Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    #76
    Нови Бече¼: У налазишту наени предмети стари 7.000 година

    На локалитету "Борош" откривено археолошко налазиште у коме ¼е пронаен велики бро¼ предмета ко¼и žе помоžи у реконструкци¼и живота од пре чак 7.000 година

    НОВИ БЕЧЕ£ - У близини Новог Бече¼а на 15 километара од центра те вароши, на локалитету "Борош" откривено ¼е археолошко налазиште на ко¼ем су ¼уче завршена прва ископаваœа у ко¼има ¼е пронаен велики бро¼ различитих предмета ко¼и žе научницима помоžи да остваре главни циš - реконструишу живот од пре чак 7.000 година.


    Да ¼е реконструкци¼а живота, односно унутрашœости и споšашности ¼едне куžе из винчанског касно неолитског периода и упознаваœе шире ¼авности са начином живота, исхране, градœе и свега другог из тог праистори¼ског доба главни циš овог про¼екта, Таœугу ¼е потврдио и археоботаничар у Музе¼у Во¼водине Александар Медиž, ко¼и ¼е руководилац про¼екта на терену.

    "Šуди када оду у музе¼е виде по неку лепу ствар, заинтересу¼у се за то, меутим у музе¼има тренутно не можете да видите како ¼е изгледао прави живот у периоду из кога та¼ предмет потиче. Ми желимо да то променимо и да покушамо да реконструишемо ¼едну целу куžу, са целокупним инвентаром, са свим оним што се налазило у œо¼, тако да šуди када уу унутра могу да осете и мирис и укус те куžе и да виде како ¼е изгледао распоред у œо¼", рекао ¼е Медиž.

    Он ¼е казао да су археолози на локалитету "Борош" имали среžу да су пронашли куžу из касно неолитског доба у ко¼о¼ ¼е дошло до пожара, па су се зидови због пожара срушили и то тако да су поклопиили и готово у потпуности сачували на свом месту све оно што ¼е тог тренутка било у куžи, па ¼е на том локалитету пронаено петнаестак веома очуваних посуда, алатки, накита и фигурина.

    Радови на том про¼екту, по речима руководиоца технолошког одеšеœа у Музе¼у Во¼водине Ти¼ане Станковиž - Пештерац, почели су априлу месецу ове године када ¼е та¼ локалитет истражен посебним врстама геофизичке проспекци¼е, а геомагнетна и геоелектрична проспекци¼а су помогле археолозима да сазна¼у шта се налази испод земšе и дале су тачну слику локалитета.

    "Ради се о огромном каснонеолитском насеšу површине око седам хектара, ко¼е ¼е било оивичено или уоквирено дубоким ровом. Куžе су биле квадратног облика и различито су зракасто распореене у насеšу, односно ни¼е било никаквих низова куžа", об¼аснила ¼е Станковиž - Пештерац.

    По œеним речима, тренутно се на платоу истражу¼е ¼една од куžа, а испод тог платоа, односно рова, налази се друга куžа ко¼а ¼е била на перифери¼и насеšа и ко¼а се такое истражу¼е, а обе куžе, како ¼е истакла Станковиž - Пештерац, дале су обиšе налаза на основу ко¼их ¼е могуžе утврдити ко¼е културе су живеле на том месту и за сада се може претпоставити да ¼е реч о потиско¼ и о винчанско¼ култури.

    Винчанска култура, како ¼е об¼аснио Александар Медиž, носи назив по чувеном налазишту Винча, ради се о огромно¼ неолитско¼ култури и на овим просторима има додир са потиском културом ко¼а долази са севера, има додир са Карпатима и œима су доступне све сировине ко¼е су у неолиту биле веома знача¼не.

    "Потсеžам да у то време ни¼е посто¼ао метал и они су за све сво¼е потребе морали некако да се снау са кремеœем. И ми смо имали ¼едну малу пробу и утврдили смо да то ¼ако добро иде, ¼ер су сечива изузетно оштра", рекао ¼е Медиž дода¼уžи да ¼е посто¼ала нека врста размене измеу потиске и винчанске културе у ко¼има су у замену за кремеœе и друге камене сировине доби¼ане разне шкоšке ко¼е су неким речним путевима допремšене са Медитерана и накит карактеристичан за медитеранско подневšе.

    Археолог Илдико Медиž рекла ¼е Таœугу да ¼е археолох аматер £ован Бакалов ¼едан од на¼заслужни¼их за то да уопште дое до ископаваœа на поменутом локалитету, ¼ер ¼е он ¼ош пре 30 година ту почео да сакупšа интересантне предмете.

    "Почетком ове године у посету су нам дошли неки наши другари археолози из Немачке из института за праистори¼у из Кила и тражили су неко ново место где би могли да истражу¼у и ми смо их, познава¼уžи Бакалова одвели на та¼ локалитет где су се они одушевили виеним и веž у априлу су кренули са геомагнетним и геоморфолошким истраживаœима", каже Илдико Медиž, дода¼уžи да су истраживаœа показала да се ради о изузетно очуваном насеšу.

    Илдико Медиž каже да ¼е на локалитету "Борош" пронаено петнаестак изузетно очуваних посуда, меу ко¼има и прелепо украшени пехар, али и две фигурине, ¼една у облику рибе, а друга у облику неке веžе животиœе ко¼а подсеžа на краву, као и огромни ¼елеœи рогови на основу ко¼их се може реžи да се радило о ¼елену капиталцу.

    Као доказ да се на том подруч¼у вршила трговина, односно размена измеу винчанске и потиске културе Илдико наводи чиœеницу да су археолози током ископаваœа пронашли ¼едну посуду ко¼а ¼е била окренута наопачке, потпуно очувана, а да су у œено¼ унутрашœости пронаене десетине медитеранских шкоšки, као и да ¼е пронаено доста сировина оксиди¼ана ко¼е потичу са Карпата.

    Александар Медиž ¼е истакао да ¼е план да се ова¼ про¼екат интернационализу¼е, односно да се нашим и немачким археолозима прикšуче и колеге из Мадарске из Сегединског музе¼а и из Румуни¼е из Темишварског музе¼а.

