Съобщение

Collapse
No announcement yet.

Сърбия.Прояви на краен национализъм и шовинизъм в днешно време.

Collapse
This topic is closed.
X
X
 
  • Filter
  • Време
  • Show
new posts

    Сърбия.Прояви на краен национализъм и шовинизъм в днешно време.

    Сматра се, да су азовски Бугари добили сво¼е име по реци Волги (или Бугу?), по ко¼о¼ ¼е настао назив „Волгари“, „Болгари“, а под овим именом етнички треба разумети туранску (туркестанску) или Уралско-чудску (турску) мешавину народа сличну Хазарима. Српска рецензи¼а имена Бугари, потпуно ¼е независна и временски стари¼а од имена „Булгари“.

    Постала ¼е на Хелму и представšа истори¼ску мимикри¼у српског имена, па у причи о савременим Бугарима треба разликовати семантички и историографски ове две рецензи¼е, ¼ер, оне подразумева¼у различите етникуме. Кра¼ем седмог века, Хазари су хтели да припо¼е своме царству Кубратов савез Велике Бугарске при Азовским степама.
    Бугарски каган Аспарух (Исперих) се томе успротивио и са сво¼ом хордом мигрирао на Хелм или Балкан, где ¼е 679. прешао Дунав и отео од Роме¼а све земšе измеу Дунава и и планине Балкан где ¼е обитавало седам српских племена. С ази¼ском хордом, Аспарух ¼е 681. основао „Дунавску Бугарску“ ко¼а ¼е обухватала простор уз Дунав, приближно од œеговог ушžа до Видина, а после осниваœа престонице у Плиски почела ¼е србизаци¼а Азовских Бугара.

    Дунавска Бугарска ¼е у етничком смислу била била мешавина народа, од веžине ко¼у су чинила српска (словенска) племена и маœине Азовских Бугара. Отуда, Теофан 657. назива област од £адранског мора до Родопа именом „Славини¼а“, а 687. разлику¼е Бугарску од Славини¼е. Патри¼арх Ниžифор такое разлику¼е 688. „Словене“ од Булгара.
    Држава азовских Булгара ¼е тра¼ала око 150 година, а œихова истори¼а се на Хелму завршава владавином Омуртага, 814-31. Остало ¼е само œено име, у српско¼ рецензи¼и Бугари и занемарšив проценат крви, ко¼и се ¼ош увек понегде антрополошки препозна¼е. Према томе, Васили¼е Македонац ни¼е могао уништити државу Дунавске Булгарске, ¼ер ¼е она престала да посто¼и ¼ош 831., веž ¼е он „србоубица“.
    После Омуртага, с Маломиром започиœе рашанска династи¼а Симеоновиžа. Север¼ански Маломир ¼е био незнатна личност, па зато œегова династи¼а не носи генеалошко име оснивача, веž се назива по цару Симеону. Династи¼у Симеоновиžа (Маломировиžа) чине: Маломир, 831-6, Преси¼ам, 836-52, Борис Миха¼ло, 852-89, Владимир, 889-92, Симеон, 893-927, Петар, 927-69 и Борис, 969-72. Симеоновиžи и œихова држава, били су у етничком смислу српски (словенски), али су задржали бугарско име.


    Управо, на хомониму имена „Бугари“ почива истори¼ско-етничка манипулаци¼а рашанског етникума с Булгарима туранског етникума источне рецензи¼е, ¼ер се оно као државно име ширило западно од Дунавске Бугарске на штету српског имена. Из тог разлога се и Самуилова царевина касни¼е називала „бугарском“, чак и после 1000. када ¼е одавно изгубила Дунавску Бугарску. Територи¼а данашœе Бугарске, поста¼е интересна сфера Западне цркве у време Бориса Миха¼ла ко¼и ¼е примио хришžанство.


