Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Archаeological news from Serbia

Collapse
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    #31
    Археолози из Срби¼е на скупу у Врбасу Штампа

    У Музе¼ско¼ збирци Културног центра Врбаса одржан ¼е дводневни редовни ¼есеœи састанак секци¼е за средœовековну археологи¼у Српског археолошког друштва. Првог дана скупа разматрала су се актуелна истраживаœа на поšу средœовековне археологи¼е у Срби¼и и на¼ближем окружеœу, а другог дана ¼е организован обилазак Врбаса и околине. Састанку ¼е присуствовало тридесетак археолога из Срби¼е и ¼една гошžа из Бугарске. Уводни реферат ко¼и се односио на истори¼ат археолошких истраживаœа у Врбасу поднела ¼е Весна Гргуревиž, археолог у Музе¼ско¼ збирци.

    "Имали смо прилику да чу¼емо више реферата, а за нас ¼е ¼адан од на¼знача¼ни¼их био реферат Небо¼ше Стано¼ева, руководиоца истраживаœа на Чарноку и Шуваковом салашу, о нашим средœовековним локалитетима. Археолози ко¼и су посетили Врбас показали су заинтересованост за ова места, посебно за Шуваков салаш. Према мишšеœу стручœака са Филозофског факултета и из Завода за заштиту споменика, ради се о богатом насеšу ко¼е заслужу¼е тамеšни¼е истраживаœе. Због свега при¼авили смо се на конкурс за средства ко¼а додеšу¼е АП Во¼водина, како би се радови на овом месту обновили", рекла ¼е Гргуревиž и на¼авила помоž арехеолога из Бече¼а, Сомбора и Суботице у евентуалном новом истраживаœу. Она ¼е истакла да ¼е одржаваœе оваквог састанка у Врбасу било веома важно за промоци¼у Музе¼ске збирке и œених активности, посебно ради успоставšаœа сваког вида сарадœе.

    Као посебно важно Гргуревиž ¼е истакла да ¼е окупšаœе археолога у Врбасу искоришžено за снимаœе филма о археолошким активностима. "Направšено ¼е десетак интерв¼уа са врхунским археолозима. Идуžе године снимаžе се матери¼ал на терену и будуžи филм промовисаžе ову делатност кроз приближаваœе šудима наших археолошких локалитета", рекла ¼е Гргуревиž

    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
    НА ИЛИНДЕН

    Паметна плоча, Крушево,
    ИЛИНДЕН 1953

    Comment


      #32
      Божанска географи¼а Старог Раса

      Нови Пазар – Истражу¼уžи та¼анствене српске хумке из претхришžанског периода на Пештерско¼ висоравни археолози „Музе¼а Рас“ су кра¼ем октобра открили остатке старословенског светилишта. Граевина ко¼а се види и на сателитским снимцима одговара средœовековним сведочанствима да су словенски храмови ста¼али на врховима брегова с олтаром на источно¼ страни.
      На брегу археолози су уочили правилну стреласту формаци¼у од мистериозних средœовековних хумки, а сателитски снимци открива¼у да ¼е камена „стрела“ усмерена ка светилишту! Научници призна¼у да ¼ош нису утврдили чему су тачно служиле хумке сложене на простору пречника од четири до десет метара.
      „Приликом првих извиаœа С¼еничко-пештерске висоравни мислило се да ¼е реч о праистори¼ским некрополама. Истраживаœа су показала да су хумке начиœене у периоду од 9. до кра¼а 11. века. У œима су наени остаци ломача, кости животиœа ко¼е су жртвоване или спаšене с поко¼ником, као храна за загробни живот. Има и много изломšене словенске керамике, личних предмета, накита, алата“, каже археолог Драгица Премовиž, директор „Музе¼а Рас“.
      Она наводи да су истражене десетине хумки, а да су се само у ¼едно¼ налазили остаци поко¼ника. То не искšучу¼е могуžност да ¼е реч о гробним местима, ¼ер су Словени у прехришžанско време спаšивали поко¼нике, а пепео ставšали у посуде на врху хумки. Ипак, посто¼и могуžност и да су хумке архаични олтари на ко¼има су приношене жртве боговима. За разрешаваœе ових недоумица, археолози користе детаšне топографске мапе.
      „Стари Рас, а нарочито С¼еничко-пештерска висораван су ризница топонима из словенске митологи¼е. Имена локалитета су шифре ко¼е открива¼у œихову намену или име божанства коме су ту приношене жртве. Пример ¼е локалитет Кобиšка с великим бро¼ем хумки, у ко¼има су пронаени делови коœских лобаœа, а налази се испод врха Кобилица. То повезу¼е поко¼нике са старословенским култом коœа, а могуžе ¼е да су ту жртве приношене божанствима – коœаницима: Световиду, Перуну, Сварогу, Хорсу или Тро¼ану“, каже Драгица Премовиž.
      На мапама Старог Раса мноштво ¼е Световидових топонима: Видово, Витуш, Витош, Видачица, Видина глава. По Перуну се зову Перуника, Перуничиžи, Перово брдо и неколико Перових врхова. Тро¼ан и Троглав су „резиденци¼е“ ноžног ¼ахача с три главе, а по богиœи šубави Лади зова се брдо и предео Ладовиžи. У околини С¼енице на¼поштовани¼и ¼е био бог Волос, чи¼и ¼е симбол бик. Œему имена дугу¼у Влашиž, Влашица, Влас, Велики Влас, Власово, Влашко, Влашки мост.
      „Цела истори¼ско-географска област Стари Влах названа ¼е по божанству чи¼е ¼е староруско има Волос, а ¼ужни¼е су га звали Влас, Влаш или Влашиž. Сазвеже Пле¼ада код нас се зове Влашиžи – Власови синови. По Волосу су названи и Власи, пастирски народ С¼еничко-пештерске висоравни, поштоваоци бога заштитника сточарства, а не романизовано предсловенско становништво, како неки тврде. То доказу¼е и стотинак старословенских хумки на падини Влашки гроб“, каже Драгица Премовиž.
      Тро¼ан и Свети €оре
      Посебно место на „божанско¼ мапи“ има брдо Тро¼ан, на рубу Пештерског поšа, некадашœег ¼езера.
      „По веома старо¼ легенди у ¼езеру испод Тро¼ана ¼е живела троглава ажда¼а, или водени бик коме су жртвоване дево¼ке. Када ¼е на ред дошла кнежева кžи, наишао ¼е коœаник свети €оре, убио ажда¼у и спасао дево¼ку. У поднож¼у Тро¼ана ¼е извор €уревица, код кога су се и хришžани и муслимани окупšали на €уревдан. Легенда и обича¼ представšа¼у остатке Тро¼ановог култа“, наводи Драгица Премовиž.

      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
      НА ИЛИНДЕН

      Паметна плоча, Крушево,
      ИЛИНДЕН 1953

      Comment


        #33
        Београдске приче: Света Петка ¼е почивала на Калемегдану

        На¼важни¼а средœовековна православна црква у Београду налазила се на Доœем граду. Саборни православни храм чувао на¼знача¼ни¼е реликви¼е, попут чудотворне иконе Богородице
        На¼важни¼и православни храм средœовековног Београда био ¼е посвеžен Успени¼у Пресвете Богородице и налазио се на садашœем узвишеœу изнад доœег калемегданског града. То ¼е било убедšиво на¼битни¼е духовно окупšалиште наших предака пре него што ¼е у œега стигао Суле¼ман, отомански осва¼ач, 1521. године.
        Тада ¼е храм претворен у Ÿами¼у и тако ¼е ова граевина посто¼ала наредна два века, пре него што ¼е нестала у аустри¼ско-турском сукобу у друго¼ децени¼и 18. века. Када нас стручœаци подсете какве драгоцености су се некада налазиле у овом храму, схватамо колико ¼е ово било битно место у прошлости овог народа…
        Црква упориште
        - Урбанизаци¼а Срби¼е ¼е доста позна, и креžе од 14. века са напретком рударства – каже за „Новости“ др Марко Поповиž, научни саветник Археолошког института. – Срби¼а до тада нема урбану престоницу, како ¼е било у доба Немаœиžа, са владарским двором и комплексом дворова. Тек после доласка деспота Стефана, ко¼и Београд претвара у сво¼у престоницу, град доби¼а урбану физиономи¼у ко¼а ¼е потпуно ¼еднака другим урбаним центрима оновремене Европе. У оквиру града била ¼е и главна градска црква, у оно време веž организована као манастир и седиште митрополита. У 15 веку се каже да ¼е то Успенски манастир.