    "Жеšа нам ¼е да направимо ¼едну тро¼ну екипу ко¼о¼ žе се прикšучити Немци, како би ово постао ¼едан диван европски про¼екат. Сви они су одушевšени том иде¼ом и они су сви изразили жеšу да учеству¼у од следеžе године па, ¼а се надам, наредних десетак година како би истражили ово насеšе како доличи 21. веку, мултидисциплинарно са свим могуžим анализама", казао ¼е Медиž.

    Први радови на ископаваœима на локалитету "Борош" завршени су ¼уче, али по речима Александра Медиžа, ту се прича не завршава и тек сада креžе научни рад по различитим дисциплинама.

    "Много ¼е веžи бро¼ научника ко¼и žе тек сада да крену са радом. Прикупили смо ¼ако пуно узорака да би они могли да се баве науком. Овде има ¼ако пуно "олога", ово ¼е мултидисциплинарна прича у ко¼о¼ имамо археоботаничаре, археозоологе, геофизичаре, геоморфологе, геологе и си¼асет научних дисциплина без ко¼их више археологи¼а у 21. веку ни¼е могуžа и не посто¼и", закšучио ¼е Медиž.

    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      #77
      Mермерне статуе и златна огрлица пронаени у Виминациjуму

      KOСTOЛAЦ - Aрхеолози коjи раде у Виминациjуму пронашли су мермерне статуе изванредне израде и златну огрлицу из римског периода.

      Kако jе Тан¼угу рекао директор Aрхеолошког парка Виминациjум Mиомир Kораž, током ове године, археолози су радили на откриваœу римске виле рустике као и на истраживаœу одлично очуваних римских бунара.

      Tакое се радило на простору римског града Виминациjума, измеу амфитеатра, градских стамбених четврти и источног бедема града и проналазак изванредно очуване римске улице формиране од камених блокова дужине од 1 до преко 3 метара и тешких по неколико тона потврдио jе резултате простекле из геофизицких истраживаœа коjи су указивали да jе градска структура Виминациjума изванредно очувана и да jе град био украшен изузетним граевинама.

      У простору измеу амфитеатра и градских четврти (могуžе чак и резиденциjалног дела) наене су мермерне скулптуре изванредне израде, рекао jе Kораž.

      На jедноj од скулптура представšена jе женска фигура у стоjеžем ставу са очуваном висином од преко 70 цм. Десна нога jе благо савиjена у колену и избачена напред. Oдевена jе у хитон и химатион са брижšиво изваjаним наборима. У левоj руци држи рог изобиšа, а иза фигуре jе пластично моделован део коjи наjвероватниjе симболизуjе трон.
      Уз десну ногу налази се маœа дечиjа фигура. Руке на скулптури су одбиjене.

      У непосредноj близини данас jе пронаена глава а раниjе рука и jош неколико делова коjи припадаjу скулптури.

      Kораž каже да се наjвероватниjе ради о римскоj богиœи фортуни.

      фортуна (судбина, сила) jе римско божанство среžе и судбине, чиjи jе пандан грчка богиœа Tихе. фортуна jе имала храмове у готово свим градовима не само у Италиjи веž и у римским провинциjама.

      На другоj скулптури jе такое предствšена женска фигура у стоjеžем ставу. Скулптура jе од мермера, оштеžена jе и висине око 30 цм.

      Недостаjу глава, обе руке и ноге испод колена. Приказана jе женска фигура у стоjеžем ставу, ослоœена на десну ногу, док jе лева благо избачена и савиjена у колену.

      Жена jе обучена у дугу хаšину коjа од врата до испод струка пада у дубоким, несиметричним угластим наборима различитих густина, док испод струка, наjвероватниjе до стопала, набори падаjу вертикално.

      Задœа стране jе немарниjе израена и хаšина се у виду троугла спушта до листова. Наjвероватниjе се тканина спушта од десног рамена преко груди до надлактице леве руке представšа део вела коjи jе био пребачен преко главе.

      Уз ове скулптуре, пронаена jе и маœим делом оштеžена огрлица направšена од двоструке танке златне жице и цилиндричних перли од зеленог камена.

      Oгрлица има сачуван део за копчаœе, а наjвероватниjе jе имала привезак, такое од златне жице и камена. Ланчиž jе омчасто формиран, а измеу перли се налазе по три маœе омче.

      Виминациjум, у близини Kостолца, jедан jе од наjбоšе воених археолошких паркова у Србиjи али и дом мамута.

      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        #78
        Фоча: Зауставšени радови, градили Ÿами¼у на остацима цркве!

        Завод за заштиту споменика зауставио обнову Цареве Ÿами¼е, ко¼у ¼е султан Ба¼азит Други подигао 1501. године на темеšима цркве изграене у средœем веку

        Место на ком ¼е почела обнова Ÿами¼е
        ФОЧА - На захтев општинског руководства, у среду ¼е у Фочу из Баœалуке стигло решеœе Републичког завода за заштиту културно-истори¼ског и природног наслеа ко¼им се до 20. априла забраœу¼е свака активност на обнови Цареве Ÿами¼е. Œу ¼е султан Ба¼азит Други подигао у Фочи 1501. године, али, како се испоставило, на темеšима цркве изграене у средœем веку.

        Ову тврдœу изнео ¼е историчар Асим Бе¼тиž, у детаšе об¼ашœава¼уžи унутрашœу конструкци¼у темеšа, такозване кустоди¼е, граене за потребе свештеника у доба стила романика...

        - На том локалитету су пронаени и српски гробови, а да ¼е ту била црква, указу¼у и снажни дебели зидови, какве Ÿами¼а са обичним кровиштем уопште нема, као и низ других детаšа, ко¼и су историчара Бе¼тиžа навели на непогрешив закšучак о првобитном посто¼аœу цркве. Зато смо и ми из Црквене општине заинтересовани да археолози несметано ураде сво¼ део посла и да се, ако ¼е истина да посто¼е две богомоšе на ¼едним темеšима, локалитет конзервира, а не праве ни црква ни Ÿами¼а - каже, за „Новости“, Данило Црногорац, свештеник из Фоче.

        Свака активност, осим археолошке, забраœена ¼е до 20. априла.