    Отуда му друго име Миха¼ло, по Роме¼ском цару ко¼и га ¼е лично покрстио. У насто¼аœу, да избори самосталност цркве ко¼а ¼е била под Роме¼ском ¼урисдикци¼ом, Борис Миха¼ло се 867. обратио папи Николи I на кога ¼е Источна црква због тога бацила анатему. Борисов син се враžа старо¼ вери, а после œега долази енергични и предузимšиви цар Симеон, на чи¼ем двору ¼е живео Клонимир, отац српског краšа Часлава, ко¼и се оженио Симеоновом роаком. Симеон ¼е био изузетан владар, Рашана и Роме¼а, с иде¼ом универзалног или пан царства.[1]


    То доказу¼е и оригинални печат цара Симеона пронаен 1934. године, на коме ¼асно пише „цар Роме¼а“. Угари, роаци Булгара по¼авšу¼у се 895. на северно¼ граници, али их Симеон уз помоž Печеœега потиску¼е. Држава цара Симеона, обухватала ¼е простор далеко веžи од данашœе Бугарске, укšучу¼уžи Македони¼у, Срем, Тесали¼у и пола Епира. То ¼е простор античке Меди¼е, ко¼а се делила на Горœу (Срби¼а) и Доœу (Бугарска, Македони¼а и Епир).[2] Меди су старинци Хелма (Ливи¼е), ко¼и се на¼чешžе помиœу као Хавили, Срибали, Сарбати, Ари¼и, Рашани, Бриги, Гети, Даки, Дардани, Епирци, Македонци, Пелазги, Мини¼ци, Кимери, Тесалци, Панони, Пеони… а сва набро¼ана имена етнички припада¼у ¼едном те истом стариначком народу Меда. £ош у време цара Миха¼ла почели су Бугари осва¼ати Македони¼у, али се нису мешали у унутрашœу управу.
    Македони¼а ¼е била бугарска провинци¼а око 100 година од 861-969., када су Руси под Св¼атославом осво¼или Источну или Дунавску Бугарску. Области западно од Дунавске Булгарске носиле су име Славини¼а, а ¼ош за владе Петра изгубили су Бугари половину сво¼их западних територи¼а. Часлав ¼е 931. ослободио северо западни део, а на ¼уго западу дигао се калуер Миха¼ло, али ¼е погинуо и устанак ¼е пропао. Када ¼е Цимиски¼а 976. умро, устанак у Македони¼и су подигла четири кнежевиžа (комитопула): Самуило, Мо¼се¼, Давид и Арон. Кнежеви и архонти тога времена су били наследни и самостални у унутрашœо¼ управи.


    Цар Самуило ¼е био син брс¼ачког кнеза Николице. Тачност овог исказа, потвру¼е натпис цара Самуила из 6501. или 992-3., „рабу божи¼ем“, ко¼и ¼е био узидан у цркви села Герман на Преспанском ¼езеру. Представšа врсту спомен плоче, подигнуту оцу Николи, ма¼ци Рисими и брату Давиду. Самуило ¼е из престонице у Охриду покушао да приса¼едини српска племена, ко¼а су живела у Епиру, Тесали¼и, Еге¼ско¼ Македони¼и и Пелопонезу. Самуилова Македони¼а ¼е била центар окупšаœа српских племена.
    Œему ¼е више било стало да приса¼едини српска племена Милинга и £езераца са Та¼гета на Пелопонезу,[3] него да осво¼и простор некадашœе Дунавске Булгарске. Од 986. до 1000. Бугари су били у саставу македонске царевине, али Самуило Дунавску Бугарску ни¼е ни бранио и она ¼е била под Роме¼има. Лав €акон, роме¼ски историк савременик, каже да су Мижани (Меани, односно Меди) за време цара Васили¼а II и œеговог боравка у Ази¼и, т¼. од лета 976. за више година ужасно пустошили Македони¼у.
    Св. Фоти¼е исто каже: народ Мижана (Меда) побуни се против Роме¼е, а М. Аталиота у 11 веку сведочи да ¼е власт Роме¼а у Македони¼и (Ematia) била кратка века. Дукšанин такое разлику¼е ове устанике од Бугара и назива их „Бугарини“. А. Хилфердинг, Ф. Рачки, К. £иричек и Г. Шлумбергер пишу да ¼е „Бугарску“ покорио 971. Цимиски¼а, али су измислили „бугарског“ кнеза „Шишмана“ са синовима 976. По М. Дринову, Шишман ¼е ¼ош 963. „одцепио“ западни део Бугарске, и основао западну царевину, а 976. ни¼е ни било никаквог устанка, ¼ер ¼е „Шишман владао“ у престоницама Преспи и Охриду (?). Обе теори¼е се ослаœа¼у на Далматинске листине, лажно датиране на 994., а преузете од Фарлати¼а у документу из 13/14 века. Рачки, Дринов и £иричек су се сложили да ¼е ово фалсификат, али су ипак градили „кулу у ваздуху“.
    У Листинама сто¼и „цар Стефан“ и император Шишман, у ко¼има су поменути историци „открили“ цара Самуила и œеговог оца. Дринов се ¼ош позива и на Зографски поменик из 1502. где се такоžе помиœе име Шишман, али ово име се у Листини односи на оснивача династи¼е Шишмановиžа из 13/14, ко¼а ¼е била у саставу Срби¼е. Шишман ¼е столовао у Видину, а Стефан ¼е œегов унук (Шишман 2) устоличен у Трнову 1330. Рачки, Хилфердинг и Флорински додали су уз име Шишман придевак „Мокра“ (Mokros), ко¼и се код Ане Комнине помиœе као први бугарски цар хришžанин у Преславу, а не отац Самуилов.