        У то време наш град био ¼е главно хришžанско упориште ко¼е ¼е требало да спречи продор Османли¼а ка центру Европе. Зато ¼е деспот био близак са Маарима, ¼ер су имали за¼едничку претœу: продор Турака са истока.
        - Београд ¼е имао епископи¼у ¼ош у ранохришžанско време, пре четвртог века, да би у 11. веку црквена организаци¼а била врло ¼ака, а градска црква ¼е имала сво¼е светиœе – наставšа др Поповиž. – То ¼е значило да му ¼е популаци¼а била озбиšна и христи¼анизована. У том храму налазила се чувена чудотворна икона Богородице, ко¼а žе касни¼е вековима бити чувана као заштитница града. Она се помиœе и почетком 14. века када ¼е краšица Симонида дошла овде да посети краšа Драгутина и œегову супругу и да се посебно поклони чудотворно¼ икони.
        Реликви¼е
        Чудотворна икона чувана ¼е у Храму Успени¼а Пресвете Богородице као на¼веžа београдска светиœа до 1521. године, када у град улазе Османли¼е. У том тренутку су, поред ове иконе, у цркви чуване мошти Свете Петке, део мошти¼у свете царице Теофане, и реликви¼ар са деловима руке светога цара Константина Великог. То ¼е било неизрециво вредно духовно благо православних становника Београда.
        После осва¼аœа града, Суле¼ман протеру¼е знача¼ан део српског становништва пут Константинопоšа, односно Цариграда, односно Истанбула и тамо их насеšава у ободно насеšе ко¼е се звало Белиград махала. И данас у том граду посто¼и Белиград ормани или Београдска шума, прелепи парк ко¼и ¼е добио име по нашим прецима ко¼и су морали да буду исеšени у околину Истанбула. Они су били задужени за одржаваœе водовода и извора из ко¼их се ова¼ град снабдевао водом.
        - Тако ¼е султан Србима дозволио да поред цариградског бедема подигну Цркву Богородице Београдске, што ¼е била велика привилеги¼а – дода¼е др Поповиž. – Мошти свете Петке ¼е под султановом уценом откупио цариградски патри¼арх, да их владар не би уништио, а у 17. веку оне су уступšене влашком во¼води, па су сада у граду £аши, у Румуни¼и. Тада се губи траг београдске иконе Богородице. Нажалост, Цркву Богородице Београдске, ко¼а ¼е убрзо прешла у грчке руке, спалили су Турци. Све до тог дана у œо¼ су биле српске иконе са сигнатурама из 16. века.
        Истраживаœа
        Пре неколико децени¼а Београд ¼е имао скромне податке и бро¼на предаœа о посто¼аœу Храма Успени¼а Пресвете Богородице, али пред археолозима ¼е остао задатак да их научно потврде. Др Поповиž ¼е истраживаœа почео ¼ош као студент, да би 1968. године и водио про¼екат испред београдског Завода за заштиту споменика. £едно од основних питаœа за све истраживаче било ¼е: где се налазила црква Успени¼а Пресвете Богородице?
        - Посебну мотиваци¼у добили смо после откриžа дела мермерног надвратника те разорене цркве, ко¼и ¼е пронаен у депони¼и камена у Доœем граду. Из œега се сазнало да ¼е цркву обновио деспот Стефан Лазаревиž, да ¼о¼ ¼е призидао певнице, али та¼ камен, сам по себи ни¼е могао да покаже где ¼е црква била.
        Тада наступа тежак део истраживаœа и прикупšаœе разнородних планова и извора расутих по различитим деловима Европе. На¼зад, када су археолози анализом одредили шире место где ¼е храм могао да се налази, 1977. године кренули су у сондаже и дошли до поражава¼уžег резултата да ¼е цео простор денивелисан за око шест до седам метара у доба аустри¼ске власти током првих децени¼а 18. века. На простору где су очекивали да žе наиžи на цркву, ни¼е било ничега!

        - У падини смо уочили зидове ко¼и су вирили. Они су били око 20 метара испод насипа, па нас ¼е чекао огроман посао – морали смо да скинемо 20.000 кубних метара земšе, очистили смо стене на ко¼има сто¼и Горœи град и у поднож¼у смо открили релативно добро очуване остатке Митрополи¼ског двора, али не и цркве. Додуше, остаци и положа¼ двора тачно су нам показали место на ко¼ем ¼е могла да буде црква.
        Тако ¼е, од саме цркве, пронаен део надвратника, део камене посуде за бого¼авšенску водицу ко¼а ¼е пронаена у припрати. Ураена ¼е слично као и пластична декораци¼а у Šубостиœи што говори да тачно одговара времену када ¼е деспот Стефан обнавšао цркву. Посебно узбудšив налаз ¼е било парче бронзе, ко¼е ¼е било део црквеног звона!
        - Оно нам ¼е показало да су Турци, на лицу места, кра¼ саме цркве, разбили црквена звона и претопили бронзу, али ¼е ¼едно мало парче остало, са делом žириличног натписа од три слова. То ¼е било довоšно да знамо да смо открили део звона са овог драгоценог храма. За утеху, остали су знача¼ни остаци Митрополи¼ског двора, огромна граевина од ко¼е ¼е остао подрум, део приземšа, и чак ¼едан мали део зида ко¼и би могао да одговара нивоу спрата. Димензи¼е основе су чак 30 са 60 метара.
        Др Поповиž об¼ашœава да се у двору налазила велика сала са ¼едном пеžи, али и ¼една фонтана кроз ко¼у ¼е протицала вода.
        - Мо¼а ¼е претпоставка да ¼е реч и о данас посто¼еžем извору Свете Петке и да ¼е вода акумулирана у велико¼ цистерни ко¼а се налазила измеу двора и цркве – каже др Поповиž. – Разлог посто¼аœа те цистерне ¼е искšучиво посебност те воде, пошто су се са друге стране зида испред олтара налазиле мошти Свете Петке.
        bgd-crkva-MALA3
        Извор ¼е, иначе, остао у памžеœу Београана све време турске окупаци¼е, ¼ер хришžани нису могли да улазе у твраву нити посеžивати извор све до прве аустри¼ске окупаци¼е ко¼а ¼е почела 1717. године. Чим им ¼е то омогуžено, хришžани су почели толико масовно да долазе, да ¼е чак аустри¼ски командант записао како ¼е одржаваœе реда врло компликовано.
        Граевина, ко¼у су Османли¼е претвориле у Ÿами¼у коначно ¼е пострадала управо у опсади из 1717. године. Како об¼ашœава наш саговорник, у œено¼ непосредног близини налазио се караван – сара¼ султана Суле¼мана, ко¼и су Турци користили као складиште барута. Током битке Аустри¼анци су погодили то складиште, а страховита експлози¼а ко¼а ¼е уследила уништила ¼е све средœовековна здаœа и читаву урбану структуру ко¼а ¼е преостала у Доœем граду.
        На месту поред Митрополи¼ског двора, где су археолози закšучили да се налазио олтар некадашœе цркве, стручœаци су поболи импровизовани крст како би означили место некадашœег на¼важни¼ег саборног београдског храма.
        ами¼а
        После пада Београда у отоманске руке 1521. године, султан Суле¼ман ¼е претворио Храм Успени¼а Пресвете Богородице у Ÿами¼у, и одмах по осва¼аœу града одржао у œо¼ прво исламско богослужеœе. Храм ¼е од тада, па до œеговог коначног нестанка са калемегданског лица био Ÿами¼а.
        Монашке кели¼е
        У стени изнад Митрополи¼ског двора налазе се две омаœе вештачке пеžине. Стручœаци „Београдске твраве“ рекли су нам како ни¼е искšучено да су то биле кели¼е у ко¼има су били испосници, односно средœовековни београдски монаси.
        Настанак Престонице
        Старо предаœе каже да ¼е деспот Стефан током шетœе Крушевцем срео ¼едног од малобро¼них ветерана Косовске битке, ко¼и ¼е преживео сукоб, али му ¼е лице било у ожиšцима. Он ¼е, наводно, младом деспоту саветовао да потражи другу престоницу, што ¼е ова¼ на кра¼у и урадио. Рекао му ¼е да потражи „место где се ветрови, воде и царства судара¼у“ и тако ¼е избор пао на Београд.

