Страница 7 от общо 8 ПървиПърви ... 2345678 ПоследноПоследно
Показване резултати 151 до 175 от общо 183

Тема: Archаeological news from Serbia

  1. #151
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Лажни археолози пустоше неолитска налазишта

    ПАРАЋИН - Виши научни сарадник Археолошког института Београд Славиша Перић указао је данас да су неолитска налазишта на удару дивљих копача, међу којима предњаче легално регистровани "Архо аматери Србије" у иниформама које су сличне оним што носи полиција, односно, ренџери, и са значкама "Археолошке чуварске службе".

    "Опремљени су савременом опремом, детекторима који разврставају гвожђе од злата и одређују дубину, а понегде, као пре три године на локалитету у Супској код Ћуприје, употребљавају и багере. Када они раде, археолозима је тешко прићи том месту јер они постављају страже", рекао је Перић новинарима у Дреновцу код Параћина где руководи радовима на овдашњем неолитском локалитету.

    "Они, под плаштем заштитника, уствари плајчкају археолошка добра Србије, пронађене предмете продају у иностранству а оне безвредне дају нашим музејима", рекао је Парић и потсетио да у "Швајчарској постоји агенција која се бави легализацијом нелегално унетих предмета, који после тога иду на аукуцију и продају се".

    кенија, археологијаБета/АП

    "То је озбиљан проблем, не само наше државе него и целог овог простора, и суседне Бугарске и Румуније и Македоније, нешто мање БиХ, али Срнија је веома захваћена", рекао је Перић.

    "Имамо Удружење које је легално регистровано као архелошко и они иду, њихов делокруг надлежности је такав да могу, малтене да и мени овде дођу у инспекцију. Неко их је регистровао а да није и прочитао шта они могу да раде. Археолошка ископавања по Закону о културним добрима могу вршити само државне институције, музеји, институти, Заводи за заштиту споменика култуире", рекао је Перић.

    Код нас је то, нажалост, до те мере деградирано да те групе, у којима нема археолога, могу да иду испред музеја, института, завода, да копају, могу да набављају, скупу опрему, детекторе. Нама је, државним институцијама, забрањена употреба детектора а њима није, додао је Перић.

    "Сви беже од тога да покрену одговорност оних који су регистровали таква удружења, а они су набавили униформе сличне полицијским и ренџерским и понашају се као рендзери", рекао је Перић.

    То што те групе раде у овом систему, у законодавству ове државе не постоји. Они под плаштом заштитника уствари пљачкају археолошка добра. Тргују и оно што не могу да продају, доносе музејима.

    Углавном та роба завршава ван граница Србије и продаје се за мале паре, истако је Перић.

    "У овој држави је много проблема и овакве ствари се гурају у старну, а дефитивно ће се морати пресећи тај нелегални посао. То треба да уради Министарство културе и информисања у чијој је надложности чување и заштита историјских и културних добара", рекао је Парић.

    Он је оценио да је "тешко пратити колико се годишње и изнесе и уништи археолошког блага из Србије јер су дивљи копачи стални пратиоци неолитских насеља и античких локалитета, некропола у којима траже злато, златни накит".

    http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/nauka-...ta_739428.html

    АРХЕОЛОЗИ РУШЕ ЗВАНИЧНУ ИСТОРИЈУ: У Србији су куће нa спрaт прaвљене пре 6.000 г.!

    Тридесетак археолога и студената из земље и региона у близини Коридора 10 код Параћина ископава остатке највећег неолитског насеља у Србији.
    Основна школа у Дреновцу код Параћина и овог лета је база археолозима, истраживачима и студентима који више од деценије ископавају остатке неолитског насеља у близини аутопута. Они од 6 сати сваког јутра одлазе на налазиште са десне стране Коридора 10 из правца Параћина ка Београду и под заштитном конструкцијом-балоном раде на дефинисању две неолитске куће, откривајући остатке пода и зида.

    На овом месту пре око 6.000 година, или 4 миленијума пре наше ере, налазио се прави урбани неолитски град у коме је живело близу 3.000 «душа». Наиме, геомагнетним снимањем под земљом је откривено 600 објеката, од којих би бар половина могле бити куће.

    Бранислав Стојановић, директор Завичајног музеја у Параћину, који је иначе радио ово снимање, објашњава да је снимак «идентификовао 300 аномалија које подсећају на стамбене објекте, а снимљено је више од 50 одсто терена.

    – Локалитет је на преко 60 хектара и пресечен је аутопутем под којим је 15 до 20 хектара, који вероватно никада неће бити истражени. Обухвата атаре села Дреновац, Сикирица и Крежбинац. То је једно од највећих неолитских налазишта у Србији, мада је отворено питање да ли су сви ти снимљени објекти постојали у истом или различитим временским периодима. У сонди коју смо ископали на почетку културни слој био је дубине преко 7 метара и нашли смо три фазе насељавања – наводи параћински археолог и директор Бранислав Стојановић и додаје:

    – Досадашњи налази показују да су у неолиту људи живели организовано у великим насељима, чак да су им куће биле спратне. То је период када су се људи, који су били сличних интелектуалних капацитета као данас, почели бавити земљорадњом и приптомљавати животиње. Правили су куће, такозване чакмаре, које се и данас у селима могу видети.

    Фото: ТелеграфФото: Телеграф
    Покретач ових истраживања, професор Славиша Перић са Aрхеолошког института у Београду, истиче да се овог лета наставило са радовима под балоном где су откривена четири објекта, а тренутно се ради на два. Испоставило се да су од 4 куће три биле спратне. Објекти су били прилично близу једно другом и нису остављали простор за окућнице.

    – Истовремено са радовима под заштитном конструкцијом, отворили смо и једну сонду 250 метара источно од балона, на месту где је геомагнетним снимањем утврђена аномалија у виду косог рова. Испоставило се да се заиста ради о рову који је на нивоу укупавања био широк око 6 метара, а на дну око 2 метра – прича нам професор Перић и наставља:

    – У испуну рова углавном је материјал из млађег неолита, али за разлику од рова из сонде 16, овде је врло мало покретних налаза ,што нам говори да је највероватније био испуњен водом. Са којом функцијом, то ћемо тек да утврдимо када га целом дужином откријемо и када утврдимо шта је заправо опасавао тај ров

    На локалитету ради стандардна екипа која је ту већ десетак година, а неки су од студената стигли до доктората. Једна од њих је Ђурђа Обрадовић, сада истраживач сарадник на Aрхеолошком институту.

    – Овде радим од 2004. године и много смо напредовали. У почетку смо копали мање сонде 5 пута 5 метара које су биле више усмерене на испитивање хронологије налазишта. Сада идемо на широки ископ и први пут на овом локалитету сагледавамо остатке целокупне куће, величину, просторије, унутрашњу организацију…. Прва у реду од 4 куће под балоном је најбоље очувана и планирамо да је конзервирамо и да буде презентација неолитске културе на отвореном. Последње две куће смо тек започели – објашњава нам Ђурђа.

    Истраживачи ће се налазити крај Дреновца до почетка августа, а током лета планирано је објављивање публикације која ће садржати налазе свега што је пронађено до сада.

    http://srbin.info/2016/07/22/arheolo...e-pre-6-000-g/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  2. #152
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    У Виминацијуму откривене златне и сребрне магијске плочице

    Видео

    https://www.youtube.com/watch?v=TBeH5nZ01G8

    Снимки

    http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...BA%D0%BE%D0%BC
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  3. #153
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Вандализам на археолошком локалитету код Неготина: Лопови уништили царску палату!

