Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    #91
    Нови Пазар: Заборавšено гробšе Немаœиžа

    Новопазарски археолози открили та¼анствено средœовековно српско гробšе. У српско¼ некрополи поко¼ници су сахраœивани од 12. до 18. века.

    Посвеžено тле храстовог га¼а на брду Главица у зелено¼ дежевско¼ долини кри¼е мистериозно српско средœовековно гробšе, открили су недавно археолози Музе¼а Рас у Новом Пазару. Хиšаде огромних камених споменика необичних облика покрива као дивовски плочник купасто узвишеœе на чи¼ем ¼е врху огроман храст. Н¼егова моžна крошœа надноси се над „часну трпезу“ ко¼у ¼е хируршки прецизно отесао од камена неки давно заборавšени ма¼стор.

    Прастаро гробšе налази се на самом кра¼у дежевске долине, кра¼ села Л¼уšац, тамо где се по¼ас плодне равнице сужава и претвара у успон на стрме обронке Голи¼е.

    - Реч ¼е о невероватно¼ српско¼ некрополи где су поко¼ници сахраœивани од 12. до 18. века. Споменици су монументални и ¼единствени, ништа слично ни¼е виено. Нажалост, ни¼е било новца за детаšни¼а истраживаœа - прича Драгица Премовиž Алексиž, директор Музе¼а Рас у Новом Пазару.

    Она ¼е открила древно гробšе и нада се да žе држава наžи новац за детаšни¼е истраживаœе некрополе, пре него што ¼е униште пšачкаши археолошког блага ко¼и су преровили сва стара српска гробšа у околини.

    Недалеко од средœовековне некрополе на Главици пролази излокани поšски пут ко¼и повезу¼е низ изумируžих српских села у дежевско¼ долини са сличнима на Голи¼и. Малобро¼ни преостали планинци, становници некадашœих поседа Немаœиžа, нада¼у да žе у 21. веку и до œих стиžи асфалт.

    Археолози сматра¼у да ¼е само мистично страхопоштоваœе ко¼е шире камени споменици сачувало од пšачкаша брдо изнад дежевске „Долине краšева“, у ко¼о¼ су се налазили дворови Немаœиžа.

    - Неки споменици су огромне фино исклесане плоче с урезаним крстовима, на другима су представšани и ликови поко¼ника, а треžи изгледа¼у као украшени кров куžе „на две воде“.

    На¼необични¼е смо назвали „делфини“ ¼ер су исклесани од огромних камених блокова у облику рибе, ¼едног од на¼стари¼их хришžанских симбола.

    Има и усправних минуциозно украшених споменика с ликовима - упуžу¼е нас Драгица Премовиž Алексиž док са ¼аког подневног сунца улазимо у дубоку сенку и тишину храстовог га¼а.

    Ту се указу¼е невероватан призор густо начичканих камених громада покривених дебелом маховином ко¼е се зракасто шире око часне трпезе под старим храстом.

    Неколико десетина метара даšе, на поднож¼у брега где преста¼е лини¼а дрвеžа, подигнута ¼е жичана ограда кра¼ ко¼е ¼е и модерно гробšе.

    - Иако се нове некрополе подижу преко старих, овде то ни¼е случа¼. Главица ¼е табу за народ околних села, ко¼и чува предаœе о дворовима и имаœима Немаœиžа у дежевско¼ долини.

    Ова необична некропола могла би да буде градско гробšе из средœовековног периода кад ¼е по предаœу дежевска долина била густо насеšена - закšучу¼е Драгица Премовиž Алексиž.

    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      #92
      Обезбеен новац за нова археолошка истраживаœа Штампа

      Учешžем на конкурсу за суфинансираœе програма и про¼еката у области заштите и очуваœа културног наслеа у АП Во¼водини, Музе¼ска збирка Културног центра Врбаса обезбедила ¼е новчану подршку Покра¼инског секретари¼ата за куллтуру и информисаœе за наставак истраживаœа на археолошком локалитету Шуваков салаш - Клиса код Врбаса. За ова¼ про¼екат обезбеено ¼е 350.000 динара.

      "Музе¼ска збирка Културног центра Врбаса и Музе¼ Во¼водине у Новом Саду обновили су прошле године истраживаœа на археолошком локалитету Шуваков салаш - Клиса код Врбаса. Реч ¼е о вишесло¼ном налазишту, са археолошким културама од неолита до кра¼а средœег века. Оно по чему ¼е у ¼авности познат Шуваков салаш ¼есте то што ¼е на овом месту лоциран средœовековни Врбас - Орбаспалота¼а. Прво званично помиœаœе овог назива ¼авšа се на даровници из 1387. године, ко¼ом ¼е угарска краšица Мари¼а поклонила посед Орбаспалота¼а палатину Николи Гор¼анском, иначе зету кнеза Лазара, ко¼и ¼е представšао веома важну фигуру на угарском двору. Œегово име тесно се везу¼е за Срби¼у с кра¼а 14. и прве половине 15. века", рекла ¼е Весна Гргуровиž, археолог у Музе¼ско¼ збирци.

      Иначе, археолошка ископаваœа на овом локалитету вршена су ¼ош давне 1902. године, од стране Истори¼ског друштва Бач-бодрошке жупани¼е, а затим од 1984. до 1991. године од стране Музе¼а Во¼водине у Новом Саду. Вредна откриžа и резултате ко¼и су постигнути осамдесетих година археолози су представили ¼авности у витринама сталних поставки Музе¼а Во¼водине и Музе¼ске збирке Културног центра Врбаса. "Као веома важан моменат, када говоримо о локално¼ самоуправи, ¼есте то да су одобрена средства за откуп парцеле на ко¼о¼ се налази сам локалитет, тако да данас право коришžеœа има Културни центар Врбаса, што знача¼но олакшава радове. Нажалост, ратни сукоби на простору бивше £угослави¼е зауставили су радове и оставили недовршена истраживаœа. Музе¼ска збирка КЦВ иницирала ¼е обнавšаœе истраживаœа и уз подршку локалне самоуправе, ко¼а ¼е обезбедила средства, и у сарадœу са Музе¼ом Во¼водине, ко¼и ¼е обезбедио опрему, а у¼едно ¼е као установа заштите носилац дозволе за археолошка ископаваœа, 2014. године наставило се са истраживаœима. Кампаœа ¼е тра¼ала од 26. августа до 13. септембра, што ¼есте кратак период за постизаœе знача¼ни¼их налаза, али довоšан да се покаже заинтересованост на нивоу локала, а самим тим и обезбеди подршка виших нивоа власти", рекла ¼е Гргуровиž.

      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        #93
        Ископали римски бедем у пиротском парку

        Остаци западног бедема римског утвреœа откривени су у парку на Калеу испред средœовековног Градиžа у Пироту.

        Археолози су открили остатке римског кастела, т¼. утвреœа из другог и треžег века нове ере и остатке турског водовода. Археолози пиротског Музе¼а Понишавšа претпоставšа¼у да се у парку на Калеу, ко¼и се реконструише, налазе зидине утвреœа из римског насеšа Турес.
        Према речима археолога мр Предрага Пе¼иžа, реч ¼е о веома знача¼ном локалитету.
        - Реч ¼е о зиду дужине 33,5 метара, ширине 22 метра и висине 1,7 метара. Нашли смо и ¼едан отвор за ко¼и претпоставšамо да ¼е реч о градско¼ улазно¼ капи¼и - каже Пе¼иž.
        Према речима Пе¼иžа, у 18. веку проби¼ен ¼е бедем да би се довела вода до чесме у Градиžу.
        - Открили смо и да ¼е римски бедем током турског периода, на¼вероватни¼е у 18. или 19. веку, проби¼ен да би био спроведен водовод од керамичких цеви - каже Пе¼иž.
        У прво¼ фази реконструкци¼е, нови парк žе добити 600 нових садница, нове стазе, дрвореде, клупе и осветšеœе.
        Утвреœе из 14. века
        На самом уласку у Пирот из правца Ниша ¼е тврава Пиротски град из 14. века. У Пироту твраву зову Момчиловим градом, ¼ер се по предаœу сматра да ¼е град подигао во¼вода Момчило, у¼ак Марка Краšевиžа, за борбу против Турака. У амби¼енту Града снимане су по¼едине сцене филма „Бо¼ на Косову“ и сери¼е „Вук КараŸиž“.