        Најважнија средњовековна православна црква у Београду налазила се на Доњем граду. Саборни православни храм чувао најзначајније реликвије, попут чудотворне иконе Богородице Најважнији православни хр…
        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
        НА ИЛИНДЕН

        Паметна плоча, Крушево,
        ИЛИНДЕН 1953

        Comment


          #34
          У току санаци¼а "Кастела"

          Реконструкци¼а твраве "Кастел" тече планираном динамиком. До сада ¼е ураен дио ¼ужних бедема, а у току су радови на "Кули пет" и на "Камено¼ згради".

          На¼више посла ¼е на "Кули пет", од ко¼е су били сачувани само темеšи и ди¼елови доœе зоне зидова. Ископана ¼е земšа за израду темеšних тачака и озидани су масивни камени зидови. Мили¼ана Окиš, из Завода за културно - истори¼ско насли¼ее РС, каже да се зида на стари начин, а користе се испуне од камена и кречног малтера. "Кула пет" биžе покривена шиндром, а користе се потпуно аутентичне технологи¼е.

          Обавšено ¼е и зидаœе недоста¼уžих ди¼елова камених зидова, и то првенствено ¼ужног бедема. У току ¼е санаци¼а "Камене зграде" и улазне капи¼е у с¼еверном бедему. "Камена зграда" ¼едини ¼е сачувани об¼екат из аусторугарског периода. Након адаптаци¼е, у зграду žе бити см¼ештен Музе¼ Града Баœалука. Про¼екат се финансира из Фондова Европске уни¼е, а ври¼едност радова у ц¼елини девет ¼е око 2, 5 милона евра.

          "Оно што ¼е велика неизв¼есност, то ¼е кад се крене у санаци¼у, шта žе се урадити и шта žе се наžи. Много ¼е изненаеœа, при¼е свега морамо водити рачуна да се обезб¼еди стабилност свих бедема", истакао ¼е Александар Цви¼ановиž, директор ЗИБЛ-а, ко¼и надгледа радове.

          У плану за наредну годину ¼е реконструкци¼а ц¼елине два, у ко¼о¼ ¼е šетна сцена и Културни центар. Кроз фондове ЕУ за ревитализаци¼у ц¼елине два, веž су обезби¼еена средства, а израена ¼е и техничка документаци¼а. Планирано ¼е да се ова средства утроше за реконструкци¼у кула три и четири, подземног арсенала, те ди¼ела бастиона и бедема ко¼и су саставни дио ц¼елине два.

          “Отвараœем и завршетком ц¼елине девет и ц¼елине два обезб¼едиžе се простор за употребу свих граана, и може се очекивати да се ти радови заврше у наредне дви¼е године, и да капацитет "Кастела" у велико¼ м¼ери буде искоришžен”, каже за РТРС Невена Предо¼евиž, сав¼етница за граевинарство, урбанизам и комуналне д¼елатности у АСБЛ.

          Поступак ревитализаци¼е Кастела прате и археолози, како евентуална археолошка налазишта не би била уништена. До сада су током реконструкци¼е на¼стари¼ег истори¼ског споменика у Баœалуци, пронаени предмети из 17. и 18. ви¼ека, а меу œима и ¼едно потпуно очувано ¼а¼е.

          Радове изводи предузеžе „Поробиž“ из Требиœа, а надзор над радовима обавšа Завод за изградœу Баœалука.

          Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of Republika Srpska official website, news, politics, economy, sport, entertainment.
          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
          НА ИЛИНДЕН

          Паметна плоча, Крушево,
          ИЛИНДЕН 1953

          Comment


            #35
            На¼веžе откриžе у Сплиту у последœих 100 година

            Диоклеци¼анова палата у Сплиту добила ¼е важан атрибут – у прометно¼ улици откривен ¼е антички амфитеатар из 4. века. У складу с политиком касног царства, палата га ¼е морала имати, саопштено из локалног Конзерваторског одеšеœа.

            Сплитски археолози пронашли су у центру града остатке античког амфитеатра с почетка четвртог века, чиме ¼е Диоклеци¼анова палата добила важан атрибут, озваничило ¼е сплитско Конзерваторско одеšеœе.

            „Реч ¼е о с¼а¼ном локалитету ко¼и се налази на на¼важни¼о¼ саобраžа¼ници Сплита, али због овог откриžа неžемо зауставити живот у граду. Локалитет žемо конзервирати и привремено затрпати све док се не припреми œегова презентаци¼а“, навео ¼е шеф Конзерваторског одеšеœа Радослав Бужанчиž.

            Otkrice u Splitu, foto 1.jpg
            Амфитеатар из 4. века
            Како ¼е об¼аснио, презентаци¼а ни¼е ¼едноставна, али ¼е могуžа уз додатна средства, преноси агенци¼а Хина.

            „У разговору с челницима града договорено ¼е да ангажу¼емо фондове Европске уни¼е. Тако žемо створити ¼едан вредан про¼ект ко¼и žе у 'срцу' Сплита приказати споменик изузетног квалитета“, нагласио ¼е Бужанчиž.

            Према на¼нови¼им налазима истраживаœа ко¼а ¼ош тра¼у, откривено ¼е да се не ради о позоришту, него о амфитеатру с ареном распона 50 метара.

            Dioklecijanova palata.jpg
            Диоклеци¼анова палата
            Бужанчиž ¼е об¼аснио и да ¼е амфитеатар заобишао аквадукт чи¼и ¼е део пронаен у œеговим ¼ужним темеšима у време градœе œегових трибина. „Порушен ¼е до кра¼а у време Канди¼ског рата 1647. године, а œегово рушеœе ¼е наредио млетачки провидур Далмаци¼е Леонардо Фосколо да Турцима не би послужило за утвриваœе положа¼а у сплитском региону“, додао ¼е Бужанчиž.

            Сплитски амфитеатар ¼е, уз солински, друга граевина те врсте на ширем простору античког града Салоне, а опште ¼е увереœе да žе постати нови културни ресурс Сплита.

            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
            НА ИЛИНДЕН

            Паметна плоча, Крушево,
            ИЛИНДЕН 1953

            Comment


              #36
              Благо лежи на дну Саве и Дунава

              ДУБОКО у муšу, у загрšа¼у давно заборавšених богова Дунава и Саве, леже сведоци истори¼е о ко¼има и не саœамо. Стотине потопšених бродова, трговачки товари ко¼и никада нису стигли на одредиште, оруж¼е и оклопи витезова ко¼е су прогутали вирови. За вечност сачувани на дну моžних река стари¼их од истори¼е, чека¼у да их се сетимо и ослушнемо све што о нама могу да исприча¼у.

