге кнежевине, рецимо Хум, Захумље, Травунија, итд. Наиме, Млеци су у 9. вијеку имали великих проблема с пловидбом по Јадрану јер су њихове бродове нападали ови Словени. Крстионица је по мом мишљењу највјеројатније била покушај Млетака да придобију кнеза неке од тих малих држава, што би им гарантовало заштиту поморских и трговачких путева дуж Јадранске обале. Шта се на крају догодило, тешко је рећи. По мом суду, та млетачка акција је или отпала или је сторнирана или је неко умро. Углавном, крстионица никад није отишла из Венеције нити се остварила њој намијењена улога. Ту остаје све до Другог свјетског рата, када по споразуму између Павелића и Мусолинија, доспјела у Хрватску. Власништво је Хрватске академије знаности и умјетности, а изложена у Музеју хрватских археолошких споменика у Сплиту“.

    http://vidovdan.org/2017/07/08/profe...nije-postojao/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  4. #179
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Археолози у потрази за неолитским кућама

    Стална екипа београдског Археолошког института и студенти археологије на Филозофском факултету, са гостима из БиХ и Бугарске, наставили су истраживања под балоном. То ће омогућити истраживачима да не раде више под ведрим небом и бољу заштиту ископина, а радови на његовом уређењу самог балона тек недавно су комплетирани. Уређени су потпорни зидови и бетонирани прилази, а према речима директора параћинског Завичајног музеја Бранислава Стојановића, то је и неопходна припрема која ће омогућити скорашњи долазак туриста.

    - Овог лета археолози и студенти радиће на дефинисању објекта у сонди 22. То је један од последње пронађених објеката, остатака неолитске куће у балону. Археолози ће такође отворити и пресек рова са источне стране локалитета. Прошлог лета откривено је да тај ров опасује цео локалитет, а са доње стране је ауто-пута према селу Сикирица - објашњава Стојановић.

    У археолошком тиму, који се још окупља, биће четрдесетак људи. Носилац пројекта је Археолошки институт, а радове финансирају заједнички Министарство културе и информисања и параћинска локална самоуправа.

    И док група ентузијаста наставља са послом под балоном, остали део екипе је на свом "радном месту" у дреновачкој основној школи. Ова школа је већ годинама током лета својим простором на услузи истраживачима, њихова је база за смештај и рад. Осим у школи, део покретних налаза овог лета први пут ће се обрађивати и у новом депоу Завичајног музеја у Параћину.

    Остаци некадашње неолитске пећи,фото Завичајни музеј

    Резултати рада из ове сезоне биће такође публиковани, али тек идуће године јер је већ објављена једна штампана публикација о локалитету Дреновац. Нажалост, ово изузетно археолошко налазиште биће доступније туристима тек када се заврши прилаз са ауто-пута. Баш из тог разлога, а на захтев општине Параћин, одобрена је изградња стајалишта и радови су у току. Прилазни путеви локалитету са других страна делимично су санирани, тако да из Завичајног музеја позивају посетиоце који желе да га виде, да им се јаве ради организације обиласка.

    Истраживачи под балоном истражују налазиште, фото Завичајни музеј

    НЕОЛИТСКИ МЕГАЛОПОЛИС

    ЛОКАЛИТЕТ Дреновац простире се на шездесетак хектара крај ауто-пута Београд - Ниш и истражује се више од десет година. Испитују се остаци древне културе из периода пре око 7.000 година, а због своје величине - претпоставља се да је имало око 1.500 кућа - насеље је названо "неолитски мегалополис". Ипак, није се развило у прави град јер је страдало, претпоставља се, у пожару или некој другој катастрофи.

    Потпорни зидови олакшаће посао археолозима,фото З.Рашић

    КОНЗЕРВАЦИЈА

    С ОБЗИРОМ на досад откривене остатке неолитских кућа, до краја године биће урађена конзервација објеката испод балона заједничким средствима Археолошког института из Београда и параћинског Завичајног музеја. Конзервација ће се радити после завршетка радне сезоне, што ће омогућити бољу презентацију јавности.

    http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...litskim-kucama
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  5. #180
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Завршена друга фаза археолошких истраживања Врдничке куле

    С последњим данима протекле седмице завршена је овогодишња кампања археолошких радова на потесу Врдничке куле, која је са обимним зидовима и непосредном околином заштићени споменик културе још од 15. марта 1949.