        Завод за заштиту споменика зауставио обнову Цареве џамије, коју је султан Бајазит Други подигао 1501. године на темељима цркве изграђене у средњем веку
        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          #79
          Резултати археолошког истраживаœа манастира €уревац

          У Козарско¼ Дубици отворена ¼е археолошка изложба на ко¼о¼ су представšени прелиминарни резултати археолошких истраживаœа манастира €уревац, чи¼и остаци су пронаени на локаци¼и Крива Ри¼ека на подруч¼у те општине.
          У оквиру изложбе археолози Завича¼ног музе¼а из Градишке изложили су фотографи¼е са археолошких локалитета и покретни археолошки матери¼ал, ко¼и ¼е пронаен током истраживаœа манастира €уревац и рановизанти¼ских базилика у Бакинцима, општина Лакташи.
          Археолошку изложбу у холу Средœошколског центра "Никола Тесла" у Козарско¼ Дубици синоž ¼е, у присуству бро¼них заинтересованих Дубичана, отворио начелник општине Миле Зло¼утро, ко¼и ¼е нагласио знача¼ истраживаœа такве врсте за све генераци¼е.
          "Надам се да ¼е ово почетак крупни¼их послова ко¼е žемо у будуžности радити у погледу археолошких истраживаœа на подруч¼у општине Козарска Дубица, ¼ер ¼е то подруч¼е веома мало истражено", рекао ¼е Зло¼утро.
          Аутор изложбе, кустос и археолог Завича¼ног музе¼а из Градишке Бо¼ан Ву¼иновиž из¼авио ¼е да ¼е циš изложбе представšаœе резултата археолошких истраживаœа локалитета Градина у Бакинцима, код Лакташа, вршених у периоду од 2012. до 2014. године, те овогодишœег истраживаœа остатака манастира €уревац на локаци¼и Крива Ри¼ека код Кнежице.
          "Локалитет Градина у Бакинцима ¼е рановизанти¼ски град, ко¼и ¼е био регионални центар током шестог ви¼ека и епископско с¼едиште. Ово су резултати трогодишœег истраживаœа у оквиру ко¼их смо пронашли три базилике и започели истраживаœе горœег града. Заиста ¼е то импозантан локалитет ко¼и се простире на више од 100.000 метара квадратних и у œему ¼е, према нашим садашœим проц¼енама, жив¼ело око 5.000 šуди", по¼аснио ¼е Ву¼ановиž.
          Он ¼е додао да ¼е, у оквиру представšаœа прелиминарних резултата археолошких истраживаœа манастира €уревац у Козарско¼ Дубици, изложена маœа поставка фотографи¼а са тог археолошког локалитета и дио покретног археолошког матери¼ала пронаеног током истраживаœа.
          "На основу тог матери¼ала дошли смо до података да се изградœа манастира €уревац доводи у везу са кра¼ем 13. и почетком 14. ви¼ека, а веž 1538. године манастир ¼е порушен у на¼езди Турака", рекао ¼е Ву¼иновиž и додао да недостатак матери¼ала из касни¼ег периода указу¼е да манастир касни¼е ни¼е обнавšан.
          Археолог Милан €уревиž из¼авио ¼е да су остаци манастира €уревац откривени 2008. године, а да су истраживаœа почела ове године захваšу¼уžи финанси¼ско¼ помоžи општине Козарска Дубица.
          Након отвараœа изложбе одржано ¼е научно предаваœе о теми "Археолошка баштина Козарске Дубице" током ко¼е су археолози Завича¼ног музе¼а Градишка говорили о знача¼ним археолошким локалитетима општине Козарска Дубица, ко¼и могу чинити дио туристичке понуде.
          Изложба под називом "Рановизанти¼ске базилике у Бакинцима" и "Прелиминарни резултати археолошких истраживаœа манастира €уревац" у Козарско¼ Дубици биžе отворена до сутра у 19.00 часова.

          У Козарској Дубици отворена је археолошка изложба на којој су представљени прелиминарни резултати археолошких истраживања манастира Ђурђевац, чији остаци су пронађени на локацији Крива Ријека на подручју те општине.
          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            #80
            АРХЕОЛОШКО ОТКРИŽЕ У ОКОЛИНИ ТРГОВИШТА

            Некропола из средœег века са десетак гробова пронаена ¼е приликом припрема за дренажу и бетонираœе стаза уз северни зид Цркве роеœа Пресвете Богородице у Доœо¼ Трници код Трговишта. Ова светиœа позната ¼е у народу као црква на враж¼ем камену. Археолози кажу да ¼е откриžе изузетно.
            arheolosko nalaziste
            Црква роеœа Пресвете Богородице у Доœо¼ Трници датира из 14 века и ¼една ¼е од ретких у српско¼ православно¼ цркви ко¼а има камени, односно зидани иконостас. Како ¼е реч о об¼екту ко¼и ¼е под заштитом државе стручœаци Завода за заштиту споменика културе из Ниша, радеžи на œено¼ заштити од влаге дошли су до интересантних откриžа.
            Претпоставšа се да ¼е реч о монашким гробовима о чему сведочи начин сахраœиваœа.
            Оваквих гробова има и на другим локалитетима и карактеристични су за период 14. и 15. века. Бро¼ сахраœених особа говори да ¼е манастир био веома жив.
            Средства од милион и двеста хиšада динара за санаци¼у цркве издво¼ило ¼е републичко Министарство културе.
            Ископани остаци сахраœених монаха биžе измештени и поново сахраœени у близини цркве, а биžе поставšена и спомен плоча.

            Видео

            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              #81
              ИСПЕКЛИ БОГИŒЕ СА БЛАГОТИНА

              СТРУЧŒАЦИ Филозофског факултета у Београду у сарадœи са Народним музе¼ем у Трстенику успешно су привели кра¼у ¼единствен про¼екат експерименталне археологи¼е: испекли су 11 реплика две чувене фигурине – богиœе, чи¼и су оригинали наени на локалитету Благотин, неолитском насеšу код Трстеника.

              £авност ¼е прексиноž први пут имала прилике да на посебно¼ изложби „Оживšаваœе прошлости – експериментално реконструисаœе Богиœа са Благотина“ у трстеничком музе¼у види оригиналне фигурине, ко¼е се чува¼у у депоу београдског факултета, али и свеже испечене реплике богиœа.

              Иако ¼е ¼ош пре 20 година др Светозар Станковиž дошао до револуционарних откриžа фигурина и локалитета чи¼а старост премашу¼е 8.000 година, благотинско наслее било ¼е све до недавно скоро заборавšено. Са про¼ектом „Израда реплика фигурина са археолошког локалитета Благотин“, под покровитеšством Министарства културе, пробудило се интересоваœе.