    Неготин – Трагајући за златом дивљи копачи су пре неколико дана вандалски уништили ископане објекте царске палате на касноантичком локалитету „Врело“ Шаркамен код Неготина, у којем је пре тачно две деценије пронађен сет златног накита царице мајке Максимина Даје. Вандали су се посебно устремили на водоторањ поред југоисточне куле, постројење које је царску палату снабдевало водом, јединствен налаз те врсте и један од три таква објекта у Србији.
    „Нажалост, овај објекат је оштећен од стране вандала пре конзерваторско-рестаураторских радова и коначне интерпретације. Намера нам је била да реконструишемо његово функционисање уз помоћ тима стручњака, археолога, архитеката и инжењера хидрологије, али су сада драгоцени подаци изгубљени у рушилачком походу „златара“. Оштећена је платформа базена таложника, конструкција контролног моста, потпуно је уништено дно канала за довод воде и оштећен је лук свода канала за преливање“, истиче руководилац истраживања на „Врелу“ др Софија Петковић, виша научна сарадница београдског Археолошког института.
    Свој рушилачки поход вандали су под окриљем ноћи између 4. и 5. августа наставили и на простору западне куле шаркаменског царског меморијалног комплекса.
    „Ова кула је штитила улаз у утврђење с јужне стране. Ископавања ове куле, започета 2014. године, завршена су у овогодишњој кампањи на нивоу пода од ређаних керамичких плоча, тј. римских тегула. Под је раскопан на два места због незнања нелегалних копача, који су помоћу метал-детектора уместо „златне ризнице“ у ствари детектовали примесе гвожђа, не знајући да су оне увек присутне у римским опекама“, истиче Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине, иначе координатор пројекта.
    Истраживачки тим, који поред Петковићеве иЈањића, чине и археолог Марија Јовић и архитекта Игор Бјелић, очекују да ће починиоце кривичног дела уништавања културног блага од великог значаја стићи заслужена казна за дивљаштво и уништавање локалитета од непроцењивог значаја за светску културну баштину. Због свега што се на „Врелу“ догодило, археолози се питају да ли медијска промоција, а она се спроводи са циљем да ово налазиште постане једна од атракција културног туризма, угрожава археолошко налазиште.
    „Пројекат који већ четврту годину реализују Археолошки институт Београд, Музеј Крајине Неготин и Завод за заштиту споменика културе Ниш носи назив „Врело – Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција“. Управо презентација и промоција царске палате на Шаркамену је један од наших најважнијих циљева. Ми ћемо и даље наставити да откривамо нова сазнања о прошлости, да чувамо културну баштину и стварамо лепше и племенитије окружење за будуће генерације у нади да ће вандали са рушилачким инстинктима, попут ових са Шаркамена, ускоро постати изопачена реткост у нашем друштву – поручили су археолози.
    Шаркаменски водоторањ, драгуљ римске архитектуре, по речима мр Игора Бјелића, архитекте истраживачког тима јединствен је по својој конструкцији и најбоље очуван римски водоторањ у нашој земљи. Сличан у близини царске резиденције Медијана у Нишу уништен је грађевинским радовима, а онај у једној од кула Царичиног града код Лебана веома је оштећен.
    Обавештена полиција
    Координатор пројекта Гордан Јањић заједно са директором неготинског Музеја Ивицом Трајковићем о свему је обавестио и полицију. На самом локалитету обављен је увиђај, а прикупљени су и форензички докази.

    http://www.vaseljenska.com/vesti-dan...carsku-palatu/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  4. #154
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИЗ 13. ВИЈЕКА КОД ЛАКТАША (БИХ)

    У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовала Источни обред.

    На локалитету Зидине у селу Шушњари, општина Лакташи, археолози Завичајног музеја Градишка Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић пронашли су 2010. године средњовјековну цркву са некрополом. Како би добили прецизније датовање, археолози су 2011. године вршили истраживања гробова у унутрашњости цркве узимајући кости за C14 анализу.

    Том приликом истражена су три гроба. Двојни гроб у олтару, те гроб мушке индивидуе у средишту наоса и двојни гроб сјеверно од улаза. Сви скелети су орјентисани у правцу исток-запад са главом на западу и ногама на истоку, те рукама прекрштеним у предјелу карлице, што представља хришћански начин сахрањивања. Изузетак је чинио гроб сјеверно од улаза, орјентисан сјевер-југ, и тако постављен услијед недостатка простора.

    На радиокарбонску анализу у Велику Британију, на Универзитет у Глазгову послата су три узорка, и то двојног гроба из олтара и кости мушке индивидуе из гроба сјеверно од улаза.

    Двојни гроб у олтару представљао је гробницу мушкарца и жене. Код женског скелета пронађена је наушница од сребра са три јагоде, од којих једна јагода недостаје. Наушница је рађена у техници филиграна са двије дјелимично ажуриране шупље јагоде. Постоји могућност да су кости женске индивидуе пренешене са неке друге локације и овдје секундарно сахрањене, јер је скелет потпуно разбацан и не оставља утисак да је првобитно сахрањен у олтару.

    Анализа костију у Британији потврдила старост

    – На основу радиокарбонске анализе коштаних узорака, женска индвивидуа сахрањена је 1262. године, што нам говори да је и наушница највјероватније из тог периода. Мушка индивидуа на основу радиокарбонског узорка костију сахрањена је 1276. године. Треба водити рачуна да ове године нису апсолутни показатељи и да оне могу имати грешку до плус/минус 30 година, рекао је Вујиновић.

    Вујиновић додаје да је и мушка индивидуа из двојног гроба сјеверно од улаза у цркву сахрањена највјероватније око 1270. године, али и за њу вриједе правила да постоји могућност грешке до 30 година.

    Ови подаци несумњиво говоре да је средњовјековна црква са некрополом пронађена на локалитету Зидине у селу Шушњари, са сигурношћу постојала у периоду 13. вијека.

    Међутим, знајући да је животни вијек у овом периоду био око педесетак година, постоји могућност да је ова црква била саграђена већ крајем 12. вијека, и егзистирала све до доласка Турака, односно до прве половине 16. вијека.

    Јело се просо

    Занимљиво је да је током ове анализе установљено да су пронађене индвивидуе користиле просо у својој исхрани у великим количинама.

    – Просо је врста житарице која користила у исхрани током средњовјековног периода и на нашим просторима. Од ње се правила кашаста смјеса, а често се помиње да је у исхрани замењивала месо. Просо је била веома корисна житарица, јер се могла чувати у складиштима чак до двадесет година – објашњава Вујиновић.

    Шта је Ц14 анализа?

    Ово је метода утврђивања старости огранских узорака помоћу радиоактивног угљеника Ц14 (C14 – изведено од carbon/угљеник), примјењује се од средине 20. вијека, како у археологији, тако и у другим наукама.

    Научник В.Ф. Либи открио је постанак Ц14 атома у атмосфери и примијенио их на одређивање старости узорака. За ово откриће је добио и Нобелову награду за хемију.

    Метода је заснована на распадању радиоактивних атома Ц14 уграђених метаболизмом у животињско и биљно ткиво, заједно са два природна стабилна угљеникова изотопа Ц12 и Ц13. Језгро Ц14 је нестабилно и распада се према експоненцијалном закону радиоактивног распада, са временом полураспада од 5.730 година. Живи организам прехраном стално надокнађује распале Ц14 атоме, што послије смрти престаје, па се количина временом смањује.

    Мјерењем преостале активности у узорку органског поријекла може се одредити вријеме које је протекло од смрти, односно може се утврдити старост узорка.

    http://www.rasen.rs/2016/09/arheolos.../#.V8r9ifmLTIU
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  5. #155
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Нова археолошка открића у Долову

    ПАНЧЕВО - У Долову, код Панчева, археолози су пронашли земунице из античког периода и средњег века. Археолози раде и даље на том локалитету, а шта су до сада утврдили, открива новинарка РТВ Александра Влајић.

    Видео

    http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/nauka-...vu_752589.html
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  6. #156
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Тајна седам капија старих 7.000 година на локалитету Борђош

    Археолози су на једној од седам капија насеља Борђош, старог 7.000 година, нашли 22 потпуно очуване керамичке посуде, што је права реткост.

    Неолитско насеље на локалитету Борђош, у ком је раније нађена најстарија кашика од печене глине у региону, стара такође 7.000 година, има седам капија, утврдили су археолози геомагнетним снимањем. Због чега је ово насеље имало седам капија, остаје тајна коју археолози покушавају да одгонетну, а сада су проучавали једну од њих. Ово насеље, смештено на некадашњем плодном острву Тисе, иначе припада потиској култури, која је имала живе везе са становницима насеља винчанске културе нешто јужније.

    – Да насеље на Борђошу има седам капија, зна се на основу геомагнетног снимка. Уочили смо да постоји читав систем ровова који су окруживали насеље и на последњем кругу, односно степену, постоји седам капија. Колико нам је познато, до сада је само једном рађено археолошко истраживање неолитске капије, у Ујвару у Румунији, и ево сад ми пионирски у региону радимо исто – каже Тијана Пештерац, шеф Одсека за археологију Музеја Војводине из Новог Сада.

    Она објашњава да капије представљају улазе у насеље, али да још не може да се каже да ли се ради о одбрамбеним рововима, јер наука тек треба да потврди њихову природу и намену.

    Ископавања на овом локалитету заједно ради немачко-српски археолошки тим, а захваљујући опреми из Немачке урађена су геомагнетна снимања, којима су откривене капије под земљом. Током истраживања једне од капија, нађене су 22 целе керамичке посуде, што је изузетно ретко.

    – На површини и у самим слојевима земље најчешће се сусрећемо само са фрагментима керамике. Овог пута имамо 22 целе посуде и тек ископавањем њиховог садржаја у лабораторијским условима добићемо озбиљније податке о томе да ли се евентуално радило о урнама, јер је нађено доста спаљених остатака поред – каже Пештерац.

    Она додаје да је откривено и обиље животињских костију, што говори да су се становници бавили сточарством, али и велики број камених алатки.

    Иначе, ово насеље се простире на чак 40 хектара и имало је стотинак кућа, а све су изгореле.

    – Ово је огроман простор са 23 локације, које тек треба детаљно да истражимо, а до сада су урађене четири куће и једна капија. Нађено је 250 килограма керамике, камене алатке и ножићи, па и од вулканског стакла, што значи да је донето из других регија – напомиње Пештерац, уз напомену да се открива тек део по део велике археолошке слагалице.