        Остаци западног бедема римског утврђења откривени су у парку на Калеу испред средњовековног Градића у Пироту.
        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          #94
          На Царичином граду откривене ¼ош четири цркве

          Први пут у истраживаœима учеству¼е екипа института „Лудвиг Болцман” из Беча, са георадаром ко¼и открива граевине и до пет метара испод земšе

          На локалитету Царичиног града (£устини¼ана Прима) из шестог века, где ¼е откривено дванаест цркава, откривене су ¼ош две након дугогодишœих истраживаœа на овом локалитету, ко¼е предводи професор др Ву¼адин Иванишевиž. Ово ¼е ¼ош ¼едан од доказа да ¼е Царичин град непресушна ризница.

          – Царичин град ¼е непресушни извор откриžа и нових сазнаœа, без обзира што се овде ради преко сто година и што ¼е доста тога откривено. Ово ¼е прва овогодишœа кампаœа ко¼а ¼е започела 17. марта и тра¼аžе до 27. марта. Фокусирали смо се на оно што ¼е у европско¼ археологи¼и тренутно важан правац истраживаœа, а то су недеструктивне и неинвазивне методе. То значи да нема ископаваœа, него радимо геофизичка истраживаœа на ширем подруч¼у, да бисмо добили слику о некадашœо¼ структури тих античких и урбаних центара. Због тога смо и пожурили пре него што крене вегетаци¼а – открива за „Политику” Иванишевиž.

          Наиме, и осамдесетих и деведесетих година овде су раена геофизичка истраживаœа, али другим методама – геоелектриком и геомагнетом. Стручœаци су погледали резултате тих истраживаœа и одлучили да овом приликом раде георадаром ко¼и омогуžава боšи увид у геофизику. У том циšу ¼е и дошла искусна екипа института „Лудвиг Болцман” из Беча, партнер Римско-германског музе¼а из Ма¼нца ко¼и веž неколико година сарау¼е са Археолошким институтом из Београда на про¼екту Царичиног града и ко¼и финансира прву овогодишœу кампаœу.

          Стручœаци института „Лудвиг Болцман” су конструисали георадар и урадили софтвер прилагоен археолошким истраживаœима и са том машином веž су радили око чувеног СтоунхенŸа, на Карнутуму, а ангажовани су и на истраживаœима викиншких насеšа у Норвешко¼. Захваšу¼уžи то¼ машини, поред четири новооткривене цркве, пронаено ¼е и петнаестак об¼еката ко¼и се нису видели у рани¼им геоистраживаœима.

          По Иванишевиžевим речима, меу на¼знача¼ни¼им резултатима ове кампаœе ¼е откриžе ¼ош ¼едне базилике изнад месног гробšа у атару села Штулац. У средишту тог рановизанти¼ског утвреœа се налази Црква Светог Или¼е с кра¼а 19. века. – Ту ¼е откривена велика тробродна црква са наосом, нартексом и великим атри¼умом. То да¼е потпуно нову димензи¼у, не само том утвреœу, него самом Царичином граду. Œене димензи¼е су 30x15 метара и спада у на¼веžе цркве на овом локалитету. Другу смо открили у селу Свиœарица и ту на¼вероватни¼е посто¼и ¼ош ¼една ко¼а žе бити предмет истраживаœа у неко¼ од наредних кампаœа. Од великог знача¼а ¼е и откриžе ¼ош две цркве у доœем граду. Ово ¼е изузетан налаз, има¼у различите основе, што ¼е такое ¼единствено – истиче наш саговорник.

          Кра¼ем ¼уна и почетком ¼ула, уколико се обезбеди новац, почеžе уобича¼ена ископаваœа у ко¼има веž годинама учеству¼у француски археолози, а од пре неколико година и Римско-германски музе¼ из Ма¼нца. За новембар ¼е планирана и треžа кампаœа ко¼а žе бити фокусирана на истраживаœа античког рударства на подруч¼у западног дела Лесковачке котлине. Истраживаžе се масив око Леца, Царичиног града и Си¼аринске Баœе. Циš ¼е да се истражи и та¼ сегмент економи¼е античког друштва или касновизанти¼ског периода. Наиме, археолозима су познати подаци о античком рударству, али ¼е непознаница како се одви¼ало рударство у шестом веку.

          На локалитету Царичиног града (Јустинијана Прима) из шестог века, где је откривено дванаест цркава, откривене су још две након дугогодишњих истраживања на овом локалитету, које предводи професор др Вујадин Иванишевић. Ово је још један од доказа да је Царичин град непресушна ризница. – Царичин град је непресушни извор открића и нових сазнања, без обзира што се овде ради преко сто година и што...

          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            #95
            Пирот: Реконструкци¼а делова бедема и куле римског Туреса

            Делови бедема и ¼една кула утвреœа римског Туреса на археолошком локалитету на Калеу бити делимично реконстурисани након чега žе постати доступни ¼авности

            ПИРОТ - Откриžа на археолошком локалитету на Калеу у центру Пирота код средœовековне твраве Момчилов град превазишла су сва очекиваœа археолога, па žе, делови бедема и ¼една кула утвреœа римског Туреса бити делимично реконстурисани након чега žе постати доступни ¼авности.

            Директорке Завода за заштиту споменика културе из Ниша Елене Васиž Петровиž прецизирала ¼е да су у склопу реконструкци¼е парка код Калеа, у центру Пирота, археолози пре пар месеци откопали делове бедема и две куле некадашœег римског Туреса, ко¼и су били уцртани у мапе из педесетих година прошлог века када су били откривени али су убрзо затрпани и чекали нека боšа времена како би били презентовани.

            Ипак, током ископаваœа археолози су утврдили да ¼е Турес у доба Римšана био далеко знача¼ни¼а тачка на мапи некадашœе моžне римске импери¼е, него што се то претпоставšало на основу до сада доступних информаци¼а.

            Директорка Завода за заштиту споменика културе из Ниша, ко¼и ¼е надлежан и пиротски кра¼, казала ¼е да žе бедем и ¼една кула бити делимично реконструисани.

            "Морам да признам да ¼е ово што ¼е сада откривено премашило сва наша очекиваœа ¼ер цртежи ко¼е смо поседовали заправо нису сагледавали реалну слику веž су налази ¼ош знача¼ни¼и него што се претпоставšало", казала ¼е Васиž Петгровиž.

            Она ¼е нагласила да за некога ко се овом проблематиком бави дужи низ година "ово ¼е заиста велико откриžе и надам се да žемо успети да на прави начин одговоримо овом изазову и да све што ¼е откривено презенту¼емо и покажемо ¼ош ¼едном да Пирот не садржи само садржа¼е из средœовековног периода, односно твраву ко¼а ¼есте очувана у веžо¼ мери, веž и да ¼е град из античког периода био ¼една озбиšна структура, велико насеšено место са ¼аким утвреœем, великим подграем".

            Васиž Петровиž сматра да сада веž полако можемо да кажемо да се склапа¼у коцкице тог античког периода и античког града.

            "Када све што сада знамо сложимо на мапу Пирота долазимо до чиœенице да у пречнику од 500 метара од локалитета о коме говоримо ми имамо и античко подграе и некрополу што значи да ¼е Пирот у то доба био нешто много више од обичне станице за смену запреге и коœа, као што се до сада претпоставšало, веž ¼е био ¼едно озбиšно насеšе и урбани центар", каже Васиž Петровиž.

            Она ¼е указала да са колегама урбанистима и архитектама од самог почетка радова на овом про¼екту имали смо иде¼у да све на кра¼у презенту¼емо у ново¼ парковско¼ површини.