              - Како бисмо реконструисали сам процес израде фигурина, морали смо да кренемо од археолошких података и детаšне опсерваци¼е предмета – предочава Ана €уричиž, докторанд археологи¼е, ко¼а ¼е поред Стевана €уричиžа осмислила изложбу. – Током августа ¼е у дворишту музе¼а спроведена експериментално израда фигурина. Глину смо набавили у непосредно¼ близини локалитета Благотин. Како би смеса била погодна за моделоваœе, и како фигурина не би пуцала при печеœу и сушеœу, било ¼е неопходно додати плеву и воду.

              Фигурине су потом формиране у различитим величинама. Израивали су их стручœаци Саша Живановиž и Стеван €уричиž. Сушиле су се 45 дана, а током тог процеса, оне су се и смаœиле, што ¼е потврдило и рани¼у претпоставку да су аутентичне „Богиœе са Благотина“ имале знатно веžе димензи¼е када су направšене, од данас познатих димензи¼а (дужине 30,5, ширине 23,2 и висине 18,5 центиметара).

              - Почетком октобра приступили смо печеœу фигурина – об¼ашœава Ана €уричиž. – Направили смо реплику пеžи какве су проналажене на рано неолитским локалитетима на територи¼и централног Балкана. Пекло се на више начина, на различитим температурама. Реплике су ставšане у жар, у ватру, поливане водом…

              Научници напомиœу да цео експеримент представšа добру основу за сери¼у огледа на основу ко¼их могу да се прошире знаœа о првим земšорадницима и сточарима са ових простора.

              - Надамо се да žе наша изложба, ко¼а ¼е у Трстенику отворена до 20. децембра, гостовати и у Београду – каже £елена Вучковиž, управник музе¼а и координатор на овом оригиналном про¼екту. – Поставка садржи и детаšно об¼ашœеœу истори¼у Благотина са фотографи¼ама са налазишта.

              УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН НА ПШЕНИЦИ

              ВЕРУ£Е се да су Благотин основали припадници на¼стари¼е фазе старчевске културе и да ¼е био ¼единствено, плански уреено, економско насеšе са улицама и храмом на централном тргу. На локалитету ¼е наено чак 16.000 фрагмената керамике, седам полуземуница око трга, где ¼е посебно светилиште са Богиœом плодности и Богиœом земšом. Наене су и алатке, садилице, мотике, рала од ¼елеœег рога, а на основу ископаних статичних делова жрвœева, закšучено ¼е да су Благотинци правили брашно. Процеœу¼е се да се на ово месту пекао хлеб пре 6.000 година, а посебна атракци¼а са локалитета ¼е глинени модел пшенице са уцртаним урбанистичким планом целог насеšа – званично на¼стари¼и на свету!

              СТРУЧЊАЦИ Филозофског факултета у Београду у сарадњи са Народним музејем у Трстенику успешно су привели крају јединствен пројекат експерименталне археологије: испекли су 11 реплика две чувене фигурине - богиње, чији су оригинали нађени на локалитету Благотин, неолитском насељу код Трстеника...
              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                #82
                Кирби помогао обнову сирми¼умских мозаика

                СРЕМСКА МИТРОВИЦА - Амерички амбасадор Ма¼кл Кирби посетио ¼е данас Завод за заштиту споменика културе и Царску палату у Сремско¼ Митровици где се уверио у напредак радова на рестаураци¼и античких мозаика. Сирми¼умска мозаичка конзерваторска радионица ¼е настала финансираœем од стране амбасадоровог Фонда за очуваœе културног наслеа и српског Министарства културе и наставиžе да ради као стални центар за очуваœе културног наслеа. ...
                Амерички амбасадор Ма¼кл Кирби ¼е изразио задовоšство оствареним напретком и изразио наду да žе неки од античких мозаика веž наредне године заси¼ати у пуном с¼а¼у. Он ¼е такое указао и на знача¼ чиœенице да су у овом послу учествовали и амерички студенти и професори што ¼е прави пример добре сарадœе.

                Директор Завода за заштиту културе Šубиша Шула¼а ¼е, уз подсеžаœе да Сремска Митровица има око 350 квадратних метара античких мозаика, нагласио да žе про¼екат œихове обнове и рестаураци¼е тра¼ати годинама, док ¼е главни конзерватор Владимир Була¼иž по¼аснио да ¼е извршена и комплетна конзерваци¼а простора у Царско¼ палати где žе мозаици бити поставšени.

                У Царко¼ палати амерички амбасадор ¼е, у пратœи градоначелника Сремске Митровице Бранислава Недимовиžа, видео конкретне резултате радова ко¼и су изведени на рестаурираним мозаицима резиденци¼алне простори¼е палате. Та простори¼а представšала ¼е део приватних, породичних ода¼а, ко¼е су користили римски императори, као што су Диоклеци¼ан и Константин, за ко¼е ¼е научно потврено да су проводили знача¼ан део времена у царско¼ палати Сирмиума. То ¼е било у време касне антике када су са овог места цареви владали Римским царством.

                Геометри¼ски мозаик из четвртог века ¼е рестауриран у оригинални облик, као и мозаичка површина у резиденци¼ално¼ простори¼и, за¼едно са обновšеном фонтаном, како би се што приближни¼е дочарала римска унутрашœа декораци¼а тог простора.

                Мозаик из рани¼ег периода, са представом бога Меркура, ко¼и су археолози открили испод нивоа геометри¼ског мозаика, рестауриран ¼е и изложен на зиду простори¼е. Мозаик са представом бога Меркура, ко¼и датира из касног треžег века нове ере, представšа ¼едини фигурални мозаик ко¼и ¼е откривен на локалитету. Ово ¼е први пут да се у Срби¼и примеœу¼у савремене технике конзерваци¼е и презентаци¼е на самом римском локалитету ко¼е омогуžава¼у висок степен аутентичности оригиналног контекста декоративних елемената царске палате.

                По речима градоначелника Сремске Митровице Бранислава Недимовиžа, и наредних година žе се улагати у про¼екте ко¼има žе богатство Сирмиума угледати светлост дана, да би се након тога у граду осетио и економски ефекат од добре презентаци¼е богате културне баштине.

                Мозаици Царске палате представšа¼у ¼едну од на¼боšе очуваних колекци¼а за проучаваœе уметности унутрашœе декораци¼е на Балкану из времена касне антике и œихова рестаураци¼а и презентаци¼а наговештава¼у другу фазу ко¼а подразумева рестаураци¼у осталих мозаичких површина.