    Међутим, тек пре две јесени почела су опсежна истраживања тог локалитета с циљем да се попуне празнине у историјској читанци једног од ретких сачуваних одбрамбених утврђење на подручју Војводине, али и да се, с друге стране, створе предуслови за конзервацију па можда чак делимичну реконструкцију ове по много чему изузетне фортификације.

    „У овој фази истраживања открили смо улаз у утврђење, који нам до сада није био познат. Утврдили смо и да је улазна кула изворно део неке млађе фазе фортификације, односно није била саставни део првог утврђења већ је подигнута накнадно. Археолошка ископавања извођена су и са спољне стране одбрамбених зидина, све у циљу конзервације бедема и улазне куле, који су склони рушењу. Сонде су, иначе, пре две године отваране и унутар комплекса, и оне нам говоре о веома интензивном животу утврде која је током векова неколико пута рушена па поправљана и дозиђивана“, наводи за “Дневник” шеф тима археолога Покрајинског завода за заштиту споменика културе Ивана Пашић.

    Сада је на реду конзервација откопаног, како се налази не би деградирали, а план за следећу годину је да се истражи цела улазна партија и потом припреми детаљна презентација, закључно са покретним мостом који је преко сувог одбрамбеног рова водио до улазне капије, све како би посетиоци добили слику о томе како је тврђава изгледало кроз векове. Предвиђено је такође и да се сви делови утврде склони рушењу обезбеде и „дотегну”, како би локалитет био потпуно сигуран за посетиоце. То се поготово односи на остатке бедема, као и високе зидине улазне куле, која је и најугроженија због два метра дубоке рупе коју су кадгод направили дивљи копачи трагајући за златом и артефактима наводно закопаним у тврђави.

    Тврћава је током векова неколико пута рушена па поправљана
    „На темељу остатака бедема који се виде, мада не баш целим обимом, може се закључити да се само утврђење налазило у габаритима 50 пута 60 метара. На доњем платоу смо раније уз бедем пронашли и делове зида грађевине која је вероватно служила за смештај посаде или као коњушница. Улаз у тврђаву је био на источној страни и испред се простирао суви ров, а у средишту, на самом врху брда, изграђена је бранич или дижон кула, висока 18 метара, са вратима на првом спрату, до којих се највероватније стизало мердевинама. Кула је била и осматрачница и последња линија одбране, централна тачка тврђења, али ипак само део добро утврђеног комплекса који цео завређује пажњу...“, наводи Ивана Пашић.

    Када је реч о материјалу који су пронашли археолози, уз неколико комада керамике из млађег гвозденог доба, која сведочи о томе да је и у том периоду овај простор био насељен, највише је, очекивано, налаза из средњег века и времена интензивног живота тврђаве, доста је гвоздених предмета - мамуза, узенгија, копчи, блокеја за чизме... Својеврстан су раритет увозни предмети из Италије, стаклене чаше и флаше, те комади мајолике - луксузне трпезне керамике тог доба. По речима директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зорана Вапе, наставак археолошких истраживања налази се у програму рада институције и за 2018, паралелно са конкретним конзерваторским активностима, као што је уређење степеништа унутар дебелих зидина саме донжон куле које ће водити до планираног видиковца.

    „Олакшавајућа околност за уређење тврђаве је близина етно-села Врдничка кула, јер се тиме, између осталог, решава и питање тоалета за туристе. Другим речима, сам локалитет се у овој фази не мора оптерећивати појединим пратећим инфраструктурним садржајима, које не би било ни лако ни јефтино извести, већ ће бити довољно да се простор партерно уреди, односно да се, поред инфо-табли, поставе и клупе за одмор. Јер, чињеница је да шетња до тврђаве једном од две стазе које до ње воде, ма колико била пријатна, није нимало лака – практично се кроз шуму пењете на 24. спрат... Што се самих зидина тиче, они ће бити обезбеђени, али се још неко време неће радити на њиховој реконструкцији, с обзиром на то да би такав захват изискивао јако пуно новца. Али има сасвим довољно елемената, од овог што је сачувано, као и на темељу археолошких открића, да се добије импресија о томе како је тврђава изгледала“, наводи Вапа.