    Скилица ¼е тачно навео да ¼е отац Самуилов кнез (comes), али ни¼е навео œегово име. Брс¼аци, око Охрида, Преспе, Битоšа и Прилепа се први пут помиœу 676. у опсади Солуна. Устанак кнежевиžа (комитопула) у Македони¼и ¼е дигнут одмах по смрти цара Петра 969. са намером да се ослободи западни део Бугарске, каже Скилица. Тада ¼е источна Бугарска била под Св¼атославом, али ¼е од Руса повратио Цимиски¼а 971. Роме¼и су напали и српску кнежевину Рашку 972, а немачки летописци бележе ¼едно „бугарско“ посланство 973. Отону I у Кведлинбургу.
    Осво¼ивши Дунавску Бугарску са œеним на¼веžим градовима, Самуило ни¼е прелазио у данашœу Источну Румели¼у, ко¼а ¼е од 971. била под Роме¼ом. У „грчко¼“ легенди штампано¼ у Млецима 1690. ко¼у ¼е превео С. Новаковиž, Самуило се назива „цар Бугара“ и Охрида. На западу ¼е Самуило преко Via Egnatia дошао до Драча и заузео га. Заратио ¼е са Дукšом и Зетом осво¼ивши земšу Владимира, али му ¼е вратио за¼едно са руком сво¼е кžери Косаре (црквено Теодоре). Œегову власт признали су кнежеви Травуни¼е, Захумšа, Неретве, Рашке, као и бан Босне.
    Самуило ¼е величином царевине превазишао Симеона. Северна граница œеговог царства ишла ¼е од утока Врбаса у Саву, до Дунава и Црног мора, укšучу¼уžи и Срем ко¼и никада ни¼е био бугарски. Источна граница ¼е ишла Црним морем до Балкана на ¼угу (Пловдив ¼е био римска база за Средец). £ужна граница ¼е ишла Балканом од Црног мора до водомее Марице и Искра, где ¼е Ихтиманска средœа Гора образовала ¼угоисточну границу, чи¼и ¼е западни планински венац образовао границу до близу Сера на ¼угу. Од Сера ¼е македонска граница ишла до реке Бистрице и града Вери¼е, па на ¼уг до поднож¼а Олимпа. Одатле ¼е граница ишла на запад до £онског мора на ушžу реке Каламе, обухвата¼уžи северну Тесали¼у и готово цео Епир с £аœином.
    Западну границу образовало ¼е прво £онско море, а затим £адранско до ушžа Цетине, односно Дукšанинове Доœе Далмаци¼е или Хрватске. Даšе ¼е граница ишла на североисток до горœег Врбаса. Македонска царевина ¼е носила име „Бугарско“ (Охридско) царство, али ¼е то чисто политичко и прикривено име дворских историографа Роме¼е за српски етникум, као што се например Отоново царство звало „Римско“, што такое ни¼е било етничко име. О томе сведочеœе да¼е С. Лукин-Лазиž, наводеžи речи бугарског принца Пенче: „Године 994. у време када ¼е владао проклети цар Самуило у земšи Бугарско¼ и другим земšама“.