              А мало их се ко сеžа. Док шетамо обалама тек нас понека олупина накривšена уз обалу подсети на узбуркане токове Дунава и Саве ко¼и су често стварали истори¼у. Веžи ¼е, меутим, проблем што о благу сачуваном на œиховом дну не брине готово нико.

              - Подводна археологи¼а ¼е област ко¼а се у свету разви¼а дуже од пола века, а код нас практично не посто¼и – прича нам Гордана Каровиž, кустос у Музе¼у науке и технике, председник удружеœа „Аква ет археологи¼а“ и први подводни археолог у Срби¼и. – Пре десет година успела сам да покренем про¼екат истраживаœа Тра¼ановог моста, на¼веžег античког моста на свету, ко¼и ¼е потопšен у Дунаву измеу Срби¼е и Румуни¼е. Испоставило се да ¼е много више šуди у инстранству било заинтересовано за то него код нас. Од тада до данас, готово се ништа ни¼е покренуло на поšу подводне археологи¼е.

              Истраживаœе подводних пространстава ни¼е тек нечи¼и хир. Државе ко¼е улажу у очуваœе сопствене истори¼е добро зна¼у да прекривена водом и наслагама муšа, сведочанства прошлости бива¼у много боšе очувана. Веžина средœовековних мачева откривених у Срби¼и извучена ¼е из воде. На дну река могу се наžи и многобро¼ни товари ко¼е су преносили бродови ко¼и могу да буду непроцеœиви за археолошка проучаваœа.
              “БЕЛГРАД“ ПОД ВОДОМ ЗАУВЕК сахраœен у речним дубинама Дунава, недалеко од Ритопека, лежи маарски брод „Белград“. Пловило ¼е када ¼е почео Први светски рат мобилисала Аустроугарска во¼ска. Године 1915. под окриšем ноžи пловио ¼е кроз Срби¼у натоварен тонама муници¼е и експлозива ко¼е ¼е Аустроугарска монархи¼а наменила сво¼о¼ савезници Турско¼. – Брод би можда и прошао непримеžен поред наших батери¼а да ни¼е наишао на мину – прича нам Гордана. – После прве експлози¼е наши артиšерци засули су га ватром. Читав брод ¼е експлодирао а делове бродова су касни¼е налазили по виноградима Ритопека.

              Приче ко¼е ¼е успела да отргне од речних бу¼ица, и што ¼е било ¼ош теже, од вирова небриге, Гордана žе сакупити у кœизи ко¼у би требало да об¼ави следеžе године. Зваžе се „Приче из корита река“.

              - Кœига ¼е прво требало да се зове „Изгубšени бродови Београда“, али сам се ипак одлучила за други назив – каже Гордана. – Реч ¼е о истори¼и пловидбе у београдском акватори¼у од 12. века до данас. На¼стари¼а прича ¼е она о окрша¼у измеу византи¼ске и угарске флоте у ко¼о¼ ¼е први пут на нашим просторима коришžена грчка ватра. Последœи потопšени брод чи¼у судбину бележим ¼есте чувени „Ниш“ ко¼и ¼е потонуо у на¼веžо¼ цивилно¼ речно¼ трагеди¼и 1952. године код Земуна када ¼е погинуло више од стотину šуди. Посебан део кœиге биžе посвеžен речним биткама у Првом светском рату када ¼е и потопšено на¼више бродова у нашем делу Дунава и Саве. Завршиžу кœигу шетœом београдским обалама уз ко¼е су данас насукани запуштени остаци неких знача¼них истори¼ских бродова.

              Олупине бродова никако не би требало исеšавати из центра Београда, уверена ¼е Гордана. То су, каже, урадили Маари и погрешили.

              - Треба их средити и претворити у модерне музе¼е. Овде се често мисли да ¼е музе¼ обавезно нешто досадно. Чак и сама реч „музе¼“ звучи некако прашœаво. У свету се све више говори о „центрима“. То би могли да буду простори за атрактивне изложбе, али и места где можете да попи¼ете кафу, свесни да то чините на броду ко¼и ¼е део истори¼е – каже Гордана.

              ДИВŠА АРХЕОЛОГИ£А

              - НА£ВЕŽИ проблем и опасност за подводно благо ¼есу дивšи археолози, рониоци ко¼и неконтролисано ваде предмете са дна река и тако уништава¼у налазишта – каже Гордана. – Пронаене предмете без икаквих последица прода¼у на црном тржишту. Налазишта се уништава¼у и ископаваœима багера ко¼и ваде муš, а да нико не контролише где и на ко¼и начин то раде.

              Први српски подводни археолог Гордана Каровић припрема књигу о потопљеном културном благу. Трговачки товари, оружје... леже на дну Саве и Дунава
              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
              НА ИЛИНДЕН

              Паметна плоча, Крушево,
              ИЛИНДЕН 1953

              Comment


                #37
                Откривен богато украшен антички стуб код Куршумли¼е

                У селу Висока код Куршумли¼е археолози су пронашли богато украшени камени стуб из античког периода, ко¼и би могао да буде увод у откриваœе знача¼ног римског об¼екта на то¼ локаци¼и. Стуб ¼е висок око 80 центиметара и осликан ¼е са више од тридесет знакова.

                Aрхеолози су недалеко од Куршумли¼е пронашли богато украшени камени стуб из античког периода, ко¼и би могао да буде увод у откриваœе знача¼ног римског об¼екта на то¼ локаци¼и.

                „Тим археолога из Народног музе¼а из Београда и прокупачког Народног музе¼а сматра да се испод земšе, где ¼е наен камени стуб, налази знача¼ан римски об¼екат“, рекла ¼е археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž.

                У селу Висока код Куршумли¼е, на површини земšе наен ¼е камени стуб, висок око 80 центиметара, осликан сa више од тридесет знакова и, по тумачеœу археолога на терену, ¼единствен ¼е у Срби¼и.

                Стуб ¼е осликан са свих страна урезаним симболима, крстовима с троугластим кра¼евима, сликама животиœа, четворолисном розетом, као и фигуром човека ко¼и држи лук и стрелу или штит.

                „Овакви знакови по¼авšу¼у се и у позном средœем веку, на надгробним споменицима, али по¼единачно, а не овако груписано. Необично ¼е то што се орнаменти налазе са свих страна. £ош са сигурношžу не можемо реžи шта заправо ова¼ камени стуб представšа. Може да представšа сцене из свакодневног живота, то могу бити дворске сцене или сцене везане за култ мртвих и живот након смрти“, об¼аснила ¼е кустос Народног музе¼а у Београду Емина Зечевиž.

                Зечевиžева ¼е рекла да се ради о откриžу знача¼ном за будуžа археолошка истраживаœа и за археолошку науку у Срби¼и.

                Стуб ¼е наен на површини земšе поред магистралног пута Ниш-Приштина, а археолози претпоставšа¼у да ¼е био усаен у земšу.

                У околини стуба су велики камени стубови и плоче, за ко¼е се претпоставšа да могу бити надгробне.

                Археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž из Народног Музе¼а Топлице у Прокупšу, рекла ¼е да претпоставšа да се ради о верском об¼екту, и да археолози претпоставšа¼у да ¼е под земšом знача¼ан антички об¼екат.

                „Комади античке опеке, делови кровног покривача, малтера и другог матери¼ала, показу¼у да ¼е испод знача¼ни¼и антички об¼екат над ко¼им ¼е назидано црквиште. Сигурни смо да дуж овог пута посто¼е важни римски об¼екти“, навела ¼е £улка Кузмановиž-Цветковиž.

                Тим археолога из Прокупšа и Београда на територи¼и општине Куршумли¼а спроводи про¼екат „Археолошко наслее Куршумли¼е“, ко¼и финансира¼у Министарство културе Срби¼е, Општина Куршумли¼а и Туристичко предузеžе „Планинка“.

                Околина Куршумли¼е никада до сада ни¼е била археолошки истражена.