    Немци спремају монографију

    Гости из Немачке за јесен спремају и велику монографију, у којој ће бити презентовано све што је до сада нађено. Истраживања на Борђошу започета су у пролеће 2014. године.

    http://www.rasen.rs/2016/09/tajna-se.../#.V9rDNvmLTIU
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  7. #157
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    ГРАДИНА - ЗНАЧАЈАН АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ

    Археолог Александар Јашаревић рекао је да су у току завршни радови на археолошком истраживању на локалитету Градина на Горњим Палама и да је ријеч о богатом и важном локалитету који заслужује да истраживања буду настављена.

    Јашаревић је истакао да су троседмична ископавања, у оквиру пројекта "Ревитализација средњовјековног насљеђа Сарајевско-романијске регије - фаза један", показала да је ријеч о резиденцијалном комплексу на подручју Пала који је припадао династији Павловић.

    "Ово није типично војно утврђење, с обзиром на то да смо нашли богате налазе који укључују импортовано стакло, керамику и оружје", рекао је новинарима Јашаревић.

    Он каже да је овдје ријеч о типичном средњевјековном утврђењу које је спаљено у вријеме османских освајања, када је живот на овом локалитету престао, тако да имају запечаћену слику позног 14. и 15. вијека.

    "Види се да је становништво побјегло у једном великом налету, вјероватно освајача, и ми сада проналазимо сав тај њихов инвентар тако да можемо реконструисати слику посљедњег живота на Градини", појаснио је он.

    Он истиче да археолози тренутно раде на објекту који је наслоњен на бедем, то је подрумска просторија, изнад које су некад постојала два спрата, те да су сви археолошки налази пали у подрум и сада су у току истраживања цјелокупног инвентара.

    "Интересантно је да је постојало и вјештачко освјетљење помоћу стаклених лампи, тако да је ово један репрезентативан објекат, што се не среће на војним утврђењима. Ријеч је о властелинском дворцу", рекао је он.

    Он наглашава да је планирано да се идуће године ради и конзервација, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика, да би се у пуном сјају приказао овај "утврђени замак".

    Јашаревић је навео да је овај локалитет веома приступачан и да има туристички потенцијал који се може адаптирати и за научне сврхе.

    Према његовим ријечима, интерес града Источно Сарајево је да укључи и Туристичку организацију и да више представи своје културно насљеђе.

    Директор Туристичке организације града Источно Сарајево Бранка Спасојевић каже да је са Јашаревићем договорено да се започне овај заједнички пројекат, јер локалитет Градине може бити прелијепа туристичка дестинација.

    "Већ постоје идеје да се некадашњом ускотрачном пругом направи пјешачка и бициклистичка стаза и овај локалитет повеже са гондолом, јер нема неких великих препрека", рекала је Спасојевићева и додала да Пале и град Источно Сарајево имају много стећака и насљеђа које говори о ономе шта се на овом подручју дешавало у протеклом периоду.

    Спасојевићева је захвалила и Министарству цивилних послова БиХ које је помогло реализацију овог пројекта.

    http://www.srna.rs/novosti/435468/gr...-lokalitet.htm
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  8. #158
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Нова открићa са Борђоша

    Настављена истраживања налазишта код Новог Бечеја. У 7.000 година старом насељу пронађене 22 целе посуде

    Љесар: Не може се још тврдити да палата у Рисну припада краљици Теути

    Вандализам на археолошком локалитету код Неготина: Лопови уништили царску палату!

    ПОСЛЕ прошлогодишњег открића кашике од печене глине, која је доказ да су се наши преци њоме служили још пре 7.000 година, археолошка ископавања на локалитету Борђош, у близини Новог Бечеја, настављена су и ове године.

    Финансијски им је помогло и Министарство културе и локалне самоуправе, а током августа и септембра рађено је ископавање једне од каснонеолитских кућа. У фокусу археолога била је једна од седам капија, колико их је откривено у овој великој насеобини.

    - До сада је обављено само једно археолошко истраживање неолитске капије, у Ујвару у Румунији, и ево сада ми, пионирски радимо исто - објашњава Тијана Пештерац, шеф Одсека за археологију Музеја Војводине.

    Пројекат археолошких истраживања на Борђошу наши стручњаци спроводе од пролећа 2014. у сарадњи са немачким колегама са Универзитета у Килу. Од почетка је истраживање мултидисциплинарно, а коришћење најсавременијих метода геофизике омогућава скенирање терена и снимање онога што је под земљом.

    Археолошки налази на поменутом локалитету су изузетни. Поред обиља керамике, која потиче из времена касног неолита, а припада винчанској и потиској култури, нађено је и доста животињских костију, што говори да се у овом насељу одвијало веома интензивно сточарство. Ту је и велики број различитих камених алатки, а свакако је највредније откриће рова у капији, у једној огромној сонди, површине 200 квадрата.

    - Ради се о 22 целе посуде, што је изузетна реткост за овај локалитет, јер се налази на обрадивој површини и у великој мери је већ уништен. У лабораторијским условима добићемо подробније податке да ли су, евентуално, у питању урне, јер је поред њих нађено доста спаљених остатака - истиче Тијана Пештерац, надајући се да ће ископавања на Борђошу бити настављена и идуће године.

    ПРЕЦИЗНОСТ

    ЗАХВАЉУЈУЋИ савременим апаратима, истраживачима је значајно олакшана проспекција и проналажење археолошких локалитета. Знамо тачно шта ископавамо и у милиметар "погодимо" место куће или, у овом случају, капије - наводе стручњаци Музеја Војводине.

    http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...BE%D1%88%D0%B0
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  9. #159
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Антички накит у Сингидунуму

    У Музеју града Београда биће представљена Римска заоставштина.

    Мало је градова у Европи који могу да прикажу изложбу са предметима старим скоро два миленијума, а Београд ће ускоро учинити управо то, излажући сјајне примјерке накита који су Римљани користили у Сингидунуму.
    - У римско доба накит је био веома цијењена и ријетка драгоценост, која је власнику доносила срећу и благодат - рекли су кустоси Славица Крунић и Миодраг Игњатовић, аутори изложбе.
    Накит је обично носио веома личне поруке, често инспирисане филозофским идејама. Право да га носи имала је само цивилна и војна елита, која је и на тај начин јавности показивала свој друштвени статус, образовање и стечене заслуге.

    - Простор данашњег Београда укључен је у састав Римске империје почетком нове ере, али је војни логор на Калемегдану основан тек на прелазу из првог у други вијек - истичу Крунићева и Игњатовић.
    Највећи дио откривен је случајно, грађевинским радовима. Архитекта Марсел Нахман је 1933. године због открића римских гробница, зауставио радове на изградњи куће код данашњег Дома синдиката. Након Другог свјетског рата археолози су по позиву грађана више пута испред машина откривали и спасавали остатке римских гробница са богатим прилозима.
    Ти налази су данас најврједнији дио колекције Музеја града Београда.
    Територија Сингидунума се стално ширила, а становништво увећавало, нарочито средином трећег вијека. Археолошки налази откривају да је, поред староседелаца и војника, махом из Мезије, нови град привлачио и грчке ослобођенике из градова у Малој Азији, вјеште занатлије из Сирије и Египта...Пристигло становништво је са собом донијело локалне ритуале, култове и обичаје. Њихов суживот са старосједеоцима говори да је заједница Сингидунума била друштво широке толеранције, која им је омогућила складан и просперитетан живот.
    Криза Царства се у Сингидунуму осјетила тек крајем четвртог вијека. Насеље се драстично смањује, а сахрањивање се поново врши у непосредној близини старог утврђења. Пронађени гробови у оквиру каструма, као и крхки трагови остатака античке архитектуре, указују да је каструм сведен на ниво малог четвртастог утврђења у близини Диздареве куле.
    На накиту откривеном уз покојнике, уочава се утицај германског стила, што указује на снажније контакте и прилив германског становништва, које се укључивало у римски систем.

    У Железнику је 1988. године пронађен саркофаг у којем је сахрањена жена са огрлицом од двије перле израђене од истог комада смарагда. Археолози слуте да овај локалитет крије остатке луксузне виле, а смарагд од 26 карата је и данас права ријеткост.
    Пред нама се смјењује прстење, а на једном је млади Ахил са испруженом руком у којој је зец. Ова врста накита била је неизоставна у доба Сингидунума.
    Римљани из Сингидунума, било да су мушкарци, жене или дјеца, обавезно су носили прстење. Као и данас, златно и сребрно прстење Римљани су поклањали као завјетне, вјеридбене или вјенчане дарове, а служило је и као печат.
    Симбол птице на накиту археолози су налазили најчешће у женским гробовима, с краја четвртог и почетка петог вијека. Мотив птице често се тумачи као симбол хришћанства, али се такође може посматрати и као вјесник побједе и слободе.
    Ћилибарске перле различитог облика, које су биле нанизане на гвоздене чланке са граничницима само су један од бројних налаза с краја трећег вијека.
    Трговина ћилибаром је миленијумима повезивала народе Европе, због чега су митови и вјеровања о њему веома слични међу народима Старог континента. Ћилибар симболише сунце, извор живота, а од давнина је позната његова благородност по човјека. Становништво Балкана га је вјероватно симболички повезивало са митом о Аполону, новом сунцу, заштитнику херојских врлина, победнику над тамом.
    Ова традиција, да благо градских музеја буде приказано на Београдској тврђави, током претходних година задобила је велики број поклоника.

    http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=225120
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  10. #160
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Предавање "Жупа Левач у средњем веку" (археолог Александар Ристић) - Рековац, 2.11.2016.