                Видео

                Američki ambasador Majkl Kirbi posetio je danas Zavod za zaštitu spomenika kulture i Carsku palatu u Sremskoj Mitrovici gde se uverio u napredak radova na re...
                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  #83
                  Истори¼ски успех научнице из Срби¼е

                  Из Брисела ¼е почетком ове седмице стигла истори¼ска вест за науку у Срби¼и. Наша научница Софи¼а Стефановиž осво¼ила ¼е ERC грант и ушла у на¼престижни¼и клуб у европско¼ науци, што ¼е успех ко¼и до сада ни¼е постигао ни¼едан истраживач из Срби¼е.

                  Овим ¼е Република Срби¼а постала ¼една од држава ко¼а има научника са ERC грантом.

                  Софи¼а Стефановиž и œен тим постали су звезде домаžе науке након што су осво¼или први грант Европског исраживачког савета ко¼и стиже у Срби¼у, об¼авио ¼е Центар за промоци¼у науке.

                  Из Брисела су 8. децембра стигле узбудšиве вести. Први пут у истори¼и српске науке, Европски истраживачки савет уврстио ¼е ¼едан научни про¼екат из Београда меу на¼изврсни¼е истраживачке подухвате у Европи.

                  Тако се и Република Срби¼а придружила групи држава ко¼е има¼у научника са грантом Европског истраживачког савета (European Research Council, ERC.

                  Након што пуних седам година то ни¼е успело ни¼едном српском истраживачу, доктор Софи¼а Стефановиž и œен тим из Лаборатори¼е за биоархеологи¼у, при Одеšеœу за археологи¼у Филозофског факултета у Београду, добили су финансираœе за про¼екат BIRTH ко¼и се бави пороа¼има, ма¼кама и бебама у праистори¼и.

                  Европски истраживачки савет финансира на¼боšе научне про¼екте ко¼и, у на¼тежо¼ утакмици у Европи, пролазе двостепену, ригорозну контролу пред комитетима водеžих европских научника. Срби¼а до ове недеšе ни¼е имала представника у овом клубу, а слично ¼е и са земšама региона – до сада ¼е само Хрватска успела да осво¼и ЕRC грант.

                  Овим грантом Стефановиž и сарадници осво¼или су знача¼на средства за истраживаœе новог приступа у разумеваœу раста популаци¼е током праистори¼е, у периоду неолита, од 10.000 до 5.000 године пре нове ере на Балкану.

                  “То ¼е питаœе ко¼е ме мучи од студентских дана. Добро ¼е познато да ¼е човек читаву еволуци¼у провео на демографском минимуму и да ¼е тек у неолиту доживео демографски пораст”, об¼ашœава др Стефановиž, дода¼уžи како ¼е то можда на¼важни¼и догаа¼ у šудско¼ еволуци¼и ¼ер “без демографске експанзи¼е у неолиту не би било цивилизаци¼е”.
                  Меутим, за раст фертилитета посто¼е само индиректни докази – све што знамо почива на томе да су археолози уочили како се у неолиту повеžава бро¼ локалитета и фрагмената керамике. Про¼екат BIRTH žе, са друге стране, понудити прве биолошке доказе о еволуци¼и фертилитета.

                  Нова иде¼а ко¼у су Стефановиž и œен тим дуго разви¼али и одбранили пред ЕRC комитетом за прошлост ¼есте да испита¼у налазе šудских зуба из праистори¼ског периода и да проучаваœем такозваних инкрементних лини¼а у зубном цементу (од ко¼их свака одговара ¼едно¼ години живота) нау оне ко¼е су тамне, задебšане и минерализоване ¼ер, према клиничким студи¼ама, такве лини¼е указу¼у на трудноžу.

                  Анализом ових лини¼а, тим из београдске Лаборатори¼е за биоархеологи¼у žе добити статистику пороа¼а код неолитских жена и тако утврдити зашто се šудска популаци¼а у овом добу умногостручила.

                  Прва добитница ЕРЦ гранта у Срби¼и, Софи¼а Стефановиž ¼е ову сво¼у иде¼у веž представила београдско¼ публици у Научном клубу ЦПН. Више од месец дана пре вести из Брисела, 23. октобра, била ¼е гост Центра за промоци¼у науке на Хоризонту четвртком, када ¼е у оквиру трибине „Х2020 и ЕRC“ говорила о путу ко¼и ¼е до тада била прешла.

                  Следеžе œено гостоваœе у Научном клубу, сада као добитнице ЕRC гранта, заказано ¼е за 18. децембар.

                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    #84
                    У Виминаци¼уму пронашли “свети кварт” и Фортуну

                    АРХЕОЛОЗИ локалитета Виминаци¼ум кра¼ Костолца пронашли су "свети кварт" престонице римске провинци¼е Горœе Мези¼е, пратеžи остатке огромне античке улице поплочане базалтним блоковима дужим од 2,7 метара и тежим од 2,5 тона.

                    - Водили смо се ¼едноставном логиком, да су кра¼ улице ко¼а ¼е шира од Via Apia у Риму морали да се налазе важни об¼екти. Геофизичким истраживаœем смо открили да тло кри¼е остатке монументалних об¼еката и засад смо откопали темеšе три велика храма.

                    Утврдили смо и да се улица рачва и да ¼едан крак води до друге четврти храмова - каже за "Новости" проф. др Миомир Кораž, директор Археолошког про¼екта Виминаци¼ум.

                    Чим су почели да откопава¼у рушевине светилишта, археолози су пронашли изузетно вредне предмете. Из блата ¼е изронила златна огрлица, затим кип богиœе Фортуне, ко¼о¼ ¼е био посвеžен ¼едан од храмова и досада невиен артефакт - део реšефне мермерне "иконе" божанства ко¼е археолози назива¼у Дунавски коœаник.


                    - Реч ¼е о аутохтоном божанству с ових простора, чи¼и ¼е култ био углавном распростраœен дуж лимеса, утврене римске границе на Дунаву од провинци¼е Доœе Панони¼е, Горœе Мези¼е и Даки¼е. У данашœим терминима, реч ¼е о простору од данашœе Во¼водине до €ердапа. Култ Дунавског коœаника ¼е мистичан и веома загонетан, а може се повезати с римским предаœем да ¼е бог рата Марс роен негде на простору измеу Траки¼е и Горœе Мези¼е - каже проф. др Кораž. - Веома ¼е нобично да се на релативно малом простору налази велики бро¼ храмова и тек очеку¼емо спектакуларне налазе.