    Симеуново царство се разликовало по томе, што ¼е обухватало Дунавску Бугарску укšучу¼уžи данашœу источну Румели¼у, а такое ¼едан део српских земаšа источно од Колубаре, Ибра и Белог Дрима. Све остале српске земšе биле су западно од ових река: Рашка са Босном, Дукšа, Травуни¼а, Неретва… У само¼ царевини Симеоново¼ етнички састав ¼е био српски. У извешта¼у шпанског £евре¼ина Ибрахим-ибн £акуба сто¼и да ¼е Самуило имао круну, администраци¼у и регистре, што значи и дипломати¼у, ко¼а ¼е престала да посто¼и с падом Охридске царевине.
    £ован, последœи патри¼арх и први архиепископ деградиране Охридске патри¼арши¼е, срео се с царем Васили¼ем II у Струмици 1018. и преговарао о условима преда¼е Самуилове државе или Охридске царевине (Скилица). Патри¼арх £ован ¼е закšучио Струмички уговор с царем Васили¼ем, по коме ¼е Самуилова држава задржала унутрашœу самоуправу и црквену самосталност под Роме¼ском управом.
    Уговор са патри¼архом £ованом ¼е Васили¼е II ¼е испоштовао и потврдио с три повеšе, ко¼има ¼е признао 31 епископи¼у (17+12+2) деградиране Охридске архиепископи¼е, ко¼е су обухватале делове данашœе Бугарске, Румуни¼е, Грчке и Албани¼е: Охрид, Србица (Српчиште), Костур, Главиница, Битоš, Струмица, Скопšе, Липšан,Призрен, Морозвизд (Малеш), Велбужд, Средац, Ниш, Браничево, Београд: Дрстар (Силистра), Видин, Рас, Хореа,Черник, Химара, Дринопоš, Веле, Бутринто, £аœина, Козаš, Петра: Стаг и Вери¼а. Уосталом, Срби¼а ¼е на карти Каталонске истори¼е у XI веку од Сардског (£адранског) до Црног мора. Како ¼е Охридска патри¼арши¼а сматрана наследницом Дрстарске (Силистри¼ске), почели су да ¼е назива¼у „Бугарском патри¼арши¼ом“.