    Видео

    https://www.youtube.com/watch?v=DegzTec18JU
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  11. #161
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    У Рисну пронађена палата „илирских“ краљева

    Тим археолога са Варшавског универзитета у Пољској, ископао је у Црној Гори, прву икада откривену палату „илирских“ краљева. Откриће је веома важно јер представља први увид у функционисање краљевске власти у древној „Илирији“.

    Палата је откривена при ископавањима локалитета на којем се налазио стари Рисан, односно где је пре тога била престоница краљице Теуте Непокориве, чија су дела изазвала Први илирски рат 229. године п.н.е.

    Ископавања на локалитету трају од 2000. године и до сада су довела до невероватних сазнања која су омогућила историчарима да одреде тачан редослед владавине илирских краљева. Тако је откривено да је краљ Балајос био у ствари претходник, а не наследник краљице Теуте, како се раније мислило.

    Археолози су ископали два темеља палате која потичу из 3. века пне. Претпоставја се да је хеленистички комплекс изграђен пре 260. пне, док је други настао после 250. пне.

    Област у којој су вршена ископавања била је претходно неистражена и археолози нису ни претпостављали шта ће наћи испод земље.

    „Локација грађевина, њихова величина, план и техника градње потпуно су необични и јединствени када се упореде са претходно познатим примерима илирске архитектуре, у коју спада и она претходно откривена у области Рисна. Изгледа да смо открили место познато из античких извора. То је редак случај у археологији. Обично нисмо у стању да идентификујемо одређену локацију као такву на којој су се одиграли важни догађаји, као што је на пример тачно место Цезареве смрти“, објаснио је професор Дичек.

    Према досадашњим резултатима, у старијем делу палате налазила се велика централна одаја у форми мегарона са огњиштем у средишту. У темељу је пронађено и 30 новчића вероватно принетих као дар боговима. Са обе стране палате налазили су се мермерни стубови, а у собама су пронађени остаци луксузног хеленистичког намештаја. Око мегарона налазио се простор у којем су складишене амфоре.

    Палата је у неком тренутку спаљена, али су њени остаци послужили као темељ за другу палату у којој је мегарон замењен кухињом или салом за гозбе.

    И друга палата је била оштећена и опљачкана још у античко доба, међутим, на њеним зидовима ипак су преживели трагови фарбе и декорација. Под је био прекривен кречњаком и плочицама које су формирале мозаик.

    http://www.rasen.rs/2016/11/u-risnu-.../#.WCWN8S2LTIU
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  12. #162
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Настављен пројекат Археолошко наслеђе Куршумлије

    Тим археолога Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља наставио је пројекат "Археолошко наслеђе Куршумлије", који подразумева обилазак, евидентирање и сондирање изабраних локалитета

    Судар воза и камиона у Куршумлији, нема повређених

    Копали метро, наишли на просторије преторијанаца

    Тим археолога Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља наставио је пројекат "Археолошко наслеђе Куршумлије", који подразумева обилазак, евидентирање и сондирање изабраних локалитета на подручју те општине.

    Коначни резултат пројекта биће израда археолошке карте општине Куршумлија и публикације у којој ће бити презентовани резултати истраживања.

    Археолог Народног музеја из Београда Емина Зечевић рекла је агенцији Бета да су претходне три године археолози лоцирали велики број локалитета из различитих временских епоха.

    "Општина Куршумлија веома је богата културно историјским наслеђем и сада се први пут истраживања систематски изводе, уз поуздано документовање савременим техничким методама", казала је Емина Зечевић.

    Археолози музеја из Београда и Прокупља, пре три године су пошли трагом старијих података које су забележили домаћи и страни путописци у другој половини 19. века, као и података археолога надлежних институција заштите.

    "До сада је евидентирано више од 100 локалитета. На основу површинских налаза и ситуације затечене на терену констатовано је да највећи број локалитета припада средњем веку (утврђења). Археолошка ископавања могла би да покажу да ли је реч о вишеслојним локалитетима са фазама из старијих епоха", навела је она.

    Емина Зечевић је рекла да је међу до сада евидентираним налазиштама један број први пут забележен, као што су на пример Јеринин град у селу Сеоце, локалитет Кулина и црква у селу Бабице и утврђење у селу Дегрмен.

    Археолог Народног музеја Топлице у Прокупљу Јулка Кузмановић Цветковић казала је да очекује да на падинама Копаоника буду откривени трагови металуршке активности, пошто је читав Топлички крај богат рудом и пошто је евидентирана најстарија металургија бакра.

    "Спорадично су налажени метални предмети из праисторије и антике, геолози су евидентирали знатан број шљакишта – остатака топљења руде на падинама Копаоника. Вођени тим трагом очекујемо да конкретно лоцирамо остатке рударске активности, места где су се људи бавили прерадом руде", рекла је Јулка Кузмановић Цветковић.

    Пројекат се спроводи средствима Министарства културе и информисања, уз подршку АД Планинка из Куршумлије и општине Куршумлиија.

    http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...B8%D1%98%D0%B5
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  13. #163
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Настављен пројекат Археолошко наслеђе Куршумлије

    Тим археолога Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља наставио је пројекат „Археолошко наслеђе Куршумлије“, који подразумева обилазак, евидентирање и сондирање изабраних локалитета
    Коначни резултат пројекта биће израда археолошке карте општине Куршумлија и публикације у којој ће бити презентовани резултати истраживања.

    Археолог Народног музеја из Београда Емина Зечевић рекла је агенцији Бета да су претходне три године археолози лоцирали велики број локалитета из различитих временских епоха.

    „Општина Куршумлија веома је богата културно историјским наслеђем и сада се први пут истраживања систематски изводе, уз поуздано документовање савременим техничким методама„, казала је Емина Зечевић.

    Археолози музеја из Београда и Прокупља, пре три године су пошли трагом старијих података које су забележили домаћи и страни путописци у другој половини 19. века, као и података археолога надлежних институција заштите.

    „До сада је евидентирано више од 100 локалитета. На основу површинских налаза и ситуације затечене на терену констатовано је да највећи број локалитета припада средњем веку (утврђења). Археолошка ископавања могла би да покажу да ли је реч о вишеслојним локалитетима са фазама из старијих епоха„, навела је она.

    Емина Зечевић је рекла да је међу до сада евидентираним налазиштама један број први пут забележен, као што су на пример Јеринин град у селу Сеоце, локалитет Кулина и црква у селу Бабице и утврђење у селу Дегрмен.

    Археолог Народног музеја Топлице у Прокупљу Јулка Кузмановић Цветковић казала је да очекује да на падинама Копаоника буду откривени трагови металуршке активности, пошто је читав Топлички крај богат рудом и пошто је евидентирана најстарија металургија бакра.

    „Спорадично су налажени метални предмети из праисторије и антике, геолози су евидентирали знатан број шљакишта – остатака топљења руде на падинама Копаоника. Вођени тим трагом очекујемо да конкретно лоцирамо остатке рударске активности, места где су се људи бавили прерадом руде„, рекла је Јулка Кузмановић Цветковић.

    Пројекат се спроводи средствима Министарства културе и информисања, уз подршку АД Планинка из Куршумлије и општине Куршумлиија.

    http://www.magacinportal.org/2016/11...je-kursumlije/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  14. #164
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Деспотов град Борач

    Чудо природе и архитектуре града Стефана Лазаревића на кршу изнад Гружанске долине. На врху орловског гнезда налазе се темељи дворске цркве која се и данас сматра светињом

    ПОГЛЕД са осматрачнице „славног града Борача“ без икакве сумње је определио деспота Стефана Лазаревића, витеза и песника, да утврду на врху експлодираног вулкана изабере за једну од својих престоница. Њен југоисточни бедем била је вертикална литица која понире око 150 метара у дубину. Са врха, крај темеља прастаре куле, као на длану се види благородна долина Груже. Са северозападне стране је стена-осматрачница ка купама врхова планине Јешевац, избраздане речним долинама, којима је текао „пут сребра“ из копаоничких и рудничких копова. Њиме су пролазили безбројни каравани између Подунавља и Поморја.

    – Положај тврђаве је одабран зналачки и она је у стратегијском погледу потпуно господарила околином. Била је свакако најважнија одбрамбена тачка у долини Груже на важном путу који је Рудник и Београд повезивао с клисуром Ибра и долином Рашке – забележио је проф др Војислав С. Јовановић.