    О утврди изнад Врдника нема пуно писаних трагова. Како наводи Александар Дероко у својој студији „Средњоевропски градови у Србији, Црној Гори и Македонији”, Врдник се као угарски утврђени град Реднек први пут помиње 1315. године, а мађарски историчар Пал Енгел забележио је да је утврда већ тада, па све до почетка ЏВИ века, била у власништву Калочке надбискупије, те да је насеље у њеном подножју имало право да организује недељне сајмове, што је била важна привилегија у то доба.

    „Не зна се баш тачно када је тврђава изграђена. По архитектури, начину градње, концепту, може се претпоставити да је у питању крај 13. и почетак 14. века. Угарска држава је у то време правила систем одбрамбених утврђења, а овај део Срема је био нарочито битан због заштите јужних граница. О томе сведоче записи према којима је на овом простору било још утврђења, попут Черевића и Сремских Карловаца, само што од њих нису данас остали видљиви трагови“, наводи Ивана Пашић.

    Поједини локални извори тврде да је врднички кастел подигнут на темељима римске предстраже, а као доказ за то се потеже немачки археолог Роберт Рудолф Шмит, који је, наводно, тридесетих година прошлог века током својих краткотрајних ископавања у близини Врдничке куле, истина никада документовано, пронашао новчиће из доба римске тетрархије и цара Проба, који је управљао делом Римског царства из Сирмијума. Досадашњи археолошки налази ипак упућују на то да „римска прича” Врдничке куле нема реално утемељење, али то, наравно, не значи да се током наредних ископавања неће доћи до другачијих сазнања. Мада нема спора да је и без легионара ова фрушкогорска тврђава итекако вредна...

    https://www.dnevnik.rs/index.php/kul...ule-31-07-2017
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  6. #181
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    На Руднику се бакар вадио пре 6,5 миленијума

    Тајне древних цивилизација које су археолози открили на „крову Шумадије“. Људи из Старчевачке културе први рудари. Пре 6.500 година почео извоз из Шумадије: у Бугарској пронађени предмети исковани од овдашње руде.

    Рудник, централна српска планина, „кров Шумадије“ је светски феномен, сматрају археолози. Они су нашли доказе да људи у континуитету већ 6.500 година неуморно сврдлају и ломе стене рудничких висова и јаруга у потрази за сребром, оловом, бакром и квалитетним каменом.
    – Ископавања на локалитету Прљуша потврдила су да је руда бакра овде експлоатисана у доба енеолита, пре 4 до 4,5 хиљада година – каже др Драгана Антоновић из Археолошког института. – То Прљушу сврстава међу најстарије руднике света, али није коначан резултат. Наиме, досадашњи налази потичу из најмлађих окана на врху локалитета. Сигурни смо да се овде рударили винчанци у исто време кад и у Рудној глави, до сада најстаријем познатом руднику бакра, а можда и раније.

    Саговорница „Новости“ објашњава да су праисторијски рудари копали од дна према врху брда, запуњавајући стара окна јаловином. Разлика у висини окана на Прљуши значи да су рудари у подножју Прљуше копали вековима пре наследника који су оставили трагове на врху.

    – Већ у праисторији Рудник је и, како би данас рекли, извозни центар бакра – открива др Драгана Антоновић. – У енеолитској некрополи у Долнославу у Бугарској пронађени су предмети произведени од руде с Рудника! Али ни то није почетак увозно-извозне рудничке приче. Људи из Старчевачке културе су 7,5 хиљада година пре нове ере долазили на Прљушу по горски кристал.

    Нажалост, како ствари стоје, археолози већ сада могу да се баве и многобројним напуштеним сеоским кућама на Руднику. Пустош се види већ од скретања с Ибарске магистрале на средњовековни „пут сребра“ којим је руднички драгоцени метал, познат по изузетној чистоћи извожен широм Европе.

    Он пролази кроз село Заграђе, на простору некадашњег великог подграђа-трговишта под Острвицом, најтврђем северном српском упоришту од Немање до пада деспотовине.

    Српски владари вековима су зидали и одржавали силни град, центар острвичке власти, чије су зидине опасивале стрми вулкански брег. Стражари с куле последње одбране на расцепљеном врху Острвице осматрали су целу Шумадију чувајући драгоцену планину. Одатле је вероватно и цар Душан 1354. гледао угарску војску пре него што ју је сломио под Рудником. С Острвице су деспоти Стефан Високи и Ђурађ Бранковић заустављали Турке и Угаре. Бојеви око Острвице и богатства Рудника нису вођени само са страним завојевачима. За њих су се тукла браћа и краљеви Драгутин и Милутин, њихови синови Стефан Дечански и Владислав Други, кнез Лазар и Никола Алтомановић, деспот Стефан и Никола Зојић.