                    Из блата изронила златна огрлица, кип богиње којој је био посвећен један од храмова и досада невиђен артефакт - део рељефне мермерне "иконе" божанства које археолози називају Дунавски коњаник
                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment


                      #85
                      КАСНОАНТИЧКА НЕКРОПОЛА У £АГОДИН МАЛИ

                      У уторак, 16. децембра у 18 часова у Народном музе¼у у Београду биžе отворена госту¼уžа изложба Народног музе¼а из Ниша, Касноантичка некропола у £агодин мали. Посетиоци žе бити у могуžности да се упозна¼у са примерцима луксузног накита, сачуваним стакленим посудама, предметима од метала, новцем и фреско сликарством становника римског Наиса.
                      Овом изложбом обележава се осам децени¼а археолошких истраживаœа некрополе. Публици žе бити представšени драгоцени подаци о архитектури гробšанских цркава и гробова, а бро¼ни покретни археолошки налази чине на¼репрезентативни¼е примерке из античке збирке нишког музе¼а. Богатство предмета од метала, стакла и керамике указу¼е да ¼е становништво Наиса живело у соци¼ално и економски просперитетном добу.
                      Некропола у £агодин мали представšа ¼едну од на¼боšе истражених касноантичких некропола на територи¼и Срби¼е и пружа увид у облике сахраœиваœа становништва Наиса, из времена када ¼е град био на врхунцу сво¼е економске и друштвене моžи, у периоду раног хришžанства, када су старе паганске традици¼е биле ¼ош увек живе и ¼аке. Атрактиван накит ко¼и ¼е представšен на изложби, осим сво¼е лепоте указу¼е и на изузетан укус богатих становница римског Наиса. С тим у вези, посебно ¼е издво¼ен луксузан сет накита пронаен у гробу младе жене. На ово¼ некрополи су сахраœивани и римски во¼ници, што потвру¼е налаз во¼не опреме. Изузетно ретке примерке, ко¼и су припадали високим официрима, представšа¼у позлаžена бронзана копча (фибула) са царским портретима и налаз комплетно очуваног бронзаног по¼аса. Ексклузивност ове изложбе представšа и излагаœе макета на¼знача¼ни¼их породичних гробница, од ко¼их су две биле осликане фрескама хришžанске садржине изузетне вредности.
                      Аутори изложбе су Слободан Дрча и Весна Црноглавац из Народног музе¼а у Нишу, Гордана £еремиž из Археолошког института у Београду и Тони Чершков из Завода за заштиту споменика културе Ниш. Изложба ¼е реализована под покровитеšством Министарства културе и информисаœа као и уз подршку градске општине Меди¼ана и £КП Наисус из Ниша.

                      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                      НА ИЛИНДЕН

                      Паметна плоча, Крушево,
                      ИЛИНДЕН 1953

                      Comment


                        #86
                        Tajanstveni religijski simboli na keramičkim posudama iz Brangovića

                        Posude otkrivene na lokalitetu u narodu poznatom kao Jerinin grad u ruševini kuće iz 4. veka, koja je izgorela u požaru unutar ovog rimskog i ranovizantijskog utvrđenja, kako kažu arheolozi, unikat su svetskih razmera. Jer svaki od pehara i krčaga pronađenih u ovom antičkom utvrđenju u selu Brangović ukrašen je simbolima jedinstvenim na evroazijskom prostoru.

                        Verovatno se ne radi o pukom ukrašavanju, već o sistemu simbola koji treba da prenesu određenu religijsku poruku. Neki od simbola prisutni su na širokoj teritoriji varvarskog prostora koji u to vreme naseljavaju Germani i Sloveni i pojavljuju se na teritoriji Srbije krajem 4. veka, kada na ovaj prostor kratkotrajno dolaze zapadni Goti sa saveznicima. Reč je o jako retkim simbolima poput riba ili nešto češćih, poput putače – simbola vode, kiše i zemlje. Pojedini simboli su poznati sa retkih keramičkih posuda černjahovske kulture, za koje se misli da su prikazi kalendara sa određenom ulogom u kultu plodnosti. Varvarsko poreklo ovih nalaza potvrdio je i profesor iz Berlina Morten Hegevič – objašnjava arheolog Radivoje Arsić.

                        Pronađena četiri skeleta sa retkom haplo grupom

                        Analizom četri skeleta iz usamljene grobnice sa početka VI v.n.e. sa lokaliteta Jerinin grad utvrđeno je da se radi o dve starije osobe ženskog pola, starosti oko 45 i 38 godina, kao i o dva detata, muškog i ženskog pola starosti između 8 i 14 godina. Istraživanja su obavili saradnici Istraživačke stanici Petnica, u okviru odeljenja za arheologiju, pod rukovodstvom Vladimira Pecikoze.

                        Uz pomoć DNK-a analize rezultati su pokazali da se radi o sahrani majke sa decom, kao i da je u grobnici kao četrtva osoba bila sahranjena sestra majke. Ono što je interesatno jeste da sve četiri osobe imaju izuzetno retku haplo grupu U5a2a čije današnje potomke nalazimo najčešće na prostoru Finske, centralne Evrope i Rusije, a čije korene nalazimo u severnoj Evropi pre oko 12.000 godina.

                        Detaljnim analizama utvrđeno je, da je jedna od starijih osoba bila nepokretna usled srastanja lumbalnih pršljenova, kao i da je tokom života bolovala od benignog tumora čiji se tragovi mogu videti na lobanji. Uzrok smrti nije u potpunosti određen, ali je evidentno da na kostima nisu uočeni tragovi koji bi ukazivali na nasilnu smrt, kao ni tragovi trovanja teškim metalima, što je utvrđeno hemijskim analizama.

                        Prethodno, arheolozi valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture otkrili su crkvu koja datira s kraja 5. i početka 6. veka, a koja je podignuta preko zasad nepoznate i spaljene vek starije građevine. Jerinin grad je, pokazuju dosadašnja istraživanja, bio deo niza utvrđenja u zapadnoj Srbiji koja su u antičko doba štitila rudarska naselja i rudnike, čije postojanje potvrđuju i kasniji vizantijski spisi.