    Истим древним путем у Борач се долази и данас из правца Крагујевца удаљеног 30 километара. С њега се издалека види природна капија коју образују брдо Златни врх и Борачки крш, остатак вулканског кратера у коме су ветар и вода извајали фигуре витезова и мајки с децом, торњева и честара оштрих бедема копљастих палисада.

    Ти тамни камени стражари који уливају страхопоштовање били су одбрамбени бедем тврђаве Борач над великим тргом у подножју где се срећу пут и бистра речица. Каравански пут и данас служи као шумска саобраћајница којом се од деспотове престонице до Горњег Милановца стиже после 17 километара.

    Пут на врх деспотовог града почиње између два заштићена споменика културе: средњовековне црквице Архангела Михаила и старог гробља с богато украшеним споменицима из 18. и 19. века, искривљеним због немара. Стаза иде калдрмисаном трасом старог тврђавског пута ка вишим нивоима града, крај остатака зидова вешто озиданих тако да повежу огромне вулканске стене и створе снажне бедеме који као прстенови опасују брег. Деспоти Стефан Високи и Ђурађ Смедеревац су старо римско и српско утврђење ојачали и претворили у моћан град, један од ретких који је убележен у средњовековним европским мапама.

    На његовом врху налазе се остаци кула мотриља и темељи дворске цркве, коју Гружани и данас сматрају светињом и долазе да се међу камењем помоле и запале свећу. Легенда каже да црква није уништена у турском бомбардовању града у 15. веку, већ да је слетела у подножје брега и сакрила под скуте литице где и данас стоји.

    ТРАГАЧИ

    Србија је Борачки крш упознала тек кад је његова слика емитована као носећа у шпици за серију „Мој рођак са села“. Док се серија још снимала, у Борач су долазили туристички аутобуси, али убрзо је та помама замрла. Остали су љубитељи природе и планинари који редовно долазе да уживају у лепотама и драматици Борачког крша, али и трагачи за благом који неуморно копају по остацима деспотовог града који, парадоксално, археолози никад нису истраживали.

    http://patriot.rs/despotov-grad-borac/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  15. #165
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Путеви римских императора: Сирмијум, панонска Помпеја

    Културно-уметнички програм од 22. новембра почиње са емитовањем новог серијала под називом "Путеви римских императора" посвећеног античком културном наслеђу на тлу Србије које чини веома важан сегмент наше културне баштине.

    У периоду од 22. новембра до 20. децембра, сваког уторка у термину од 19.10, емитоваће се првих пет емисија из серијала посвећених царским градовима и палатама: Сирмијуму, Царичином граду, Наису и Медијани, Виминацијуму и Сингидунуму. С обзиром на то да је на простору данашње Србије, током 3. и 4. века, рођено 18 римских императора који су успели да ојачају посусталу Империју и ударе темеље савременој Европи, серијал Путеви римских императора на један нов начин приказује прошлост и открива нам приче о њиховим градитељским делима: путевима, мостовима, палатама и градовима, као и о животу људи који су живели у том периоду: које вере су били, какве су обреде и обичаје имали, чиме су се бавили, каква су нам уметничка дела оставили ... Реконструишући прошлост у серијалy "Путеви римских императора" кренућемо путевима којима су они ходили кроз ове крајеве.

    Прва емисија из серијала под називом Сирмијум, панонска Помпеја је посвећена Сирмијуму, античком граду који се налази испод данашње Сремске Митровице. Наратор емисије нас води у 3. и 4. век, у далеку прошлост Сирмијума, у време када је био царска престоница. Представља нам личности и догађаје, као и места на којима археолози већ деценијама истражују и проналазе вредна дела, сведочанство једне нестале империје. Како је дошло до открића царске палате, како је изгледао хиподром који данас неоткопан лежи испод савременог града, где су откривене базилике, градски бедеми, некрополе, како су изгледале терме, житнице, градске виле, где су пронађена вредна уметничка дела: скулптуре, фреске, мозаици, накит, стаклене и керамичке посуде?

    У емисији учествују стручњаци: археолози, архитекте, историчари, историчари уметности, антрополози, конзерватори, рестауратори који кроз анализе ископаног материјала реконструишу време и живот становника античког Сирмијума.

    Др Ивана Поповић, др Стефан Поп Лазић, др Наташа Миладиновић, Бојан Поповић, Мирослав Јесетрић, Биљана Лућић и Љубиша Шулаја говоре о археолошким истраживањима и архитектури града и објеката, као и о животу становника Сирмијума.

    Наратор емисије: Иван Маринковић
    Стручни консултант: др Ивана Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ.
    Директори фотографије: Александар Стипић и Хаџи Владан Мијаиловић
    Монтажер: Марко Тисовец
    Уредник и сценариста: Светлана Илић

    http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/1.../2528136/.html
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  16. #166
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    "Дивљи археолози" уништaвају локалитете

    Стручњаци Завода за заштиту споменика културе "Крагујевац" затражили су помоћ полиције у борби против "дивљих археолога", који у потрази за археолошким предметима од материјалне вредности, уништавају целе археолошке локалитете.

    Директор Завода Марко Грковић наводи да су аматерске групе последњих година све активније и да својим нестручним ископавањима локалитета и налазишта, у циљу прикупљања тржишно вредних артефаката, наносе огромну шету, пре свега трајним уништавањем културних слојева, рушењем непокретних остатака, померањем покретних налаза и њиховим нелегалним отуђивањем.

    "Дивљи археолози" уништавају археолошке локалитете
    Поред Удружења "Ахо аматери Србије", постоји и низ мањих група и појединаца који на исти начин делују и морају се подједнако третирати, наводи Грковић.

    Директор Завода подсећа да је "заштита културних добара, која уживају претходну заштиту, где спадају и археолошка налазишта и локалитети, утврђена Уставом Републике Србије.

    "Свако ко врши било какво истраживање без дозволе Министарства културе и информисања, чини кривично дело, казна је до пет година затвора, а тужилаштво, у овом случају поступа по службеној дужности", упозорио је Грковић.

    Подсећа да, у том законодавном погледу, до сада нема позитивних резултата.

    "На све стране, готово свуда наилазимо, на ископавања дивљих археолога, подносимо пријаве али слаба вајда", наглашава директор Завода.

    Грковић подсећа да су археолошки предмети власништво државе и нико осим установа, као што су Завод, факултети, институти, не може вршити било какво археолошко ископавање без дозволе Министарства културе.

    Истиче да се неки од тих "истраживача", представљају као чланови неких Удружења за заштиту археолошких локалитета, обилазе локалитете, носе и униформе сличне полицијским а у ставри су "дивљи археолози".

    Додаје да је то веома учестало на подручју Шумадије и Поморавља.

    "Њима није интересантна керамика већ метални предмети и разне фигурине, али док их нађу униште и керамику и насеље", наводи директор Завода.

    Циљ данашњег састанка је да се полиција упозна са овим проблемом.

    Стручњаци Завода су, као мете нелегалних археолошких ископавања, апострофирали локалитет "Супска" код Ћуприје, "Дренград Бреговина" код Ниша, "Каљаја" Рајковац, Археолошки локалитет "Злата Кале", "Градина на Јелици", "Црквиште" у селу Сињац код Беле Паланке, Локалитет "Тулум - Конваилук" Горња Врежина.

    http://www.rts.rs/page/stories/ci/st...okalitete.html
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  17. #167
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    УЧИОНИЦА НА ОТВОРЕНОМ - АРХЕО ПАРК ПЛОЧНИК НЕОЛИТСКО НАЛАЗИШТЕ ПРЕ 7.500 ГОД

    Архео парк Плочник је велика и необична учионица на отвореном. Налази се на магистралном путу који повезује Куршумлију и Прокупље. Из године у годину привлачи све већи број младих, пре свега ученика средњих и основних школа али и наставника који желе да своје часове држе у отвореној учионици у овом парку.

    На трибини која се одржала 3.фебруара 2016.год. у Регионалном центру у Нишу, било је речи о значају археолошког локалитета Плочник, као и о могућностима које наставницима и ученицима пружа простор Архео парк Плочник.

    У току 2016. године, овај простор био је место на коме су се одржали догађаји: ,,Велика научна неолитска журка" и ,,Летњи дан у неолиту волим". Предавачи - креативни наставници основних и средњих школа, универзитетски професори, археолози, физичари, математичари, биолози, астрофизичари, заједно са ученицима, показали су нову димензију учења.