                Археолог £улка Кузмановиž-Цветковиž каже да ¼е територи¼а те општине веома богата археолошким наслеем, нарочито из римског и средœовековног доба.

                Тим археолога žе у наредних месец дана пописати све потенци¼ално знача¼не археолошке локалитете, након чега се, на по¼единим локаци¼ама, планира¼у археолошка ископаваœа.

                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                НА ИЛИНДЕН

                Паметна плоча, Крушево,
                ИЛИНДЕН 1953

                Comment


                  #38
                  Колосално светилиште Словена на Пештеру!

                  Видео в статията

                  ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                  И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                  ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                  НА ИЛИНДЕН

                  Паметна плоча, Крушево,
                  ИЛИНДЕН 1953

                  Comment


                    #39
                    Природни тест за трудноžу расте ме’ праистори¼ском пшеницом

                    Поред римских споменика испред зграде Музе¼а Во¼водине, пажšиви посматрач запазиžе мале наранyасте бобице прекривене “чипком” исте бо¼е
                    Александар Медовиž пажšиво га¼и сво¼е биšке

                    Овако би лаик описао биšку физалис, мада žе неки реžи и да личи на мини¼атурне кинеске лампионе, а ¼едино археоботаничар Александар Медовиž зна комплетну причу о овом самониклом воžу ко¼е долази из Перуа. Но, гле чуда, у изобиšу се налази и по нашим ливадама, само ником не пада на памет да ¼е потражи. Ником, сем Медовиžу, ко¼и ¼е ¼едини археоботаничар у земšи и меу неколицином на Балкану.

                    Пре три године, испред зграде Музе¼а ашовом ¼е ископао парче земšе и засадио семе ¼еднозрне пшенице, оне ко¼а се одавно не налази на нашим поšима, али се зато може наžи на археолошким ископинама и од тада у Музе¼у Во¼водине. Као и многе друге биšне врсте на ко¼е смо заборавили или чак нисмо свесни да посто¼е веž вековима.

                    - Хоžу да покушам да на овом малом простору испричам причу дугу 45 хиšада година - од палеолита па до средœег века. Трудим се да у сарадœи с археолозима доем до што веžег бро¼а биšака, не само због баште, веž и због потпуни¼е слике о томе шта су наши преци узга¼али, против ко¼их су се корова борили и какво ¼е било природно окружеœе у ком су живели - каже Медовиž.

                    О ¼еднозрно¼ пшеници, ко¼а ¼е прва “становница” археоботаничке баште, каже да ни¼е ни налик оно¼ ко¼а почива на данашœим во¼воанским поšима.

                    - Врста ко¼у сада се¼емо треба да се мази и пази. Ми смо на ово¼ пшеници засновали цивилизаци¼у, то ¼е неприкосновена врста стара шест хиšада година и не захтева никакву посебну пажœу. Šудима у праистори¼и било ¼е битно да када нешто посе¼у, очеку¼у да роди, без много муке - об¼ашœава Медовиž.

                    Меу биšним светом, у башти се шири и дивšи грашак, претеча овог нашег, као и леблеби¼е, сочиво и боб, ко¼и ¼е некада био драгоцен попут данашœег пасуšа ¼ер се слично припремао и конзумирао. Тик уз боб налазе се шумске ¼агоде, дивšа лоза и дивšи хмеš, глог, смоква и леска, а с пролеžа žе им се придружити дивšа крушка и дивšа ¼абука. Све оне служиле су првенствено за исхрану, меутим, неке су употребšаване у кра¼œе занимšиве сврхе.

                    - Записи на папирусу из 13. века пре нове ере доносе причу о томе како су жене проверавале да ли су трудне. Сво¼им урином прскале су зрна двозрне пшенице и ¼ечма, а на резултате овог праистори¼ског теста за трудноžу требало ¼е чекати десет дана. Уколико из зрна нешто никне, жена ¼е трудна. Занимšиво ¼е да су научници педесетих година прошлог века поновили ова¼ процес и дошли до скоро сто посто поузданих резултата - каже Медовиž.

                    О занимšивости струке ко¼а спа¼а археологи¼у и ботанику, говоре и приче ко¼е Медовиž открива док трага за подацима о биšном свету наше далеке истори¼е. £една од œих каже да су на Петроварадинско¼ тврави археолози нашли посуду из периода око 2000. године пре нове ере ко¼а ¼е садржавала зрневšе односно такозвамо поšско врапсеме, ко¼е израсте у коров ко¼и може да се користи за бо¼еœе црвеном бо¼ом. Меутим...

                    - У неко¼ литератури на бугарском ¼езику пронашао сам податке да су Бугари кували ча¼ од тог семена и користили га као природни афродизи¼ак, а што ¼е занимšиви¼е, то раде и данас - каже археоботаничар ко¼и припрема кœигу “Археоботанички водич кроз Нови Сад” на чи¼им страницама žе се наžи ове и многе друге занимšиве приче из истори¼е овог простора, специфичне по томе што су сакупšане из биšних налаза.

                    ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                    И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                    ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                    НА ИЛИНДЕН

                    Паметна плоча, Крушево,
                    ИЛИНДЕН 1953

                    Comment


                      #40
                      Фантастично археолошко откриžе у Срби¼и …

                      У Срби¼и пронаен календар стар 8000 година

                      Смедеревска Паланка – Археолози претпоставšа¼у да ¼е необично украшена кšова дивšег вепра, стара око осам милени¼ума, пронаена у Медведœаку код Смедеревске Паланке, први Ÿепни календар на свету.

                      „На споšном делу кšове ко¼а ¼е месечастог облика, налазе се четири исто тако месечаста проширеœа, а на унутрашœо¼ страни ¼е урезано 28 мини¼атурних троугластих удубšеœа. Ова представа одговара циклусу месеца од 28 дана са четири карактеристичне мене и указу¼е на то да ¼е на кšови на¼вероватни¼е представšен – месечев календар“, каже проф. др Милорад Сто¼иž из Археолошког института САНУ.

                      Он подсеžа да ¼е рачунаœе и подела времена засновано на циклусу месечевих мена, по мишšеœу веžине стручœака, на¼стари¼и календар.

                      „Лунарни календар ¼е веома дуго у употреби, ¼ош од палеолита. Он се користи и данас, на пример у праžеœу зачеžа и разво¼а детета и слично, али никада и нигде ни¼е наена тако експлицитна представа као што ¼е случа¼ са предметом из Смедеревске Паланке“, каже проф. др Сто¼иž.

                      Он сматра да проналазак овог коштаног календара отвара много нових питаœа, о неолитско¼ цивилизаци¼и у Поморавšу, о томе да ли су šуди 6.000 година пре нове ере помоžу лунарног календара пратили природне циклусе сетве и жетве, или су планирали породицу и пратили трудноžу.

                      „Откриžе из Медведœака ¼е несумœиво ¼едно од на¼веžих из неолитског периода, не само због кšове – календара. На овом локалитету ¼е наено више култно-уметничких предмета од камена и кости него на било ком другом неолитском налазишту на свету. Укупан бро¼ уметнички обликованих предмета (фигурина) од кости из млаег каменог доба у Европи, Мало¼ Ази¼и, Блиском и Средœем истоку ¼е маœи него што ¼е до сада, и то углавном случа¼но, наено на локалитету у Смедеревско¼ Паланци“, истиче др Сто¼иž.

                      До сада ¼е анализирано око 200 предмета од камена серпентинита и више од 300 направšених од кости, кšова вепра и млечних зуба ¼елена пронаених на Медведœаку.

                      „Велики део œих су фигурине на ко¼има су реалистично представšени ликови зми¼а, глодара и птица, што ¼е ¼единствен случа¼ у неолиту Европе. Занимšиво ¼е да су и на¼реалистични¼е фигурине начиœене уз на¼маœе интервенци¼е на кости, у стилу минималистиче уметности. Наиме, неолитски уметници са Медведœака су веома вешто користили природну конфигураци¼у кости¼у да би приказали лице и, евентуално, неке друге анатомске делове животиœе“, каже др Сто¼иž.