    £ован ¼е умро 6545. или 1037. а уместо œега ¼е дошао £елин Лав из Пафлагони¼е. Од тада ¼е избор за архиепископа вршен неканонски, без народног Сабора и свештенства, а смрžу £овановом, Охридска архиепископи¼а подлеже ¼елинизаци¼и и почиœе да губи национални карактер, ¼ер су ¼елински архиепископи прогонили све што ¼е српско у сво¼о¼ ди¼ецези а мрзели су паству чи¼и ¼език нису разумели.[4] Деšанов устанак 1040., управо ¼е букнуо због укидаœа црквене аутономи¼е, што Скилица нетачно об¼ашœава променом пореског система из натуралног у новчани. Да су у питаœу српске земšе сведочи нешто касни¼е устанак €ора Во¼теха 1073. у Самуиловим земšама, за ко¼и М. Гликас каже: „устадоше српске земšе, Македони¼а, Струга и Повардар¼е“. £. Куропалата такое назива ове устанике Срби, као и П. Среžковиž, ко¼и каже да су ове Србе назвали „Бугарима“. Управо, зато што су били етнички Срби, устаници су позвали у помоž Бодина унука српског краšа Во¼ислава.
    Имену Бугари, свакако су допринели дворски историчари Роме¼е и оно се усталило у 13 веку, али бугарско име ни¼е оставило никаквог трага код македонских Срба. У свим македонским споменицима од 1282. до 1413. становници себе зову Србима, а земšу „српском“. У време од 15 до 19 века за време турске владавине, становништво Македони¼е ¼е себе звало Србима.
    У списим Влашке и Молдавске, досеšеници из Македони¼е такое сами себе зову Србима. £. Цви¼иž наводи да ¼е било случa¼ева где ¼е становништво Македони¼е само себе звало Каури и Бугари, ¼ер ни¼е смело да се зове Србима. Кроз цео средœи век, на простору Ст. Срби¼е и Македони¼е присутни су Срби. Чак ¼е и назив „македонски“ код издавача Б. Вуковиžа у Млецима, коришžен у значеœу „српски“. У време револуционарне 1848. ¼авила се иде¼а аутономне српске државе ко¼а би обухватала Стару Срби¼у и Македони¼у, али после Кримског рата 1853-6. Аустри¼а има водеžу улогу на Хелму.
    Бугари су 1862 добили црквену самосталност, ко¼а се 1870. претворила у егзархат чиме су Бугари признати као народ. Одмах су почели да организу¼у егзархи¼ску цркву у Ст. Срби¼и и Македони¼и, где Србима ни¼е призната народност, веž ¼е почео да се уводи бугарски ¼език. Насиšе ¼е спроводила и „грчка“ црква. Непрестана бугарска пропаганда потпомогнута од руске државе, сузби¼ена ¼е осниваœем друштва Св. Саве 1884. После доласка немачке династи¼е Кобург на власт, ствара се ВМРО, македонско-одринска револуционарна организаци¼а, али и Срби оснива¼у Српску револуционарну организаци¼у ради одбране националних интереса.
    У Првом светском рату Бугари су окупирали Стару Срби¼у и Македони¼у, извршивши геноцид на овим просторима. Уби¼али су образоване šуде, палили кœиге, уништавали државну и архивску грау, покрштавали, па су чак премазивали бо¼ом ликове ктитора у средœевековним црквама и манастирима. Измеžу два рата су организовали терористичке групе, а у Другом светском рату све се поновило, када су Стара Срби¼а и Македони¼а подеšене измеу Бугара, Арбанаса, Итали¼ана и Немаца.
    Извршено ¼е етничко чишžеœе, а национална и културна добра опšачкана. Народно име Бугари у српско¼ рецензи¼и ни¼е етничко, веž регионално и државно (Мило¼евиž). Име Бугарска се у латинским средœевековним картама ¼авšа као Surfia (Срби¼а), а потврду да¼е титула цара Душана, у ко¼о¼ сто¼и да ¼е он „цар Бугара“. Будимир такое каже, да бугарско име ни¼е етникон веž апелатив, упуžу¼уžи на лат. vulgus. Такое, у цинцарском Шоп (Срибал) ¼е поистовеžен са именом Бугарин, а има исто погрдно значеœе простака.
    Паралела посто¼и у ¼елинском („грчком“), volgarika, у значеœу Срби или као придев „српски“, па чак и српске црквене кœиге (Мило¼евиž). Код £елина ¼е име Бугарин синоним за Србе. Они чак и влашке чифчи¼е зову Бугари, а Власи се сами деле на сточаре и бугаре (чифчи¼е), што има соци¼ално значеœе каже £. Ердеšановиž. Семантички, тумачеœе Будимира од лат. vulgus ни¼е прихватšиво, ¼ер, „бугар“ или „бугарин“ у српском ¼езику значи „прасац“, „крмак“ (Дубровник), а придев „бугарски“ значи „свиœски“ (Вук, Р¼.), у преносном смислу „пастирски“ или погрдно „простачки“.
    Реч ¼е истородна ари¼. корену букк, звук, одакле ¼е изведено бугарити, тужити, нарицати,бугарштице, врста елеги¼е или бугар-кабаница, чобанска кабаница. Име Бугари српске рецензи¼е, потпуно ¼е независно семантички и географски од источне вари¼анте имена Булгари, ко¼а има исту гласовну вредност.