    Предавачи који су 3. фебруара говорили о искуствима из отворене учионице Плочник и реализовали радионице су: Јулка Кузмановић Цветковић, археолог, Народни музеј Топлице, Прокупље; Слађана Трајковић, наставница математике, ТШ,,15.мај" Прокупље, Владан Младеновић, наставник физике, Гимназија Алексинац; Ирена Петровић Костић, наставница биологије, ОШ,,Иво Андрић" Ниш; Небојша Динић, форензичар; проф др Драган Гајић, департман за физику ПМФ Ниш; Нада Стојичевић, ЕТШ,,Никола Тесла" Панчево; Цветанка Арсић, наставница практичне наставе, ШОСО ,,14.октобар" Ниш; Вуле Никетић, социолог - дефектолог, ШОСО ,,14.октобар" Ниш; Соња Здравковић, наставница математике, ШОСО ,,14.октобар" Ниш; Владица Ристић, наставник ликовне културе, ШОСО ,,14.октобар" Ниш, Aна Ивановић, Иван Младеновић, Анита Ценић, Јелена Тошић, Марија Петровић, и Миша Љубеновић, ШОСО ,,14.октобар" Ниш, Саша Костић и многи ученици..

    http://www.dailymotion.com/video/x5b0b3y
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  18. #168
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Нова открића археолога у Виминацијуму: Израња логор римских легија

    У њивама око термоелектране Костолац почело откопавање моћних зидина око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град

    Виминацијума су у њивама око термоелектране Костолац почели откопавање моћних зидина римског легијског логора око којих се од 1. века наше ере развијао цивилни град који је израстао у престоницу провинције Горње Мезије. Ископавања су почела после детаљног снимања терена георадаром и утврђивања простирања зидина утврђења у коме су једно време боравиле две легије, односно 12.000 -14.000 војника.

    - Начин градње зидова, као и величина и обрада масивних блокова квадера су запањујући - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ и руководилац археолошког пројекта Виминацијум. - Намера нам је да откријемо цео легијски логор до следеће године, кад ће у Виминацијуму бити одржан скуп најеминентнијих археолога света.

    Зидове логора је окруживао простран и врло дубок одбрамбени јарак испуњен водом, па се у утврђење могло ући само преко моста који се лако бранио. Мост је откопан и реконструисан, али не и велика капија легијског логора која је срушена у хунској најезди. Ипак, њен изглед је сачуван на рељефу Трајановог стуба у Риму, где је представљен император који из Виминацијума креће у победоносни поход на Дакију.

    http://m.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%...rimskih-legija
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  19. #169
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Трачанске двоколице пронађене код Пирота

    На локацији Мађилка, недалеко од пиротског села Станичење, археолози су пронашли изузетно значајан предмет – бојна кола – двоколицу за коју претпостављају да потиче из трачанског периода и да је стара између три и четири хиљаде година.
    У оквиру заштитних археолошких истраживања на траси Коридора 10, поред села Станичење, недалеко од Пирота, пронађене су металне двоколице за које се претпоставља да су старе између три и четири хиљаде година. Овај проналазак је, према тврдњи археолога, јединствен на простору Србије.
    Двоколице, које су вукла два коња, пронађене су испод гробнице у којој је, претпоставља се, сахрањен Трачанин из највиших слојева.
    „По начину сахрањивања сматрам да је то припадник трачког народа. Не ради се о обичном припаднику, он је у тој њиховој хијерархији заузимао велико и значајно место, а то се види по самим украсима на двоколицама. Апликације од бронзе су врло лепе и луксузне“, каже археолог Зоран Митић.
    Трачани су били велики народ са преко 200 племена. Трагови њиховог боравка на овим просторима, према речима стручњака, отварају једно ново археолошко-историјско поглавље.
    „Ми још нисмо свесни шта имамо, што се тиче тог археолошког богатства. Када се буде кренуло даље ка Пироту, мислим да ћемо наићи на велики број значајних открића“, наводи Митић.

    http://www.carsa.rs/tracanske-dvokol...ne-kod-pirota/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  20. #170
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Царске минђуше крију тајну

    Мистериозни накит са византијског двора први пут јавно представљен поводом 67. рођендана смедеревског музеја. Верује се да наушнице припадају жени блиској последњој српској владарки

    МИСТЕРИЈА епохалног открића у Смедеревској тврђави - гробнице женске особе високог властелинског реда и власнице златних наушница из 14. века са угравираним грбом династије Палеолог, после пет година истраживања и даље голица машту стручне јавности. Наушнице су јуче први пут представљене јавности поводом 67-годишњице Музеја у Смедереву. Због изузетне вредности чувају се у сефу, а показане су посетиоцима само на неколико сати.

    Накит је вероватно власништво жене из најужег круга династије Палеолога, блиске породици византисјког цара Манојла Другог и његове супруге Јелене Драгаш.

    Само неколико дана после почетка конзервације и делимичне рестаурације темеља црквице из 10. века, археолози су 2012. сасвим случајно нашли гробницу са остацима и златан накит стар више од пет столећа.

    Женски скелет био је веома оштећен, али је установљено да је та особа имала 60-70 година и да је била висока око 150 центиметара, док је узрок смрти остао непознат. Поред скелета отркивен је пар златних наушница, од којих је свака тешка по 2,35 грама.

    - По два наспрамно постављена двоглава орла и два монограма МПА у кружним пољима несумњиво сведоче о томе да их је власница с поносом носила као царски дар или као доказ свог племенитог рода - каже археолог Дејан Радовановић, директор Завода за заштиту споменика културе у Смедереву, који је пронашао остатке скелета и минђуше. - Ово је јединствен пар у Србији, сличан пар је нађен само још у Македонији. С обзиром на монограм, сигурни смо да је реч о Палеолозима.

    ВЕЛИКИ ГРАД - ВЕЛИКА ТАЈНА

    МАЛИ град, односно двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод Великог града, још је тајна, што доказује ископавање златног накита из 14. века. Простор Великог града на 11 хектара није археолошки истражен. Шта се ту крије, нико не зна - каже директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.

    Иако, упркос напорима, није откривена тајна накита и женског скелета, стручњаци, ипак, имају теорију. Она креће од супруге Лазара Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића, који је и сам био српски деспот од 1456. до 1458. године. Био је ожењен Јеленом Палеолог, ћерком морејског деспота Томе Палеолога и Kатарине Ахајске и унуком византијског цара Манојла Другог Палеолога и српске принцезе Јелене Драгаш, која је родила два последња византијска цара.

    После смрти Ђурђа Бранковића 1456, Лазар наслеђује српски престо, али умире само две године касније, па је Јелена остала да влада веома кратко, до пада Смедерева под турску власт. Управо се са деспином Јеленом Палеолог Бранковић и завршава историја византијских принцеза у Србији.

    Верује се да гроб и наушнице припадају жени веома блиској последњој српској владарки.

    - Деспина Јелена је дошла у Смедерево као директан потомак Палеолога, и због тога је моја претпоставка да скелет који смо нашли вероватно представља неку њој блиску особу из круга династије Палеолог, која је била њена рођака - каже Дејан Радовановић. - Могуће је да се склонила у Смедерево после пада Цариграда 1453, и на двору нашла уточиште тих неколико година. Онда је овде преминула и сахрањена.

    НАУШНИЦА ПРОКЛЕТЕ ЈЕРИНЕ?

    МУЗЕЈСКОЈ публици је показана и златна наушница са бисерима и драгим камењем пронађена 1968. године приликом радова у Малом граду, двору Бранковића. Коме је припадала, тешко је рећи, али судећи по уникатном ручном раду, са 15 бисера, смарагдом и рубином, највероватније је красила неку од племкиња деспотове породице, могуће чак и владарку - Проклету Јерину.

    http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D...98%D0%BD%D1%83
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  21. #171
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Занимљива открића археолога форензичара у Србији: Римљани волели да једу сланину!

    Шта су све форензичким методама "читања костију" на тлу Србије открили антрополози Виминацијума

    СРБИ су по гастрономским приоритетима слични Римљанима из Виминацијума, престонице провинције Горње Мезије, јер као и они воле прасетину и сланиницу. Многи становници Виминацијума су радили тешке послове, због чега су имали деформисану кичму, али су им зато зуби били врло здрави, јер нису користили шећере који су данас у употреби. Становници римске метрополе, чији се остаци ископавају у њивама Старог Костолца, волели су своје кућне љубимце толико да су понекад сахрањивани с њима, али су и уживали у суровим борбама животиња и људи у арени.

    Ове податке су „читањем“ људских и животињских костију открили антрополози и археолози из лабораторија Научног центра „Виминацијум“. На идентичан начин као што то ради лик Боунс из популарне крими-серије, они решавају невероватне случајеве, старе и до 2.000 година. На пример, анализом костију жртава из арене Виминацијума утврђено је да је у суровим борбама животиња међусобно, али и против људи, учествовао бар један афрички леопард.

    – То је јединствен случај, незабележен ван града Рима – каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац научног пројекта „Виминацијум“. – Људски скелети су нам открили да је Виминацијум био метропола у којој су живели људи из свих делова царства. Наше физичко-антрополошка и антропозоолошка лабораторија имају пуне руке посла, јер је материјала напретек. На виминацијумској некрополи, која је тек делимично истражена, досад је откривено око 14.000 гробова. Поређења ради, у целој Италији до данас је откривено око 6.000 гробова.

    Остаци становника Виминацијума из послеримског периода такође су светски куриозитет. Овде је пронађена јединствена гробница ратника германског племена Гепиди са језиво деформисаним, издуженим главама. Сличне лобање су у петпарачкој литератури представљане као остаци ванземаљаца.