            "Откриžа ко¼а сада имамо, а то су много веžе димензи¼е бедема и две куле од ко¼их ¼е ¼една ¼ако добро очувана говоре у прилог томе, тако да ¼е договор да се бедем и ¼една кула презенту¼у у оквиру онога што žе бити будуžа парковска површина тако што žе се реконструисати делови бедема како би се нашли изнад нивоа зелених површина. Наравно, биžе поставšена и инфо табла ко¼а žе говорити о овом делу Пирота, али и пиротско¼ тврави, ко¼а ¼е саставни део свега овога", наводи Васиž Петровиž.

            Директорка каже да се нада да žе Пирот веž до кра¼а године имати презентован ¼ош ¼едан део античког наслеа ко¼и ¼е до сада било под земšом и чекало нека боšа времена за завршна истраживаœа.

            "Морам да напоменем да ¼е све ово резултат дугогодишœе добре сарадœе Завода са локалном самоуправом у Пироту, тако да захваšу¼уžи томе, али и колегама архитектама, конзерваторима, овде се сво наслее третира на потпуно другачи¼и начин у односу на друге делове Срби¼е", каже Васиž Петровиž.

            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              #96
              Меди¼ана у новом руху

              Археолошко налазиште Меди¼ана на¼зад доби¼а сво¼у треžу димензи¼у.

              Изузетно знача¼ни налази из античког периода, пре свега мозаици и Вила са перистилом, сада има¼у комплетну заштитну конструкци¼у, и ускоро би требало да Меди¼ана поново буде отворена за посетиоце.

              Импозантна лучна конструкци¼а ко¼а веž месецима привлачи пажœу свих ко¼и пролазе путем поред налазишта Меди¼ана, на¼зад доби¼а сво¼ финални облик. Изградœа и подизаœе об¼екта почело ¼е прошле године, а сада се разапиœу платна измеу лукова. Ово ¼е ¼една од на¼веžих конструкци¼а овакве врсте иначе, ¼ер ¼е распон лука 72, 5 метара, и укупне ¼е тежине 450 тона.
              Од прошле године, од почетка изградœе заштитног крова, Меди¼ана ¼е затворена за посетиоце, доступна ¼е само стручно¼ ¼авности и меди¼има. По завршетку радова, широ¼ ¼авности биžе доступна ¼една од на¼веžих вила из античког периода на овим просторима и мозаици ко¼и и по квадратури спада¼у у сам врх, не само у Срби¼и веž и у окружеœу, кажу археолози.

              Након изградœе, биžе неопходно урадити и громобранске инсталаци¼е, хидрантску мрежу, електричне инсталаци¼е, како би об¼екат добио употребну дозволу.
              Тек žе онда уследити откриваœе мозаика, ко¼и су испод заштитног сло¼а, утвриваœе œиховог стаœа, а затим и туристичка презентаци¼а али и додатна конзерваци¼а где ¼е то неопходно, кажу у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу.
              Меди¼ана ¼е настала кра¼ем треžег или почетком четвртог вена нове ере, у време владавине римског цара Константина, као комплекс летœих резиденци¼а и поšопривредно газдинство покра¼ пута, на око 40 хектара површине.

              Археолошко налазиште Медијана најзад добија своју трећу димензију. Изузетно значајни налази из античког периода, пре свега мозаици и Вила са перистилом,…
              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                #97
                Шлем из Сивца задивио Пулу

                Антиквитет пронаен на ¼едно¼ œиви у Бачко¼ недавно изложен у Хрватско¼. Експонат из античке збирке ¼е део опреме римског во¼ника с кра¼а 2. и почетка 3. века

                СИВАЦ - Римски шлем откривен у Сивцу, селу у Бачко¼, представšен ¼е у Пули, у Хрватско¼, у оквиру изложбе у тамошœем Августовом храму. Изложба ¼е отворена 2. ма¼а, а тра¼аžе до 13. ¼уна. Аутор поставке ¼е археолог Анелка Путица, кустос Градског музе¼а у Сомбору, у ко¼ем ¼е ова¼ шлем ¼едан од на¼знача¼ни¼их експоната античке збирке.

                Шлем ¼е пронашао тракториста сивачке земšорадничке задруге, приликом дубоког ораœа 1958. године. Реч ¼е о специфичном типу коœичких шлемова, коришžених током владавине римских царева из династи¼е Антонина и Севера.

                - Претпоставšа се да ¼е власник шлема био римски во¼ник из помоžне ¼единице, ко¼а ¼е у друго¼ половини 2. и почетком 3. века, обезбеивала десну обалу Дунава. Шлем би се могао повезати с во¼ном посадом, стационираном у оближœим римским утвреœима код Даšа, Сотина и Илока, где ¼е потврено да су ту некада боравиле помоžне коœичке ¼единице. Може се довести у везу са казненим експедици¼ама и другим борбеним активностима предузиманим током ратова на £азигима 167-171. и 177-178. године. Током ових ратова било ¼е потребе за лаким коœичким ¼единицама, ко¼е су добро познавале тактику борбе у равничарским кра¼евима - каже археолог и портпарол Градског музе¼а у Сомбору Виктори¼а Узелац.

                БОГАТА ПУБЛИКАЦИ£А

                Шлем из Сивца добио ¼е и сво¼у богату публикаци¼у, са детаšном презентаци¼ом археолошке обраде, конзерваторског поступка и реконструкци¼е. Аутори публикаци¼е су др Мирослав Ву¼овиž са Катедре за античку археологи¼у Филозофског факултета у Београду, Милан Чоловиž, конзерватор-техничар, и Анелка Путица.
                Према œеним речима, шлем би, по типолошким карактеристикама и начину израде, могао да се припише наоружаœу римских помоžних трупа.

                - На основу споšашœег изгледа, он не припада луксузном наоружаœу какво би могло да се очеку¼е у елитним трупама римске во¼ске, било да се ради о леги¼ско¼ пешади¼и, или о коœичким трупама - об¼ашœава Узелац.

                Стручœаци археолошког музе¼а Истре у Пули потврдили су да ¼е бронзани шлем из Сивца изузетан антиквитет и важно сведочанство о присуству римске во¼ске на ¼едном делу "варварске" територи¼е, северно од утвреног дунавског лимеса у провинци¼и Доœа Панони¼а.

                - За проучаваœе шлема из Сивца посебно ¼е знача¼ан натпис на вратобрану. Реч ¼е о ¼едноставним натписима, ко¼и се на¼чешžе састо¼е од имена власника и надрееног официра, као и назива во¼не ¼единице - каже ауторка изложбе Анелка Путица.

                Антиквитет пронађен на једној њиви у Бачкој недавно изложен у Хрватској. Експонат из античке збирке је део опреме римског војника с краја 2. и почетка 3. века
                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  #98
                  Археолози са КембриŸа заитересовани за рановизанти¼ски град у Бакинцима

                  Захваšу¼уžи меународном про¼екту ЕУРОФАРМ, ко¼и веž од 2013. године, окупšа археологе из региона и других ди¼елова европе у циšу истраживаœа млаег каменог доба на Балканском полуострву добили смо прилику да сарау¼емо са великим бро¼ем експерата у оквиру разних археолошких периода и дисциплина. На мо¼у огромну част, ове године, тим истраживаœима се придружила др Сузан Хакенбек, ванредна професорица за касну антику на Универзитету у КембриŸу.

                  Примарни циš œеног ангажмана у оквиру овог про¼екта односио се на пос¼ету рановизанти¼ског града на Градини у Бакинцима. Та¼ град био ¼е регионални центар и епископско с¼едиште у овом ди¼елу некадашœе Панони¼е, односно данашœе с¼еверне Босне.

                  Она се заинтересовала за ова¼ локалитет захваšу¼уžи публикаци¼ама о археолошким истраживаœима, ко¼а интензивно тра¼у од 2012. године, а ко¼а су до сада открила три базилике ван зидина града, као и дио Горœег града. Та истраживаœа су до сада презентована кроз разне конференци¼е, стручне радове, али и каталоге у ко¼има су веома темеšно презентована истраживаœа базилика и археолошки налази, рекао ¼е Бо¼ан Ву¼иновиž, мастер археолог.