                      Он наводи да су осим тих реалистичких коштаних фигура веома занимšиве и фигурине начиœене од пршšенова преживара и пса, као и оне од краžих кости¼у овце, козе и срне.

                      Локалитет на Медведœаку

                      „Ни код фигурина од пршšенова ни¼е нарушаван природни облик, веž ¼е само урезиваœем жлебова, кругова и симетричним извоеœем мини¼атурних отвора стварана жеšена представа. На та¼ начин доби¼ене су композици¼е ко¼е, зависно од угла посматраœа, представšа¼у биžа из реалног или духовног света“, наводи др Сто¼иž.

                      Преистори¼ско поморавšе

                      Више стотина култно-уметничких предмета пронаених на Медведœаку начиœено ¼е од серпентинита, исте врсте камена од ко¼е ¼е израена веžина статуета са локалитета Белица, наглашава проф др Милорад Сто¼иž.

                      „У Белици се 6000. године пре нове ере, на почетку неолита, налазило на¼стари¼е култно средиште у Европи. Стотине предмета из стари¼ег и млаег неолита указу¼у да ¼е верско средиште у Смедеревско¼ Паланци посто¼ало током целог млаег каменог доба, приближно 1.500 година, од 6000. до 4500. године пре нове ере“, сматра др Сто¼иž.

                      У Србији пронађен календар стар 8000 година Смедеревска Паланка – Археолози претпостављају да је необично украшена кљова дивљег вепра, стара око осам миленијума, пронађена у Медведњаку код Смедерев…
                      ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                      И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                      ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                      НА ИЛИНДЕН

                      Паметна плоча, Крушево,
                      ИЛИНДЕН 1953

                      Comment


                        #41
                        Код Панчева откривен гроб стар 4.500 година

                        Темеšи средœовековне цркве и испод œих гроб из бакарног доба, стар око 4.500 година, откривени су у близини Панчева. Тада око Панчева ни¼е било насеšа, па стручœаци претпоставšа¼у да ¼е реч о номадском племену.

                        У близини Панчева, на локалитету „Панчево-ливаде“, археолози из Народног музе¼а открили су темеšе средœовековне цркве и испод œих гроб из бакарног доба, стар око 4.500 година.

                        Припремила Даница £овановиž

                        Ископаваœа на локалитету почела су пре неколико година када ¼е пронаено насеšе из 8. века, касни¼е део темеšа цркве, да би пре неколико дана, након систематских истраживаœа, био откривен цео œен темеš, са ¼еднобродном основом.

                        Утврено ¼е да ¼е црква првобитно саграена у 12. веку и да ¼е три пута била рушена и обнавšана, а око œе ¼е пронаено 79 некропола.

                        „Интересантно ¼е да су осим тих некропола из доба посто¼аœа цркве пронаени гробови из рани¼ег периода, вероватно из доба кад ¼е посто¼ало рано средœовековно насеšе. У ¼едном од œих нашли смо новчиž угарског краšа Стефана Првог из 11. века“, испричао ¼е Во¼ислав €оревиž, кустос археолог.

                        Много знача¼ни¼е откриžе на простору унутрашœости цркве ¼е гроб из бакарног доба стар око 4.500 година, са остацима поко¼ника ко¼и ¼е сахраœен на специфичан начин, у складу са одрееним религи¼ским вероваœима.

                        „Поко¼ник ¼е у ¼аму полаган на леа, са скупšеним ногама, што ¼е положа¼ фетуса и симболише ново рааœе, а поред главе ¼е ставšен окер грумен, ко¼и ¼е црвенкасте бо¼е и симболише крв“, об¼ашœава археолог Мари¼а Žуковиž.

                        Гроб ¼е настао у време када око Панчева ни¼е било насеšа, тако да ¼е реч о номадском племену и неком знача¼ни¼ем поко¼нику, ¼ер ¼е сахраœен сам.

                        На простору Баната само ¼е десетак сличних хумки истраживано, а две су пронаене у околини Панчева.

                        ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                        И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                        ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                        НА ИЛИНДЕН

                        Паметна плоча, Крушево,
                        ИЛИНДЕН 1953

                        Comment


                          #42
                          Суботица: Дубоко ораœе "избацило" цркву из 12. ви¼ека

                          Арехолози из Суботице истражу¼у оближœе налазиште Капоœа гд¼е су током поšопривредних радова откривени остаци цркве из 12. ви¼ека.

                          Археолошко налазиште Капоœа код СуботицеФото: Novosti.rs
                          Када трактор при дубоком ораœу избаци нешто земšе, шута, ди¼елове кости¼у или комадиžе керамике, ратари на с¼еверу Бачке зна¼у да се налазе на м¼есту гд¼е су при¼е хиšаду година жив¼ели œихови преци. Тако нешто се десило у Капоœи, засеоку села Таванкут надомак Суботице, када ¼е плуг избацио велики камен и цигле и археолозима направио нови посао.
                          Темеšним истраживаœем и ископаваœем археолози суботичког Градског музе¼а и стручœаци Меуопштинског завода за заштиту споменика пронашли су темеšе цркве из раног средœег ви¼ека, димензи¼а 15 пута осам метара, и 178 гробних м¼еста и исто толико скелета. Уз цркву, о ко¼о¼ св¼едочи и писани документ, налази се и некропола, а археолози сматра¼у да ¼е око 70 одсто гробова уништено ораœем, а зидане гробнице рововима ко¼е ¼е во¼ска копала 1999. године.
                          Посли¼е ураених заштитиних ископаваœа, рашчишžен ¼е терен и пронаени су темеšи цркве и звоника на прочеšу.
                          - Иако ¼ош уви¼ек нисмо утврдили, црква ¼е в¼ероватно имала више фаза градœе и доградœе, а то žемо сазнати када будемо отворили темеš, али на¼при¼е морамо истражити гробове како бисмо физички олакшали истраживаœе - об¼ашœава Ангнеш Секереш, кустос археолог Градског музе¼а. - Новчиžи маарских краšева Калмана и Беле треžег, ко¼е смо пронашли говоре да се ради о 12. ви¼еку. У ¼едном од гробова пронаена ¼е игла за качеœе мараме, каква се користила у 14. ви¼еку, што говори да ¼е и посли¼е нестанка цркве некропола и даšе коришžена.
                          Гробови су укопани у сло¼ шута што говори да ¼е црква била срушена. Пронаене су и наушнице с-карике, карактеристичне за 12. ви¼ек, као и остаци тканине и два прстена.
                          - Скелети су укопавани у обичне гробне раке, а у по¼единим се виде остаци дрвета - дода¼е кустос. - Прошле године смо нашли лобаœу ко¼а ¼е имала трагове повреда од оштрог с¼ечива, а ове године имамо лобаœу са повредом ко¼а ¼е траг окрша¼а ¼ер тако велике фрактуре не наста¼у безазленим падом. Такое, на по¼единим скелетима су уочене инфекци¼е и аномали¼е на ребрима и кичменим стубовим и због свега тога очеку¼емо ¼ош пуно занимšивих откриžа.
                          Ископаваœе на Капоœи, ко¼им ¼е засада захваžена тек четвртина налазишта, ¼ер на¼в¼ероватни¼е посто¼и око три стотине гробова, изводи се уз финанси¼ску помоž Министарства културе и града Суботице. Локалитет ¼е ограен, али нема чувара, те се дешавало да га šуди сами пос¼ете. Док га неки само погледа¼у, некима су лобаœе биле толико занимšиве да су их шутирали и у ¼едном трену покварили сав труд и рад археолога.