    У време деспота Ђурђа Бранковића, Рудник остаје једини извор привредне моћи Србије. Чим су 1458. Османлије освојиле Острвицу следеће године пало је и Смедерево. Од тада Острвичке власти нема над Заграђем, а моћни град је опустео.

    Подграђе у селу Заграђе на стотинак метара од Ибарске магистрале је тада опстало, а у пустош се претвара данас. О његовој некадашњој многољудности сведочи само споменик у центру села зарастао у траву, на коме су имена стотина Заграђана изгинулих у светским ратовима. Крај њега пролази пут ка Острвици кроз сеоски атар поред пустих кућа и отежалих воћњака које више нема ко да бере. Кад се заврши асфалт, почиње шумска стаза из које вире старе камене плоче.

    – Реч је о остатку старог великог северног караванског пута који је био на траси данашње саобраћајнице кроз Заграђе и поред Острвице је водио у велику варош Рудник – каже археолог др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду. – Био је то значајан град с великим и богатим кућама, трговинама и црквама, православним за Србе и католичким за Дубровчане који су овде имали и конзулат. На Руднику су живели и трговали Срби, Саси, Дубровчани, Которани, Барани, Угари. Пронашли смо фајанс из Шпаније и пломбе с пошиљки тканина из Чешке, што говори о богатству града и размерама трговине.

    По речима археолога, цела планина је била живо подручје, на коме нису цветали само рударство и трговина већ и култура.

    – То нам откривају ископавања која смо започели пре само пар година – каже др Радичецић. – Нажалост, археологија је веома касно стигла на Рудник, иако је реч о правом феномену људске цивилизације, месту где живот и рударство у континуитету трају од најраније праисторије до данас.

    Кашњење је утолико парадоксалније, ако се зна да је српска археологија рођена у јулу 1865. пре тачно 150 година, кад је прва археолошка истраживања у Србији обавио др Јанко Шафарик, управник, односно „чувар Народног музеја“. Историчари објашњавају гурање Рудника у запећак политичким разлозима. За Карађорђевиће је планина са које је почело ослобођење Србије била симбол Обреновића, а за југословенске комунисте симбол српског национализма и хегемонизма.

    НЕМАЊА У ПУСТОМ СЕЛУ

    Према попису из 2011. у селу Заграђу, на простору средњовековног трговачког насеља тик уз данашњу Ибарску магистралу, остало је само 385 људи који у просеку имају више од 47 година. Али, на пустом путу кроз село срели смо потпуно нетипичног Заграђанина, Немању, отреситог дечака од 9 година. Испричао нам је да је завршио други разред и пожалио се да нема с ким да се игра, јер је његов једини друг из одељења негде отишао. Испратио нас је путем крај црквене порте са закључаним храмом до школе у којој учи одељење од два ђака.

    ИМПЕРАТОРСКА РИЗНИЦА

    У јулу 1865. Рудничани су пронашли необичну камену плочу с лепо уклесаним словима и о томе известили Београд.

    – Тадашње Министарство просвете и вера наложило је др Јанку Шафарику да оде и провери о чему је реч – каже др Дејан Радичевић. – Кад се чуло да је реч о ктиторском натпису императора Септимија Севера који је у Руднику наложио изградњу храма Мајке земље, заштитнице рудара, на лице места дошао је и Кнез Михаило.

    Какав је однос потоњих власти био према рудничкој баштини говори податак да је Шафариков извештај о плочи и ископавањима која је предузео објављен тек после Другог светског рата.

    ДЕСПОТ И ТРАГАЧИ ЗА БЛАГОМ

    Деспот Ђурађ Бранковић и деспотица Ирина, „проклета Јерина“ сахрањени су на Руднику, а стара предања о њиховим скривницама још увек пале машту трагача за благом. Срећом она су забележена на време, док рудничка села нису опустела.