    Œено¼ употреби су на¼више кумовали Турци, ко¼и су бранеžи изговор српског имена инсистирали на имену „Бугари“, ¼ер су Србе и све православне погрдно звали „крмци“. За време Турака, околину Београда и Ресник населило ¼е неколико хиšада Шопа или Торлака баштована ко¼е су Срби назвали „Бугари“. Реч Торлак се изводи од т(о)рло (тарло, терло) > тор, привремено ограен простор испред по¼ате, за мужу оваца и коза, од ари¼.тарала, кретаœе тамо-овамо (> срп. „тралала“): затворен простор, шупšина. £едини етнички Бугари данас су Павликанци, каже Д. Колев, ко¼и говоре павликански а пишу латиницу. После Чипровске буне, када ¼е Аустроугарска ратовала с Турцима, они су прешли у Влашку (ДобруŸа).
    Има их у Румуни¼и, Бугарско¼ и Срби¼и (Иваново, 3-4000 хиšаде). Говор су дигли на ниво ¼езика, направили граматику и извршили нострификаци¼у ¼езика у „павлиžански“. За око 150 година присуства Азовских Булгара, српска племена су успела да их србизира¼у, али су то платили губитком свог народног имена, културним заоста¼аœем и отуеœем од осталих српских племена (Б. Прокиž). Срби и Бугари су исти народ каже Rousset, а Аделунг за бугарски ¼език тврди да ¼е само дериват србског од кога ¼е и настао, ¼ер Рашани (Меди) су живели у Доœем Подунавšу пре доласка „Булгара“ с истока (£. Бекер).
    У 19 веку приликом ствараœа националне државе, за кœижевни бугарски ¼език узет ¼е софи¼ски говор, ко¼и ¼е на¼ближи српском (шопском), што налази потврде у штокавском ди¼алекту ко¼и се простире од Западне Бугарске до Истре. Данашœи Бугари су Рашани (Меди, Срибали, Шопови) ко¼и су потпуно асимиловали маœину азовских Булгара, тако да им ¼е остало само име у српско¼ рецензи¼и.
    Неспорно ¼е, да данас посто¼и ¼еднакост измеу имена Рашани и Бугари, али српске рецензи¼е и етникума, ¼ер турански Булгари су не само потпуно други народ посрбšен од Рашана, веž су милени¼умима млаи од œих. Данашœи назив Бугарска ¼е српски, семантички различит од само гласовно ¼еднаке туранске рецензи¼е речи „Булгарска“, ко¼а ¼е као држава престала да посто¼и 831. године, а реги¼а Доœе Меди¼е ¼е под именом Бугарска, први пут добила државу Сан-Стефанским миром у друго¼ половини 19 века.
    —————————————————————————————-
    [1] Симеон ¼е био склопио уговор с Арапима, али су их Роме¼и потплатили. [2] Горœа Меди¼а се звала Срибали¼а (Кедрин). [3] Роме¼ска царица Ирена шаšе генерала Ставрики¼а против „Словена“ у Македони¼у и на Пелопонез, а путопис св. Вилибалда (на Исток) назива Лакони¼у „земšа словенска“ (Slavinici terra), чему ¼е допринела и чиœеница да ¼е Константин Копроним велики бро¼ £елина половином осмог века преселио у Цариград због куге. [4] £елински карактер се види и из ¼едног записа Охридске архиепископи¼е у вези венчаœа Стевана Душана царским венцем, где се каже „архи¼ере¼ престола грчког“. Интересантно, да ¼е сам Душан Охридску архиепископи¼у називао „грчка“. ГРА€А
    Вук, Р¼ечник. Будимир, М. Прилози проучаваœу народне кœижевности, Сара¼ево,1935. Ердеšановиž £. Македонски Срби, Београд, 1925, фототипско издаœе с коментаром £ована Пе¼ина. Кос Миха¼ло, О натпису цара Самуила, Гласник СНД V, Скопšе, 1929. Лукин-Лазиž, С. Срби у давнини, Загреб, 1894. Луковиž-П¼ановиž, О. Срби народ на¼стари¼и, Београд 1993 Острогорски Г. Истори¼а Византи¼е, Београд, 1959. Плетнова С. Хазари, Београд, 2004. Б. Прокиž, Први Охридски архиепископ, Глас, СКЗ, Београд, 1911. Постанак ¼едне словенске царевине у Маžедони¼и, Глас, СКА LXXVI, 46, Бгд. 1908.
    Слободан М. Филиповиž / Ра¼ко Кривокапиž / Весник.нет
    Извинете ако такава тема вече е имало.Ако е писано вече на форума по този въпрос моля модераторът да я закрие нямам нищо против.Може да съм я пропуснал да не съм я видял.
    Тази статия е от 2014 година.Поразен съм от наглостта с която се пренаписва и присвоява историята.Как може да се твърди че Омуртаг е българин а най малкият му син Маламир бива обявен за сърбин и родоначалник на нова сръбска династия управлявала България.От 831 година вече нямало Българска държава а сръбска.Изглежда че е без значение кой е на власт в Сърбия.Там винаги ще има шовинизъм и винаги той ще е насочен срещу нас.

    Това е линкът.Материалът се нарича :"О бугарима"

    http://www.vaseljenska.com/kategorij...tvo-misljenja/
    Last edited by smell armpits; 22-06-2014, 14:45.