                          Арехолози из Суботице истражују оближње налазиште Капоња гдје су током пољопривредних радова откривени остаци цркве из 12. вијека.
                          ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                          И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                          ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                          НА ИЛИНДЕН

                          Паметна плоча, Крушево,
                          ИЛИНДЕН 1953

                          Comment


                            #43
                            С£А£НО ОТКРИŽЕ: Пронаен град богати¼и од европских градова из доба Немаœиžа

                            Археолози открили велико градско насеšе из доба Немаœиžа, ко¼е ¼е имало и вишеспратнице. Богати¼и граани украшавали су сво¼е станове орнаментима у фреско-техници.

                            СКРИВЕНО БОГАТСТВО
                            Истраживаœем средœовековног града на Руднику српска археологи¼а ¼е практично направила пун круг.
                            – Прва археолошка истраживаœа у Срби¼и извео ¼е 1865. др £анко Шафарик, управник, односно “чувар Народног музе¼а”, како се тада говорило.
                            О бризи за националну истори¼у сведочи податак да ¼е на пут у тадашœи руднички округ кренуо “ради истраживаœа и ископаваœа старина”, а да ¼е извешта¼ о резултатима об¼авšен тек после Другог светског рата!
                            Изузима¼уžи неколико маœих кампаœа, ми смо практично први наставšачи Шафариковог рада на Руднику.
                            Да буде ¼ош парадоксални¼е, овде се налазе трагови на¼стари¼ег преистори¼ског рударства, античког, средœовековног, а и данас имамо активне руднике.
                            Као да ¼е неко намерно крио богатство баштине Рудника – каже др Де¼ан Радичевиž.

                            Средœовековни Срби, ко¼и су живели у граду кра¼ данашœе варошице Рудник, на истоимено¼ планини, имали су добро озидане куžе, неке и на више спратова и са одво¼еним пословним простором. Богати¼и граани украшавали су сво¼е станове орнаментима у фреско-техници ко¼е су радили ма¼стори равни живописцима ко¼и су осликавали Дечане.

                            - Град ¼е био груписан кра¼ важне саобраžа¼нице ко¼ом су стизали трговци из примор¼а са луксузном робом, запечаžеним оловним “булама” – пломбама, као и данашœи шлепери. Одавде су Дубровчани, Которани и Барани носили руду сребра, злата и олова ко¼а ¼е била основа богатства српске средœовековне државе.

                            Приморска роба ¼е одавде ишла у Борач, ¼едну од владарских резиденци¼а и даšе према Београду – об¼ашœава др Де¼ан Радичевиž, доцент на Одеšеœу за археологи¼у Филозофског факултета у Београду.

                            Он с колегиницом Аном Цицовиž, из Музе¼а рудничко-таковског кра¼а, управо сумира за¼едничко истраживаœе на Руднику, ко¼е ¼е открило непознату слику српског града у средœем веку.

                            - Истори¼а ¼е веž увелико исцрпела сво¼е писане изворе, историчари мора¼у више да обрате пажœу на археолошка истраживаœа ¼ер она доносе нове чиœенице важне за разумеваœе прошлости – сматра др Радичевиž.

                            Археолози истичу да œихова откриžа поби¼а¼у тезе заостале ¼ош из ¼угословенске комунистичке историографи¼е, да се у средœовековно¼ Срби¼и живело у примитивним насеобинама, а да ¼е становништво било без икаквих административних и техничких знаœа.

                            - Управо откриžа на Руднику потвру¼у да су средœовековна градска насеšа подизана по строгим урбанистичким и еколошким правилима. Наиме, насеšе-трг могло ¼е да се зида само на присто¼но¼ удаšености од рударских окана и “индустри¼ске зоне” у ко¼о¼ су се налазили млинови за млевеœе руде и топионице – наглашава др Радичевиž.

                            Археолошки налази открива¼у средœовековну Срби¼у као богату земšу, добро уреену законима, са ¼аком администраци¼ом, чи¼е становништво ¼е познавало тадашœе технологи¼е потребне за доби¼аœе и обраду метала.

                            - Рудници су били извор богатства, али и проклетство Срби¼е, ¼ер су сви желели да ¼е осво¼е. Зато ¼е морала да има бро¼не радионице ко¼е су правиле алате за раднике и оруж¼е за во¼ску, што потвру¼у налази наших истраживаœа – каже др Радичевиž.

                            Заповедници снажне српске во¼ске, племиžи, административни радници и пословни šуди Срби¼е тог доба морали су да буду полиглоте, због великог бро¼а страних трговаца и “гастарба¼тера”, од ратника-на¼амника до рудара. Археолози истичу да су откриžа вароши на Руднику потврдила нека средœовековна документа у ко¼има су тадашœи граани протестовали код старешине града да измести топионице и радионице због загаеœа и буке.

                            - На¼стари¼и писани трагови о овом градском насеšу потичу из доба краšа Драгутина, а процват ¼е доживело у 14. и 15. веку. Рудник ¼е нарочито важан у доба деспотовине, ¼ер œегови рудници и топионице саме ствара¼у веžи државни приход од оног ко¼и ¼е држава имала у доба Немаœиžа. То се об¼ашœава чиœеницом да ¼е рударско-металуршка технологи¼а напредовала, а очигледно ¼е било много стручне радне снаге, чи¼и ¼е животни стандард био висок за то доба – каже Радичевиž.

                            Он об¼ашœава да ¼е добро зидане простране зграде, квалитетну одеžу и свакодневне предмете, ко¼и се налазе на Руднику, могло да приушти само просвеžено и имуžно граанство. О богатству сведоче и остаци многобро¼них цркава ко¼е ¼е као задужбине, судеžи по археолошким налазима, подизала и ситни¼а властела.

                            - Кра¼ рудника и топионица су ницала велика градска насеšа, са административним, трговачким и занатским центрима, колони¼ама приморских трговаца и верским об¼ектима. У нашо¼ вароши, чи¼и смо само мали део истражили, открили смо темеšе две цркве и велике граевине с административном функци¼ом, судеžи по бро¼ним српским и угарским новчиžима из доба царева Душана и Уроша, односно краšева Карла Роберта, Лудовика Првог и Жигмунда Луксембуршког – наводи др Радичевиž.

                            Посебно важно откриžе за разумеваœе градског живота у средœем веку су остаци приватне куžе с приземšем и спратом.

                            - Приземšе ни¼е било намеœено становаœу веž ¼е у œему на¼вероватни¼е била трговина. Становало се на спрату у простори¼ама ко¼е су биле украшене фрескама. Реч ¼е о геометри¼ским и биšним мотивима веома лепе израде, ко¼и су идентични орнаментима из Високих Дечана. То сведочи да су граани могли да плате врхунске ма¼сторе живописце – об¼ашœава Радичевиž.

                            Он подсеžа да ¼е богатство Срби¼е златом и сребром било централна тема извешта¼а средœовековних путописаца и обавешта¼аца великих сила.

                            - Да би се бранила, држава ¼е морала да производи квалитетно оруж¼е, а ¼едан од центара средœовековне наменске индустри¼е био ¼е и Рудник – каже др Радичевиž.

                            О специ¼ализаци¼и за одреене врсте оруж¼а и опреме сведоче имена данашœих села и топонима широм Срби¼е: Копšаре, Штитаре, Лукаре, Брœаци (брœа – верижна панцир кошуšа)…

                            - То су све путокази за будуžа истраживаœа. Нажалост, мора се признати да су средœовековни градови и владарске резиденци¼е у Срби¼и потпуно неистражене, ¼ер ¼е наша национална археологи¼а веž дуже време потпуно скра¼нута. Некад су разлози за то били политички, као у случа¼у прекидаœа истраживаœа Новог Брда на Косову, на¼веžег српског средœовековног трга и градског насеšа. Очеку¼емо да се то промени и, што ¼е ¼ош важни¼е, да се откриžа презенту¼у ¼авности – закšучу¼е др Радичевиž.