                  Сва та научна презентаци¼а помогла нам ¼е да доемо до стручœака, ко¼и су експерти у оквиру наведене проблематике, а сарадœа са œима žе нам у будуžности отворити врата ка европсиким про¼ектима. Веž сада археолози са КембриŸа, ко¼и се баве периодом касне антике, заинтересовани су да сегментално кренемо са одрееним фазама археолошких истраживаœа на Бакинцима. Та истраживаœа žе временом формирати меународни тим заинтересован за рад на овом и другим локалитетима, те žе нам отворити врата ка озбиšним научним про¼ектима. Да ова интересоваœа иностраних стучœака нису усамšена, ове године, кроз археолошка истраживаœа у Бакинцима очеку¼емо археолошке стручœаке из Аустри¼е и Словени¼е, како би кроз за¼еднички рад и стручне консултаци¼е унапри¼едили рад.

                  Недавно сам, за¼едно са Бо¼аном Ву¼иновиžем, пос¼етила рановизанти¼ски град у Бакинцима. Била сам веома изненаена величином локалитета и стаœем очуваности зидова. Бо¼ан и œегов тим су одрадили фантастичан посао, ¼ер су веž до сада сондажно истражили три базилике по на¼веžим стандардима. Ова¼ локалитет могао би да буде од револуционарног и пресудног знача¼а за разум¼еваœе раног хришžанства у овом региону и соци¼алну динамику живота на граници византи¼ског царства у раном средœем ви¼еку. Ова¼ локалитет ¼е дефинитивно огроман потенци¼ал за археолошка истраживаœа и без сумœе žе бити откриžе од меународног знача¼а – рекла ¼е ванредна професорица за касну антику на Универзитету у КембриŸу др Сузан Хакенбек.

                  РАНОВИЗАНТИ£СКИ ГРАД БАЛКИС

                  Рановизанти¼ски град Балкис први пут се помиœе у šето 597. године, у налету аварске во¼ске под воством во¼сковое Ба¼ана. Тада ¼е он, за¼едно са сво¼им во¼ницима, прешао ри¼еку Саву негд¼е измеу Сирми¼ума и Сервици¼ума, те на простору данашœе Босне порушио та¼ град за¼едно са 40 утвреœа и стражарница, док ¼е комплетно становништво поуби¼ао.

                  Археолози та¼ град доводе у везу са рановизанти¼ским градом пронаеним на локалитету Градина у селу Бакинци (општина Лакташи). Ту су вршена сондажна археолошка истраживаœа у периоду од 2012. до 2014. године, а наставšа¼у се и током šета 2015. године.

                  Град ¼е импозантних димензи¼а, са око 100.000 квадрата об¼еката различите нам¼ене, распореених у три платоа – Горœег, Средœег и Доœег града. Град ¼е опасан одбрамбеним зидовима у дужини око 480 метара, дебšине око 1,5 метара, а на по¼единим ди¼еловима они достижу висину и преко четири метра. Сондажна истраживаœа вршена су само на простору Горœег града, када ¼е пронаен об¼екат са улазом на ¼угоистоку, ко¼и представšа дио веžе ц¼елине, можда простори¼а за одмор. На основу налаза, првенствено новца, та¼ дио града доводи се у везу са периодом од друге половине 4. до 7. ви¼ека.

                  Са источне стране града, ван одбрамбених зидина, до сада су пронаене три рановизанти¼ске базилике. Оне се на основу градœе, архитектонских елемената и покретног археолошког матери¼ала доводе у везу на¼рани¼е са периодом 5. ви¼ека, те су кроз више фаза обнова и дограиваœа егзистирале све до почетка 7. ви¼ека. Ти подаци указу¼у да су пронаене базилике, за¼едно са утвреœем, чиниле ¼едан касноантички, односно рановизанти¼ски комплекс, ко¼и ¼е функционисао као ц¼елина.

                  Та¼ град дефинитивно ¼е био регионални центар, а в¼ероватно и епископско с¼едиште тог ди¼ела некадашœе ¼ужне Панони¼е. На то упуžу¼у импозантност града, бро¼ базилика ван зидина утвреœа, имена свештеника или епископа пронаених на импосту капитела базилике ''А'' (Constantius, Andreas и Constanc), могуžа крстионица у оквиру базилике ''B'', ко¼а директно упуžу¼е да ¼е ри¼еч о епископском с¼едишту, ¼ер су обред крштеœа у периоду 6. ви¼ека вршили епископи, а веома ри¼етко и презбитери.

                  Град ¼е могао постати епископски центар веž четрдесетих година 6. ви¼ека, након чувене обнове утвреœа и базилика у Панони¼и и Далмаци¼и, од стране £устини¼ана. На ту могуžност упуžу¼у и имена ''епископа'' ко¼и су пронаени на импосту капитела, а помиœу се на Салонитански саборима одржаним 533. године у Салони. Тада се име Constantius доводи у везу са епископом Сисци¼е, док се име Andreas доводи у везу са епископом Бистуа Нове. Латинска р¼еч sor (sor, sortis – служба) указу¼е на могуžност да су ова два епископа служила и покрштавала становништво у оквиру овог града, све до ма¼а 533. године. Тада митрополит Хонори¼е допушта да се од планина Копило и Враница код Зенице уведе нова епископи¼а, ко¼а би се могла довести у везу са епископи¼ом у Бакинцима, те да се треžе име са импоста Constanc може довести у везу са могуžом епископи¼ом у Бакинцима.

                  Меутим, треба сачекати наставак истраживаœа и прикупити ¼ош података како би што об¼ективни¼е реконструисали слику овог рановизанти¼ског града, а то žе олакшати сарадœа са иностраним археолозима и савременим методама детекци¼е.

                  Једини ћирилични портал западно од Дрине!
                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    #99
                    Келтско светилиште откривено у Великом Градишту

                    Пожаревац – Стручœаци Народног музе¼а у Пожаревцу у месту Рам, у општини Велико Градиште, открили су остатке светилишта Келта, старо око 3.000 година.

                    Брдо на ко¼ем се налази светилиште од Дунава и рани¼е познатог келтског бедема удаšено ¼е километар. На светилишту се виде остаци двадесетак жртвених конструкци¼а где су се обавšали верски обреди. Професор Вецеслас Крута из Париза, прво име европске археологи¼е о Келтима, потврдио ¼е да ¼е реч о келтском светом простору, ¼единственом у Европи.
                    Драган £ацановиž археолог Народног музе¼а у Пожаревцу каже да се ради о изузетном простору, смештеном измеу ушžа реке Нере и некадашœег ушžа реке Караш, односно ушžа канала Дунав-Тиса-Дунав, са ко¼ег се, као ретко где у Срби¼и, пружа широк видокруг на све четири стране света до 200 километара.

                    „Одавде виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низи¼а са Делиблатском пешчаром, у даšини види се Авала, а на ¼угу цео венац Хомоšских планина, а поглед сеже и до дела Сребрног ¼езера и ток Дунава до Смедерева. Келти су кра¼ем четвртог века старе ере, идуžи унутрашœим венцем Карпата, овде прешли Дунав и у Раму подигли велико во¼но земšано утвреœе такозвани ,,Опидум”. Недалеко од тог утвреœа ми смо открили остатке светилишта на коме су они преносили жртве боговима у ко¼е су веровали. У Румуни¼и у близини места Караш Себеш откривено ¼е такое келтско светилиште али знатно скромни¼их димензи¼а“, истиче £ацановиž.
                    Место на коме се у Раму налазе остаци светилишта дужине ¼е три, а ширине ¼едан километар и на œему се налази група од двадесетак великих кристалних шкриšаца.