    #2
    Кой е авторът и къде е публикуван текстът. Ако са някакви маргинали, няма въобще нужда да се комнетират. Човек без проблеми може да намери подобни бълвочи и в българското интернет и псевдонаучно пространство, било то писани по линия на автохтонството, било по линия на прабългароманията.

    Comment


      #3
      Навремето Надежда Нейнски тогава все още Михайлова беше казала че падането от власт на Милошевич ще сложи край на велико сръбският национализъм.Мен лично ми е любопитно какъв е образът на българина в сръбските учебници сега.В сръбските учебници се прокарва тезата че всички южни славяни на Сърби.В сръбските учебници навремето пишеше че Аспарух е заварил в Долна Мизия сръбски племена и с тях са се смесили прабългарите.Любопитно ми е дали тази велико сръбска идея че южните славяни са Сърби се застъпва все още от сръбската наука.Интересува ме дали сръбските учебници са се изчистили от подобни превдотеории родени породени от краен шовинизъм.
      Защото наскоро Ивица Дачич пак спомена за шопски език това стана по време на посещението на Орешарски в Сърбия.

      Comment


        #4
        Ами намери сръбски учебници, сканирай ги, па тогава да ги коментираме. Така става малко обсъждане на какво евентуално би могло да пише в сръбски учебник.

        Comment


          #5
          На мен ми стига и казаното от премиера на Сърбия Дачич за "Шопският език" като пример за сръбски шовинизъм.

          Comment


            #6
            Това с Шопският Език и шопската нация (старосърбите) не е негово изобретение а си е част он националната им митология. Всичко на запад от Пловдив са старосърби и говорят шопски език. "Изобретяват го" след руско-турската освободителна война с идеята да прилапат всичко до София, па ако сабя покаже и по-нататък.
            А за учебниците им, тук на форума се бяха споменавали разни извадки. Примерно по време на Сръбско-Българската война, непобедимите сръбски войски завзели половин България и после решили да се приберат в Сърбия. Не се споменава по каква причина. Предполагам са ни съжалили. Или са се уплашили от турският батальон, който султана изпраща на помощ на България
            А иначе за обикновените сърби, за всичките им нещастия е виновна България. Чуството е религиозно. В смисъл, приема се на вяра и не се търсят доказателства.
            This is my signature. There are many like it but this one is mine.

            Comment


              #7
              Още първия ред:

              а под овим именом етнички треба разумети туранску (туркестанску) или Уралско-чудску (турску) мешавину


              що за простотии?!? Само пояснението на "туранско" с "туркестанско" трябва да предизвика неудържим смях до сълзи... Това е писано от тотален лаик или псевдо-разбирач. Съществуването на "шопски език" естествено "играе" за Сърбия при все още съществуващото немалко "шопско" малцинство не само в едновремените български "Западни покрайнини" (Босилеградско и Царибродско), а и ок. Пирот и Ниш.
              A strong toun Rodez hit is,
              The Castell is strong and fair I wis...


              блог за средновековна балканска история

              Comment


                #8
                Аз нямам нищо против сърбите, защото смятам, ще и те са народ като народ. Да, вярно е, че в историята сме били врагове, но ние също ги предадохме жестоко като позволихме на Америка да ги бомбардира. Сърбия и България трябва да се подкрепят, иначе и двете държави ще се съсипят!

                Comment


                  #9


                  thorn

                  Средновековните църкви в България

                  Comment


                    #10
                    miminceto2000 написа Виж мнение
                    Аз нямам нищо против сърбите, защото смятам, ще и те са народ като народ. Да, вярно е, че в историята сме били врагове, но ние също ги предадохме жестоко като позволихме на Америка да ги бомбардира. Сърбия и България трябва да се подкрепят, иначе и двете държави ще се съсипят!
                    Eдно от най-отвратителните неща лично за мен е българин да плаче на сръбски гроб. Забрави ли, че същите сърби, който "предодохме" нападнаха България в гръб, защото родният ти град се присъедини към България? А също, че 1/3 от жителите на същият, този твой роден град, са потомци на българи прогонени от родните им огнища от същите сърби, за които ревеш?