    – Гепидима је деформисана глава било идеал лепоте, као што су то данас силикони и ботокс. У Виминацијуму је пронађен највећи број деформисаних лобања у свету. Главе су издуживане и савијане помоћу трака, а занимљиво је да то нису радили сви Гепиди, већ само нека врста елитне групе, можда шамани – каже физички антрополог др Илија Микић.

    Др Илија Микић саставља скелет,фото Б.Субашић
    Он тренутно ради на пројекту тродимензионалног скенирања 10 антрополошких типова лобања из Виминацијума и реконструкције изгледа лица његових становника који суфинансира Министарство културе и информисања. За овај пројекат влада изузетно интересовање у свету.

    – Овде је живело веома хетерогено становништво, од аутохтоних народа до придошлица са свих страна, укључујући и црнце. Скелети су нам открили да је у римском периоду просечан људски век становника Виминацијума би 30 година, мада је било и људи који су живели знатно дуже – каже др Микић.

    Због здравствених проблема лекари су и тада имали пуне руке посла, а у Виминацијуму је било хирурга који су изводили сложене, али и бизарне захвате.

    – У првом случају пример су пронађене кости руке која је прецизно ампутирана, а у другом, то је лобања с траговима трепанације, захвата који је подразумевао бушење кости главе. Сматрало се да том методом могу да се лече епилепсија, мигрена и сличне тегобе. Оно што смо посредно открили јесте да су Римљани познавали антибиотике. У Србији и Црној Гори се трепанација примењивала све до 19. века, када је посебним указом забрањена – открива др Микић.

    Истраживачи у њивама Старог Костолца,фото Б.Субашић
    Археозоолог доцент др Соња Вуковић Богдановић у својој лабораторији проучава кости животиња откопане у Виминацијуму:

    – Анализом коштаних остатака утврдили смо да је овдашње становништво највише користило у исхрани младу прасетину и говедину. Стока се гајила ван града, а кад је реч о кућним љубимцима, држали су псе и мачке различитих величина и раса. Пси су некад и сахрањивани с власницима, а куриозитет је кученце величине данашњег малтезера које је сахрањено с две уљане лампе, које су полагане уз покојнике да им осветле пут по доњем свету. То је досад незабележен случај.

    На лобањама старим и преко 1.000 година сачувани здрави зуби,фото Б.Субашић
    КАМИЛЕ ЈЕЗДИЛЕ СТИГОМ

    КАМИЛЕ су у римско доба јездиле стишком равницом, утврдили су археозоолози.

    – Оне су овде коришћене за транспорт и у војне сврхе, а биле су хибриди једногрбе и двогрбе камиле, које боље подносе континенталне услове. Римљани су понављали селекцију и хибридазицију, па су њихова говеда већа него у предримско време, а у Виминацијуму су се узгајали и војни коњи, крупнији и снажнији од осталих – истиче др Соња Вуковић Богдановић.

    Из јама за отпад крај виминацијумске арене откопано је много костију медведа, дивљих свиња, јелена… Медвед је био најчешће коришћена животиња у арени. Оне су се бориле са другим животињама, али су им давани и осуђеници да их прождеру.

    http://patriot.rs/zanimljiva-otkrica...-jedu-slaninu/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  22. #172
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Испод игралишта римске базилике

    Већина археолошких налазишта у Јабланичком округу, Откривених пре више од четири века, није испитана. У некрополи пронађено око 300 предмета од злата

    Док навијају за боје омиљеног клуба, многи заљубљеници у спорт и не слуте да се под фудбалским тереном у власотиначком селу Конопница крије рановизантијска грађевина. Приликом изградње се није залазило у дубље слојеве, па је овај локалитет очуван, али никада није у потпуности истражен. Мала сонда отворена пре више од 40 година открила је масиван зид од опека повезаних малтером, а све је указивало на објекат из 4. или 5. века. Ако се испостави да је реч о базилици, онда би она била конзервирана и доступна јавности. Можда би мештани остали без фудбалског терена, али би у свом месту добили локалитет из позноримског периода на који би могли да буду поносни.

    Сличну судбину има око 400 археолошких локалитета на подручју Јабланичког округа. За многе од њих се зна деценијама, али је недостатак новца непремостива препрека. Археолошка истраживања су дуготрајан и скуп процес, па домаћи археолози не бирају локалитете, већ они бирају њих. Тако је рецимо, силом прилика, због изградње Коридора 10 истражена траса ауто-пута код лесковачког села Мала Копашница за коју се одавно знало да крије римску некрополу, од краја 2. до 4. века. На овом локалитету, поред 70 златних минђуша, неколико огрлица и изузетних примерака прстења пронађено је чак 18 дијадема, што је неупоредиво у односу на било које слично истраживање у Србији.

    - Открили смо 730 гробова, али и део великог и значајног римског насеља, неколико путних станица, као и пећ за печење керамике. Испоставило се да се траса савременог пута у потпуности поклапа са римским путем чије је део такође пронађен. За четири године истраживања пронашли смо око 7.000 предмета од племенитих метала, бронзе, глине и стакла. Археолози се увек радују римским гробљима зато што су они остављали многе предмете крај покојника, јер су веровали да ће им бити потребни на путу до оног света - прича музејски саветник Јулијана Пешић, археолог лесковачког Народног музеја.

    У последње време археолозима помаже модерна технологија. Снимци дигиталним сондама им откривају шта се налази испод површине земље. Тако је у општини Лебане, у селу Радиновац, уз помоћ страних стручњака, на локалитету за који се зна више од 70 година, откривено огромно утврђење са пет римских базилика и термама, а на подручју Медвеђе комплекси римских и средњовековних рудника. Само у околини једног села откривено је десетак рудних јама од којих је једна дубока чак 170 метара.

    Веома важан локалитет је Хисар, брдо изнад града, које сведочи о осам хиљада година дугој историји Лесковца и околине. Ту има трагова од неолита па до данашњег дана. Систематска истраживања су започета 1954. године. Настављена су тек после 40 година као и од 2004. до 2008. године - истиче Јулијана Пешић и додаје да би овај локалитет био идеалан за изградњу етно-археолошког парка.

    Масивани зид од опеке сада је испод фудбалског терена / Фото Архив Народног музеја

    Последњи откривен локалитет налази се у лесковачком селу Разгојна и потиче из позног античког доба. Дивљи копачи су га оскрнавили ископавши остатке темеља. Таквих проблема има у целом региону, а последњих година су све чешћи. Осим за златом, дивљи копачи трагају и за другим налазима попут праисторијских фигурина и бројних предмета из римског доба. Они не маре што на тај начин, због мало пара, уништавају културно благо југа Србије које заправо нема цену.

    ТВРЂАВА

    У ТУРИСТИЧКОЈ понуди Лесковца је и Скобаљић град, тврђава из 15. века, чији се делови зидина могу видети на терену изнад Вучја. Истраживања сондажног карактера су показала да на овој локацији има остатака из бронзаног доба, као и из рановизантијског односно римског времена.

    РОДНО МЕСТО ЦАРА ЈУСТИНИЈАНА

    УТВРЂЕЊЕ код Радиновца простире се на два хектара, а подигнуто је у 3. или 4. веку пре наше ере и живело је до средњег века. Снимања дигиталном сондом отварају могућност да се ту тражи место у коме се родио римски цар Јустинијан, јер се верује да је баш због тога у близини подигао Царичин град, једини локалитет у округу на коме истраживања у континуитету трају дуже од сто година.

    http://m.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%...B8%D0%BA%D0%B5
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  23. #173
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Римски град у Скеланима-адут у кандидатури Сребренице за престоницу културе (ВИДЕО)

    Римски град у Скеланима, археолошки локалитети, мозаици – главни су адути у канидадтури општине Сребреница за Европску престоницу културе 2024. године. Ово је закључено данас у Скеланима, на научном скупу и презентацији римског града.

    Мозаици, камени споменици културе, базилике и римске грађевине у Скеланима имају непроцјењиву вриједност- истичу археолози.
    "Значај археолошког локалитета Скелани је огроман не само у нашим локалним оквирима него и у свјетским зато што се ради о једном римском муниципију тј. граду који је тај статус добио у 1. вијеку", рекла је археолог Ивана Грујић.
    Милица Котур из Министарство просвјете и клутуре РС је истакла да је откриће овог локалитета нешто највеће што днас имамо.
    Многобројне палате, базилике, трг, управне зраде, царина, мозаици -само су дио овог невјероватног комплекса.
    Управо ове вриједности кандидују Сребреницу за најужи избор европску престоницу културе
    "Мислим да Скелани испуњавају све критеријуме, да има мноштво туристичких, културно-историјских и природних адута", истакла је Нада Јовановић, директор Туристичке организације РС.
    Захваљујући томе, у Скеланима је отворен музеј који редовно посјећују туристи, највише из Русије.
    Читав пројекат добија на значају оснивањем националног парка Дрина који ће обухватити и Скелане.
    "Са Националним парком Тара то ће бити један парк природе који ће овај дио територије до Андрићграда ујединити у комплекс веома значајан за развој туризма", додао је Радомир Павловић, члан научног тима за презентацију.
    До краја године, како је најављено, биће урађен мастер план пројекта "Европски град културе"м а реализацијом овог пројекта и номинацијом, Сребреница би могла добити најмање 50 милиона евра за развој и улагања.