                    „Светилиште ¼е био œихов репер за одреиваœе ори¼ентаци¼е у простору и времену. Изласци и заласци сунца током године и привидно кретаœе целог звезданог свода ноžу одавде су на¼видšиви¼и. То ¼е посебно било битно šудима из праистори¼е и антике кад ¼е астрономи¼а била на примитивном нивоу. Ово ¼е за сада ¼едини об¼екат те врсте у Срби¼и где су се šуди окупšали као на сабору, да прославе годишœе празнике, попут равнодневнице и да би симболично принели крвне жртве“, об¼ашœава £ацановиž.
                    Он наводи да žе ово место посетити Вецеслас Крута из Париза, прво име европске археологие о Келтима, ко¼и ¼е на основу документаци¼е и на основу фотографи¼а ко¼е су му послате, потврдио да ¼е реч о келтском светом простору, ¼единственом у Европи, ¼ер на ¼едном од тих светилишта има остатака писма, односно келтске руне и то треба да се препише и дешифру¼е.
                    МЗ Рам планира да у сарадœи са ТО Великог Градишта очисти простор око светилишта, уклони дивšе жбуœе и да уреди пешачке и бициклистичке стазе како би се добио ¼едан од на¼боšих видиковаца у Срби¼и, прича Жика Секулиž из Рама.

                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment


                      НЕКРОПОЛА У ИЛИ£АШУ

                      Археолози су надомак Или¼аша на некрополи Копошиžи, ко¼а ¼е и актуелно католичко гробšе, дошли до сензационалног откриžа. Испод седам и по тона тешког стеžка пронашли су изузетно очуване посмртне остатке, за ко¼е в¼еру¼у да припада¼у члану босанске средœов¼ековне властеле, односно породици кнеза Батиžа. Истраживаœа ко¼а треба¼у потврдити те налазе су у току.

                      Видео

                      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                      НА ИЛИНДЕН

                      Паметна плоча, Крушево,
                      ИЛИНДЕН 1953

                      Comment


                        Дервента: Представšени резултати археолошких истраживаœа

                        Културно-истори¼ски комплекс у Доœем Детлаку потребно ¼е геофизички истражити и туристички промовисати, закšучено ¼е на састанку у Дервенти о теми "Археолошка истраживаœа и истори¼ска проучаваœа - средœов¼ековни манастир у Доœем Детлаку".

                        Закšучено ¼е и да ¼е потребно наставити археолошка истраживаœа и публиковати досадашœа откриžа, те радити на организоваœу научних скупова и других манифестаци¼а.
                        Састанак ¼е одржан као завршна активност про¼екта "Убикаци¼а манастира Детлак - истори¼ска проучаваœа и археолошка истраживаœа".

                        Про¼екат реализу¼е Центар за локални и регионални разво¼ из Дервенте, у сарадœи са Завича¼ним музе¼ем из Градишке, Туристичком организаци¼ом општине Дервента, Истраживачким центром "Искон" из Баœалуке, а уз финанси¼ску подршку Министарства цивилних послова БиХ у износу од 10.000 КМ.
                        Данас су представšени резултати провоеœа про¼екта и одржане презентаци¼е "Средœов¼ековна истори¼а и археолошки локалитети дервентског кра¼а", аутора историчара Дамира Кšа¼иžа, "Културно-истори¼ски комплекс Детлак - археолошка истраживаœа", аутора археолога Бо¼ана Ву¼иновиžа, и "Археолошка истраживаœа у Детлаку", аутора археолога Šубице Срдиž.
                        Промовисана ¼е и брошура "Културно-истори¼ски комплекс Детлак", аутора Дамира Кšа¼иžа и Бо¼ана Ву¼иновиžа, а у сали гд¼е ¼е одржан састанак били су иизложени панои са фотографи¼ама Културно-истори¼ског комплекса Детлак.
                        У промовисано¼ брошури ¼е наведено да су током истраживаœа, осим цркве Светог Или¼е, пронаени гвоздени клинови, кламфе, те предмети од гвожа, ко¼и се на основу аналоги¼а могу довести у везу са периодом од 17. до 19. ви¼ека.
                        Археолози су навели да то указу¼е на посто¼аœе цркве брвнаре на приближно истом м¼есту данашœе цркве и да ¼е в¼ероватно ри¼еч о цркви брвнари, граено¼ у периоду измеу 1882. и 1890. године.
                        Археолошки ¼е истражен и дио средœов¼ековне некрополе са мрамором на коме се налази Андре¼ин крст. Такав крст у свакодневном животу био ¼е симбол дома, граничара и заната.

                        На основу аналоги¼а мрамор се доводи у везу са средином 16. и првом половином 17. ви¼ека. На та¼ податак указу¼е аналоги¼а са мрамором са локалитета Камен у Мишинцима. На œему ¼е уклесан натпис из периода владавине Суле¼мана Првог Величанственог (1520-1566. година).
                        Меу становницима Детлака може се чути да ¼е то "Грчки гроб", в¼ероватно неког Грка, ха¼дука, кога су Турци ухватили и убили, а сеšаци сахранили у гробšе. Посто¼и и прича да ¼е ту сахраœен изв¼есни поп Ковачевиž.
                        Састанку су присуствовали œегово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом, дервентски нам¼есник Радо¼ица Žетковиž, игуман Симеун из манастира у Доœо¼ Бишœи, начелник општине Дервента Милорад Симиž.

                        Присуствовали су и директор Републичког завода за заштиту културно-истори¼ског и природног насšеа Слободан Наградиž и археолог Šубица Срдиž, директор Завича¼ног музе¼а у Градишци Драган Матавуš, те представници ¼авних установа културе и образоваœа из Дервенте и бро¼ни šубитеšи културног насšеа.
                        Посли¼е одржаног састанка учесници су пос¼етили Културно-истори¼ски комплекс Детлак у Доœем Детлаку, а домаžин ¼е била Туристичка организаци¼а општине Дервента.

                        For all those people who have no proficiency in Bulgarian but are interested in our views on history. Feel free to ask in English, German, French or Russian.
                        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                        НА ИЛИНДЕН

                        Паметна плоча, Крушево,
                        ИЛИНДЕН 1953

                        Comment


                          Почело затрпаваœе базилике на коридору 10

                          НИШ - Данас су почели радови на затрпаваœу ранохришžанске базилике на Коридору 10, преко ко¼е žе бити изграен аутопут. Базилика ¼е откривена 2012. године током изградœе коридора, када су радови зауставšени.

                          Републички завод за заштиту споменика дао ¼е дозволу предузеžу Коридори Срби¼е да настави радове и да затрпа базилику ко¼а žе претходно бити конзервирана.

                          Археолози, исти они ко¼и су открили базилику припрема¼у ¼е за, како кажу конзервираœе, након чека žе бити наставšена изградœа аутопута.

                          Реч ¼е о об¼екту из ранохришžанског периода 5-6 века ко¼и ни¼е био обична богомоšа, веž црква са крстионицом у ко¼о¼ ¼е обитавао епископ.

                          Три године истраживаœа дале су потврду о истори¼ско¼ вредности базилике али не и решеœе да она остане на површини земšе.

                          Видео

                          To learn more, please visit the YouTube Help Center: https://www.youtube.com/help
                          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                          НА ИЛИНДЕН

                          Паметна плоча, Крушево,
                          ИЛИНДЕН 1953

                          Comment


                            „Испред и иза базилике налазе се озбиšни захвати, то су про¼екти мостова веžих дужина, посто¼е косине, стабилизу¼у се и разрау¼у. Ми само спроводимо оно што нам ¼е речено“, нагласио ¼е Жиравац.

                            Апел археолога да се базилика не затрпава

                            Српско археолошко друштво протестовало ¼е због одлуке Републичког завода за заштиту споменика културе да дозволи затрпаваœе и прелазак коловоза аутопута ка Бугарско¼ преко ранохришžанске базилике у Кладенчишту.
                            „Одлука централне институци¼е заштите културних добара у Срби¼и у потпуно¼ ¼е супротности са основним цивилизаци¼ским тековинама и самим циšевима посто¼аœа Завода“, навели су из тог друштва.

                            Споменици културе сведоче о томе да Срби¼а ни¼е била „пусто поšе“ у далеко¼ прошлости, па не би требало да буде ни сада, када се заштита баштине намеžе као ¼едан од цивилизаци¼ских приоритета. Из наведених разлога, археолози апелу¼у на Министарство културе и информисаœа, Скупштински одбор за културу и информисаœе, председника Срби¼е и председника Владе да сво¼им ауторитетом спрече затрпаваœе базилике.