                        Tokom arheoloških istraživanja utvrđenja Jerinin grad-Brangović otkriven je veći broj unikatnih posude izuzetne izrade sa ucrtanim misterioznim znacima, koje su jedinstvene na evroazijskom prostoru. U okviru kuće iz IV veka, unutar rimskog i ranovizantijskog utvrđenja, otkriven je veći broj pehara, lonaca i krčaga ukrašenih jedinstvenim simbolima.
                        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                        НА ИЛИНДЕН

                        Паметна плоча, Крушево,
                        ИЛИНДЕН 1953

                        Comment


                          #87
                          Oбележен Дан Mузеjа рударства и металургиjе у Бору

                          БOР - Mузеj рударства и металургиjе у Бору обележио jе данас 64 година успешног рада.

                          Oснован jе децембра 1950. године на инициjативу Савеза бораца, а прве изложбе организоване су 1951. године и у почетку су се односиле на Народно ослободилачку борбу у Другом светском рату, а потом и на историjат рударства у Бору и околини.
                          "Први стручœаци, археолози и етнолози примšени су 1961. године и од тада jе почела да се ствара огромна збирка предмета о историjи рударства у овим краjевима. Данашœи назив музеj jе добио 1974. године", рекла jе Тан¼угу директор Mузеjа рударства и металургиjе Сузана Mиjиž.

                          Oва установа jединствена jе у Србиjи jер се колекциjе предмета из праисториског, античког, средœевековног и модерног периода углавном односе на историjу рударства и прераде руде на простору Источне Србиjе.
                          "У нашоj колекциjи могу се видети предмети везани за праисториjски период и рударство из тог периода, односно за локалитет Рудна глава. Œега су истраживали наjзначаjниjи српски археолози. До тада jе у свету владало мишšеœе да jе рударство настало на Блиском истоку, али су ова истраживаœа показала да рударство у ствари аутохтоног порекла. Са овог локалитета jе jедан веома драгоцен жртвеник, оруда од jеленских рогова и камени батови коjе jе први рудар користио", рекла jе Mиjиž.

                          У збирци су и предмети из бронзаног доба и античког периода, када се у источноj Србиjи такое прераивала руда.
                          "Посебан акценат jе дат новиjоj рударскоj историjи коjа jе почела 1903. године, када jе почела експлоатациjа jедног од наjвеžих и наjбогатиjих рудних налазишта у свету у то време. У нашем музеjу чувамо предмете и документа из тог периода и све оно што илуструjе откриžе рудника, затим и доласка француза, потом и Немаца. O послератноj историjи имамо заиста богату грау коjа сведочи о развоjу рудника бакра у Бору", рекла jе Mиjиž.

                          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                          НА ИЛИНДЕН

                          Паметна плоча, Крушево,
                          ИЛИНДЕН 1953

                          Comment


                            #88
                            Завршена археолошка ископаваœа на локалитету Кладенчисте

                            Археолошка ископаваœа недалеко од Беле Паланке, на базилици ко¼а представšа ¼едан од на¼знача¼ни¼их об¼еката на нашим просторима из времена петог и шестог века, завршена кра¼ем прошле године

                            БЕЛА ПАЛАНКА - Археолошка ископаваœа недалеко од Беле Паланке код села Црвена Река на локалитету Кладенчиште, на базилици ко¼а представšа ¼едан од на¼знача¼ни¼их об¼еката на нашим просторима из времена петог и шестог века, завршена су кра¼ем прошле године, из¼авила ¼е Таœугу директорка територи¼ално надлежног нишког Завода за заштиту споменика културе Елена Васиž Петровиž.

                            "То ¼е локалитет ко¼и се налази на траси Коридора 10 на источном краку. Откривен ¼е 2012. године, а у току 2013. извршена су истраживаœа на делу где ¼е откривена црквена граевина. Пре извесног времена завршена су ископаваœа на комплексу ко¼и се налази уз саму црквену граевину. Ситуаци¼а се знатно изменила у односу на рани¼е податке из разлога што ¼е уместо црквене граевине са крстионицом сада овде присутан ¼ош ¼едан ¼ако велики анекс ко¼и ¼е сазидан уз саму граевину. Припада истом периоду и у исто¼ мери ¼е очуван као и сама црквена граевина", каже директорка Васиž Петровиž.

                            Због несугласица са градитеšима Коридора 10, по речима директорке Васиž Петровиž, ¼ош ни¼е донета одлука о начину тра¼не заштите овог об¼екта, ко¼и ¼е због тога тренутно изложен неповоšном де¼ству временских услова.

                            "Реч ¼е о ¼едном од на¼знача¼ни¼их об¼еката на нашим просторима из времена петог и шестог века и што се нас тиче, као службе заштите, за нас ¼е приоритет да ту граевину сачувамо и заштитимо на све начине ко¼и су нам на располагаœу", истакла ¼е директорка Васиž Петровиž.

                            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                            НА ИЛИНДЕН

                            Паметна плоча, Крушево,
                            ИЛИНДЕН 1953

                            Comment


                              #89
                              НОВИ С£А£ ЗА “МИЛЕШЕВСКИ ШТИТ” (ВИДЕО)

                              На куле и остатке средœовековног града Милешевца, на врху литице на улазу у каœон Милешевке, предсто¼еžег лета стиžи žе археолози. Уредиžе се прилази до пет монашких испосница, меу ко¼има ¼е напознати¼а испосница Светог Саве. Легенда каже да ¼у ¼е први српски архиепископ уредио по угледу на светогорске. Он ¼е на овом месту тиховао, утируžи пут српско¼ државности и духовности.

                              После вишедецени¼ског немара, власт у При¼епоšу коначно žе се сврсисходни¼е поставити према овом градитеšском и културном наслеу. У сарадœи са Милешевском епархи¼ом и Музе¼ом, уз подршку министарства туризма и културе, баштину извлаче из таме и заборава. Након рестаураторско-конзерваторских радова, ко¼и тек следе, приближиžе ¼е намерницима.