    Видео

    http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254345
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  24. #174
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Археолози из Британије и Српске истраживали живот прастановника Херцеговине

    У Музеју Херцеговине данас су представљени резултати седмодневних теренских истраживања подручја југа Херцеговине, у оквиру посљедње фазе пројекта ЕУРОФАРМ, чији је циљ изучавање почетака сточарства и агрикултуре код становника ране праисторије подручја БиХ и региона.
    Носилац пројекта је Археолошки институт Универзитетског колеџа из Лондона, а партнери из Републике Српске – Музеј Републике Српске, Републички завод за заштиту културноисторијског и природног насљеђа, те Музеј Херцеговине – у фази истраживања на подручју општина наше регије.
    Марк Ван Дер Линден са Археолошког института лондонског колеџа истиче да је циљ пројекта да мултидисциплинарним приступом и уз помоћ нових технологија и научних метода утврди – када је и како првобитна људска заједница почела да развија сточарство.
    Након анализе прикупљених материјала са теренских истраживања, експедиција, додаје он, планира повратак на ова подручја.

    „Највјероватније ћемо се вратити на већ познате локације, које нису потпуно истражене крајем ’80-тих година прошлог вијека, како бисмо сакупили што више података и одговора на питања – одакле су добијали воду, које су то врсте животиња они тада узгајали, на који су их начин прихрањивали и како се све то уопште уклапало у овдашњи пејсаж“, рекао је Ван Дер Линден.
    Кустос археолог из Музеја Републике Српске и координатор на пројекту за БиХ Ивана Панџић истакла је да би већ наредне године могла бити настављена археолошка истраживања на подручју Српске, за шта је најприје потребно обезбиједити средства, те у сарадњи свих партнерских установа из РС креирати детаљан план рада.
    Она је додала да је значај ЕУРОФАРМ програма што поново оживљава археолошка истраживања праисторијских налазишта, на нашем подручју посљедњи пут рађена још 80-тих година прошлог вијека.
    „И од тада постоји велика празнина. С друге стране, то је и срећа јер су седименти и слојеви апсулутно очувани, тако да једноставно можемо наставити тамо гдје су наше колеге својевремено стале“, истакла је Панџић.

    Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла је да поставке и депои ове установе посједују само случајне налазе материјалних свједочанстава из времена неолита, због чега оваква истраживања омогућавају да се – и збирке обогате новим налазима али и запослени новим сазнањима о праисторији на подручју југа Херцеговине.
    Близина чувеног праисторијског налазишта Црвена стијена, сматра она, довољан је гарант да археолози на простору Херцеговине неће губити вријеме.
    „Оно што се налазило на Црвеној стијени налазило се и на неким другим околним локатитетима и будућа истраживања ће сигурно показати да су на овом подручју још од времена палеолита, преко неолита и других периода праисторије постојала насеља, са већим бројем становника“, истиче Грујићева.
    Кустос археолог у Музеју Херцеговине Јелена Пујић истиче да су и седмодневна истраживања пећина на подручју Љубиња, Берковића и Гацка открила материјална свједочанства о животу најранијих људских заједница на овом подручју, али да нађени археолошки материјал – животињске кости и дијелови керамике – тек треба да буде прецизније датован.
    Она је захавалила требињском Спелеолошком друштву „Зелена брда“ на уступљеној опреми и стручној помоћи, те мјештанима који су потребама експедиције све вријеме излазили у сусрет.

    Археолог Љубица Срдић, из Републичког завода за заштиту културноисторијског и природног насљеђа РС, подсјетила је да база завода броји преко 3.000 археолошких локалитета, што, како је рекла, довољно говори о културноисторијском богатству Републике Српске.

    https://radiotrebinje.com/arheolozi-...a-hercegovine/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

  25. #175
    ветеран
    Регистриран
    Feb 2007
    Мнения
    1,282
    Шест векова мистерије Светиње у Смедеревској тврђави

    Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод 11 хектара Великог града, последње престоница Србије Средњег века, нико не зна.

    Зна се, једино, да Смедерево поседује чудотворно светилиште чија је локација мистерија која траје шест векова.

    Један од Апостола Христових и Јеванђелиста, Свети Лука, почивао је на тлу смедерервске Тврђаве у Саборној цркви Благовештења. Деспот Бранковић откупио је чудотворне Мошти Светог Луке за 30.000 дуката, верујући да су последња заштита и спас српске деспотовине.

    Упркос многим покушајима, вековима није одгонетнута тајна где се налазе остаци ове светиње у смедеревској Тврђави.

    Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и обесили га о грану маслине у граду Теби Беотијској. Сахрањен је у Тиви, главном граду Беотије, где су се очудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.

    Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију.

    Чврсто верујући да је чудо избављења српске државе могуће, српски владар је одлучио да светињу пренесе из епирског града Рогоса у Смедерево. За откуп је плаћено тридесет хиљада дуката које је у име поклона морао дати султану и пашама у Једрену.

    Срби су, уз помоћ турског заповедника Рогоса, кроз тајни пролаз доспели до куле у којој су мошти чуване, те су их у највећој журби и тајности однели из Рогоса и пренели у новоподигнуту Ђурђеву престоницу, Смедерево.

    Пут којим су мошти стигле у Србију није познат. Забележено је само то да је једно коначење учињено у манастиру Грачаници.

    Било је то половином петнаестог века.

    Тако је богочувани град Смедерево добио новог заштитника чији ће култ у наредним годинама изаћи из оквира градских зидина и постати најзначајнији култ у Србији.

    Пренос моштију

    Дванаести јануар 1453. године. по старом календару установљен је као празник преноса моштију.
    Био је то све само не обичан дан за житеље престоног града Смедерева док је окрњена српска држава бројала последње дане.

    Литија у којој је ковчег са моштима ношен прошла је улицама града и око његових зидина у намери да их утврди и учини неосвојивим.

    Литију је пратио деспот Ђурађ Бранковић са породицом: супругом Ирином, синовима Гргуром, Стефаном и Лазаром, кћерима Јеленом и Маром. Забележено је да су долазак светиње пратили “сви епископи српски, часни игумани и ђакони у чистим одеждама и са часним крстовима као и сво племство српско”.

    Мошти су похрањене у Саборну цркву Благовештења коју је, како је забележено, Ђурађ градио по узору на Ресаву- задужбину деспота Стефана. Верује се да смедеревски храм није заостајао за узором, ни по величини као ни по уређености.

    Међутим, каква је била судбина цркве након пада Смедерева 1459. нема никаквих података.

    Постоје веровања да је након коначног пада града у руке османских освајача црква порушена, вероватно после 1460. године, а да су њени фрагменти узидани у турско купатило – хамам, као и у Водену кулу на ушћу Језаве у Дунав, коју су Турци подигли ради боље одбране града.

    У храму је, како се такође веровало, првобитно сахрањен и сам деспот Ђурађ Бранковић.

    Када су пре три деценије откривени остаци сакралног компекса, који је недавно рестауриран, веровало се да је реч о Благовешетнској цркви. Наде су се брзо распршиле, јер је одмах било јасно да је црква Благовештења морала бити далеко већа и репрезентативнија. Тако, остаци цркве Благовештења до данас нису пронађени.

    Последњи озбиљнији покушај био је у априлу 2010. године

    Тада је обављено геомагнетно снимање подземља Великог града, а за ово ангажовани су немачки стручњаци. Након снимања, месецима је трајала израда сателитске мапе у Археолошком институту у Франкфурту.

    Геомагнетно истраживање требало је да открије остатке чврстих предмета и зиданих објеката на дубини до три метра. На снимцима, нажалост, није пронађено ништа.

    Тада је као велика препрека наведено растиње због којег компликована апаратура за снимање терена није могла да снима целокупно подземље.

    После овога, остала је нова нада да се негде, на неистраженим деловима, ипак налазе остаци светиње.
    Остаци сакралне грађевине у коме су се се чувале мошти Светог Луке, који се и данас сматра заштитником Смедерева, су мистерија, а археолози се надају да ће у будућности открити ово, најсветије место у Смедереву.

    http://www.slavishow.com/%D0%B7%D0%B...8%D1%87%D0%B5/
    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

Страница 7 от общо 8 ПървиПърви ... 2345678 ПоследноПоследно

Информация за темата

Users Browsing this Thread

В момента има 1 потребители, разглеждащи тази тема. (0 потребители и 1 гости)

Правила за писане

  • Не можете да пускате нови теми
  • Не можете да отговаряте
  • Не можете да добавяте приложения
  • Не можете да редактиране своите мнения.
  •