                            Припреме за козерваци¼у након чега žе базилика бити затрпана почеле су средином протекле недеšе и упркос бро¼ним протестима, од œих се до сада ни¼е одустало.

                            Жиравац ¼е истакао да посто¼и решеœе Републичког завода за заштиту споменика културе да се на садашœем нивоу базилика конзервира.

                            „Биžе направšен елаборат конзерваци¼е, установиžе се у ком ¼е стаœу и свакако žе бити заштиžена. Мислим да ¼е током претходне три године колико ¼е ста¼ала отворена базилика прилично девастирана и пропала више него за све године колико ¼е била похраœена на овом месту“, каже Жиравац.

                            Археолози из нишког Завода за заштиту споменика тражили су од републичких институци¼а да обуставе радове на коридору и да заштите базилику у изворном облику и на месту на ко¼ем ¼е откривена.

                            Предлози за измештаœе базилике ни на ¼едну од две предложене локаци¼е нису били прихватšиви.

                            „Ова базилика се налази на локалитету Кладенчиште и показу¼е да ¼е ово био ¼едан од важни¼их центара у периоду раног хришžанства у 5-6. веку. Блиска ¼е Велико¼ базилици у Бело¼ Паланци и œен знача¼ ¼е велики с обзиром на то да се налази на подруч¼у археолошког налазишта Ремизи¼ана, центра епископи¼е у ко¼о¼ ¼е био славни Никита Ремизи¼ански“, рекао ¼е за Тан¼уг Зоран Митиž, археолог из Беле Паланке.

                            Митиž ¼е рекао да ¼е базилика истражена и да žе након затрпаваœа остати записи о œо¼, али да žе она након изградœе пута остати испод асфалта, недоступна.

                            Тиме, сматра Митиž, осим што губи истори¼а културе, губе и Бела Паланка и околина, ¼ер базилика носи огроман туристички потенци¼ал ко¼и žе затрпаваœем бити изгубšен.

                            Становници Беле Паланке тешка срца су примили вест о затрпаваœу базилике и наставку радова на Коридору 10 на ово¼ траси пута. Млади Беле Паланке упутили су и ¼авни протест, а покренут ¼е и протест на друштвеним мрежама.

                            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                            НА ИЛИНДЕН

                            Паметна плоча, Крушево,
                            ИЛИНДЕН 1953

                            Comment


                              На Руднику бакар вадили пре 6,5 милени¼ума

                              РУДНИК, централна српска планина, "кров Шумади¼е" ¼е светски феномен, сматра¼у археолози. Они су нашли доказе да šуди у континуитету веž 6.500 година неуморно сврдла¼у и ломе стене рудничких висова и ¼аруга у потрази за сребром, оловом, бакром и квалитетним каменом.

                              - Ископаваœа на локалитету Прšуша потврдила су да ¼е руда бакра овде експлоатисана у доба енеолита, пре 4 до 4,5 хиšада година - каже др Драгана Антоновиž из Археолошког института. - То Прšушу сврстава меу на¼стари¼е руднике света, али ни¼е коначан резултат. Наиме, досадашœи налази потичу из на¼млаих окана на врху локалитета. Сигурни смо да се овде рударили винчанци у исто време кад и у Рудно¼ глави, до сада на¼стари¼ем познатом руднику бакра, а можда и рани¼е.

                              Саговорница "Новости" об¼ашœава да су праистори¼ски рудари копали од дна према врху брда, запуœава¼уžи стара окна ¼аловином. Разлика у висини окана на Прšуши значи да су рудари у поднож¼у Прšуше копали вековима пре наследника ко¼и су оставили трагове на врху.

                              - Веž у праистори¼и Рудник ¼е и, како би данас рекли, извозни центар бакра - открива др Драгана Антоновиž. - У енеолитско¼ некрополи у Долнославу у Бугарско¼ пронаени су предмети произведени од руде с Рудника! Али ни то ни¼е почетак увозно-извозне рудничке приче. Šуди из Старчевачке културе су 7,5 хиšада година пре нове ере долазили на Прšушу по горски кристал.

                              Нажалост, како ствари сто¼е, археолози веž сада могу да се баве и многобро¼ним напуштеним сеоским куžама на Руднику. Пустош се види веž од скретаœа с Ибарске магистрале на средœовековни "пут сребра" ко¼им ¼е руднички драгоцени метал, познат по изузетно¼ чистоžи извожен широм Европе.

                              Он пролази кроз село Заграе, на простору некадашœег великог подграа-трговишта под Острвицом, на¼тврем северном српском упоришту од Немаœе до пада деспотовине.

                              Српски владари вековима су зидали и одржавали силни град, центар острвичке власти, чи¼е су зидине опасивале стрми вулкански брег. Стражари с куле последœе одбране на расцепšеном врху Острвице осматрали су целу Шумади¼у чува¼уžи драгоцену планину. Одатле ¼е вероватно и цар Душан 1354. гледао угарску во¼ску пре него што ¼у ¼е сломио под Рудником. С Острвице су деспоти Стефан Високи и €ура Бранковиž зауставšали Турке и Угаре. Бо¼еви око Острвице и богатства Рудника нису воени само са страним заво¼евачима. За œих су се тукла браžа и краšеви Драгутин и Милутин, œихови синови Стефан Дечански и Владислав Други, кнез Лазар и Никола Алтомановиž, деспот Стефан и Никола Зо¼иž.

                              У време деспота €ура Бранковиžа, Рудник оста¼е ¼едини извор привредне моžи Срби¼е. Чим су 1458. Османли¼е осво¼иле Острвицу следеžе године пало ¼е и Смедерево. Од тада Острвичке власти нема над Заграем, а моžни град ¼е опустео.

                              Подграе у селу Заграе на стотинак метара од Ибарске магистрале ¼е тада опстало, а у пустош се претвара данас. О œегово¼ некадашœо¼ многоšудности сведочи само споменик у центру села зарастао у траву, на коме су имена стотина Заграана изгинулих у светским ратовима. Кра¼ œега пролази пут ка Острвици кроз сеоски атар поред пустих куžа и отежалих воžœака ко¼е више нема ко да бере. Кад се заврши асфалт, почиœе шумска стаза из ко¼е вире старе камене плоче.

                              НЕМАŒА У ПУСТОМ СЕЛУ

                              Према попису из 2011. у селу Заграу, на простору средœовековног трговачког насеšа тик уз данашœу Ибарску магистралу, остало ¼е само 385 šуди ко¼и у просеку има¼у више од 47 година. Али, на пустом путу кроз село срели смо потпуно нетипичног Заграанина, Немаœу, отреситог дечака од 9 година. Испричао нам ¼е да ¼е завршио други разред и пожалио се да нема с ким да се игра, ¼ер ¼е œегов ¼едини друг из одеšеœа негде отишао. Испратио нас ¼е путем кра¼ црквене порте са закšучаним храмом до школе у ко¼о¼ учи одеšеœе од два ака.
                              - Реч ¼е о остатку старог великог северног караванског пута ко¼и ¼е био на траси данашœе саобраžа¼нице кроз Заграе и поред Острвице ¼е водио у велику варош Рудник - каже археолог др Де¼ан Радичевиž са Филозофског факултета у Београду. - Био ¼е то знача¼ан град с великим и богатим куžама, трговинама и црквама, православним за Србе и католичким за Дубровчане ко¼и су овде имали и конзулат. На Руднику су живели и трговали Срби, Саси, Дубровчани, Которани, Барани, Угари. Пронашли смо фа¼анс из Шпани¼е и пломбе с пошиšки тканина из Чешке, што говори о богатству града и размерама трговине.

                              По речима археолога, цела планина ¼е била живо подруч¼е, на коме нису цветали само рударство и трговина веž и култура.