    – Одоше Рудничани неки у град, а више на гробље – рече нам Драгомир Михаиловић, чија је кућа у подножју Острвице. – Имао сам кафану, али муштерија нема. Последњи живи немају пара, могу само на црту да пију. Зато сам их позвао, попили смо што се имало и затворили смо радњу. Немам где да одем, могу само да чекам ред за онај свет.

    http://patriot.rs/na-rudniku-se-baka...65-milenijuma/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  7. #182
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Apхеолози у Костолцу пронашли ливачку пећ из 12. века

    Археолози Народног музеја у Пожаревцу пронашли су у Костолцу, на локалитету Мали град-Тодићева црква, земљану пећ из 12. века

    Фото: ФОТО архива Народног музеја Пожаревац / Приватна архива
    Археолог Драгана Спасић-Ђурић каже да пећ према својој конструкцији и форми одудара од свих досадашњих пећи за припрему хране које су откривене током истраживања Браничева али и на другим локалитетима у Србији.

    Другачија од свих до сада нађених пећи
    – Пећ је у основи крушколике форме са елипсоидном, спљоштеном куполом на којој је девет отвора-канала, због чега асоцира на кошницу. На врху се налази правоугаони димњак са хоризонталним каналом. Купола на отворима по ободу асоцира на ликовну представу стакларске пећи из Агриколиног дела De re metallica.

    – Претпостављам да се ради о ливачкој пећи, на што указује изузетно велика количина нуспродуката (аморфни комади металне и стаклене згуре), истиче археолог Драгана Спасић-Ђурић и додаје да је пећ била очишћена након употребе, а преко старе запечене поднице урађена је нова.

    Нађена потпуно очишћена
    – Пећ није поново стављена у функцију вероватно због напада Мађара или недостатка сировине, а сигурнији закључци уследиће након анализе у референтним институцијама из Београда – наглашава Драгана.

    Истраживања су обављена у оквиру пројекта Народног музеја у Пожаревцу „Археолошка истраживања средњовековног Браничева“ које је финансирао град Пожаревац.

    http://www.rasen.rs/2017/09/arheoloz.../#.WcPtELJJbIV
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  8. #183
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Завршено овосезонско археолошко истраживање на Шуваковом салашу

    ВРБАС: За осамнаест дана ископавања на археолошком локалитету Шуваков салаш - Клиса код Врбаса пронађено је 27 гробова, који су сви оријентисани у правцу исток–запад, а на самом крају овосезонског рада из дубине историјске таме изронио је накит, прстење и изузетан налаз украса за главу, који ће бити придодат вредној средњовековног колекцији врбаског музеја, са овог налазишта.

    „Претпоследњег дана истраживања пронашли смо лобању у гробу на којој је била трака, претпоставља се од коже, јер су током истраживања проналажене украсне траке од коже, свиле и конопље“, каже археолог и руководилац Градског музеја у Врбасу Весна Гргуровић.

    „Трака је била са металним апликацијама и мноштвом перлица различитих облика и боја. Радове смо наставили проширивањем постојеће сонде до габарита површине 50 квадрата, пет пута десет метара и тако наставили са радовима на површини припрате цркве, који трају још од 80-их година прошлог века.“

    Ово је четврта сезона како се ради на локалитету, где има и старијих налаза, али се археолози слажу да будућа истраживања треба усмерити на средњевековно насеље уз откривену цркву. Јер, црква није била изолована, зна се положај насеља и његова организација.

    Црква налик на српске тог времена

    Ова црква из 13. века, потврђује др Ненад Радичевић, другачија је у односу на све остале у Војводини. У основи има триконхални план који није карактеристика простора тадашње јужне Угарске, којој је припадало ово место, већ је карактеристика простора средњовековне Србије. Зато је она посебно занимљива и може бити фантастично сведочанство о односима тог времена, без обзира како су стајале границе у том тренутку.

    Прошлогодишњи радови, подсећа Весна Гргуровић, били су усмерени на простор бочно уз цркву, са њене северне стране, да би се проверило да ли се можда налазио старији релгијски објекат. И заиста, у основи деветог слоја указали су се обриси темеља објекта, али је прерано говорити о његовој намени. Према положају могло би се радити и о делу одбрамбеног система који је окруживао утврђени простор.

    Истраживање је рађено у сарадњи са Музејом Војводине и Филозофским факултетом у Београду, а новац у симболичном износу од 100.000 динара обезбедили су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и Општина Врбас 200.000 динара.