                            ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                            И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                            ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                            НА ИЛИНДЕН

                            Паметна плоча, Крушево,
                            ИЛИНДЕН 1953

                            Comment


                              #44
                              Завршена археолошка истраживаœа

                              Ископаваœима од 15. септембра до 6. октобра 2013. године наставšен ¼е рад на откриваœу римских терми, започет прошлогодишœом акци¼ом, у организаци¼и Балканолошког института САНУ, Завича¼ног музе¼а у саставу Центра за туризам, културу и спорт из Сврšига и уз помоž Универзитета из Бордоа у Француско¼, об¼авšено ¼е на са¼ту Центра за туризам, културу и спорт Сврšиг.
                              Стручну екипу су и овог пута предводили археолози Владимир Петровиž и Во¼ислав Филиповиž са руководиоцем Завича¼ног музе¼а Сврšиг, Славишом Миливо¼евиžем и студентима археологи¼е, меу ко¼има су била и три докторанта из Француске.
                              Ово римско купатило веžих, до сада ¼ош неутврних коначних димензи¼а, са до сада откривена два базена и две простори¼е са системом хипокаустног гре¼аœа, говори о величини и знача¼у локалитета, о планско¼ градœи об¼еката на œему и о хиги¼енским и урбаним потребама œегових становника.
                              Пошто ¼е претходним ископаваœем утврено да су оба базена оштеžена према североистоку радом механизаци¼е током ископа канала за наводœаваœе и мелиорационим радовима на простору локалитета, ове године ¼е проширена сонда ка ¼угозападу на површини од 80 квадратних метара, ради доби¼аœа нових података о размешта¼у простори¼а унутар терми. Истовремено ¼е испитано и пружаœе пресечених темеšа овог об¼екта према североистоку.
                              Из овог проширеног дела сонде доби¼ен ¼е велики бро¼ различитог покретног матери¼ала. То су пре свега бро¼ни уломци керамичког посуа, а меу œима и неки луксузне израде, примерак печатне керамике са представом птице, уломци стаклених посуда, 19 примерака римског новца из периода од I до IV века, четири бронзане фибуле, медицинска спатула, бронзана игла… Од пронаених новчиžа на¼стари¼и ¼е Ас Клауди¼а из периода 41. – 42. године са Минервом на реверсу, затим денар суберат Септими¼а Севера из 194. године, док ¼е на¼више бронзаних кованица из IV века. У свих осам откопних сло¼ева пронаено ¼е мноштво праистори¼ског покретног матери¼ала, кремених ножиžа – силекса, керамике и ¼една глачана камена калупаста секира. То ¼е ¼ош ¼една потврда чиœенице, да ¼е ова¼ локалитет вишесло¼ни, да ¼е антички сло¼ на сло¼у из гвозденог доба, на ко¼и се наслаœа археолошки богат неолитски сло¼, мада се ¼ош увек не може говорити о директном континуитету живšеœа на овом простору. Ископ ¼е вршен до осмог и археолошки стерилног откопног сло¼а.
                              Пронаени покретни археолошки матери¼ал žе сво¼ом разноликошžу, после обраде и конзерваци¼е знатно обогатити архелошку збирку Завича¼ног музе¼а Сврšига.

                              tvlaser.info is your first and best source for all of the information you’re looking for. From general topics to more of what you would expect to find here, tvlaser.info has it all. We hope you find what you are searching for!
                              ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                              И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                              ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                              НА ИЛИНДЕН

                              Паметна плоча, Крушево,
                              ИЛИНДЕН 1953

                              Comment


                                #45
                                УНЕСКО обнавšа твраву краšа Милутина на Косову

                                УНМИК и УНЕСКО су представили про¼екат ко¼им žе твраву у Новом Брду, споменик од посебног истори¼ског знача¼а заштитити од даšег пропадаœа. Обнову средœовековног споменика подржала ¼е ЕУ са два милиона евра, ¼ер жели да допринесе разво¼у културног туризма и економи¼е на Косову и Метохи¼и.

                                Средœовековна тврава у Новом Брду биžе обновšена током 2015. године, на¼авили су званичници ЕУ на Косову, косовског Министарства културе, УНЕСКО/УНМИК-а и те општине, представšа¼уžи про¼екат ко¼им žе та¼ споменик од посебног истори¼ског знача¼а бити заштиžен од даšег пропадаœа.

                                Представник ЕУ Криштоф Сток ¼е рекао да žе ЕУ у радове уложити два милиона евра и тако, како се очеку¼е, током 2015. године то културно добро заштитити од даšег пропадаœа, што žе допринети разво¼у културног туризма и економи¼е не само те општине веž и целе реги¼е.

                                Тврава у Новом Брду налази се 20 километара источно од Приштине. Подигнута ¼е на врху Мале планине у меуреч¼у Прилепнице и Криве реке. Настала ¼е током првих година владавине краšа Милутина (1282-1321). Постало ¼е ¼една од на¼важни¼их насеобина немачких рудара Саса, а по œима се звало и Сашко Место. Тврава ¼е подигнута са циšем заштите богатог рудног подруч¼а у коме се експлатисало гвоже, олово, сребро и злато и ко¼е од средине 14. века поста¼е на¼знача¼ни¼и рудник у Срби¼и, а сво¼ врхунац достиже у доба деспотовине када су новобрдски рудници деспоту €уру(1427-1456) годишœе доносили према различитим изворима 50.000,120.000 или чак 200.000 златних дуката. Околина твраве ¼е препуна остатака насеšа и рудника из 14. века.
                                „Ново Брдо žе тако бити познато у Европи и целом свету што žе допринети квалитетни¼ем животу овдашœих šуди“, рекао ¼е Сток.

                                На питаœе дописника Бете да ли žе у обнови учествовати и експерти из српских институци¼а за заштиту културних добара, ¼ер ¼е тврава на листи српских споменика од посебног знача¼а, Сток ¼е одговорио да ¼е ЕУ, има¼уžи у виду све меународне стандарде, направила уговор са УНЕСКОМ ко¼и žе мобилисати на¼боšе експерте за про¼екат.

                                Наменски ¼е ураено да УНЕСКО реализу¼е про¼екат, ¼ер има потенци¼ал да омогуžи испуœеœе меународних стандарда што значи да žе и на¼маœи детаšи, па и религиозни бити поштовани и да žе вредности културне баштине бити очуване, рекао ¼е Сток.

                                Синиша Шешум из Регионалне УНЕСКО канцелари¼е у Венеци¼и на исто питаœе ¼е одговорио да УНЕСКО води рачуна да сви релевантни фактори буду консултовани током читавог процеса обнове.

                                „За нас ¼е врло знача¼но да про¼екат Новог Брда буде што успешни¼и, ¼ер ¼е на листи приоритета од 2003. године“, рекао ¼е за Бету Шешум.

                                Према œеговим речима, тврава током обнове неžе бити дозидавана него žе, захваšу¼уžи донаци¼и ЕУ, стручœаци по прописима УНЕСКА локалитет само заштитити од даšег пропадаœа.

                                Директор Покра¼инског завода за заштиту споменика културе у Приштини измештеног у Лепосавиž Зоран Гариž, рекао ¼е за Бету да стручœаци тог завода нису обавештени о почетку радова на ревитализаци¼и твраве у Новом Брду.

                                „Има¼уžи у виду да ¼е реч о споменику културе од посебног знача¼а очеку¼емо учешžе у œегово¼ заштити, тим пре што смо и до сада позивани да сарау¼емо на заштити споменика српске културне баштине на Косову и Метохи¼и“, навео ¼е за Гариž.


                                ДАЛЕКУ ОД СЛОБОДАТА
                                И НЕРАЗДЕЛЕНИ ОД НЕА
                                ОВДЕ ПАДНАА 40 ХЕРОИ
                                НА ИЛИНДЕН

                                Паметна плоча, Крушево,
                                ИЛИНДЕН 1953

                                Comment

                                Working...
                                X