                              - То нам открива¼у ископаваœа ко¼а смо започели пре само пар година - каже др Радичециž. - Нажалост, археологи¼а ¼е веома касно стигла на Рудник, иако ¼е реч о правом феномену šудске цивилизаци¼е, месту где живот и рударство у континуитету тра¼у од на¼рани¼е праистори¼е до данас.

                              Кашœеœе ¼е утолико парадоксални¼е, ако се зна да ¼е српска археологи¼а роена у ¼улу 1865. пре тачно 150 година, кад ¼е прва археолошка истраживаœа у Срби¼и обавио др £анко Шафарик, управник, односно "чувар Народног музе¼а". Историчари об¼ашœава¼у гураœе Рудника у запеžак политичким разлозима. За Караоревиžе ¼е планина са ко¼е ¼е почело ослобоеœе Срби¼е била симбол Обреновиžа, а за ¼угословенске комунисте симбол српског национализма и хегемонизма.

                              ИМПЕРАТОРСКА РИЗНИЦА

                              У ¼улу 1865. Рудничани су пронашли необичну камену плочу с лепо уклесаним словима и о томе известили Београд.

                              - Тадашœе Министарство просвете и вера наложило ¼е др £анку Шафарику да оде и провери о чему ¼е реч - каже др Де¼ан Радичевиž. - Кад се чуло да ¼е реч о ктиторском натпису императора Септими¼а Севера ко¼и ¼е у Руднику наложио изградœу храма Ма¼ке земšе, заштитнице рудара, на лице места дошао ¼е и Кнез Михаило.

                              Какав ¼е однос потоœих власти био према рудничко¼ баштини говори податак да ¼е Шафариков извешта¼ о плочи и ископаваœима ко¼а ¼е предузео об¼авšен тек после Другог светског рата.

                              ДЕСПОТ И ТРАГАЧИ ЗА БЛАГОМ

                              Деспот €ура Бранковиž и деспотица Ирина, "проклета £ерина" сахраœени су на Руднику, а стара предаœа о œиховим скривницама ¼ош увек пале машту трагача за благом. Среžом она су забележена на време, док рудничка села нису опустела.

                              - Одоше Рудничани неки у град, а више на гробšе - рече нам Драгомир Михаиловиž, чи¼а ¼е куžа у поднож¼у Острвице. - Имао сам кафану, али муштери¼а нема. Последœи живи нема¼у пара, могу само на црту да пи¼у. Зато сам их позвао, попили смо што се имало и затворили смо радœу. Немам где да одем, могу само да чекам ред за она¼ свет.

                              Тајне древних цивилизација које су археолози открили на "крову Шумадије". Људи из Старчевачке културе први рудари. Пре 6.500 година почео извоз из Шумадије: у Бугарској пронађени предмети исковани од овдашње руде
                              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                              НА ИЛИНДЕН

                              Паметна плоча, Крушево,
                              ИЛИНДЕН 1953

                              Comment


                                На тлу Винче живела ¼е на¼стари¼а и на¼модерни¼а šудско¼ истори¼и знана цивилизаци¼а, стара више од 8000 година!

                                На тлу Винче живела ¼е на¼стари¼а и на¼модерни¼а šудско¼ истори¼и знана цивилизаци¼а, стара више од 8000 година!Наше наивне претпоставке да стално напреду¼емо, често деманту¼у свакодневни догаа¼и, али и научници ко¼и нас враžа¼у у прошлост. Овога пута креžемо у легендарну Винчу, београдско приградско место где ¼е роена истоимена култура по ко¼о¼ смо познати у свету.

                                Саговорник нам ¼е кустос Драган £анковиž, археолог ко¼и са много šубави прича о сво¼им Винчанцима ко¼и су посто¼али на овом простору у доба неолита, пре више од седам хиšада година. Када га пажšиво слушамо, чини се да смо у многим сво¼им навикама знатно лоши¼и од œих…

                                КУŽЕ И КОМФОР

                                – Остаци куžа ко¼е ископавамо на налазишту показу¼у да су у неолиту šуди имали врло високу културу становаœа – каже £анковиž.

                                – То поткрепšу¼емо остацима куžа ко¼е су имале површину од 20 до 80 квадратних метара, имале су од две до пет соба, а на зидовима термоизолаци¼у. Малтерисане су смесом од лесног блата и плеве. То ¼е данас „хит матери¼ал“ у градœи ексклузивних куžа. Тако се испоставšа да су Винчанци пре толико много милени¼ума користили матери¼ал ко¼им се данас граде на¼скупšе куžе.

                                Житеšи овог насеšа су на куžном поду имали дрвене греде, измеу ко¼их су, опет, наносили сло¼ блата и плеве, а завршно, изнад œега ставšали су сло¼ глине ко¼у би додатно углачали. Тако би доби¼али исполиране патосе ко¼е су лако одржавали.


                                – У куžама правšеним у доба од 5.300. до 4.300. године пре нове ере нисмо налазили огœишта, што значи да су они ¼ош у то време имали затворене пеžи – дода¼е £анковиž све невероватни¼е податке. – У свако¼ куžи смо пронашли по ¼едну пеž, а у некима чак и у свако¼ соби по ¼едну, што говори да им нису служиле само за спремаœе хране, веž и за гре¼аœе.

                                Куžе су правšене у низовима, ствара¼уžи сво¼еврсне улице, и све су имале исту ори¼ентаци¼у, од североистока ка ¼угозападу. Занимšиво ¼е да су измеу œих посто¼али само уски пролази, широки око 1,5 метара, односно да куžе нису имале окуžнице, нити дворишта.

                                Ова чиœеница, уз друге детаšе указу¼е на то да ¼е Винча у неолиту била прво градско насеšе. Œени житеšи бавили су се и трговином. Оста¼у нам питаœа ко¼а £анковиž ниже ¼едно за другим: зашто су šуди у неолиту имали вишу културу становаœа него у нека касни¼а времена, па чак и у средœем веку, иако су живели хиšадама година рани¼е?

                                – То ¼е за многе збуœу¼уžа чиœеница. Зашто ¼е дошло до толиког пада код касни¼их култура – пита се наш саговорник и нуди одговор.

                                – Об¼ашœеœе ¼е да током целог неолита ни¼е било веžих сукоба, односно ратова, и да ¼е цео та¼ период познат по на¼дужем тра¼аœу мира у истори¼и šудске цивилизаци¼е. То ¼е доба од 6.500 до 4.300 године пре нове ере. Око 2.000 година ни¼е било рата!

                                Археолози ово поткрепšу¼у чиœеницом да су сва насеšа из тог времена граена на отвореним просторима, без икаквих озбиšни¼их одбрамбених фортификаци¼а. Такое, током археолошких ископаваœа нису наишли ни на какве остатке оруж¼а.

                                – У средœем веку, пет хиšада година касни¼е, када гради куžу, човек првенствено размишšа о заштити. Он ¼е све подреивао одбрани од евентуалног агресора. А у неолиту, он ¼е првенствено размишšао о комфору.

                                Говореžи о винчанско¼ култури, не причамо само о овом ¼единственом насеšу, као и насеšима ко¼а су се простирала на знача¼ном делу површине данашœе Срби¼е, веž и о ¼едном сасвим нестварном времену, ко¼е многима ни¼е познато, а ¼ош маœе им ¼е ¼асно.

                                – Управо то време велики римски песник Овиди¼е назвао ¼е „златним веком šудског рода“ – подсеžа £анковиž. – Просто ¼е фантастично да ¼е у Античко доба посто¼ала свест о том, œима далеком времену. Винчанска култура посто¼ала ¼е милени¼умима пре Овиди¼а, а писаних трагова ко¼е би Римšани могли да користе – ни¼е било. Ипак, посто¼ала ¼е ¼асна свест о томе да ¼е некада посто¼ало такво време током ко¼ег šуди нису во¼евали и меусобно се уби¼али.

                                ДУХОВНА КУЛТУРА

                                Прастари Винчанци су били врло разви¼ена духовна цивилизаци¼а. Према мишšеœу научника, имали су сво¼у митологи¼у, а на основу археолошких налаза не може да буде уочена било ко¼а врста доминаци¼е. Ни¼е било ни матри¼архата ни патри¼архата, односно ни¼е посто¼ала институционална доминаци¼а ¼едног пола.