    „Наставићемо и даље са ископавањима у нади да ће бити више новца. Захвални смо локалниој самоуправи што је и ове године подржала пројекат. Требало би више радити на промовисању самог локалитета и његових вредности, не само археолошких односно културно - историјских већ и туристичких, јер је реч о туристичком потенцијалу не само локалног карактера већ и регионалног. Зато ћемо покушати да од европских фондова на конкурсима тражимо новац за делимичну реконструкцију цркве пронађене током истрживања за коју се установило да припада 13. веку. Имамо урађен архитектонски пројекат и 3Д модел. Пројекат подразмева да се метар у висину у темељима подигне зид и околина уреди да би се објекат препознао и постао туристичка дестинација Врбаса“, каже археолог Весна Гргуровић. Доцент Одељења археологије београдског Филозофског факултета др Ненад Радичевић, који је учестовао у недавно завршеном истраживању, подсећа да су археолози у позицији да све оно што откопају, документују и затрпају, и да им се после само верује на реч.

    “Треба размишљати о пројекту конзервације и презентације, како би неко ко дође у посету Врбасу могао да обиђе локалитет и види нешто на њему“, казао је Радичевић.

    „Црква би могла делимично да се надзида, ровови би могли да се реконструишу, а са откривањем приступне комуникације преко моста, који је ту постојао, и дела стамбених објеката, могли би добити археолошки парк који би оживео овај локалитет и приближио посетиоцима средњовековни амбијент овог краја.“

    https://www.dnevnik.rs/vojvodina/zav...asu-10-11-2017
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  9. #184
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,284
    Балкис у Бакинцима постаје археолошки парк

    Археолози Завичајног музеја из Градишке приводе крају конзервацију базилике пронађене у оквиру рановизантијског града Балкис, у селу Бакинци поред Лакташа.

    Они већ пет година активно истражују заборављени рановизантијски град Балкис, који носи етикету најстаријег епископског центра на простору Републике Српске.
    - Град је могао постати епископски центар четрдесетих година шестог вијека, након чувене обнове утврђења и базилика у Панонији и Далмацији, од стране византијског цара Јустинијана. Први пут се помиње у љето далеке 597. године у налету аварске војске под вођством војсковође Бајана. Тада је он, заједно са својим војницима, прешао ријеку Саву негдје између Сирмијума (Сремске Митровице) и Сервицијума (Градишке), те порушио тај град заједно са 40 утврђења и стражарница, док је комплетно становништво поубијао - истакао је археолог и директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић.
    Вујиновић наводи да се тај импозантни археолошки комплекс пронађен 2012. на локалитету Градина у селу Бакинци простире на површини од једног квадратног километра, гдје затрпани зидови крију тајну хришћанског центра стару више од 15 вијекова.
    Подсјећа да је прошле године завршена конзервација и презентација највеће сондажно истражене базилике, док су ове године били концентрисани на завршетак археолошких радова на истраженом простору друге базилике.
    - Током тог рада пронађена је римска цигла и тегула, прозорско стакло те неколико фрагмената касноантичке керамике, која се на основу аналогија доводи у везу са периодом петог и шестог вијека. Након тога, урађена је и дјелимична конзервација - навео је Вујиновић.
    Додаје да су у сарадњи са Туристичком организацијом општине Лакташи и Фондацијом Балкис ове године урадили и сигнализацију и информативне табле на самом локалитету, те приступне путеве до свих истражених дијелова овог археолошког комплекса.
    - План је да сљедеће године завршимо конзервацију свих сондажно истражених дијелова свјетовних и сакралних објеката са циљем формирања прве фазе археолошког парка и представљања туристима - нагласио је Вујиновић.
    Током истраживања највеће базилике на једном импосту стуба пронађен је латински натпис са именима Цо(н)стан(т)иус, Андреас и Цонстанц. С обзиром на то да иза сваког имена стоји урезан крст, постоји могућност да се ради о свештеницима или епископима.

    http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=280115
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

Страница 8 от общо 8 ПървиПърви ... 345678

Информация за темата

Users Browsing this Thread

В момента има 1 потребители, разглеждащи тази тема. (0 потребители и 1 гости)

Правила за писане

  • Не можете да пускате нови теми
  • Не можете да отговаряте
  • Не можете да добавяте приложения
  • Не можете да редактиране своите мнения.
  •