                    Comment


                      #11
                      Не искам да кажа, че рева за сърбите. Само искам да ви кажа, че ние българите трябва да се учим от тях. Първо няма нито един сърбин, който да си плюе родината. Второ сръбският премиер беше казал, че Сърбия в скоро време няма и да се присъедини към ЕС, защото цитирам: ''Гей парадите-билет за входа в ЕС''. Никой сърбин няма да стои заврян в миша дупка както ние. Така са защитава достойнство и чест. Да, вярно е, че в историята винаги сме били на нож с тях, но те винаги са били и ще бъдат по-добре от България. Мислиш ли, че ако Америка каже, че ще бомбардира София изобщо някои българин ще излезе навън? Не, нали. Защото когато НАТО ги бомбардираше те си правеха концерти и излизаха да си защитават града. А ние ще си стоим завряни или половината ще се изнесат по чужбина. Просто трябва да им се признаят някои качества!!!

                      Comment


                        #12
                        miminceto2000 написа Виж мнение
                        Не искам да кажа, че рева за сърбите. Само искам да ви кажа, че ние българите трябва да се учим от тях. Първо няма нито един сърбин, който да си плюе родината. Второ сръбският премиер беше казал, че Сърбия в скоро време няма и да се присъедини към ЕС, защото цитирам: ''Гей парадите-билет за входа в ЕС''. Никой сърбин няма да стои заврян в миша дупка както ние. Така са защитава достойнство и чест. Да, вярно е, че в историята винаги сме били на нож с тях, но те винаги са били и ще бъдат по-добре от България. Мислиш ли, че ако Америка каже, че ще бомбардира София изобщо някои българин ще излезе навън? Не, нали. Защото когато НАТО ги бомбардираше те си правеха концерти и излизаха да си защитават града. А ние ще си стоим завряни или половината ще се изнесат по чужбина. Просто трябва да им се признаят някои качества!!!
                        Общо взето с такава тежка концентрация на идиотщина в писанията, няма да си намериш мястото в този форум. Запознай се със съдържанието му първо.
                        Peace Through Strength -- Victory Through Devastation

                        Comment


                          #13
                          miminceto2000 написа Виж мнение
                          Първо няма нито един сърбин, който да си плюе родината.
                          Да разбираме ли, че ти лично познаваш вскички сърби, та така категорично говориш? В случая, този който плюе България и българите си ти.

                          miminceto2000 написа Виж мнение
                          Второ сръбският премиер беше казал, че Сърбия в скоро време няма и да се присъедини към ЕС, защото цитирам: ''Гей парадите-билет за входа в ЕС''.
                          Дали така е казал или не незнам, ама ти как ще коментираш това - http://www.dnevnik.bg/sviat/2014/09/..._surbiia_mina/

                          miminceto2000 написа Виж мнение
                          Никой сърбин няма да стои заврян в миша дупка както ние. Така са защитава достойнство и чест.
                          Ооо, вервай ми, те стоят в много по-дълбока миша дупка. Първо загубиха Велика Сърбия - Югославия, а после и територия от самата Сърбия - Косово.

                          miminceto2000 написа Виж мнение
                          но те винаги са били и ще бъдат по-добре от България.
                          "Ще" - на боб ли гледаш, или звездите ти говорят, знаеш каво ще стане?

                          miminceto2000 написа Виж мнение
                          Мислиш ли, че ако Америка каже, че ще бомбардира София изобщо някои българин ще излезе навън? Не, нали.
                          Явно незнаеш, но София също е била бомбандирана от Америка. Както и родният ти град.

                          miminceto2000 написа Виж мнение
                          Защото когато НАТО ги бомбардираше те си правеха концерти и излизаха да си защитават града.
                          Мостът, на който си правиха концерта, май беше засрахован в САЩ, т.е. и за най-големият полуидиот беше ясно защо няма да го ударят.

                          miminceto2000 написа Виж мнение
                          А ние ще си стоим завряни или половината ще се изнесат по чужбина. Просто трябва да им се признаят някои качества!!!
                          Изпозваш грешно местоимение. Не съди за всички българи по себе си.

                          ПП. Ти сигурен ли си, че си пловдчанин? Познавам много хора от Пловдив, всякъкви, ама сърбомани до момента не съм видял.

                          Comment


                            #14
                            Няма учудени, нали!



                            thorn

                            Средновековните църкви в България

                            Comment

                            Working...
                            X