                              Славоšуб Пушица, директор при¼епоšског Музе¼а, тврди да ¼е после Маглича, Милешевац на¼очувани¼и, на¼монументални¼и и на¼неприступачни¼и средœовековни град у Срби¼и. Тврави, ко¼о¼ се може приžи само са ¼ужне стране, из правца села ХисарŸик, прети урушаваœе. Пушица истиче да ¼е претпоставка како ¼е ову твраву у 14.веку подигао Никола Алтомановиž да би штитио задужбину Немаœиžа, манастир Милешеву, као и каравански пут Дубровник-Ори¼ент.

                              У склопу припрема за обележаваœе 8 векова Милешеве 2019. године, општина ¼е прошле године издво¼ила 300 000 динара за ласерско снимаœе твраве, а ове године 2 милиона динара за израду про¼екта заштите. То ¼е рекао председник СО При¼епоšе, Вукосав Томашевиž, ко¼и ¼е нагласио и да žе локална самоуправа ускоро упутити предлог да се формира национални одбор за прославу, у ком би поред челника СПЦ, били представници државе, културног научних институци¼а и свих општина овог дела Срби¼е.

                              Општинска власт планира да у наредном периоду буде изграена и уреена пешачка стаза од града до Милешеве, комплетна расвета дуж те деонице, као и потпуно урееœе корита реке Милешевке. Посто¼и и иде¼а да се изгради и жичара ко¼а би повезивала твраву Милешевац и манастир, како би све било ¼ош примамšиви¼а за туристе из земšе и иностранства. Нема никакве сумœе да ¼е “верски туризам” велика шанса При¼епоšа, ¼ер на територи¼и наше општине има прегршт културно-истори¼ско-верских споменика, а свакако да су манастир Милешева и средœовековни град Милешевац, меу на¼интересантни¼им за туристе.

                              Видео

                              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                              НА ИЛИНДЕН

                              Паметна плоча, Крушево,
                              ИЛИНДЕН 1953

                              Comment


                                #90
                                Вршачка кула биžе отворена за посетиоце од 15. ма¼а | Срби¼а | Novosti.rs

                                Вршачка кула, симбол Вршца из 16. века, ове године žе коначно бити отворена за посетиоце. После вишегодишœе реконструкци¼е, Вршчани и бро¼ни туристи žе од 15. ма¼а моžи да виде œене нове ода¼е, у ко¼има žе на два нивоа бити изложена стална музе¼ска поставка предмета пронаених у вишегодишœим археолошким ископаваœима на Вршачком брегу, а на самом врху затворени видиковац, са ког се пружа поглед на непрегледну во¼воанску равницу.

                                Некада препознатšива камена кула са "зубима" на врху добила ¼е потпуно нов изглед. Боšи или не - Вршчани ¼ош не могу да се договоре. Неке од œих на¼више боли то што су "зуби" наткривени кровом од шиндре, ко¼и ¼е, кажу стручœаци из покра¼инског Завода за заштиту споменика културе, посто¼ао пре пет векова. Другима се, пак, та модернизаци¼а свиа. £едно ¼е сигурно, ове промене žе сигурно утицати на промену вршачких сувенира, можда чак и на промену обележ¼а по¼единих фирми и удружеœа, чи¼и ¼е заштитни знак управо Кула са "зубима", али, што ¼е на¼важни¼е, туристичка понуда Вршца žе добити потпуно нову димензи¼у.

                                - Реконструкци¼а Куле ¼е завршена пре неколико година, али због процеса доби¼аœа употребне и осталих дозвола, ¼ош ни¼е отворена за ¼авност. Сада убрзано радимо на томе, као и на припреми изложбе, ко¼а žе бити део сталне поставке, и на урееœу ентери¼ера и поставšаœу расвете. Гледано туристички, много очеку¼емо од овог об¼екта и надамо се да žемо успети да испошту¼емо на¼авšени датум отвараœа - каже Александра Паниž, члан Општинског веžа за културу, додавши да žе у Кули радити водичи, чувари и продавци сувенира.

                                Вршачка кула ¼е реконструисана у оквиру про¼екта ревитализаци¼е старог утвреœа на брегу, чи¼е су остатке археолози открили тек пре десетак година. Тада се дошло на иде¼у да се на тим темеšима подигне ново, аутентично утвреœе, ко¼е žе се радити у више фаза. На¼захтевни¼и про¼екат ¼е изградœа маœе кружне куле, у ко¼о¼ ¼е предвиено отвараœе луксузног ресторана. Две куле žе бити повезане ламеираном дрвеном конструкци¼ом, по узору на сличне фортификаци¼е у Итали¼и и Словени¼и.

                                - Ове године би требало да се заврши четврта фаза радова, ко¼а подразумева наставак градœе кружне куле, за шта ¼е Покра¼ина одво¼ила четири, а општина Вршац шест милиона динара. За додатна средства аплицираžемо и код Министарства културе - на¼авила ¼е Паниžева.

                                На лето žе, како ¼е на¼авšено, да се уреди и приступни пут до Куле, ¼ер ¼е стари у рупама и непрактичан за довоеœе група туриста. Зато ¼е планирано да се на месту старог репетитора, чи¼и ¼е об¼екат сравœен са земšом током бомбардоваœа 1999. године, а налази се само стотинак метара иза Куле, направи велики паркинг, од ког би пешачка стаза водила до самог утвреœа.

                                РЕПЕТИТОР - РУШИТИ ИЛИ НЕ

                                УЗ саму кулу налази се репетитор, ко¼и не само што заклаœа поглед на панораму Вршца и визуелно нарушава концепци¼у здаœа, веž ¼е, кажу надлежни, без дозвола шездесетих година прошлог века подигнут усред археолошког налазишта. Локална самоуправа зато сматра да би та¼ об¼екат требало срушити или преместити, док се у £П "Емисиона техника и везе", ко¼а газду¼е репетитором, не слажу с тим, поготово ¼е новац у дигитализаци¼у уложен и дигитални сигнал žе у Срби¼и кренути управо из Вршца.

                                - Та¼ репетитор ¼е "сукоб у простору". Тако смо га и апострофирали у Плану детаšне регулаци¼е. Урадили смо стратешки план и процену утица¼а на животну средину. Кроз та¼ документ, ко¼и žе се ускоро наžи пред одборницима, покушаžемо да наемо начин да се ова¼ проблем реши - наглашава Владимир Ба¼иž, члан ОВ.

                                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                                НА ИЛИНДЕН

                                Паметна плоча, Крушево,
                                ИЛИНДЕН 1953

                                Comment

                                Working...
                                X