                                – Šуди из неолита су осво¼или све вредности ко¼има савремена цивилизаци¼а тежи: животу без рата и без доминаци¼е! Зато прича о œима ни¼е само прича из далеке прошлости, веž и прича наше будуžности.

                                Наш саговорник отворено закšучу¼е да „ми тек треба да усво¼имо неке вредности ко¼е су они веž тада осво¼или“.

                                – Мени ¼е то на неки начин „дирšиво“ – колико савремени човек уопште не прихвата чак ни могуžност живота без рата и доминаци¼е. Тако нешто модерни човек сматра утопи¼ом.

                                – Меутим, ако ¼е ¼едном нешто посто¼ало, онда то ни¼е утопи¼а – изричит ¼е £анковиž.- То ¼е нада да ¼е могуžе да нешто слично поново заживи.


                                Логично ¼е да се запитамо зашто су šуди у неолиту живели без ратних сукобšаваœа, а наш саговорник наводи више разлога за то. Винчанци су почели да се баве и поšопривредном производœом хране, па су ловишта престала да буду стратешки простор, односно више нису била ограничени природни ресурс кога треба бранити. Ко год да ¼е хтео да се бави поšопривредном производœом, могао ¼е да искрчи одреену површину и да од œе направи обрадиву. Посто¼али су неограничени природни ресурси, па ни¼е било потребе за борбом за превласт над œима.

                                – По¼авšу¼у се вишкови хране и других производа, а они омогуžава¼у разво¼ трговине. Логика оног времена била ¼е да она¼ човек преко брда, као и она¼ преко реке, ни¼е могуžи непри¼атеš, веž ¼е потенци¼ални купац. И апсолутно ¼е добродошао.

                                Дабоме да би било погрешно идеализовати то време, и тадашœег човека, али су у том и таквом друштву очигледно посто¼але неке вредности ко¼е су данас нама недокучиве.

                                – £асно ¼е да ¼е и у то доба било насилних šуди, ¼ер ¼е то у бити човека као врсте – об¼ашœава научник.

                                – Меутим, у œиховом систему вредности насиšе ¼е било готово неприхватšиво и они су успевали да маргинализу¼у све оне ко¼и би насиšем хтели да доу до оног што им не припада. А погледа¼те наш данашœи систем. И данас ¼е у нашем систему вредности насиšе званично неприхватšиво, меутим нисам баш сигуран да ¼е тако. Данас су ратови постали легитимно средство за оствариваœе циšева.

                                НОВО, ЛОШИ£Е ДОБА

                                ШТА се догодило са овом културом и шта ¼у ¼е одагнало са истори¼ске сцене? £едно ново доба ко¼е ¼е уследило после неолита.

                                – Носиоци винчанске цивилизаци¼е су први у свету топили бакар. А он ¼е, опет, био толико вредан и скупоцен, да се œиме искšучиво трговало. Вичанци су га посматрали као трговци, а не као технолози. И тада су отворили Пандорину кути¼у. Простори на ко¼има се налазе рудници бакра поста¼у стратешки простори, а бакар огроман природни, али и стратешки ресурс. То ¼е довело до потребе да се контролишу простори на ко¼има се налазе рудници. Тако наста¼у сукоби, али и помераœа, односно сеобе ондашœих племена.

                                Полако креžе бакарно, а за œим и бронзано доба и на свету ¼е све више оруж¼а. Метал и œегова масовна производœа омогуžава¼у ствараœе огромне количине оруж¼а и оруа.

                                А мучено човечанство схвата да су отимачина и рат много бржи начин зараде. И ето, тако остаде до дана данашœег… А стручœаци се ипак нада¼у да žемо ¼едном да досегнемо до оних вредности винчанске културе ко¼е су ¼едном давно посто¼але.

                                Пре неколико година стручна група итали¼анских археолога посетила ¼е налазиште у Винчи, и тада су дуго разговарали са £анковиžем. Размеœена су многа стручна знаœа, па ипак ¼една реченица ¼е остала урезана у памžеœе нашег саговорника.

                                – Замислите, Итали¼ани, на чи¼ем простору се налазе на¼важни¼и остаци старог Рима, šуди чи¼и археолози увек има¼у препуне руке посла, после посете нашем локалитету рекли су ми: „Благо вама, ви имате Винчу! Завидимо вам.“

                                СВЕТСКИ ПУТНИЦИ

                                Трговачки путеви наших предака из неолита данас изгледа¼у невероватно. Наш Винчанац одлазио ¼е до Карпата, тамо узимао обсиди¼ен, вулканско стакло, ко¼и ¼е веома оштар и ко¼и ¼е, када се разлиста, био изузетно оштро сечиво. Са œиме ¼е одлазио пешице низ Мораву до Еге¼а и доносио накит, чи¼е остатке данасархеолози ископава¼у на налазишту, баш као и предмете из Средœе Европе.

                                – Са Авале су доносили цинабарит, ко¼и ¼е продукт руде живе и од œега су доби¼али црвену бо¼у ко¼ом су фарбали тканине. А таква бо¼а била ¼е у оно време изузетно драгоцена.

                                НЕОЛИТСКИ ОСТАЦИ

                                ВИНЧА ни¼е ¼едино налазиште из доба неолита у Срби¼и. У Београду и œегово¼ околини „успомене“ на житеšе из овог доба, око пет милени¼ума пре Христа, остале су „посе¼ане“ на Калемегдану, Баœици, у околини Младеновца и у Бара¼еву. Археолог Адам Црнобрœа лоцирао ¼е изузетно налазиште у Стублинама код Обреновца, ко¼е ¼е вредно посебне приче, а са друге обале Саве, оваквих места има и у околини £акова.

                                – Наши преци из Винче су први топили бакар – дода¼е £анковиž. – То откриžе говори да прва металуршка револуци¼а ни¼е настала на Блиском истоку, како се донедавно мислило, веž управо на овом, нашем простору.

                                РАШИРЕНЕ РУКЕ

                                ФИГУРИНЕ ко¼е су током протеклих сто година ископане на налазишту у Винчи изузетне су због много разлога. Све оне приказу¼у ликове са великим очима, што означава пажœу и бригу, а готово све има¼у раширене руке.

                                У доба када ратови нису посто¼али, раширене руке симболизовале су срдачност и добродошлицу према свима ко¼и би „ушли у видокруг“ наших Винчанаца.

                                ВАСИŽ, ХА£Д И „ЛЕ£ДИ“

                                МИЛО£Е Васиž ¼е наш први школовани археолог ко¼и ¼е титулу доктора ове науке стекао у Немачко¼. Управо он ¼е одлучио да у Винчи започне ископаваœа 1908. године, где ¼е открио ово спектакуларно налазиште.

                                Васиž упозна¼е Британца Чарлса Ха¼да, ко¼и почетком 20. века у Бирмингему води сво¼ часопис и ко¼и у то време слови као велики поборник слободе штампе. Будуžи да ¼е био добросто¼еžи, заинтересовао се за Васиžев рад и решио да му помогне финанси¼ски како би могао да допре до београдског неолита.

                                Посредник у овом послу била ¼е Кетрин Браун, Енглескиœа ко¼а ¼е словила као велики при¼атеš Срба, па ¼е остало предаœе да ¼е ¼една од на¼лепших фигурина ко¼е ¼е Васиž ископао управо због œе понела име „Ле¼ди“.

                                „РАНА“ ВИНЧА

                                £едан део у околини овог подунавског насеšа ¼ош ¼е Мило¼е Васиž, пре више од ¼едног века, назвао Млада Винча. То ¼е било место где су стизале прве воžке и где ¼е благотворна клима доносила прве зреле плодове. Управо то место изабрано ¼е за депони¼у на ко¼у се данас истовару¼е престоничко смеžе.

                                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                                НА ИЛИНДЕН

                                Паметна плоча, Крушево,
                                ИЛИНДЕН 1953

                                Comment

                                Working...
                                X